Teaching Desanka Maksimović - Session #1

We trained a neural network with Desanka Maksimović’s writings. Each time we collected autogenerated texts in different phases of the training procedure. You can read and see how the trained neural network is learning and accepting Koneski’s writing style, gradually.

# 01

септембар 2018 да на себе имам прилику и задатак да радим са њима на терену, у што је спадало и освајање титуле првака Србије, што им је омогућило да се боре за медаљу са тимом који ће им представљати на овом такмичењу. у периоду децембар 2014/15. године који смо, ми смо. и у томе што је он имао прилику да достигне максимум од свих играча, те што није могао. је његова игра, његова техника, техника и брзина. он може остварити и са неколико играча у игри као што су Никола Калинић, Бојан Мушкатировић, Немања Милетић, Марко Раданов, Милош Кузмановић, Лазар Ришар, Владимир Алексић, Лука Стој, Немања Милић… може да оствари и на терену, са неким члановима тима, али и тренером Александром Марковићем. му може дати само његов менаџер, његов тренер, али то је само његов лични и спортски карактер. може постићи само тренер.. Од напада смо и напад је увек био у границама форме, у доброј форми, није се добро осећао ни против једног тима који има квалитет, а за сваку акцију је потребно уложити велики труд. је тежак јер је углавном био изнуђен због повреде главе. је био кратак. је био тежак јер је врло тежак ударац пао на главу, то није ишло како треба, мислим се није дешавало током утакмице.. Раме и фаул и простор су често јако. је била тешка и често се дешавало и да је било проблема и са руком да играчи носе тај терет. је био тежак јер су, Крстај и Крст били веомаан, имали смо доста проблема које су и темпо. је био тежак и захтевао је да се не изгуби више, али су биле мале. од два меча је имао само ми је то помогло. је била тешка али врло тешка тако да је била велика као и напад. утакмице, да је у припремама био озбиљан рад са играчима до краја и да су, Милан Крст био врло лак задатак. је била јако тежак део за мене, али смо биле, па није ни требало. су били и темпо. је била велика и онда је уследио ударачки скок. је био тежак за сваку акцију и сви су били на прави начин. је врло важан за мене. је и темпо је био тежак, али ипак није тако лако бити у првом полувремену јер се дешавало да ми дође на леђа, као што је то утицало на одлуку тренера, али је за мој напредак било важно што смо, као и у нападу јер је био изузетно тежак, а то није била прва припрем. је била тешка, али нисам ни размишљао да је план да се крене ка голу. од почетка се и десио да ми је дошло до тога да ми дође мало тежи задатак, међутим и за време док сам био врло јак, није ми падало на памет када сам мислио да је могуће постићи такав резултат. је била тешка и на тренингу ја је било тешко и сада сам очекивао резултат. припрема на терену, а посебно се види како бити у овом дуелу и тако да ми је као тренер веома тешко да будем превише тежак за тренинг. мора бити доста тешка и да ћу бити на терену као тренер и тако ће се много и утицати на ситуацију. треба размишљати и о свему што уради, да се ради у што већем проценту, као што је свакако и сам у овом тренутку сигуран да ће бити лако и врло лако. је само фаза припрема. би могао остварити и у наставку али мислим да је веома тешко и треба да буде јако тешко. је тежак и може да буде врло тешко, али сам хтео да имам доста и ја нисам био спреман да се то уради. није тежак задатак са дистанце. је тежак задатак. сам да знам да нисам довољно спреман због повреда због повреде и тога бих много више волео да радим са њима, да будем што више спреман за утакмицу, а можда ће неки напад бити и много тежи за друге., припрема за припреме се реализује у септембру 2015. је веома важна, а јако треба много да буде тежак и у томе што се тиче припреме тима у периоду септембар 2015. је веома важан за мене. ће бити важан правац моје сарадње са Милом и мислим да сам и ја био спреман, ако је то још једна од мојих важнијих сарадња са клубом. он ће то урадити без мене, јер ми је то веома важно за рад са њим. ја планирао да буде спреман пре почетка припрема за ово такмичење и да останем у тиму.о томе се јако тешко и надам да не бих требао да кажем да ћу доћи да тренирам било ког играча. ће бити тежак задатак, да буде важан, да треба радити са тим тимом уколико неко жели да се прикључи овој петорци и што боље буде водио овај тим.о што је најбитније је да то буде што боља екипа, да ће бити што бољи тим

# 02

. да су и дали нама по нашим главама. па ко је био у ком облику?.. волим те. нисам хтео да их носим. мислим је хтио да сам могао бити и код тебе. мислим је хтио да те видим како је тебе убио па да те питам због чега си га послао. тако је морао бити. али је хтио остати у мени. нисам могао остати. зато сам био млад.БАЛКАНСКА ЦАРИ мене. због чега сам ми причао да сам га издао због мог твог рода. да га не послушам. већ сам тебе тако хтео звати. хтио си да буде. отишао је у поље до мене. а да не будем узалуд ја би тебе овако мучио. нећу га оставити: ја га нећу оставити. хтео сам да идем. хтио си се осветити и побећи. хтио бих ти сада нешто рећи. мени је хтио рећи. због тог што је тебе знао!. хтио сам се осветити! али ми је рекао јер га није могао разумети. знао је бити још млад. хтио сам учинити. ја бих тебе напустио као мене. да ме не буде. због чега је то хтео знати.. не знам како. волео си ме звати. хтио бих га волети.. хтио бих њега бити… волим те. мени никад нећеш моћи волети мене оставити. сад бих је гледао. па у твој загрљај нећу га издати. хтио бих ти га. али ја не знам о томе и да ли ћеш га издати? знам да тебе волим. хтио си нас поздравити и радо их пољубити. већ бих га волео. волим те. мени се. волим тебе више. сјутра ћеш је предати. био сам. знам све муке твоје. није могао учинити ништа што нећеш. онда бих ти њу дао?. знам. сјутра би то хтио учинити због твоје љубави. кад бих ја тебе пољубио. па у твоје име. ја се сјећам твојих ужаса. волим те. мој животе. нећу. зато ће тебе издати. желио бих тебе звати и због твог рода. хтио бих те пољубити. па се бојим ње тебе. а знаш. знам да ли ја бих га овако хтио издати? бих теби опростио. сад се сјећам свих мука. па да се сад видим. волим тебе. сјели. па нећу остати у њему. сад због твог погледа. хтио сам га пољубити. у тој сам се тада осећао као да волиш њега. хтио бих се осветити. јер ми је хтио рећи шта је хтио рећи? желио бих све знати. волим тебе више него мене. ја нећу хтјети. дао бих ти своју душу твога живота. али тебе више волиш. хтео бих те пољубити. хтио бих му рећи. хтио сам ту љубав. волим те. хтио бих ти сад што је био. сад бих њега пољубио а тебе. хтио бих ти сада оставити. знаш: да бих теби учинио ону једину љубав. желио бих њему учинити нешто као ја. волим те. сад ћеш и њега пољубити. хтио бих га срести. волим га више. хтио бих му рећи: ја волим те. хтио бих ти учинити нешто тако да буде што ћу му говорити. никад се нећу волети. због ког је морао пасти. морао сам умрети. морао бих. знам ја би мене звати да сам тебе хтио издати. желио сам тебе волети. хтио бих теби дати руке које ћу му рећи. отишао је право у бој. знао је знати шта се догодило. ја ћу ти пружити руку. знаш њега. и хтио бих бити. хтио бих га звати. знам га.БАЛКАНСКА ЦАРИ тебе. жудио бих. па бих га отишао у поље да ме не видиш. мислим. зато ћу те се и сетити и себе. хтио бих ти дати. био сам човјек који неће бити. хтио бих теби што не волиш њега. и хтио бих ти се рећи. хтио сам бити човјек којег бих волео због тебе. хтио бих му дати душу. мени. не волим бих га више волела. хтио бих га прихватити због твог поријекла. знам ја је волети. мој живот. мене не би могао умрети. хтио бих га претворити у жену. можда би хтио бити човјек којега бих радо зажелео. морао би ме издати. хтио бих га пољубити. отишао је из поља. морао бих га држати тамо. хтио бих га звати и срести се. хтио бих му рећи што год ћеш ме волети. волети га више. сад ће га волети више волети. хтио бих га волети. хтио бих га бити. нисам волео себе више него тебе. хтео бих га волети. хтио бих га издати јер би морао доћи под твоје руке. он би се морао одазвати и пољубити. сад га никад нећу волети. хтио бих да се сада нећу вратити. волим их. хтио бих их звати по твоме. хтео бих их пољубити. због чега се ја радујем. хтио бих их волети. волео бих их бити. хтио бих да им буде тешко да ме се одрекну. хтио бих их волети без њих. волим га. хтио бих их оставити због твог порекла. хтио бих их поново волети. нећу их презирати. хтио бих је оставити. хтио бих их

# 03

. се. на руку оних који су. У овом случају су били. године дошли су први прије почетка. но то је врло тешко рећи.У свим крајевима свијета били и у сваком смислу исти проблеми. се ради о неком другом путу се врши.по нашем мишљењу људи више је морало доћи до циља. идемо од нуле. па ако су били треба рећи прије него крену и пружити нам се. да не би. дали је на нас дошло до резултата. повриј се рачуна. морамо рећи није могло доћи до циља. хтио сам ја много тога чути и знати. на крају је била договорена моја одлука. да га питају не би ли ја за то знао бити добра р прије. онда би ми рекао: сад идемо или идемо или идемо или идемо.а ја сам се преварио не би ли био срећан.јер га су и морамо признати. кад их добро чујемо..у сваком случају је била велика мука. ја их добро знам ја нећу.У оној у којој ја идем.као и прије свега у ситуацијама када смо се чини да смо.тога није могла доћи.јесу.сач ја би да сам рекао да смо прије неки дан хтјели доћи.сач ја бих био на њих хтио рећи:.са рукама морамо рећи: знам их.у сваком случају нисам споменуо ту срећу када сам мислио да им не можемо рећи.да бих у другом смислу.као и у случају када би се намјеравали јавити. а затим би они чули мисли.што се тиче природе или начина мишљења и размишљања.али они су за мене: они се врате. они остану да слушају. се чека.само је на њих могуће доћи и рећи.са рукама рећи.ко смо. није био на њих. да морамо доћи у току дана или дана. ја бих морао рећи да смо. ми више нико не пита.па ако је дошло до пада.а то је могуће рећи или смо су. се не зна. се могло знати него доћи дан раније прије. ја сам хтио рећи да ће доћи дан дуже. ја бих хтио почети са истим намјер је или без резултата. ја. немој ни доћи.јер је могуће доћи у ситуацију да не буде. сад би ми рекао:.јер он се зна. морамо поновити шта нас је хтио учинити..као што су могли доћи. се нисам могао изненадити. ја бих знао шта смо. нас је у ствари било на њега. морамо рећи да смо дошли. ја бих морао рећи: нисмо дошли. су је постојала. нас је било. да би се хтио знати шта нисмо..а не мора доћи у току дана до циља.јер то су. да смо можда доћи. је могла бити. се морамо борити. морамо доћи иза мене прије него дође.. нас морамо знати. и треба доћи до циља. ја бих рекао не зна шта му треба. не могу доћи не би ли ја погледао. ја бих рекао: ја сам знао за шта он мисли.” ја ћу рећи: ти се само сјећам шта ме чека. ми нисмо.ј су. би се догодило. бих рекао шта треба рећи. да дођем у близину циља. идем у току ноћи. је требало доћи у моменту. ја нећу знати за колико времена. онамо смо знали. ја ћу рећи: да идем. ја мислим за који ја знам из чега су идемо. ја идемо.. нисмо.У току дана рекли смо: не знају добро ни нисмо идемо. је требало доћи прије неки дан. смо били дана прије него би дошао. пута кад смо. сам дао на нас руке рећи: тада нисмо. сад ћу вам рећи да нам не треба дати му се не би могли рећи. се. ја будем хтио слушати. идем. ја се нисам хтио уверити да он ја знам. ја да одем ту. ја сам рекао..ја бих знао зашто смо били.У том раду ја ћу рећи: никад нећу доћи у недјељу. се сјећам ја. онамо знати шта треба рећи.” рекао је да нисмо били. моја проц у којој она мисли да је

# 04

# 05

дан, и дан, ноћ, ноћ.ас су ишли, и дан, ноћ до мрака. јутра, у зору су дошли у густој шуми, изнад њих, у густој шуми, шумарку. у једном правцу. Сунце. на путу за брду врх брда, у врту, све до зоре, па до зоре, мислим, ја, кад су ми два метра испод куће рекли: да је кућа пуна неба. мислим, све док нисам нашао пушку, само на коњу. Сунце је обасјало, небо је обасјало и зору, кад су два спрата. онда смо ишли све дотле. ноћи, све до зоре. видим, у гомили, кућа се пење.И мени је тада дошао последњи тренутак. у мислима, као да спава.
у ноћима. сутра дан, на њиви, на пољу.
тога, све до сна, само од сна, па све до сна, нисам знао шта се догодити, ни ма шта ми рекао на путу.
сећање ми је, и ја знам. нисам знао куда ћу се срести. можда негде у даљини у даљини, иза мене је постојала ноћ или час мрака.
сећање ми се, као река, увек, као шум, као река, као река; оно је моје.
ту ми се учинило као да чујем: ништа више.
и, чинило ми се, ништа више.
као шум око мога погледа.
као да гледа да му нешто учини.
у једном трену, од сна, помислих.
у души, то је: као она сива бела машина коју је он волео.
у мени, сад сам му рекао: знам.
ти, она као да је мене волела.
некакав дан, ноћас у ноћ
и, као да ме је волела.
ту, била је прва.
да ја нисам знао шта да чини.
као да си волео мене.
знајући, као да се све чини,
и ја као да ме је волела.
сећала се и ноћас у мени, као да је волим, као да је волим само.
кад знам шта да мислим,
у сновима, и дан чини ми се као да ми је дала.
у мом сну, у шуми.
моје једно око, у мени је неко друго, можда ново, ја знам.
у мени је била и те, што је било, можда можда, сад нисам знао шта да урадим.
моја смрт.
затим се што сам више волео да волим саму себе,
као да то није било у мени.
као да сам могао да гледам и неке друге.
чистих, мислим, негде далеко, негде тихо у сну, негде у дубини нечега што се зове самоћа и то је можда, можда, једино могуће у теби. волим ја, и кад се сетим, негде сам хтео;кад су два спрата, мислим, све је то;када бих могао да заборавим, мислим увек и у мислима, осећам да ме је волела, чини ми се ја волим, шта сад, што знам, као да ми је дала крила;, знао сам како је била лепа, можда су негде плакали, негде негде би опет биле. је била и лепа;пуна је и без сумње
или је она, не, хтела.као да ми је рекла: шта имам у сну?
и ја као да је волим.
или ја је волели,
на срећу не знам где би била, можда још лепше биће можда негде иза мене стоји.
или ја је волим, можда ће неко рећи: знам;ако се то не чини, можда неће моћи после, можда ни она да се смеје.
у зору, као да ми је икада купила очи и срце, можда је волети.
као да је знала какав је, можда, можда била занет неком мишљу, можда, можда? сам волела, била је заљубљена.
и све у мени, било је оно што се догодило.
и у мени је била жива и тужна.
као да сам можда знао где би била.
и моја љубав, можда, када је моја љубав жива, знала су ми дали руке?
као да сам их волео, можда, можда, можда, можда, можда.
одакле си ме заволела, можда? бих волела само тебе.
свеједно,
само на срећу, на радост, што је мени била драга!
или, можда, негде иза неког другог, неког другог крила, можда, можда, можда.
плачу ми се срца.
и у мени, моје срце, срце.
да ли, можда, нисам волео, него и тебе?
што је, можда, волео саму себе.
у мени, можда, била је можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда, можда.
из срца је потекла нека нежност

# 06

у граду у коме се родио наш је живот.а сада је.и тако.брзо.и без иједног часа нашег живота.у првом дану рада.кад се са својим мислима о животу сједине.

и у другом дану рада:
и дан нашег рада.
и дан нашег живљења.
и дан живота нашега.

и дан живота нашег.
и дан живота нашег нашег.
а дан смрти нашег.
и дан живота нашег.
свакога нашег живота
или дан свога живота.
и дан рада наш.
вели и дан смрти нашега и свога.
и дан живота нашег.
на њему нам се душа сједини.
истине и дана живота нашег.
и дан живота нашег.
из срца свог просимо.
и дан смрти наше.
и дан живота нашег живота.
сад и дан живота нашег.
сад да смо се сјединили с животом нашега живота.
а дан живота нашега.
и дан живота нашег.
и дан живота нашег.
и дан смрти нашег.
и дан живота нашег живота.
сад да се сједини живот наш са животом нашега.
или дан живота нашега.
или дан свога живљења.
и дан нашег рада.
и дан живота нашег.
и дан смрти наше.
из срца свога просимо и дан свога живота.
и дан свога живота. наш живот.
истине.
и дан свога живота свога.
и дан живота свога.
вели и дан живота нашег.
и дан смрти нашега.
и дан живота нашег на њему просимо. дан живота нашег.
и дан живота нашег на њему просимо и дан нашег живљења.
и дан свога живота свога на њему просимо. наш живот.
истине и дан живота нашег на њему просимо. дан живота нашег на њему просимо. дан нашег живљења на њему просимо. наш живот.
вели и дан свога живота.
сад наш живот на земљи.
и дан живота нашег на њему просимо. дан свога рада. дан нашега живљења на њему просимо. дан нашег живљења. дан живота нашег. дан живота нашега на њему просимо. дан нашег живота. дан живота нашег на њему просимо. дан живота нашега на њему просимо. наш живот на земљи. дан живота нашег. живот наш на њему просимо и дан своје смрти. дан смрти нашег.
сад наше на њему просимо. дан свога живота на њему просимо. наш живот.
сад и дан смрти нашег на њему просимо. дан свога живота на њему просимо. дан живота нашег на њему просимо. дан живота нашег на њему просимо. наш живот.
и дан живота нашег.
или дан свога живота. дан живота нашега на њему просимо. дан нашег живота. наш живот на њему просимо. дан наш на њему просимо. наш живот на њему просимо. нам. дан нашег живљења на њему просимо. наш живот на њему просимо и дан свога живота на њему просимо. наш живот на земљи. наш живот на њему просимо. наш живот на њему просимо. наш живот. наш живот на земљи. наш живот на њему просимо. наш живот на њему просимо. наши живот на њему просимо. наш живот на земљи прос. наш живот на небу просимо. наш живот на земљи.
на њему просимо. наш живот на њему просимо. наш живот на земљи прос његов. наш живот на земљи прос нашега живота. наш живот на њему просимо. наш живот на земљи прос нашег живота на њему просимо. наш живот на њему просимо. наш живот. наш живот на њему просимо. наш живот на њему просимо. наш живот на земљи прос нашег живота на њему просимо. наш живот на земљи прос. наш живот на земљи просимо. наш живот. наш живот на небесима прос нашег живота. наш живот на земљи прос нашега живота. наш живот на земљи просимо. наш живот на небу просимо. наш живот на земљи. наш живот на њему прос нашег живота. наш живот на земљи прос нашег живота. наш живот на небу просимо. наш живот. наш живот.
сад и дан смрти наш на њему просимо. наш живот. наш живот. наш живот наш на земљи прос наш живот на небу просимо. наш живот на земљи прос нашега живота на земљи. наше смрти. нашег живота на земљи.
по свему је наш живот на небу. наш живот. наш живот.
и сваког нашег драгог пријатеља који нас је волео.
чинити и наш живот.

# 07

је у њој и њен глас се још више развејао по дну облака. Ничим случајно нисам отишао до њега. Одједном су ме сви”’о у тој граци. да се растану. не бих могао да се растанем са њим. ја ћу рећи. тек’ ће. чуда, чуда се већ чују. помислих. погледао сам да нећу доћи. али у мене није могла да стане. иза њих је пала моја мајка. тада сам се пробудила. тад је на крилу нешто тихо, можда је било чудно. сад само зачуо’ бих врисак ваздуха. тек’о сам с њим. ја сам, зачудо. тад се питам да ли ми је жао. не знам. сад је близу мене рука. нећу.

као у сну. тек’о сам се пробудила. не знам да ли је неко већ ходала неким путем.
у тој завијеној капутини. да се сетим. већ ме је само погледала на земљу. све је било далеко од мене. ја сам се још једном. тада сам угледала крај мојих ногу и још једном се загрлила. да су ми’о уста.
пред мојим очима. не знам колико. нећу у њој више срести.
пред мојим грудима.
на моје лице.
и не знам да ли сам. тек’а руке су ми постиђене.
гледао сам их. да видим шта си сам са собом видела. знам да нисам ништа.
кад помислих. ни часа. чуда.
кад једном видим моју главу.
пришао сам мојим рукама.

кад видим. као да их видим.
свака моја рука је као да је моја. да се растанем са њом.
као
и у мени. чуда у мени.
и као да је негде далеко.

кад погледам.
и сад.
кад видим.
а знам колико њих волим.
на моје усне.

и као да су моје руке.
нек ме не гледа.
што је далеко од мене.

кад видим како сам плакала.

као у сну.
а она ме гледа.
и као да сам ја пао.
на моју главу.
ту сам се загледала с мојим истим очима.
ни саму главу.
у мислима је имала неку руку.
за мене се већ не зна шта је била.
по мени.
и као да ја осећам.
или као да сам са собом пао.
и после сам је напустио.
и с њом смо били.

на моју главу.
могу да ме сместим до његове руке.
као да сам

за њих и
као да их нећу срести.
што не знам.
од радости као да ме је одшкринуо.

као у сну.
кад ми је срце загрлило.
на моје очи.
што је као да гледам саму главу.

и она се смешила.
и после смо се растајали и нестајали.
брзо смо се растајали.
што је у мени било још више него јуче:а она би ми гледала руке.
схватио сам у
сломљену руку.
што је моје руке захватило.
све је ближе мени.
пред мојим очима су били дани живота.
као да си ти и њих волео.
пуне моје руке.
и у мени се разлетело и тужно дрхтало.
сестра са којом је моја рука грлила.
ни очи ни руке више него усне.
на моје очи.
као да нисам могао да знам шта је било.
на моју главу:
од ње смо били.
само ћу у њој унети мир и спокој.
у крилу и кроз сузе и сузе.
од њих сам знао шта се догодило.

у срцу ми је било топло, па је,
могли смо да верујем.
на моју главу.
као да нас никад није видела.
и сва моја душа.
да ли бих их загрлила.

у души.
што је оно што сам хтела да се доживи.
на моје очи.

као да су ме можда још једном загледали.
на моју главу пало је моје срце.
нека ми се очи врате.
влада ме,
а ја бих им заплакала.
и као да су сви”схватили неку тајну.
И као да је сва душа као неки зрак.
као да им је живот сан.
и у мени се ројило нешто што нисмо могли чути.

и на мојим длановима и кроз њих се разлетела мисао.
како год је сад и у мени постојала,
и ја сам их више волела.
и опет, као да сам их све волео.
да ли је икада било тако..
и кроз њих је пао њен дах и

# 08

и у другом дану рада:
и дан нашег рада.
и дан нашег живљења.
и дан живота нашега.

# 09

А ко се, после многих открића, није хтео поћи путем којим смо?Знам, драги моја драгане, како у свом животу нисам могао стићи до краја света, знао је шта ми драго,
и знао је шта ми је жао.

А ја се бојим својих рамена и руке,
а кад бих дошао у пакао

за оним чега се бојим,
што се бојим,
за оним што сам ја нашао,
што сам нашао,
што сам нашао,
а од страшних мука ја једино стрепим,
за оним што волим,
што сам нашао,
за оним што све волим,
што бих се бојао,
што желим знати,
што волим знати,
што желим знати.

За оним што ти је жао,

за оним што се бојим,
што хоће да живим,
што волим да трагам.

За оним што знам,

од страшних мука волим,
што хтео знам,
што волим да волим.
За оним што ми се чинило
за оним што се чинило
са страшних страшних мука ја једино колебам.

За оним што ме гледао,
што ми се чинило

да бих знао шта ми се чини
са страшних мука,
да бих чуо све што мислим,
што нећу знати.

За оним што ми се чини
за оним што ми се чини
само са страшних мука,
што нећу знати,
да би знао шта ми се чини
што се чинило
за оним што сам ја нашао,
који хоће да ме сретне,
да бих знао шта ми је жао,

да бих знао шта је било.

За оним што знам,
што сам чуо,
што хоћу знати,
да бих знао шта волим,
што желим знати,
кад бих знао шта ми се чини
да бих знао шта ми се чини,
што хоћу рећи,
што могу знати,
што нећу знати,ићу знати шта ми се чини
да бих знао,
а знам шта ми се чини
са страшних мука,
што нећу знати, да ћу знати све што ми се чини
да бих знао где ме људи воле,
на срећу,
са страшних мука,
на срећу,
само због онога што ми се чини
несл,
што ћу се срести,
на срећу,
у коме не умем знати шта ми се чини
уз несрећним,
у ком бих се нашао,
што нећу знати шта ми се чини,
што нећу знати шта ми се чини,
али нећу знати шта ми се чини,
за оним што ми се чини
да бих знао шта ми се чини.
За оним што ме гони,

за оним што ми се чини
са страшних мука,
да бих знао шта ми се чини,
а знам шта ми се чини,
као лепша,
према љубави:Да бих знао шта ми се чини,
што нећу знати све што знам,
да би знао шта ми се чини,
што нећу знати све што не можемо знати,
што нећу знати шта ми се чини,
што нећу знати шта ми се чини,
према љубави:У чему ја могу веровати,
или шта ми се чини,
на срећу,
или шта ми се чини,
када бих знао шта ми се чини,
од чега ми се чини,
или како ми се чини,
да бих сазнао шта се чини,
а не знам шта ми се чини,
само зато што ми се чини,
остаје ми све то што волим,
као лепша,
једноипоме коме се чини,
само што ми се чини,
што могу знати шта ми се чини,
како ћу схватити шта ми се чини,
што ћу рећи шта ми се чини,
колико волим.

За оним што ми се чинило
у чему ми се чини,
да бих знао све што осећам,
према љубави;Како волим оне што ми се чини,
што волим;

нећу знати шта ми се чини,
што могу рећи,
за оним што ми се чини,
ни ја то волим,
или не знам шта ми се чини,
јер у свету никад нећу знати ко ме гледа,
никада нећу знати шта ми се чини,
или нећу знати шта ми се чини;И једино знам шта ми се чини,

ни ја то нећу знати,

или нећу знати,
ни ви то нећу знати;

негде ме
ни ја нећу знати шта ми се чини.
Не знам шта ми се чини,
ни ја то нећу знати,

ни ја знам шта би ми било.

Па
што да чујем:
на путу у који идем,И ја сам знао да волим.

# 10

Обновљена башта природе у новом граду у Београду, на месту старе тополе крај реке Колубаре, за себе је морала да каже на дан венчања Марије Магдалене, да је овде давно давно била баштован.Познаје се ко су били њениоци: деда Јован, деда Јован, деда Михаило, деда Перван, деда Васа и тд.Али, ни овога пута нико му ништа није рекао.Ниједног тренутка никоме је нико није ни читао причао, ни пио ни спавао.Једанпут многи су чули шта јој она говори.
Око света људи се познају, чују се пријатељи, људи суоца и пријатељи.
Око света људи и ствари се поново срате.Кроз многе приче прича се причу и случај се,
и на крају испричају.Само је једна истина пуна живота.Можда ће неко рећи:
Можда је било нечега тако чудно што је било: можда то није била случајност.Тражим помиловање.Не знам шта ме боли.Ама, драги мој,
ја не волим ни да ми се опрости, ма колико сам га волела.Ниједног тренутка није ником читао вести;и можда је било толико много других вести у мојим сновима;можда је тако:

Ниједног јутра када бих
стајао на вратима врта, на путу до куће или повратка, неког часа ми нешто реко.
Потребно је да ми неко каже:
А ја ни да чују, ни да чује.Идем путем за којим сам трагао.Идем стазом где ми је срце?
Идем путем којим трагам.Идем стазом којом је ходао мој деда.
Идем путем којим је ходио мој деда.
У тој стазом сретала сам се са страхом.
Идем стазом која води до ушћа у Ликомахињу.
Приђем стазом којом је ходао мој деда Саво.Знам да је мој деда волео и да има многе душе:
Одавно су гаоци звали по својој мами,
и када би ми нешто реко,
или бих само причао.

Идем стазом којом је ходао деда Раде.
Идем стазом којом је ходао мој деда Раде,зауставио у правцу села и знао:
Реци ми, да ми је то било,

знам, ма ко, ја бих био неко од
топола и других људи.

Знам да ти је то била права кућа.
Тражим помиловање.
Око света људи,
све је то била тајна.Можда је то била тајна, али никоме није било јасно, ма ко.
О чему си овде причао?Можда ти је неко причао да ми је рекао:

да ли ми је остао траг.

Шта се, ако од мене много друго шта причају?
Идем путем којим ја идем.
По томе бих могао рећи:

што не знам како бих то знао.”
Идем стазом која води до потока,
у правцу ушћа у Ликуахињу.
Све је било нешто ново и нешто ново.
Идем стазом којом је шетао стари газда Миле.

Говорим ми тихо, не
и тихо.

Доћи ћу до врата куће да видим како ћеш срести моју драгу.

Волео бих да ми неко реци:

Омиљено ти желим да ми неко објасни:

ја волим оца.
Још увек се питам.
Идем путем којим је ходао мој деда.

Али, то нећу да изговорим, никоме на души неће бити свеједно:

јер знам ко ли му је порастао,
ни њему он или њен деда.
Говорим тихо тихо, шапатом,
у кругу да ми кажете:
ме ли ви знате где сам га нашао.

Ма шта је,

ти,
ми се сетимо да је мени и његовом оцу остао траг.
Он ми је дао да све испричам,
као што је и

на души.
Никад нећу рећи:

За ким бих се, ја и његов деда носили.”

Говорим гласно,

Говорим тихо гласно.
Говорим тихо,

узнемирено:
само о својим сновима:
на души.
По томе је мој деда давно отишао.

Говорим тихо,
узнемирено: –
ни
и моја браћа
неко нема
или не чују ништа,

ни мени.

Не памтим кад се догодило пролеће.

На свом гробу,
брзо,
у кругу је лежао тужно дете и моја драга,
на земљи плакала.

Али,
само о свему ме нико није сањао.
Или,

ако је веровати мојим очима,

што је тада личио на тужно умрло?
Свии мој деда је тада пао ничице.Потребила сам га да ме угледа, само што ми

# 11

Или ће ми као да је доста времена,
изгубио главу у детињству мога,
одсечених у цветовима.

О, кад бих те нашао,
одсечених ти, на речи,
одсечених ти,
неко се неће сетити,
прогласиће те нечим,
тело ми се
и што је у шуми,
око тебе ће у мени се згуснути
мук.
Сама,
сам,
нисам.Ти, одсечених ти,
што би ми друго?
Саме, чуда,
само што те нећу срести,
кад ми не би било жао
ни за тебе,
а те ће те бити стид.Ко теби смета,
не би ми сад то било
око срца;

јер, све чега не треба да нас волиш,
тело ми не би било много кад бисмо ти могли бити,
и да смо нешто друго у свету имали,
или бар нам не бисмо могли учинити;Само зато немој,
и ти, чуда,
или бар да се ниси волео кад нас је напустио цвет.

Немаш ти
изгубљен у срцу
кад ћеш ми бити свет.
Никада нећеш
изгубљен у срцу нашем.Не би требало никад
да си ти само један од нас
спокојни,
и љубавници,
све што бива,
све чега се сећа
да се на тебе сећа.

одсечених ти
некад у детињству
тешко,
и
све што бива у свету бива,
само да те нисмо волели.

Грехота, срамота,
за свачије мишљење, и

или лаж,За те као да нам ништа нису дали.О, кад бисмо те волели да те сматрамо својом,
а теби све дали нисмои немој више,
никада
веровати у тебе нисмои ти смо гаи ми смо ти нисмоаили нисмони ти,
или ни љубавнициили нећемо
прећи теби
и немој више говорити ни о теби,
кад нам неће бити жао
ни ти више ни да те волети,
или љубавници
да те нисмои ми нисмоали нисмо ни миили нисмо билиали нисмони ми
ни знали да те сматрамо ни ми друго што смоили нисмони знали,Не би нас хтео ни ми, ни ти, ни ти,
за тебе нисмо ни она.
за тебе није било ни твојих суза,
ни ти нисмоа знали ни ти, ни ти,
па, шта смои ти си нас једини знао?
Срећа је да те нисмони тиили нисмоси билини знали ни ти, ни ти, ни ти, ни ти, ни твоја нисмо билини знали шта смони нисмони нисмоали.

Или суни знали због чега смо билинини знали нисмо знати.
Јер,
за мене
знам да нас није волео.
Не би знао за шта смоили немамо
или смо га заволели.

Од постања нас,
али ти нисмонии билини знали смо ко смо ми,
или било када нисмоса истомсмони знали због чега смосекли.

Или суи знали смо му име

или нисмоили нисмои он нам је тада
оñани,
или нисмо знали шта нам је
на крај
са њим
на крај
са њим.
И дан више
суседних
мислили смо,
у теби
заборавити да нам је срце
ни срце
неодсечених ти смо тада били роñали.
И све би било
у једном дану
кад бисмо ти,
ни да те нисмоили.

И тако сви ми,
а ти си као дете
на почетку
одсечених ти си ми
собомоñени,
или нисмо ни били

# 12

Дотле, пре тога све до краја живота, све што се догодило.
Јутрос није могло патити до краја.

Били смо ми један једини лек, данас је све касно.

Догиналну медицину смо ми први пут поднели за дуго времена.
Поверили смо у нашој земљи, увек су нас знали као много чега што је могло да излечимо наше.

Непријатељ је
Поверио да у нама има много тајни.Облака која ме лечи је увек везана.

Опредил је увек личила на ону коју сам измислио.На првом месту тајна.Ако се то догодило сада је тајна;
Не можемо никада знати тајне, нико нам неће знати истину о нашој прошлости ништа,

Не мора се знати тајна
Како се догодило нешто чудесно?Знам, можда не осећам у сну неку тајну;Било шта је могло бити лепше, јасније и лепше.

Сетимо се шта сам рекао:

Знам да сам у детињству хтео да чујем шумну игру и сламу,

Поверујем у ствари које знам.Не разумем шта све о мени мисли неко.Говори ми једно:
И не могу,

јер знам да има много тајни.

Мишљам, али не могу да верујем.

Немаш никакву тајну,
као дете,

ја мислим само на нешто што знам.

Али, ма шта да се питам,
ја верујем, али ништа ме нема.

Ја верујем нечему што знам,
да ли сам нешто икада слушао
или да сам знао да је то тајни или траг.

Реци ми да сам слушао птице,
да ли сам слушао птице,
а знао сам како птице живе.
Оне ће знати шта знам да видим.

Можда,

а знам шта знам,
и знам шта ми је рекао

на крају живота,
и знам шта ми је рекао
да знам шта ми је рекао
или шта ми је рекао.

Осећам да су ми речи сасвим непознате,

на крају живота,
и знам шта ме је заболело,Само једно:
И нико ми не сме рећи да слушам птице
или да знам шта су рећи,ја знам шта ми је рекао

или шта ми је рекао.

Знам да ми је причао какав је све слушао ноћ пре сунца,

као дете,
и знам шта је слушао,

а знам шта ми је рекао.
Мене је волео
све најгоре,
кад он није знао шта ми је причао.

Многа је знала шта је чуо.

Многа је знала шта ми је причао,
што је много волео.

Мене је волео,
или кад то није знао,
али
ни ти се није допадао и
била је сва сразна;Било шта што нисам разумео

ни ти сам ћутао,
било шта што није знао,

ни да знам.

Говорим, само кад знам шта ми је рекао
као дете.

Одувек сам ћутао.

И ја сам слушао птице,
и знам шта ми је причао
што смо били јуче били, али много пре њега,
само кад смо ми играли у његовој земљи.

И ја сам слушао птице,
на крају свог живота.

Многа је знала,

мога је увек слушао кад смо били први.

Неко много памтио,
Неко од нас је слушао птице,
или као на почетку,

само кад смо били први.

Ма шта ми је причао

Неко ми је читао,
на крају живота слушао птице,

што сам као дете слушао птице,
који се као дете насмејао,
а знао сам шта ме је заболело.
Немам никад да се насмејем,
а знам и да волим птице,

они слушају птице,

и знам како ће ми срце
са злим гласом рећи.

Многа су имала срца,

ни тада нисам слушао птице,
од данас сам слушао птице што певају пчеле кад их нисам слушао.

Мога је тада била само равнодушност,
у мом животу сам слушао птице

# 13

Тражим помиловање
За себеñу не веровати
од постања.

Тражим помиловање
од постања,
од постања,
са страхом
од осмеха и туге,

са страхом од сагрешења,
са страхом од стида.Тражим помиловање
од плача,
с нечијег гласа
од туге
од туге.

И волела бих да верујем
да ми нико не може драг бити
од милоште.

И волела бих да верујем
од милоште,

од милоште; да верујем
у праштања.

И волела бих да верујем
у праштање
преко ноћи,
у праштање.

И волела бих да волим
од милоште,
од милоште.

У праштању
што не осећам
од праштања,
у праштању што не бих
за равнодушност за друге,

на растуживање других,

за растужење у праштању.И волела бих да све има
због
неке живе душе
и срца,
за праштање што не бих
за друге праштала.

И волела бих да верујем
а у праштања,као што бих волео да и мене
не праштам,

али не знам шта
да помажем
само у праштању.
И волела бих да верујем
одломљен у праштање.

И волела бих да верујем
у праштање,само у праштање.
И волела бих да верујем
од срца,
кад бих хтела
да сви људи буде
лепо
и да има праштања.И волела бих да верујем
у праштање,
па ма ко ти био.
И волела бих да волим,али не знам ко си и чиме се у праштању бави

ако ти је неко
добро

или криво
и неко не.

И волела бих да верујем
у праштање,
и човек као створен,
као створен,
или створен.

И волела бих да верујем
у праштање
како га је Бог
не стидео.

И волела бих да верујем
у праштање,

а не треба праштати.

И волела бих да га волим,
и кад бих хтела,
а не бих хтела.
И волела бих да верујем

као створен,
као створен,
као створен.И увек ме

Мирису ми срца
у праштању
Меша је лепа
или млада
или млада
или млада.

Или ја, ма ко си,
или млада,

или млада,
или млада,
или млада,не треба праштати,
што нема везе са праштањем.
И ја, ма шта да се
опрости,

што немам везе са праштањем,

радосно праштам,

што не волим
само себе.
И волела бих да верујем
да мене нема
само за праштање.

И ја, ма ко ти био
на човек,
смерим на праштање
са страхом од сагрешења,
на уздах,

с видику
са страхом од сагрешења.И знам,
и све ми је
у праштању
чујно.

У праштању се грлили пожури
као лаки мирис у зеленој жили.

И све је више
од милоште,
али не волим праштање.

И знам, да је много
тешких

што не може бити
за друге.И не треба праштати
као што се мени опрости.
А радости мање има
ни речи.

Волела бих да људи
буде поседели и
лепи.

Али,
као што и сам
случајно,
кроз праштање свима
што је испаштао,
и ма ко му био он,
волела бих
да ми срце опрости.
Ја,

а не треба праштати.И ма ко ти био,
а не треба праштати.

Да се опроштај грехова
од праштања опрости
од праштања,
што не може бити.

О, ма ко ти био,
ја спустих руку
оному сузу.

Грлећи на колена
оному темену,
остазом Љубави,
Јер безашта осудиш,

исто као што каза
Пијмо,
Јер као што је човек
Пијмо,

сносимо се љубављу.И ма где ти био,
нека се туже
са сузама.

Ни онима са мислима
нису тужни.

И ма шта се у праштању

# 14

Све што си о мени знао,
остала је за тебе.

За тебе, пријатељу.
За тебе су очи твоје светле,
као звезде јасне,
била је твоја рука.

За таласа су очи твог срца зелене,
и очи твоје врате се росиоца.

За тебе, пријатељу,
Мирно срце моје ти је ноћас
било звезда светле,
да ти их не би болело.За твога мрава, кад би знао,
да ти их не би болело,

да га не би болело,

када би знао,
да их не би болело,

Да им не би болело,

на растанку срца хтео си
да онесвести.

За тебе, пријатељу,
буде, тако је;
твој сан је само да захватиш његову душу.

Ти кишу волиш,
ја цвет цвате,
за тебе се воле звезде.

За тебе, ти кишу волиш,
за тебе је цвеће наше
свело.

За тебе, који се осећаш као да венемо,
у твом срцу су руже небо и дан,
За њега, који се осећаш као да венемо,
који не може да
суши твој бол.За тебе, који се осећаш као да венемо,
За њега, који се осећаш као да венемо,

који не може да се смеје,
За тебе је ноћас
увек пуна;
За тебе, који се осећаш као да венемо.
За тебе, који се осећаш као да венемо,
За њега, који се осећаш као да се
руга твоја мења,
За тебе је дан,
који мрава почиње
да се роса са сном,
на њега пада
на њему вишња,

загонетностра, која се буде
на њега срела.
За тебе, тај дан, када се осећаш као да венемо,
који се осећаш зането,
За тебе је ноћас
био јуче,
дан пијан,
јер му се очи врате с младим мирисом,
За тебе му се грде.

И за тебе, који му си драг,
За њега прљави снови,
који мекоту
спокојну и страсну
злати с подсмехом.За тебе, то је видела твоја душа
на теби,
за тебе срце моје блиставом
сребрном брадом
сребрног сјаја.

За тебе, снег жут,
крај мога скута.

За тебе, сунца сунчев оптимизам,

који не може да претвори
земље у звезда светле,

који само с подсмехом гледа у њих.

За тебе, то је видела твоје душу.

За тебе, то је видела твоја душа.

Или за тебе,
који се с тобом љуби,

или се љуби,
или се љуби,
или се нада умире.За тебе, то је видела моја душа.

За тебе, ти саму себе саму себе,

или мисли,
у њој нема
ума,
ни свога срца,
и ништа
дати не може

руку оном ко тебе воли,
ни свога срца.

За твоје срце, добра душа,
за тебе, добра душа,
осетљив је чар;
За тебе, ти си радост, а ја саму себе,
за тебе саму себе,
у твом срцу има
ти не умире човек
само ја,
исто толико колико пута у свакоме
белу.

За тебе, то је твоја срећа,
за тебе бол.Да, тако је.
И ма да је чежња грех
и човек – а трагична је кад човек
не стрепи.

И ма да је грех,
ма што га ти волиш,
или му бар
тада не би ништа,

ма свеједно да ли је грех,
ма што је грех,

ни ти га не волиш.

И ма колико болело,
буде увек
сан грех
загонетност што га је спајао;, ма да је грех,
ма колико он да је траг.
И ма колико да си грех,
буди немилости –
памти само кад неко
осетљиво не опрости брату своме,

и не само

траг по срцу.

И ма колико да је грех,
не чини ли грех
ан,
што га душа смета срцу,

безбројно му се чини
као равнодушан,
гњуравајући да опрости брату иза бура.Сваки грех,
па ма ко да је –
и ма колико
да је грех,

# 15

Не мора имати старинске болове и болове,
се не мора стајати сам.
Само кад се то тражи,
потребно је сагледати шта треба,
колико треба да се тражи.
За вашу борбу животну, животну, борбу животну, мора се увек
на првом месту сваком пружити,
све што може,
све што треба,
колико од
себра
своје сате,
ако треба богато богато да се сади и сева,

и ако не мора.
За борбу животну, животну, борбу животну,
ако треба што више да се сади,
сад мора се више снаге,
једно у ту борбу
неће моћи,
ни због других
тешких рана,
а све због других.

Ни за шта немој зборити иза паса;
Ни за шта немој зборити иза паса.
Ни за шта не треба да се бори.
Ни за шта немој зборити иза паса.

Свеједно да ли за ким у шуми ходаш,
тад се њиме кричиш,
и у шуми ходаш.Ни за шта немој зборити иза паса;
ни за шта не треба да се кричиш.
Ни за шта не треба да се кричиш.
Ни за шта немој зборити иза паса.

Свеједно да ли за кога стигнеш.

Свеједно да ли за ким плањаш.
Свеједно да ли за ким плањаш.Свеједно да ли за ким плањаш.
Свеједно да ли за кога из врта ходаш.
Свеједно да ли за ким плањаш.
Никада ништа нема
даљим да се каже.
Свемоћна је молба човеку да се, кроз речи,говори, да се, уз неку нову мисао, а тек иза ње да се, кроз осмех што се нада, запамти
на шта му је од памтивека
дало,
у које га је заболело и чија му је невина душа.
Свима који су му са цвећем

и око грања
зрикавци су рекли:
За вашу борбу животну, животну, борбу животну,
али он је рекао:
За вашу борбу животну, животну.
Свеједно да ли за сваког човека,
или за свакога човека.
Свима који су му рекли:
За његов животни и краљевски,
сад за његов животни, или за његов животни,
свима који за његов животни,
сад за његов животни, животни и краљевски, живот,

који му је,
сад да му ничега нема,
чинило га је,
свима које је с тобом хтео,
који само да му не
тако често плаче.
Свима који му нису разумемо,
сад за његов животни и краљевски,
који умеју да је гуше,
свима које му по дану на земљи
да да бола.
Свеједно да ли за свакога човека,
или ма кога у свету
имају бола.
Свима који му се због свега
чинило чине га све да се туче.
Свеједно да ли за нечије добро.
Свима који су му рекли:
да је љубав велика, он је само
познаник човек,
као и све што му је утеха,
значи тек кад у срце спушта
три до три.Свима који су му први реч рекли:
да је љубав велика,
ма шта и ма шта,
за сваки живот човек.

Он је само
познаник, и само
познаник.
Свима који му се због свега
сад чине:
и то све пред људима,
па ма ко да си,
нечија се реч могла чути.

Ја сам, драги ми, једно другом много
чинило.Волим љубављу
чини свак ко хоће да ми опрости
и што ми је утеха.
У мојим рукама увек је срце жедно и огледало,
и то све до краја;
и нико, ма како мали,
никад за
или ма чега у свету има.
Он је само
познаник и сапутник свих оних који су му
чинили живот.

Он је само
познаник, само човек.Ја сам, драги, једно другом
чинила драгу свима.

Он је стао у процепу,
узри као гвожñе у кладенце,
и с болом као гвожñе
и сном.
Он је отишао, само је човек
знао,
и никад ништа није нашао да му опрости.Он је давно отишао.
Он је отишао у монахе,
за собом је остати,
и пратећи свога оца;
он је отишао.
Био је млад,
драг, тих и свеж,
један од оних с којима смо заједно били.
Он је рекао: “Душа је моја крива, а ја,