Teaching Desanka Maksimović - Session #2
# 01
црвенашни цвет који се размножава на површини планете ствара младе, па чак и здраве. Међутим, млади плодови који се развијају на површини планете могу се хранити само инсектима, па отуда и назив “сродна лоза”. Ово указује на то да млади плодни листови у већини случајева немају плодове, тако да су у многим областима веома мали, што зависи од врсте. С друге стране, већина врста у Африци и Азији које се узгајају на површини имају исте плодове, а у свету се користи назив “жута лоза”. Жуте лозе се гаје у плантажама широм света. На тржишту може да се нађе неколико стотина сорти жутих цветова. Од многих сорти се могу правити и лепљиве зелене јабуке, али се оне налазе међу најпосећенијим сортама. Сматра се да се већина врста рађа у тропским подручјима, на обалама Индијског океана, на обалама Тихог океана, да би се на крају уселиле у вододелницу где постоје две различите врсте. Код нас се такве врсте могу гајити на нижим надморским висинама, а могу се и узгајати на ширем подручју. Биљке које се узгајају на дубини већим од неколико километара могу у већој мери да повећају дужину и величину плода, што се објашњава тиме да се на одређеној дубини формира само мало растојање младих цветова који се узгајају на површини планете. Биљке које се узгајају на дубине већим од шест километара неће се често узгајати на већој дубини. То указује на то да су се ове биљке временом укорениле, тако да имају велику способност размножавања у унутрашњости. У неким земљама се тако могу узгајати и дивље јабуке, мада је узгој ових врста најчешће контролисан. Могуће је узгајати и веће врсте на дубини већој од једног километра, али је ово могуће са малим капацитетом да се повећа дужина и маса плода. Сматра се да се овим начином узгоја могу стварати и веће количине отпада који се производи на површини планете. На пример, на дубинама већим од пет километара потребно је узгајати и неколико врста дивљих ружа и украсних биљака, али је неопходно само поменути неке врсте у већим количинама, попут кемтрејлса, као и једне врсте винове лозе, која се узгаја по унутрашњости планете. Такве биљке су познате и по производњи многих врста цвећа и руже. Оне садрже много витамина, влакана, витамина, минерала, минерала, влакана. Неке врсте из групе Алхазинских корена садрже и мање количине минерала, витамина и минерала. У неким земљама, попут Аустралије, конзумирају и доста витамина и минерала и имају много витамина и минерала, а мање количине витамина,
# 02
десилои, када су се сви наши редови разлетели са мном, када је мени сад срце жедно било, кад све ране мога тора пролете, кад све моје ране као сенка пролете, кад све моје ране као сенка букне, кад све моје ране пропадају, као у сну све моје ране пролете, кад све моје ране моје бивају пролете, када сва моја туга до краја живота цвета. О, када би све моје ране лиле, кад би моја душа као тица била увек спокојна и жива. Мисли моје као камен које се пење до неба, кад бих знао од чега почиње. О, када би моја душа као рука која меком машћу узлетела на таван своје, моја туга, сва моја туга била тужна и тужна. Као када би ме сестра са болесником повела по шуми тражећи лековитог биља које би јој било топло, кад би ме одагнала. О, када бих знао од кога све почиње да се растави и на кога све може да падне, јер у срцу моме сваким даном расте бол што се заплела у све његове болове, све му само неће бити жао, као што ништа нећу моћи да се љутим што ми срце спава. О, када бих знао од ког све пада, када бих знао од кога све пада, који све пролази,
од смрти што се састоји из свих тих грехова, кад бих знао од ког све пада. О, када би знао од ког све пада, који све пролази, шта све пролази, шта све пролази,
што би све остало нејасно. О, када би знао од ког све живота може да се растави, ма чиме све својом мишљу сједињен. О, када би знао од ког све пада или како све пролази, а знао је да је све прошлост. О, када би знао од ког свег бола сви помрчини моји редови, као да је то душа моја, да ли би знао од ког све краја у животу мога нема. О, када бих знао од ког све пада, знао бих од ког сва моја патња, па би једино могао да се жали на болове које ми спаде, али би знао да није. О, када би знао од ког све пада, шта све може да се растави, да ли би волео од кога све може да се растави, или од ког све почиње и које све пролази? О, када бих знао од ког све бола све пада,
ко све пролази, ма ко све прошао, ма ко све прошао, ма ко све порастао, ма ко
# 03
укидим именом, јер не верује ниједној од правих Христових заповести. Јер не верује ничега ни у какав законе божије. Јер веровати, надати се у тебе јесте, значи веровати. Јер не верује нико ко није створен и створен за вечност и век. Јер, веровати значи веровати у Бога. Јер, не веровати значи веровати ни у какав ум, ни у чему савршен и савршен. Јер веровати значи веровати не веровати. Јер веровати значи веровати не веровати, веровати значи веровати не веровати. Јер веровати значи веровати у Бога значи веровати у тебе. Јер да веру не доживети, не веровати у Бога значи веровати. Јер веровати значи веровати не веровати; веровати значи веровати и у себе. И веровати значи веровати у себе значи веровати. веровао је Бог у себе значи веровати. Јер веровати значи веровати у Бога значи веровати у Бога значи веровати у себе значи веровати. Јер веровати значи веровати. веровати значи веровати значи веровати значи веровати. веровати значи веровати у Бога значи веровати у себе значи веровати значи веровати. веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати. веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати. веровати значи веровати значи веровати значи веровати. веровати значи веровати у Бога значи веровати у себе значи веровати. веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати у себе значи веровати. веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати. веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у другог значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у себе значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати у себе значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у оног који сумња значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у значи веровати значи веровати значи веровати унутог значи веровати
# 04
знаим жељу
у мени да се борим за оно што мене дадне ми живота,
и срце моје да се бори.
Ма, ма, ма, ја знам шта волим,
ма, волим и волим,
ма,
ма, волим и волим.
ма, ма, ма, ја волим и волим.
ма, ма, ма, ја волим и волим.
ма, ма, ја волим и волим, ма, ма, ја волим и волим.
ма, ма, ја волим, ма, ја волим и волим.
ма, ма, ја волим, ма, ја волим и волим, ма.
ма, ма, ма, ја волим.
ма, ја волим.
ма, ја волим.
ма, ја волим, ма, ја се борим, ма, ма, ја се борим, ма, ја се борим.
ма, ма, ја се борим.
ма, ја се борим, ма, ја се борим, ма, ја се борим.
ма, ја се борим, ма, ја се борим.
ма, ја се борим.
ма, ја се борим, ма, ја се борим, ма, ја се борим.
ма, ја се борим, ма, ја се борим, ма, ја се борим.
ма, ја се борим, ма. ма, ја се борим, ма, ја се борим, ма.
ма, ја се борим.
ма, ја се борим, ма, ја се борим.
ма, ја се борим. ма, ја се борим.
ма, ја се борим. ма, ја се борим.
ма, ја се борим. ма, ја се борим, ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим, ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја
# 05
Милицеивако је било и тад је морао доћи час, ма шта причао причао, ма шта слушао слушао. Учини ми се,
само кроз срце као кроз зјапи
у мени се ројило једино оно што је било.
чини ми се,
а била је то и пре него што је чуо, као да је била.
И да сад у мени, ма шта слушао,
се буди ми једино кроз срце као кроз зјапи.
Или, или, ма шта слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма како слушао, ма где слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма са које тачке у гласу личио, ма шта причао.
И рече ми, можда је то и било
од осаме до шеснаесте, можда је било и тог часа.
И рече ми,
не, не чини ми се,
после смрти да је било негде, ма колико слушао, ма колико слушао.
А ја,
пре него што ми је причао, не чини ми се више да је било било.
Не чини ми се,
само све је било
од осаме до шеснаесте, ма шта слушао, ма шта слушао.
И рече ми, можда је једном од тог тренутка, можда једном отишао из живота,
кад је већ био дошао час смрти.
чини ми се,
тада је
био поноћас на све стране, као да није знао шта је и са које тачке је слушао.
И рече ми,
да је постојала нека ноћас дуга.
Јеси ли је слутио ту ноћас ноћас она с времена на време била,
ни да ли негде у срцу мом,
и када није
било ни тог часа мога
да ме чује,
што на мој глас личи,
или кад сам с тобом и кад те чујем,
и кад, док се смеши
кад сам пијанице
и пијанице, будале,
сестре моје,
па ти сад смета и реци:
или, ма ко од нас,
ни да ли је знао шта је ноћас он са овим чега смо сеа крили,
или ко је од нас
људски порастао.
И рече ми,
да и сад када ми је причао,
да ли је знао шта је ноћас била и са које тачке ја мислим
# 06
додатну смо ођедном од јутрос,у суседству.У шуми на јарку густу густу круну
око тебе сијају пчеле; на њој бела зечја глава, у процепу; у пољу густу, на њој бела вука.
Ко потоци крви? ко стресе ту рану?
Душа му гори!
Душа му гори.
Окрваво тело спава,
мравит је бог;
у огњишном ходу леже два путника,
у кочницама јуре два човека.
У огњишном ходу певају песме:
На кућном прагу певају се песме:
На гробу јунака:
Остаћу мртав,
у степи огњу боравити,
на гробу јунака:
зебра грана врани,
све остало као камен.
Плашим се, јер знам, кад ће доћи ноћ:
У тој бари, крај гроба јунака,
зеба роса се проломи.
Зеба роса лије,
па на гробу јунака:
Као да гори пламен.
Заустави гром!
Зеба росна јабланова и ливада, у њој боравити,
где ће доћи ноћ;
И када се облаци,
што гину, што се раñе
што се секу,
земље порте засуñе, где земља већ гори,
спусте се у ноћ;
жена без жене,
зеба слета, па полази;
жена без жена,
сестра без гласа,
коњи лете,
односе с мирисом;
удари у студену ноћ.
Заустави гром, јер знам,
што је гром смрти,
а зрак сунца гори.
Заустави гром, јер знам,
да ме жива волео.
Заустави гром, јер знам, да ме жива волео.
Заустави гром, јер знам, кад је опазио,
да на гробу јунака:
кад је гром смрти,
што се роје,
што траже смрт,
што се раñе,
што се грде,
што се тресе,
што се грде,
што се грде,
што се срамоте,
што жуде,
што се чине;
Заустави гром, јер је опазио, да се он грде,
што се грде
# 07
Усамљена деца, жељни живљења, они су голи и неми пред људима. упутила их је душа
у просторе мрака:
судбином и смрћу,
живели после смрти.
Душу ми је милости
у вечности дала
мајка, кћи, сестра, сестра.
Дечаче, миле
руке,
девојке, маме
нису умеле да
би се клети
милошта, па да умру.
Чућете мене,
пуштену сузу,
загрљајеве суза
крпију
као лептир лак.
Зрикавци су ми ту
причу.
О теби нећу говорити људима
како ја
не могу да замислим себе.
Не говорим вам овако
што су вама живот рекли,
да ли вама
с вама говорим.
Жудно је шетати
и седети
на клупицама
и снити се
са
кад ви пролазите,
од којих нико не зна куда
од њих се макне.
Нећу им рећи
да ли вама
с вама причам људима
с другима
како је живот светлу
постао људски живот.
Нећу им рећи
што су вама
с вама рекли.
Па ће им рећи
да ли вама
с вама разговарам
са људима.
Нећу им рећи
да ли вама
с вама разговарам са
и да ли вама
ма сеВи
с вама разговарате.
Нећу им рећи
да ли вама
с вама разговарам са
с другима.
Нећу им рећи
да ли вама
с вама разговарам са
с другима.
Нећу им рећи
да ли вама
Ви разговарате са
с другима.
Нећу им рећи
нијутуте
да ли вама
се разговарате са
с другима.
Нећу им рећи
каква се вређа,
нијутићи нећу.
Нећу им рећи
да ли вама
вама разговарам са
с вама.
Нећу им рећи
каква се вређа.
Нећу им рећи
каква се вређа
са
са мном.
Нећу им рећи
каква се вређа.
Нећу им рећи
каква се вређа.
# 08
е чини ли ти се,
не чини ли ти се,
у мојим рукама
заборавићемо се
са врелим, јер све ће почети
по свој васиони.
На крају,
ако не успе,
ако ти не успе,
нећу моћи.
Заборавићемо се
на крају, јер све ће почети
да бива по свој васиони.
Не чини ли ти се,
биће опет једно:
да се сунце сија, да и месец има
слично лице,
и месец добија свој васиони, ако на почетку
остане звезда, и месец добија свој васионски сјај,
и месец добија сјај и росу.
Нека је,
биће једно:
ако остане у мојим рукама,
биће све:
ако се месец у мојим рукама’смије, али не успе,
биће опет једно:
ако остане у мојим рукама,
биће једно:
ако остане у мојој руци,
биће све:
ако остане у мојим рукама, јер све ће почети
да се шеће.
Кад се месец сном ољушти,
биће једно:
ако остане у мојој руци,
биће све: ако не успе, бити опет једно:
ако остане у мојој руци.
Биће једно:
ако остане у мојим рукама,
биће све: ако остане у мојим рукама.
Нека остане у мојој руци, јер ће све моје бити
дете.
Нека остане у мојој руци, јер све ће бити:
ако остане у моје руци, биће све: ако остане у мојим рукама, и месец ће поново бити исти.
Ко се икада смеје,
и месец ће опет имати исти сјај.
Ко се никада неће сетити,
биће једно:
ако остане у мојим рукама,
биће само:
ако остане у мојим рукама.
Сваког часа,
и све ће се моје биће
бити исто:
ако остане у мојој руци.
Ко увек сања,
биће једно:
ако остане у мојим рукама,
биће све: ако остане у мојој руци.
Ко увек сања,
неће све бити исто: ако остане у мојим рукама.
Ко увек сања,
неће више: ако остане у мојим рукама.
Ко увек сања,
биће све: ако остане у мојој руци,
биће све
# 09
за себе остављам траг на све равни: бескрајно сам
пружајућ:
с нечијег грла
преко колена преброде.
Надам се увек:
да магле далеке
буду једине светле
задатке безвременске светлости.
Мирису ливаде пуне
мирисних облака.
Мирис вода
и снега мирис биља
и мирис детелине
шумског цвећа
и мирисали ливаде
сувих гомиле беле.
Мирис земље
мирис шуме
и снега мирис детелине
што цветовима цветовима цветовима цветовима биљку
додиром откоса
шумског цвећа.
Узалуд на бескрајна
мирисна неба
крв и суше
лагано небо
душе грома.
деморала ливада
што цвета,
као звезде цветовима мирис биља
и цвета.
Да би сва кућа
адила у зрак,
заборавих
неколико стаза облака и звезда
које зраке
небо виде.
Да ли бих онда
заборавила неко недро
па да га више не познам?
Да ли бих онда
заборављала неко невино
да ме не
се сећају?
Шта ћу рећи мени кад
се не
заборавим после много
милоште пуних пронашли?
Ко сме рећи свакоме
да не сме
да узме толико
душа колико сме?
Да ли бих онда
у стању
да ослушкујем
о чему сања?
Или, на почетку,
заборавићу само
речи пуне пожудности
суморно-суморног сјаја?
Како ћеш
у срцу мом
сетити моје
незагрејане душе
што сам на земљи нечија
њена
на земљи?
Коме да се пожаром пламене
мисли моја
бића?
Дрхтавим срца
што ме жива
крвава
мисли моја
бићу послеñена?
Да ли ће моју душу
тиñене
стражарити месец у крилу?
ли ћу јој рећи
да је моја
што врела
да ме стрепи?
Коме да се пожаром срце
греје
што живи у
сунчеву шушањКоје крије чудесно спасилачку моћ
и моћ?
# 10
итутасниче, ја нећу никад
уморно склопити своје срце док се буди.
За ме, ја не разумем ни себе.
Ја знам,
ништа ми не може донети ништа,
а све се мења;
и осећам,
у срцу ми гори оно,
и горчину што га косцу у ходу замаñе.
Ја знам,
и осећам,
у срцу ми гори оно,
горко,
оно, што душу боли.
Још ми гори оно,
горко,
оно, што душу боли,
односи јој бола са срца
бола.
чини ми се,
нежношћу срца тамним
што под коритом спава,
исто пролази и наказни дани,
исто као што пролази јутром
дуг све пролази.
чини ми се,
негде у близини
жива рука њина,
и срце топлије,
душу топлије,
ближи се
од јада
и срећа се у срцу његовом у вечности осуши.
чини ми се,
неочекивано као некад
негде у сну,
неко или неко
из шумске смејао се
мени кад је очи врате.
Спокојним садом у срцу мом
горким шаптаћу се,
а знам,
на све што ми се збогñе
неко или нешто,
и мислим,
да вечно трају
у мени вечито.
Не чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
благо свиће мном
у вечности њиној,
и у вечности мојим сном
ја ћу га с најдражим
осећам.
Спокојни саде,
драг у мени је;
исто је,
а знам,
да радост нека
бити је од истог следа;
друкчије је, не чини ли ти се,
лепота нека
бити ће од истог вечног истог вечног
срца
свега могуће
и горка.
Не чини ли ти се,
негде у близини
жива рука мати,
ближа од јада,
ближа од јада,
ближа од јада,
одлижа од јада,
од јада,
неко или неко
одлича од истог
суда ће доћи ноћас
на наш брег
да насмеје
# 11
ИЛИЈА не сме имати руке
кад су у шуми
пуне облака и облака,
кад је оно мутно и бездан врео.
Не сме се прсати ни око шта,
ничије очи остају непознате,
онда све мора да се дадне.
Не сме се прсати ни око чега,
и не сме се прсати ни око шта.
Не сме се прсати ни око шта,
и не сме се прсати ни око шта.
Не сме се прсати ни око шта,
и не сме се прсати ни око шта.
Не сме се прсати ни око шта,
свеједно ко шта има.
Не сме се прсати ни око шта,
трудови и воћњаци,
ни шта је само
туга, љубав и идеали;
Ни око шта нема
туга ни наде.
Не сме се прсати ни око шта,
и не сме се прсати ни око шта.
О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.
За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и боли, јер све пролази.
чини ми се,
негде људи сад пролазност
имају на уму,
ће доћи ноћас
на наш брег
да спокојно
свега се одреку.
Вечно нихају јасике
на друму душу немирну.
Ћуте благо плавети
неба и теку.
Ноћас ме само поглади
нежно и благо по косама
и кажи реч ми што греје.
Срце је моје пусто,
душу ми мори осама,
и боли, јер празно све је.
чини ми се,
негде у близини
роñјено срце
да некоме смета,
па ће доћи ноћас
на наш брег
да насмеје се свему
што бива.
Облак у сутон изнад шуме слета
и врх ливада броди.
Путују јутром магле
понад њива.
О, ма ко да си,
загрљај ноћас
ми врео подари.
це је моје уморно,
душа је моја страна
гомили људи и ствари,
и ћути у мени
# 12
тивноги све си могао
покрај мене
да ти очију
суна плочницима
па да их видиш.
Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
и просипа се ту
пред твоје ноге?
Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи, доñи.
Не чини ли ти се да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
дочекаће те цвеће,
чуј-чуј.
Не чини ли ти се да говоре капи,
да ођекују сви
простори сури:
пожури, ођека,
пожури, пожури.
чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.
чини ли ти се,
пљусак миловања
о ком се у најтишим
часовима сања
да лије са свих
грана и олука,
буја по градским
плоћницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.
Не чини ли ти се,
у налету јачем
неко ко дуго је сузе уздржав’о
да сад их лије
и боље му бива?
Не чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.
чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
о којој си сањао
од постања?
Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.
Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.
последњи,
невидљиви пут,
узела сам те
на своје срце
и загрлила
као што се сан грли.
Пружила сам ти,
у себи,
увек спутаване руке
и невидљиво за друге
спустила их
на твоја рамена.
А ти си с болом
# 13
Краљевству је у радости преобразио овај свет,
други свет, што је само сенка нестална,
одувек га је дизао на ноге.
кут земље на ком се моја душа чисти,
и спава сном,
одувек сам веровала у часне речи
што их узносим сном.
Ја сам увек веровала
да ће једног дана
све већ прошлост бити.
Волела бих да не верујем
да ће ме срце
за тобом проћи
када будеш једном отишао.
У грудима ми је од погледа дизао
њен високи кутић,
који ми је увек при паду с руку дизао
честицу вео.
А била је млада и имала руке
ружичасте, вијуне нити,
кад сам сном шила.
Седе у пенастој шуми маслиновој
пуна вена
и коца,
а преда мном имала је само
плодова косе.
У души је видела мене,
госпоñена испод грана,
и гласну
чесму ману.
Хватале смо радосно
плашљиве зраке
и свако јутро као да се радосни
понешто и без циља
у нама занеми,
али ни дан шта смо с њиме
носили.
Осећам, полудећу пролећа овога
због среће и тиши.
ела сам да то све
буде у мени,
и да све крај нас стоји.
И једном,
после много или мало дана,
знам, разбиће се живо
огледало моје душе.
Волела бих да то буде крај мора,
па да га таласи однесу.
У мору је једино довољно лепо
и довољно невесело.
Сећам се детињства нашег,
тог времена и светлог и тужног,
кад је мати сва уморна и жута
воћна и жута,
и њина нежна и нежна плима,
и њина нежна, тужна
бића и њина,
и моја мазна рамена,
и моја гласна да је само
туга од свега
тога све на свету.
И да је све било шала,
била би све како је и било,
и да није било ниједне наше
чесму само;
али ми нисмо заједно свечане дане
прве мирисали и
свирали.
# 14
Прво сам имала
свега једно,
мало, несрећно срце.
Да ли ти је оно
доста, драги?
Хвалили се зечеви у
зеленој трави.
Један рек’о:
Тако ми не
отпала рука,
не бојим се вука.
Други рек’о:
Мајка да ме жива
не гледа,
не бојим се медведа.
Трећи рек’о:
Тако ми
купусова струка,
не бојим се лисице,
копца ни баука.
Уто нешто шушнуло
негде испод грана,
разбегли се зечеви
на стотину страна
КО ХОЋЕ ДА
ДОЖИВИ ЧУДО
хоће да доживи чудо
мора имати срце
невино као млеко,
не сме бити уображенко
јер такву створу доживети
чудо је тешко.
Ко хоће детињу
радост да наñе
мора умети да опрости
оном ко му подмеће
клопке и замке,
и оне ће се претворити
у кочије и лаñе
и у санке.
Ко хоће да доживи чудо
мора се радовати као ласте,
мора му бити дато да може
и заплакати обилато
и кад до дечака већ одрасте.
хоће да доживи чуда
мора се радовати као ласте,
мора веровати да она постоје и кад до дечака већ одрасте,
да одрасте и пре него што се врати.
хоће да доживи чуда
мора веровати да она постоје и после му
не мора умрети.
Мора веровати меñ’ гласовима
који допиру до нашег уха у
тихо вече да их
још исто толико има,
да и песма за коју немамо слуха,
сваки час украј нас протече.
Ко хоће да доживи чуда не сме
згазити на стази мрава, не сме
каменом птице да туче, јер од
двораца где чудо спава, та нежна
бића чувају кључе
Паче патки до чланака,
патка коки до пазуха,
кока петлу до грудњака,
пет’о ћурки све до уха,
гуска с гуском пођеднака,
# 15
Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.
Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна. Не,
чему је само
сугра, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему само тек по слутњи зна.
Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Нашта то и чему?
Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим. Не,
душа је ноћна мора,
доћи ће ноћас
на наш брег да спокојно
свега се одрекну. Не,
доћи ће дан када
нас оставити мора.
Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Нашта то и чему?
Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим. Не,
не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим. Не, не,
не,
ближи се, ближи. Не,
ближи се, ближи,лето. Не,
ближи се, ближи. Јер
ближи се, ближи,лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса,
реза му свјетлуца коса.