Full Log #3

Complete training session logs dump.

Taken with Ctrl-C/Ctrl-V from Notepad.

Ok, I know … Must confest. Training this under Windows … Guilty as charged!

Training from scratch with ../../models/sr-gpt2
checkpoint_steps: 100
Train inputs found: 346
Train 2 inputs found: 0


===== CHECKPOINT 001 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


црвенашни цвет који се размножава на површини планете ствара младе, па чак и здраве. Међутим, млади плодови који се развијају на површини планете могу се хранити само инсектима, па отуда и назив “сродна лоза”. Ово указује на то да млади плодни листови у већини случајева немају плодове, тако да су у многим областима веома мали, што зависи од врсте. С друге стране, већина врста у Африци и Азији које се узгајају на површини имају исте плодове, а у свету се користи назив “жута лоза”. Жуте лозе се гаје у плантажама широм света. На тржишту може да се нађе неколико стотина сорти жутих цветова. Од многих сорти се могу правити и лепљиве зелене јабуке, али се оне налазе међу најпосећенијим сортама. Сматра се да се већина врста рађа у тропским подручјима, на обалама Индијског океана, на обалама Тихог океана, да би се на крају уселиле у вододелницу где постоје две различите врсте. Код нас се такве врсте могу гајити на нижим надморским висинама, а могу се и узгајати на ширем подручју. Биљке које се узгајају на дубини већим од неколико километара могу у већој мери да повећају дужину и величину плода, што се објашњава тиме да се на одређеној дубини формира само мало растојање младих цветова који се узгајају на површини планете. Биљке које се узгајају на дубине већим од шест километара неће се често узгајати на већој дубини. То указује на то да су се ове биљке временом укорениле, тако да имају велику способност размножавања у унутрашњости. У неким земљама се тако могу узгајати и дивље јабуке, мада је узгој ових врста најчешће контролисан. Могуће је узгајати и веће врсте на дубини већој од једног километра, али је ово могуће са малим капацитетом да се повећа дужина и маса плода. Сматра се да се овим начином узгоја могу стварати и веће количине отпада који се производи на површини планете. На пример, на дубинама већим од пет километара потребно је узгајати и неколико врста дивљих ружа и украсних биљака, али је неопходно само поменути неке врсте у већим количинама, попут кемтрејлса, као и једне врсте винове лозе, која се узгаја по унутрашњости планете. Такве биљке су познате и по производњи многих врста цвећа и руже. Оне садрже много витамина, влакана, витамина, минерала, минерала, влакана. Неке врсте из групе Алхазинских корена садрже и мање количине минерала, витамина и минерала. У неким земљама, попут Аустралије, конзумирају и доста витамина и минерала и имају много витамина и минерала, а мање количине витамина,


===== CHECKPOINT 001 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


овне. марта. То ће значити да се у Србији поново неће појавити нови проблем у смислу избора „поверенога“. То је у великој мери због избора нове власти која хоће да врати Косово. Све до данас је била лажна опозиција, која није препознала реалност избора. Када су пре пет година, 2000. године, дошли на власт они који су имали само 10 % гласова, то је био њихов избор. Сада су били на власти они који су представљали већину (али не апсолутну) у парламенту. Не знају, нити знају колико је тада било слободних грађана (са тим не знам како), они су направили „своје“ изборе – то је једина могућност – дали су гласове. Они ће бити потпуно поражени. Биће потпуно поражени (само онај ко има 10 % гласова не може да победи, нити он може да победи). Они ће бити поражени зато што не могу да освоје већину. Они ће доћи на власт зато што су изгубили већину (до сада). Они ће бити поражени зато што могу да живе сами, јер не умеју да живе сами. То је само један начин да се спречи „своје“ бирачко тело и избор лидера који су у власти. Они ће ући у скупштину зато што не знају и због тога су се изгубили, јер се плаше „свете“ и оних који ће их „поверено издати“. Они ће постати „повереники“, јер су преварени. Они ће моћи да владају онима који имају 18% гласова, али ће их на тим изборима „сигурно изгубити“. Дакле, то је први пут да власт жели промене јер не знају шта да ураде. То је једини начин да се власт врати у парламент. Ако у парламенту има људи који нису преварени, да дођу на власт да би били први у парламенту и дођу на власт да би владали (у том случају у народу се може створити паника). А ко се у парламенту није преварио и који нема поверење у народ, треба да га упозна са том ситуацијом. Они ће бити „затворени“. То није „повереничка кућа“, то јесте политичка рупа, то је један начин да се неко убије и дође на власт. Они ће моћи да дођу на власт да промене политичке резултате, да покушају да дођу на власт у парламенту, да се „поверено изда“. Они ће, као и многи, ући у владу зато што ће постати „затворени“. Они ће моћи да се врате у парламент зато што нису разумели шта се дешава и неће да одговарају на то, тј. неће моћи да утичу на власт, али ће моћи да учествују у том


===== CHECKPOINT 001 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


добијенили сте прилику да се дружите са децом из Србије, региона и из окружења. Са сваким дечјим програмом била је једна радионица, где се деца упознају са различитим музичким традицијама и различитим музичким инструментима. Било је и занимљивих идеја, које су пробудиле њихову знатижељу, радозналост и жељу за музиком. Сви су уживали и у игри и песми и дружењу, а деца су уживала и у музици, као и у дружењу са другарима из школе. Деца су се највише обрадовала учењу својих инструмената, а посебно су им се представили разни инструменти и инструменти. Деца су маштала о игрању, свирању, изради гитара, певању и разним другим стварима. Били су веома заинтересовани за музику, па су им се прикључила и нова деца. Ово је друга радионица у нашој школи која је имала своју тему,,Родитељски дан”. Деца су била веома радознала и била су врло радознала. Сви су били заинтересовани за све своје инструменте. За први час било је потребно све што смо чули, а затим су ђаци били веома заинтересовани за сва питања. Сваки дечак имао је свој инструмент и тиме су показали и своје праве могућности. После тога децу су питали шта значи свирати и слушати. Деца су јако радо одговарала на ово, и наравно показали су пуно интересовања за музику. Захваљујемо се свима који су помогли и пружили велику помоћ. Хвала вам унапред. Све је било бесплатно, без претенциозних и добрих вести и хвала. Срећно!Više! Хвала! Захваљујем се свима који су се окупили, а посебно мојој мајци и осталима, који су присуствовали ове вечери. Велико хвала! Хвала свим другарима који су дошли у школу, и породици коју смо показали, као и деци која су била изузетно задовољна. Такође захвалност изражавам и вама и Вама што сте нам помогли да реализујете овај концерт, а и родитељима који нису дошли у школу. Хвала и вама, да сте били задовољни. Хвала још једном! Опростите на свему! Хвала вам на подршци! Срећно! Нећете заборавити ни остале. У име свих нас! Хвала вам на љубави! Пријатељство у школи! Срећан! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Благословите!!! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно! Срећно


===== CHECKPOINT 001 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


вред. Дакле, да не помињем све ове небриге да би се они са наше стране извукли у парампарчад. Јер, као што каже Давид, а то је већ довољно јасно и недвосмислено речено, све ово што је написано на Косову, у ствари, није ништа друго до сведочанство о томе да постоји једна једина нада да ће се Срби коначно ослободити из ропства. Као што тврди Данило, постоји још један доказ да се ипак не може говорити о ослобођењу ових наших истинских православних хришћана (Лази II, 3). И зато овај народ и постоји. Овде се ради о томе: Црква, која је једина заиста спасла Србе. Али је зато и дошла и почела борбу за ослобођење од ропства, зато што је ту слободу и испунила. А ти сади, не буди задовољан јер ти си већ сада дошао у ситуацију да будеш под слободом; да мислиш да си све од сада до сада био под слободном влашћу која јој је гарантована: да ли ћеш бити роб, да ли ћеш живети под влашћу која ти је гарантована: да ли ћеш живети под влашћу и да ли ћеш живети под влашћу? Што си пре у питању? Јер, то није у стању ни да се брани, јер је ово ропство, у свету, само по имену и имену, лишено љубави. А то значи, и у овом случају, да си у власти која те сада поставља; да будеш слободан у борби која није у твојој вољи. Јер, Бог те не би ни дозволио под законом, ако будеш спреман да жртвујеш живот свој на овом земаљском и овом пролазном свету. Али, ако си се на овај начин спасао, онда ће ти живот бити на осуду, а живот ће ти бити на осуду. Јер је воља Божја да ти живот будеш на осуду. Па Бог тако каже. Кад би човек живео тако и живи, онда би и Бог живео у животу вечном. Али то није у стању ни у оном тренутку када му живот постане на осуду, када му живот изгуби своје постојање и када му се изгуби све своје постојање. То би био једини начин да се спасеш; и то би био једини начин да се у живот врати као слободан. Али човек није слободан да живи по хришћанским законима, јер у њему живи само оно што није његово. Ако се тако може наћи и у овом случају и онај који је имао прилику да види Бога, онда би и ти могао бити слободан. И то би био једини начин да се тај живот врати под власт, јер у случају ако се ништа друго не учини за њега, тада ће он потпуно изгубити своју слободу: да се пок


===== CHECKPOINT 002 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


глумицуакина је са великим одушевљењем поздравила председника Србије Бориса Тадића који је поздравио председничког кандидата Бориса Тадића који је рекао да су му врата Србије отворена и да су задовољни, не само својом позитивном енергијом и талентом која је уложена у унапређење инфраструктуре у Србији, већ и жељом да се у Београду подигне споменик цару Николају II Александровичу. После тога, у кратком обраћању, председник Тадић је нагласио да је поносан што је Србија добила овај велики дар. Обраћајући се медијима он је нагласио да је један од његових приоритета у раду Србија и навео да је његов циљ да буде конструктиван, одговоран и конструктиван што је држава Србија до сада показала да има капацитет да пружи одговоре на изазове времена у коме живимо и да поштује све вредности које су јој оставили наши преци. Указао је и да ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бити носилац нових радних места. Подсетио је да је наша земља земља прва земља у Европи са истим бројем незапослених радника и најавио повећање броја незапослених радника. Истиче да је задовољан и што је град Краљево усвојио Акциони план за спровођење политике запошљавања. Као посебно важну личност у раду истакао је да треба да радимо на побољшању положаја запослених радника. Наглашавајући значај формирања радне групе у циљу побољшања живота у локалне заједнице, председник Тадић је нагласио да је потребно да се побољша економска сарадња, да је потребно да имамо заједничке предлоге како бисмо остварили нека своја права и обавезе које су грађани до сада реализовали. Указао је на то да морамо заједно са владом и Министарством за рад бити ефикаснији и да све то неће утицати на даљи развој локалних самоуправа. Истакнуо је да је ово добра вест за нашу земљу, али да ћемо се трудити да и даље имамо заједничког председника владе и ту ће нам бити најважније да људи буду задовољни. Такође, истакао је да је на добром путу да се створи систем који ће омогућити бољи живот грађанима. Председник Тадић је рекао да је будућност и у наредном периоду бити боља и да ће се наставити са радом на јачању свих институција и институција које су од значаја за рад грађана и у будућности Србије. Саговорницима је пожелео да се упознају са системом социјалне заштите и да упознају министра са тренутним стањем у областима социјалне заштите, да им покажу колико се ради на унапређењу живота и рада у Србији и да им покажу колико им је стало до Републике Србије. Посебно је истакао значај унапређења квалитета живота у локалним срединама. Након отварања изложбе у Дому војске, уследио је коктел на коме су учесници представили личну карту председника Републике Србије, његову политичку вољу, циљеве и задатке, као и значај сарадње и заједничког рада. Председник Вучић је најавио наставак активности које


===== CHECKPOINT 002 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


штампан: “Неки историчари тврде да у свим записима, који описују или описују историју Нанкинга, налазимо само наговештаје о постојању Нанкинга, иако постоји и други закључак у којем се наводе његови записи на тим натписима, и то на почетку владавине краљева Нанкинга. Као и обично, постоје и извештаји о постојању Нанкинга. Два Нанкинга су у потпуности потврђена, и то на основу докумената добијеним од стране краљева Нанкинга. Први запис о Нанкингу потиче из 1242. године, а други је из 1398. године. Анандински текстови, који су писали на основу списа, сведоче о постојању државе Нанкинга, где се спомињу Нанкини потомци. У наредним случајевима Нанкини остаци су пронађени. Према томе, постоји много сведочанстава о постојању државе Нанкинга, али није познато да ли су то биле територије или империје у којима су живели Нанкини потомци. Постоји неколико група података о постојању Нанкинга. Према једној од ових група, постоји много извештаја о постојању Нанкинга. У 16. веку, када је краљ Нанкинга постао владар Нанкинга, неки историчари тврде да је Нанкинг био Нанкинг, јер постоје докази да је Нанкинг постојао у исто време, тако да постоји теорија да је постојало Нанкинг, као и да су Нанкини потомци дошли из Нанкинга. Ово сугерише да је Нанкинг био Нанкинг, јер постоје разне референце на Нанкинге. Ова теорија се ослања на документа из ранијих година, међутим, такве тврдње су касније потврђене, и нема доказа да је Нанкинг заиста постојао. Постоји низ недоказаних извештаја о постојању Нанкинга од стране познатих историчара, као што су нпр. Шанг Кај Ли, који тврди да су неки историчари узели име Нанкинга. Постоје многе теорије и предања о постојању Нанкинга. Према једном од њих, Нанкинг је постојао више векова, и на крају би Нанкинг био Нанкинг, иако не постоји такав доказ. Међутим, постоје многе теорије о његовој прошлости. Постоје и записи који описују Нанкинг и Нанкинг као Нанкинге. Неки научници верују да постоје још многе информације, као нпр. од извештаја о постојању Нанкинга из 1399. године, који укључују приче о настанку Нанкинга. Нанкинг су историчари били укључени у неколико покушаја да утврде постојање Нанкинга. Према једној теорији, постојале су две Нанкинг традиције. Једна је настала у доба владавине владара Нанкинга, и то је


===== CHECKPOINT 002 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Станојђајући пред нама, као пред иконама иконе Христа и Богородице, са побожним сузама кајање, као пред иконом Богородице, као пред иконама Пресвете Богородице, с очинским љубављу и радошћу, као пред иконама Мајке Божије, ми, свети Архијереји, а нарочито свети Архијереји, говоримо о онима који плачу, да и они, и ми, угледајући се на њих, тугујемо, па и ако смо туговали, јер је то велика радост и жалост за нас; онда на крају сви морамо захвалити Богу, јер, како ми је рекао Свети Архијереји, сви смо ми криви пред Богом, јер смо људи, јер се трудимо да живот свој положимо за друге људе, а оно што је најважније — за себе, свој народ, своје ближње, не смемо бити спремни ни за какво искушење, него ћемо остати верни Христу, јер Он нас је послао на овај свет, како се не би десило да будемо робови смрти, смрти, греха. То знамо само онда када смо ми у љубави и у добру и на зла. Зато је највећа радост за све нас, јер ће Бог нас и удостојити да будемо људи, синови Божји, да будемо народ Божији у којем ће, у име Свете Тројице, бити речи Божије, које ће нас позвати да будемо хришћани, увек изнова, а увек изнова, да будемо хришћани, да у свему будемо хришћани. Они који буду осећали љубав Божју, они ће бити увек изабрани, јер као деца што смо били кадри да будемо синови Божји, кадри да будемо у свему, да будемо људи, да будемо људи. Они који буду осетили љубав Божју, биће сматрани људима, који ће остати међу њима и зато ће се њихов задатак стално испуњавати у нашим срцима и душама. Јер наша дела неће се завршити самоубиством, они ће бити као деца, они који ће постати истински синови Божји, јер су мали Божији људи, који ће живети као синови Божији, који ће живети као синови Божји. Они ће живети у својим телима, по својој вољи, за њима ће бити и после смрти, јер су деца Божија. Они ће живети за њих, биће им дата помоћ, они ће живети вечно, увек. Али, када то буде било потребно, када дође време, када ће и они живети, неће остати међу њима, јер ће живети вечно. Онда ће Господ судити свету, ако буде хтео. То је једно од дела које Црква прославља, а једно велико дело које се тиче Цркве, за нас биће велико дело, дело љубави Божје, дело љубави, које се тиче оних који су живели, а нису живели и


===== CHECKPOINT 002 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


спречио да се зна да је у селу Врчину, код данашње Велике Врањске у засеоку Глибовац, почетком 19. вијека, службовао свештеник поп Ђуро Ђаковић, сигурно би био и овај исти свештеник. Међутим, у вријеме постојања Независне Државе Хрватске у Врчину се налазио један од првих злочинаца Хрвата из Југославије, Алојзије Степинац, а био је и заточен у логору Јасеновац. Послије мучења у логору Јасеновац, као члан усташке организације организовао је прво поклано становништво овог села у јулу 1941. године. У септембру те године усташе су побиле и бациле више од 750 Срба и дјеце на стратиште у Јасеновцу, одакле су били транспортовани за Јасеновац. Ово је била посљедња жеља овог народа, а не први пут да се овом тешком муком може спасити и спасити глава без обзира које вјере био. Након овога, усташе су заједно са члановима своје породице депортовале све Србе (око 200 дјеце), а једна група од 150 жена је стријељана. Већина Срба у логору Јасеновац побијена су у августу 1941. године по наредби НДХ. Око 40 000 Срба је одведено у логоре Јасеновац, Сајмиште, Јасеновац, а у логорима су их довозили српски радници који су радили на пословима који су се тицали рада тих српских радника. Око 40 000 њих је убијено, а око 42 000 је страдало на раду. Већина Срба који се нису затекли у логору Јасеновац је након Другог светског рата живио у логору Јасеновац, а то су углавном били Јевреји, Роми и остали Срби који су избјегли са огњишта. Међу њима је још најмање 50% Срба који су остали у логору Јасеновац. Већина Јевреја никада нису нашли гроб својих родитеља. Након Другог свјетског рата све што се дешавало по логору Јасеновац је почело у самом центру села под именом Илока. У великом броју се налазила стара циглана са натписом “Спомен обележје”. Послије Другог светског рата село се звало Илок и то име помиње још 1971. године. Ово би могао да буде доказ да су усташе у својој држави постојале и у овом крају од почетка 20. вијека па све до 1970. године. Данас је ово село готово потпуно разорено и скоро потпуно је пусто. Нажалост, оно се данас налази на ободу села које се налази на обалама ријека Босне, Саве и Дрине. Међутим, оно се налази око 1.500 километара сјеверно од Добоја. Село се налази у општини Пале. Према подацима пописа из 1991. године у Врчину је живело око 700 становника, док данас тамо живи свега 200 становника. Према подацима из пописа становништва из 2002. године, на подручју општине Пале живјело је око 6


===== CHECKPOINT 003 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


уверењуник, у првом реду, је човек који је, са свог старог и добро познатог места, ископао више пећина, бунара, бунара, бунара, језера, подземних, подземних и подземне воде из којих је црпео воду са извора, са извора и бунара, са извора и бунара, са бунара, подземних и подземних вода, са бунара, са бунара, са бунара, са бунара, са бунара, са бунара. Сваки човек је свој, посебан живот посветио свом народу, својој породици. То је, уствари, свако онај ко је био Србин, он је то знао и умео да назове, могао је то да напише. Сваки Србин има право на то, свака наша породица, на то право има сваки Србин. Срби су ту, ту је живот наш, и треба да живи. И када бисмо ми, Срби као народ, живели животом својим, живела својим животом онда би и наш живот, и наш свет, и наш живот, и наша вера, и наш живот, и наша Црква, били наши преци, наша света тела и наши органи, наш свет. И онда би, сваки човек који живи на овоме свету, био Србин или Рус. И онда би живео, и био Словен, и биће човек. Тада бисмо ми живели. Тада бисмо живели животом свог народа. Сваки човек живео би животом свог народа, било ког Србина. Или би живео оним светом, животом свога народа, и ишао би оним светом, да би остао он, Србин, он би живео животом свога народа. Када би ми били Срби, живели бисмо животом својим. Једном би могли рећи: „Па ја нисам Србин, ја нисам Рус.“ Или: „Ја нисам Србин, ја сам Словен“, или: „Ја сам Словен“, или, слично томе,: „Ја сам Словен“. Онда бисмо били људи. Да ли би то било оно што је записано, написано, написано? Ни на чему другом. Јер се то дешава на неком другом језику, на неком другом месту. И када смо се ми, Срби, живели животом својим, и онда би се тај наш живот, ако бисмо били Срби, догодио. Али, ми смо били људи. И ми смо били људи. Ми смо били људи. Ми смо живели на другом језику. Ми смо живели животом својим, и живели животом својим. А наш народ је живео животом својим, и онда кад нисмо били Срби, ми смо живели животом својим, и онда је дошао, дошао је, рекао је свети Сава, дао је овај свет, дао му је овај свет, дао га. И дао му је овај живот, дао му је тај


===== CHECKPOINT 003 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


прекрасне плаже са неколико базена за купање, плаже, али такође можете видети неколико плажа у близини, а затим се налази поред реке, а за љубитеље плаже можете наћи са неколико чамаца у самом граду. Свака плажа има базен, али има и много више од једне плаже. Поглед на језеро је једноставан и пружа се кроз мали базен. Поглед са главног трга је такође широк, а неке од плажа су такође приступачне. Постоје и плаже са погледом на реке и шеталишта, па нема довољно за опуштање. Постоји још неколико плажа, али постоје и оне које нису доступне на тржишту, али су са неколико објеката који пружају велике атракције. Постоје и оне које су постављене негде другде, али постоје и оне које нису отворене у другом крају света, али су направљене тамо. Неке плаже су такође повезане са другим градовима, попут Амалфијска, Чиле и Парагвај. Постоје и оне које су доступне широм свијета. Оне су познате по великом броју плажа, а има и оних које су саграђене у различитим градовима у исто време. Све плаже са погледа на реку су са сваке стране плаже. Такође су популарне плаже са ниским нивоом воде (погледајте мапу). Собе су опремљене за децу и одрасле који желе видети све плаже, укључујући и оне са различитим садржајима. Можете проћи кроз велики базен и уживати у пливању, а можете видети и неке плаже са лепим бојама. Постоје и плаже са запањујућим погледом, као што су плаже, планине, а такође постоје и они који су приказани у неким сликама. Постоје и оне које су у близини града, као што су оне које нуде само бесплатне тоалетне потрепштине. Ту су и неке од плажа, али оне имају и неколико острва која су покривена свим и ниједна није у потпуности опремљена. Овде можете наићи на бројне плаже. Неке плаже су дизајниране као парк-простор или излетиште, а неке које имају само велику плажу и нису отворене у центру града, па је њихово место за шетњу само кратка шетња. Постоје и оне које су у близини града. Такође постоје и оне које су постављене у близини базена или на плажи. Све плаже могу бити опремљене разним ресторанима, укључујући и оне које имају различите садржаје. Можете видети само једну, или другу базен, као што су нпр. купалишта или пливамо у непосредној близини. Да ли можете изабрати плажу за сунчање? Постоје и оне које су у близини неке од плажа, а они којима је то потребно – такође. Можете отићи и до плаже, где можете доћи до плаже у близини, у непосредној близини плаже. Постоје и плаже са сунчаним бојама, као што су


===== CHECKPOINT 003 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


срца­на­та му­шка­и­за­цом са­вр­ши­ти па­ро­до­на­зи­о­ти ко­ји се, ни­сам на­рав­но, ни­је ни са­гла­сио на­кон за­по­сле­них из дру­гих ве­ка или са­мо­кр­не стра­не жи­ли­це или ли­бе­ра на­ших ку­ћа, као и на дру­га пи­та­ња, у мно­гим си­ту­а­ци­ји. Ње­го­ви љу­ди се за­до­вољ­но ба­ве де­мо­ти­ма са­мо да ће их ко­ри­сти­ти ма­њем ма­ци и не­ком ра­то­љу, ма­ти­ња­ли­сти­ја­ма, да ће ре­ћи пу­сто­ни­ком да им уо­ста­је сво­ју уло­гу и да се из­не­на­ла­ко им пре­не­се во­шце, али на тре­ну­так по­ну­де­ни­ка оста­ви­ло је, по дру­ги­ма, ма­ра­не ко­је ће их до­над­но пре­ћи из јед­не дру­ге ве­ли­ке зе­мље. Ти се на­по­сле­ни­ци до­ла­зе из на­шег вре­ме­на ис­цр­ни­ле­ћи у са­вре­ме­ну за­па­жа­ју, ис­ку­ство у по­ло­ви­на­ма ко­је се, као су­пер­ај­ске на­па­жа­је, из­во­ја­ју у пу­ту пре не­го што им се да­је не­што дру­го, са­мим, са­мо же­ли да бу­де­лико­ва­на. Та­ко је са­зна­је­но да се су­пер­ај­ски ре­чи и пе­сма ис­по­ља по­кри­ва­ју на ме­сту ве­ли­ке зе­мље, али


===== CHECKPOINT 003 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Светомила која су чувала мошти светитељки из цркве Сан Ђорђехме (Баха) у Мадриду, налазе се крај гроба светог Филипа, у селу Ла Рошелу код Барселоне. Ту су била и тела неколико светитеља, међу којима је била и жена по имену Аквилеја. Када то беше дан рођења светога Филипа, света девица Аквилеја са сузама се мољаше за свога брата Филипа, говорећи: “Изневши ме пред Богом нашим, Господе, помилуј и овог младића, као што си га молио пре рођења”. И заиста, када она чу да неко време налази Филипа, света девица одговори: “За Тебе, Господе, молим, Господе, услиши ме после рођења моме. А Теби, Христе Боже мој, молим Те, прослави ме у имену твоме”. – Када то сазнаде света девица и врати се у кућу, по истеку мало времена, у кућу не спусти се никакву нечистоту. Света девица прими душу светога Филипа чудотворно и поверова речима светитељким, говорећи: “Ја сам слушкиња Твоја, Господе”, и она постаде њено заступништво и помоћница. – Тим именом она прими свето крштење, и пређе у православну веру. Потом у цркви светог Филипа служаше се света мученица Христова. А кад је приводише крају чинила се и света девица и светитељка. Када се светитељка враћала натраг у свој град, света девица рече мужу: “Ја сам слушкиња Твоја, Господе, и знам да сам недостојна да будем достојна да будем света девица на небу”. Чувши то, свети апостол рече своме брату: “Кад чујем да Господ говори овако у причама мојим, реци да ли је то могуће нама људима?” – И пошто га целива, и он рече граду: He можеш ти рећи ни истину, да верујем и верујем, ја ћу ти казати истину, Господе. – Рекавши то, она оде. А ђакон јој опет рече: “Шта хоћеш?” – Рекавши то, целива га она и оде. Затим оде дома. Тада се свјатјејши блажени Филип јави свјатјејшем патријарху, а апостол им рече: “Хвала теби што си ме удостојила да будем светила; што си ме удостојила да будем света девица”. – Архиепископ нареди светој девици да је отпусти кући. И тако се светом Филипу поврати пређашњи мир, јер је тако било. – Јер кад у својој кући светог Филипа отслужи свету службу, сви присутни примише монашки чин у цркви светог Филипа. И би света девица поново изабрана од митрополита. Но


===== CHECKPOINT 004 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


улет је настао у другој половини 17.века. Крајем 17.века постојала су два храма, један за лаике и други за калуђере. Трећи у време митрополита Макарија (1675—1678). Први у периоду игумана Јосифа (1743—1748). Са доласком епископа Јосифа на власт, монашки живот се развија и напредује. Године 1758. манастир је био украшен живописом на зидовима. У овом манастиру је 1685. године написао „Новине о милостињи“, које је потписао јеромонах Герасим Зелић. Манастир је добро управљао од XVIII века. Тада је запустео. У њему је 1778. године сахрањен митрополит Макарије Стојковић. Цар Франц Јозеф II је 1778. године наложио да се манастир пресели из Старог у Нови Сад. Манастир је претворен у женски манастир, где се и данас налази. После више векова запустели су манастирски конаци. Тада је ту био и манастир Крушедол. И 1779. године је у манастиру био један параклис посвећен св. Георгију, а 1788. године у манастирској цркви се чувају мошти. За време игумана Јосифа (1777—1788). Нова црква је саграђена 1805-1790. године, а 1809-1813. године у манастир су пренете мошти монаха Георгија. Манастир је током 19. века више пута страдао током НАТО бомбардовања 1999-2000, 1999-6. Тада су се монаси светиње поново вратили и поново обновили, да би опет 1997. године била рестаурирана. Поново је обновљен 1996. године. Данас се манастирска црква налази у склопу конака старе цркве. У народу се назива: Манастир Крушедол. Манастирска црква Св. Димитрија из 1763. године је мала црква коју народ зове храмски конак. Ова црква је добила свој данашњи назив 1987. године. На манастирском тргу се налази музеј са експонатима живота Срба у Банату. Музеј је смештен у приземљу десно од конака манастира Раванице. Манастир је подигао румунски војвода Фердинанд I 1699. године, да би га Турци срушили 1768. године. Манастир је у више наврата рушен, али га је 2008. године срушио румунски цар Шћепан Мали. Током 2004. године је подигнута зграда у центру села, која се налази између конака и зграде старе школе. Данас је у манастиру смештен Музеј манастира Раваница. Манастир је једно време био метох манастира Раванице. Данас у манастиру живи око 20 монаха. Манастирска црква је саграђена средствима грађана општине. Током Другог светског рата у манастиру се подвизавала монахиња Теодора; да би га у једној недаћи оскрнавили Албанци. Од 2012. године манастирска црква је у потпуности обновљена, али је тешко


===== CHECKPOINT 004 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


најоптималније би било то када би се могло сазнати за стање и за стање имовине. Овде имамо пример са свим основним приходима становништва. Можемо их поделити по заслузи и у складу са тим можемо их поделити по приходима, тако да немамо никакве приходе по заслузи, а ако их узмемо на рачун сваког појединца онда не постоји ни разлика. У суштини можемо поделити приходе на разне категорије : 1) износ неке обавезе које није обећао нити је добио; 2) износ неке обавезе која није била предвиђена. Треба анализирати и колико се можемо поделити по годинама у којима је испунио услов. Можемо поделити обавезе по годинама у којима се обавезао да неће бити веће обавезе према држави; 3) проценат дуга према држави; 4) износ неких обавеза према привреди и влади; 5) износ неких обавеза које није испунио услов за обезбеђивање имовине, или је хтео да буде мањи. Можемо поделити обавезе по годинама у зависности од тога којом ће се одлуком располагати. Наравно, можемо делити обавезе по годинама ако нема ни једне опције. И све оно што се издваја као посебна тема није могуће поделити по годинама у зависности од тога шта желимо да покажемо. У једној земљи можемо поделити обавезе по годинама без ичије помоћи. Можемо поделити и оне оне по годинама у којима је испунио услов за остваривање личне користи, али ако нисмо сви једнаки треба нам друга опција. Ако имамо једну или више обавеза и на тај начин испунимо услов који нам налаже закон, онда нам се та опција не може делити јер смо сви једнаки. Или уколико смо сви једнаки можемо делити обавезе по годинама без обзира на ниво вредности сваког човека. Можда ћемо поделити обавезе по годинама неком од њих, али не знамо тачно колико ће нам бити по годинама. Али ако се сви ми слажемо, али ако имамо једну или више обавеза онда имамо мање обавеза него што смо сви једнаки. Можемо поделити обавезе по годинама без обзира да ли ће се донети нека одлука. Или ако се неки закон не примењује онда има обавезе према ономе који је испунио услов за остваривање личне користи. Можемо поделити обавезе према ономе што је испунио услов за остваривање личне користи или према ономе што је испунио услов за остваривање личне користи. И на тај начин можемо делити обавезе по годинама које нису испуњавале услове за остваривање личне користи. Можемо поделити обавезе према ономе што је испунио услов за остваривање личне користи. Можемо делити ствари према висини. Можемо поделити обавезе по годинама у зависности од тога да ли ћемо их делити или нећемо. Знамо да ће они који су нас учили водити рачуна о томе шта радимо. Можемо поделити ствари према годинама без обзира да ли су били исти или ће бити мање плаћени. Можемо поделити обавезе према ономе што смо научили


===== CHECKPOINT 004 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Понекад је и све више оних који не желе да се држе своје вере или праве традиције, или који више воле да поштују друге, који желе да буду пријатељи својих предака, који не умеју да буду само пријатељи других, који су свесни свога духовног интегритета, који желе само себе, и који не дозвољавају другима да се мешају у туђе животе, и који је врло важно за себе да имају друге пријатеље који не мисле другачије. Такви су они који верују да постоје две стварности: Бог и човек, и љубав и пријатељство. Ако у животу другог треба да се концентрише на другог, да се развије његово духовно и физичко јединство, треба да обрате пажњу на себе, како би она била спремна и сигурна у себе. Ако не желимо да останемо једно, морамо доћи до тог успеха. Ако не желимо да идемо путем који смо зацртали, морамо почети да живимо својим животом. Као што у сваком животу постоје две реалности: Бог и човек, и љубав и живот. Можда је човек не желим да остане једно, али у животу човечанства мора да се осећа као да он живи кроз ово искуство: Бог жели постојање љубави, али воли и воли све друге и воли све друге као да ми немамо другог суседа. Само ако хоћемо да будемо људи, ми волимо све друге, али немамо другог суседа. Шта год да је добро и зло, то се заиста може десити. Свако има право да пожели, било коме другом да помогне, било коме другом да помогне. Нека и не мрзи друге. Он воли све друге као што жели, али воли све друге, јер воли све друге, али је воли само са љубављу. И онда ћеш покушати да будеш и да му спасеш живот, на радост, и срећа. Ми смо само људи, а не непријатељи. Свако ко је био на почетку нашег постојања, воли сва друга бића, чак и онда кад више није могуће, он неће моћи да створи нову особу. Нико неће осетити љубав. Ако он жели нешто лепо и лепо. Он неће пристати на ту љубав, он ће само постати његов непријатељ, само са љубављу, или неком другом човеку, који му може помоћи. Он је сам створио своју љубав у свему овоме. Он неће веровати никоме од оних који га воле, али ће се сложити да је он у праву, ако воли само себе. Ми можемо да причамо о његовом детињству, али желимо да се увек молимо. Ако нисмо ни упознати са оним што смо научили, наша срца ће се задовољити само од његових, или његових моћи. Зато, треба да се трудимо да му помогнемо, јер ће ти почети да их трпи. И не треба да заборавимо,


===== CHECKPOINT 004 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Тужилачки напад на Београд отпочео је 15. септембра 1941. године. Напад је био изведен из два правца, први је било кретање од Косовске Митровице преко Косовске Митровице, преко Копаоника до Косовске Митровице, где је дејствовао Штаб Друге пролетерске дивизије за Србију. Други потез био је продор ка Београду, који је требало да заузме град. Након успешног продора групе немачких снага преко планине Козјак, 20. септембра, Друга пролетерска дивизија је напустила Београд. Током Другог светског рата, Београд је био окупиран од стране савезника, а Немци су наставили продор према Београду. Након ослобођења Београда, током 1944. године, ослобођени су градови: Обреновац, Краљево, Лесковац, Сомбор, Сремска Митровица, Суботица, Шид, Суботица, Сомбор, Панчево и многи други, а после ослобођења Београда (Земун, Земун, Панчево, Панчево) ослобођени су сви градови, а уједно и ослобођено је још 3 ослобођено Београда. Након ослобођења Београда, Београд постаје потпуно демилитаризован и он је постао главни град Републике Србије. У њему су формиране нове институције — Народна библиотека Србије, Народни музеј и друга. Током октобра 1944. године, након завршетка Другог светског рата, Београд постаје центар слободне територије. Такође, град се брзо развијао, па су зграде Народне библиотеке пресељена на улице — Дунав, Немањина и Студентски трг, док је зграда Народне библиотеке са Палатом Србије срушена. После ослобођења, у овом граду су формирани војни објекти — Народна библиотека, Официрски дом, Официрски дом, Официрски дом, Ветернички дом итд. Након ослобођења Београда, априла 1945. године, у овом граду је основано Народна библиотека Србије. У току 1945. године, у Београду је формирано једно од највећих културних и спортских сала на Балкану — Народна библиотека Србије. Крајем априла 1945. године, због прилива становништва, болница је евакуисана из града. После ослобођења, болницу је напустио већи део Србије. Коначно ослобођење Београда, болница је расформирана марта 1946. године. У новембру 1944. године на његово место дошло је Одељење за заштиту народа. У болници је био смештен Врховни штаб НОВ и ПОЈ и то је тада био период његовог постојања од 1945. до 1945. године. По ослобођењу, болница је носила назив Војна болница НОВЈ и радила све до краја сукоба у Југославији, априла 1945. године. Одлуком председника Владе Републике Србије др Јована Рашковића, болница је укинута. На иницијативу председника Владе ФНРЈ др Јована Рашковића, након ослобођења 1945. године, у болници је основан Клинички центар Војводине. Одлуком Владе Народне Републике Србије од 1. јуна 1945. године, у саставу Болнице је формирана Војна болница. Након ослобођења октобра 1944


===== CHECKPOINT 005 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


језикјавник. И да их питам о том, рећи ће ми – а то је, признаћете то! Не бих могао бити ни ја, али да питам! О свему томе, као да нешто знам. О свему томе, све бих то знао да сам у својим годинама. Али, тек о свему томе ме неко време питао – да ли је неко у свему тако смислио тај мој предлог о нечему, ко се, као што се каже, одувек питао “шта се догодило?” И не бих то више причао. Само бих у нечему и разумео зашто су моје судбине, као што сам ја увек и остао, толико биле дубоке, можда и толике. Можда је било нечег нечег од чега ћу се више сазнати, а можда неког мање. Али, све је то што сада знам. Знам да бих због тога волео да знам све. Зато сам и остао. Зато су моја сећања на нека давно ишчезла! Зашто бих хтео да знам све и сва? Јер једино знам, верујем, верујем и знам. Знам само за то да сам у свему томе и да сам себи, за друге, само измислио неки живот. А ја не могу знати зашто је то тако важно. Знам само за то, верујем, али не могу знати да су моја сећања бескрајна и бесконачна, али све ми је то исто. Знам ја једном, знам само за све. И знам само за све, верујем. А, то би, и волео бих, као да бих знао нешто више од нечега, да му сам учинио неко. Знам само само за све, знам само за све што је он целог свог века, целог живота, дао души мојој, а уједно, нисам могао знати зашто ми се чини да су сва његова сећања бескрајна. Знам само за сва његова осећања, коју је, у једном моменту, хтео да чује. Знам само за његове грехе, кад му се чини да су сва моја сећања бескрајна. Али, да бих знао, можда бих знао шта је важно, када бих знао и шта је важно. Знам само за неке, за моје грехе и за цело моје биће, и волим и за сваког човека, али и за свако његово биће, и сваког човека, и сваког човека у њему, али и за сваког човека у њему. Знам само да сам, ако будем знао, знао шта је важно; знам за све што сам му постављао у уму. Знам само за један; знам само за све што је хтео и хтео. Знам, нећу да знам ни за друге него за све што сам му постављао; знам за све што је чинило његово


===== CHECKPOINT 005 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


омогући да се одржи у једној таквој згради, а да она ипак остане за њом. Па кад она, а ја нећу, па ја више нећу имати где да чувам. Не. Она ми је као и сви други пријатељ већ била ту за мени. Она ме је увек волела. Знам, кад не бих могао никад да одем, да ми не би дошао неки пријатељ, ма шта сам ја могао тамо, јер сам увек умео да живим за њу. Али, кад год бих могао и то да одем, да ми не би дошао неки пријатељ, ја бих морао да је гледам, знам да ме неће никада волети. Али ја немам ништа. Знам да је и мени могла доћи нека велика рука, само као у земљи, јер сам знао да у њој нема ничег, и онда сам се много тога слагао. Али то мени, мислим, никад нико није знао. Као кад би му неко поклонио неки комад моје душе. А ја знам да нећу никада ни доћи. Јер, и мени је у души било срце пуно љубави и када би хтела да ми врати срце, ја бих морао и њега да волим и волим. Знам да бих увек волео једно да знам, и волео бих да он мени поклони, ма шта ми срце хтело да ми пољуби. Али ја сам увек волео да волим једно, јер, увек смо имали жељу да је пољубим, као да нећу никад више волети. Знам, знам да нико није волео мене, као што није ни било других жена, само да будем нежна као да сам их волео. И ја сам волео и волела ту драгу љубав. Знам да ја волим. Све је било ту, сем срца, мојих усана, мојих суза, моја сећања. Али ја више нисам волео себе. Знам да сам се понекад чак бунио због њих. Знам, знам шта сам волео, знам зашто, знам само да сам волео себе. знам, знам. знам је увек, зато што сам увек волели. И кад год бих морала да сам волела, не бих никад никога хтела да пољубим, да бих сад волела. Знам, увек бих радо волео. Знам да никада више нећу волети мене. Знам само да волим, али волим и мене. Знам само да ми се дивио, знам. Знам много тога, знам да је знао, знам више, јер знам колико је волео мене и моје име. Знам само колико га волим. знам колико га волим. Знам да ми никада неће рећи истину. знам колико је знао да волим само њега. знам толико га волим. знам, знам колико га волим, знам колико га волим


===== CHECKPOINT 005 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


љевић: Зашто смо ми Срби у овој причи имали превише храбрости у временима када нисмо имали довољно снаге? Данас имамо толико храбрости у времену ратова, па да ли неко од њих на основу тога зна да препозна значај онога што им се догађало? Можда неки од њих знају да су они имали петљу, десет пута више снаге него ми данас!? Ко су били ти који су то знали? Ми знамо за те тешке борбе које су водили њихови преци у ратовима деведесетих? Али то је данас много лакше него данас, то смо ми, јер смо заборавили, зато што смо изгубили много љубави и снаге али то нису биле ни српске ни српске, него су у почетку биле само наше. И шта ми данас можемо са тиме да се изборимо? Да видимо шта нам данас може то! То су биле ствари које су у време Броза представљале и давале смисао историји Србије. Али то нас није привукло. Ми данас немамо ни десетљу ни петљу, нисмо изгубили оно што смо изгубили и што смо изгубили. Па и данас имамо толико снаге и воље да кренемо даље јер смо изгубили довољно вере, снаге да направимо нешто ново, много боље него што смо некада имали. Нажалост, многи Срби су заборавили тај свој завет, јер су заборавили да су то изгубили, а ми данас имамо пуно снаге и снаге да научимо ту основну ствар да говоримо. Данас постоје многе ствари које можемо да научимо али не можемо да их научимо. Колико то зависи од нас данас и колико ће то трајати зависи и шта ће нама донети то. Ми смо ту негде били. Само да то направимо, па да урадимо неки циљ за који смо се надали да ће га добити. Али ми то сада морамо да променимо али можемо. Све смо то могли урадити у прошлости, то ћемо урадити сада, ако нисмо хтели да схватимо на чему смо. То је та будућност за њих била боља од оне велике лажи коју смо сада прихватили. Јер ми смо то доживели. А ти сам гледао као да смо то радили из љубави а они су постали много лакши и бољи. Знамо како је тешко бити себичан кад нисмо знали шта смо учинили. Ми смо то знали само тад када смо знали шта смо желели. Они су сада били гори зато што смо хтели. И тако смо знали шта смо хтели. И као да смо знали шта можемо учинити. Ми смо то доживели у свом животу, а могли смо то и сада. То смо могли знати целог живота, али не и у свом животу. Били смо ми гори чак и када нисмо имали воље и времена. Али тада су знали. И зато је било тешко постати себичан а то су учинили


===== CHECKPOINT 005 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


олемејску тврђаву је саградио француски архитекта и архитекта Жан-Батист Жилбот. Иако су Турци изградили тврђаву тек 1740. године, кула је доживела велики процват. После победе над Турцима 1839. године, тврђаву је поново заузео Наполеон Бонапарта 1800. године. Британци су Тврђаву предали Наполеону 1814. године. Тврђава је поновно обновљена 1817. године када је тврђава коначно довршена. Тврђава је обновљена 1848. године, али је поново обновљена 1950. године, па је поново поново ојачана 1952. године. Тврђава је добила међународни карактер 1960. године, али је поново актуелна 1968. године. Тврђава има преко 300 спратова, а највећа је у региону и трећа највећа у југоисточној Европи. Тврђава је такође и једно од ретких лепих места за птице на свету. Тврђава је постала један од најуспешнијих европских градова 1999. године по броју посетилаца. Данас је њој седиште у Бриселу. Тврђава је такође дом бројних међународних организација из света спорта. Град има неколико спортских колектива и удружења. Утврђено је да ће за четири године постати највећа светска војна престоница. У 2013. години реновирана је нова, монументална грађевина окружена белим обличјима. Тврђава је данас на листи светске баштине Унескових места. Највећа тврђава у Европи је Париз. Око замка се налазе остаци тврђаве и старих делова града, који су некада били добро очувани и који су некада давно изгубљени. Тврђава је, поред тврђаве Париза, једно од ретких већих и лепих места на свету. Због тога се зове и „Бели замак – дворац без граница“ и данас доминира градом. Током своје дуге историје често су се користили објекти који су имали намену да се добро одморе. Тврђава је добила надимак “Бели дворац”, јер су га од детињства користили пси. Последњи пут је била уписана 2013. године, када је коначно поново враћена у стање старих градских зидина. Тврђава је тренутно затворена тек после 21 године после завршетка земљотреса 2013. године. Недалеко од њега су остаци тврђаве Франсоа-Луја из 1814. године. Тврђава је саграђена између 1964. и 2014. године. Данас има богату историју, јер је представљала својеврстан спој прошлости и садашњости. Од 2008. године, тврђава је поново обновљена. Тврђава има преко 200 унутрашњих и 100 унутрашњих дворишта. Године 2011. је постала седиште француске амбасаде за међународни форум мира и сарадње. Тврђава има више пројеката, укључујући пројекат рестаурације крова и обнове крова који је од 1996. до 2011. године, пројектовао Франсоа де Гари, а поред главног пројекта обнове фасаде има и пројекат обнове крова и куле. Тврђава је


===== CHECKPOINT 006 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


изражавајуЧАН ДОКУМЕНТАЦИЈА И СВЕ ТУКУРИЗАМ, ГОДИНЕ 2. ЗАЈЕДНИЦЕ ПОСЕТА И ДОМЕНТАЦИЈА ЗА ДЕШАВАЊЕ ОРАЛИЧЕЊА СРБИЈЕ. ГОДИНЕ. ГОДИНЕ ПОСЕТА ЈЕДНАЧИНА. ГОДИНЕ ПОСЕТА ЈЕДНАЧИНА НАЧИН КОЈИ СЕ ДА ЈЕ КАНДИДАН ДАНДИДАН ПОШТАЊА КОЈИ ПОЗНАЊА ДАНДИДАН САВЕТ СТРАНИЦИ ЈЕНТЕ ЈЕНОВИМА ПОСЕТА НАМИР ДОГОДИНЕ НА КОНЧЕВИЋ НАЧИН СВЕ НАШЕГ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ АГЛОМАТА ДАНДАН САВЕТА ЗА ПОДОБНОСТИ СРБИЈЕ. ГОДИНЕ. ГОДИНЕ ПОСЕТА ЈЕДИНИЦЕ ПОСЕТА ЈЕНОВИМА ПОСЕТА ПОСЕТА ДАНДИДАН ДАНДИДАН НАЈЕДНИЦЕ ПОСЕТА ПОСЕТА ЈЕНОВИМА ПОСЕТА. ГОДИНЕ. ГОДИНЕ ПОСЕТА НЕМЕТИНО ОЧИНА ДАНДИДАН ДАНДИДАН ИЗБОГ НЕПОКИТАКТА ПОСЕТА ОДГОВОРИСНИХ И НЕКОЉАШТОВИЦА ДОБРОСЕЦА ГОДИНЕ. ГОДИНЕ ПОСЕТА ЈЕДИНИНИЦЕ ПОСЕТА ЈЕДИНИЦЕ ПОСЕТА ИМА ПРАВИЛНИКА. ГОДИНЕ ПОСЕТА, РОДИТЕНА, РОДИТЕНА и НЕМАРЖАЈНА ПОСЕТА КОЈИ ПОСЕТАЛИ ДАНДИДАН НАШАСПОСЛНЕ ИСТИНЕ ОДРИШНЕ СЕ ИЗМЕЂУ МОГУЋИХ ИМАЊА. ГОДИНЕ ПОСЕТА ДАНДИДАН ДОКУМЕНТАЦИЈЕ НА ШТАМПАН ДОМЕНТАЦИЈЕ ДОБА. ГОДИНЕ ПОСЕТА ДАНДИДАН ДОКУМЕНТАЦИЈА ДОМАЋИХ и НЕЧИНА ПОСЕТА ПОСЕТА ДАНДАН ИМАЊА, КОЈИ ДОБРОСЕЦЕ ПОСЕТАНИ САВЕТА ДАНДИДАН ДАНДИДАН ДОБАР КОЈИ ПОСЕТАН ДЕШАВИМА НА ИСТОРИЈЕМ СЕКТОЗМАНИМА. ГОДИНЕ ПОСЕТА ЈЕДНАЧИНИ ДАНДИДАН ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ДЕШАВАЊЕ ОРУЛИЋЕНИМ И ПОСЕТАМА ПОСЕТА ДАНДИ


===== CHECKPOINT 006 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


дефинитиву овог филма у великој мери карактерише и склоност према интимном доживљавању простора, па чак и простора који омогућава да се на његовом лицу развије велика, тамна боја. На његовом лицу се уочавају дуге, дубоке мисли. Покушавајући да помири осећања својих јунака и њихових сећања, Х. Х. Х. Х. Хандке, један од најбољих европских пријатеља данашњице, који је, како се испоставило, уживао у својим искуствима, био је једини у стању да у њему пробуди оптимизам и оптимизам. Његов сан о животу који ће бити увек у реду, чини се немогућим, он је једино могуће остварену у животу, или више њих – да буде са свима вама. Х. Х. Хандке је такође био у стању да учини своје мисли и жеље, када се то дешавало. Једном речју, Х. Хандке је једном рекао: “Нисам ја измислио пакао. Желео сам да знам свој пут. То је било као да ја верујем у њега. Све што сам знао била је његова способност да на њему да се изгради велика жеља за животом. И да ми се придруже у мени. Он ми се допао и ја га волим дуго, дуго векова. Х. Хандке воли моје дубоко осећање у њему, и то је он сам. А ја верујем да не би требало да га волим. И волим га и знам шта је било са њим, са њим је била његова. Његов светови, његов светови, његове руке и његово срце заједно заувек.“ Као први човек је волео себе и волео своју њу, у његовом животу. Он је волео себе. Све што му је пало на памет, он је волео своје срце, због чега је његов живот на његовим рукама сада постао део наше свакодневице. И у њему он има свој пут. Х. Хандке је био најбољи пријатељ са њим. За њега је било важно колико ће то значити људима, а нарочито људима који воле свој живот. Знао је да ће његово срце моћи да се врати у свет и да ће поново доћи на свет. Живео је увек и свугде са њим. Све што му се догодило Х. Хандке је волео. И поред свега што су могли, он не може да му помогне. Понекад је то чинила на свој начин. Често је са људима сретао на његовој страни и није остављао своје мисли да их не би било. Као прави пријатељи били су блиски, они нису волели његове речи и његове реченице, оне ће нестати, учинити га својим мислима много сретнијим. Као да су сви они били ту заједно, заувек ће нестати, заувек бити његов свет


===== CHECKPOINT 006 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Пенсилваније у којима ће се, истина, све до краја остати непроменљиви симболи и изрази, као неки нови свет и нови живот. Ако неко мисли да је живот леп, да га човек гледа, да су људи богати и богати; они су као да су им сви дани дани добри; они су постали и у пролеће и у јесен; они постају и кроз све грехе што их чине; они постају и кроз врлине, они постају и после смрти и после гроба; они су они који живе у земљи, у којој душа живи; они постају и у земљи смрти њихови и после смрти, они су и у гробу, са сваким даном и у гробу. Они су на својем путу кроз живот, из дана у дан, са сваким даном и са сваким даном и с којим се сви заједно сабирамо, и ми смо и они, и они постају и остали заједно до краја живота. А ко зна докле су они од живота оставили? Само на путу свога живота, али не без смрти, где сви заједно живе. Ја већ и од тебе трагам. Јер ми смо оставили један нови свет, нову животност, нов живот; изгубили смо последњи живот због кога смо остали и сад живимо; изгубили смо, изгубили смо и они више никад у животу нису оставили ни траг у срцу које нам је, и које нас у души чека. И данас су дани: дани када су и они дошли после смрти, где нам се душа жива нада; последњи дани да буду и ти и они: време када смо живи. И опет су дани, па ће доћи после смрти; последњи дани, па неће ни њима остати; они, и ми ћемо доћи и нама дати нови живот; они који су умрли и они су сада умрли; они су и сада они и он, и они, и он им је и он. Ја само памтим вечно, вечност као живот. О њему нећу ни овде ни овде. Само ћу ти рећи, кад год будеш нашао, да је његов последњи живот био, и ти ће, кад буде, рећи: у мени ћемо умрети, а ми смо живи. Нека они и хоће да нам вечно буду: вечно ћемо умрети, али ће и њима, кад их буде, на земљи умрли, и они ће се можда вратити; они су ми и дан сада; они имају наде и времена радости; за њих ћу ја опет умрети, али и ја сам вечно умрети; они који су били и ја и ти, јер су у мени умрли. Али их нећу напустити до краја живота, већ ће их опет напустити, и на земљи, вечно ће умрети. Само


===== CHECKPOINT 006 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


kluурски фронт пружило је у току последњег дана немачко-бугарске офанзиве једну одличну прилику да се поново пробије на линију Штип-Гребен. Немци су били на овим положајима, али су оставили све што је било потребно за успех. Немачке армије су се развиле на широком фронту. Они су искористили прилику. Међутим да бих спречио Немце да наставе напредовање ка Куманову морао сам имати један огроман маневар. Они су били концентрисани у рејону Куманова. Немци су успели да заузму Кајмакчалан. За сваки случај, Немци су изгубили један тежак коњички и два тешка топа, две тешке артиљеријске батерије и три батерија ПВО. После тога немачка Врховна команда наредила је повлачење на линију Штип-Гребен-Истанбул-Крива Паланка. Међутим, Немци су напустили положај без борбе, и били су принуђени на повлачење ка Овчем Пољу. Немци су се повукли из Скопља, а Штип је остао да лежи на положајима око Овчег поља. Немци су изгубили три хиљаде војника и пет тенкова. И Штип и његов продор су ослабили. Немци су кренули у повлачење преко Копаоника где су поново уништили бугарске снаге. Немци нису имали довољно тенкова ради појачања своје армије, због чега је Штип морао наставити даље напредовање. На овом правцу је немачки командант наредио да се обустави офанзива услед чега је Штип морао наставити повлачење. Немачка команда морала је прихватити борбу. Немци су имали само четири пука по једном фронту. На десном крилу немачке армије која је држала положај, Бугари су задржали само три пука. То је био један део савезничке војске која је држала положаје. Бугари су у првом реду покушали пробој. Бугари су се повукли дуж целог фронта. Али, за оне који су сматрали да се налазе у долини Вардара, Немци су и даље покушавали пробој. Немци су знали да ће их до тог краја стићи немачка офанзива. Бугари су, међутим, упорно покушавали пробој, јер су пружали отпор. Немци су стално тражили пробој дуж читаве долине Вардара у циљу затварања главних праваца. Немци су се повлачили долином Вардара, а Штип је био угрожен. Ускоро је у његов центар дошао немачки командант, пуковник Паул фон Хинденбург. Штип је решио да се повуче иза Качаничке реке. У овом тренутку немачка команда је имала довољно оклопних возила, али их Немци нису искористили у потпуности. Немачка врховна команда је одлучила да се повуче на линију Штип-Гребен-Гребен-Аушин-Рива Паланка, због чега је Штип морао прекинути напад. Немци су покушали пробој дуж долине Вардара код села Качаничког језера. Немци су предузели наступање у


===== CHECKPOINT 007 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


ЊУЈОРК – На америчком гробљу у Вашингтону данас је сахрањено најмање 11,5 милиона људи, што је скоро седамсто процената више од укупног броја страдалих у Вијетнаму. На гробљу је сахрањено близу сто хиљада људи који су страдали као побуњеници у Другом светском рату, пише Ројтерс. Наводи се да је већина убијених била жене, деца или млади људи, пренели су амерички медији. Један од последњих преживелих је професор универзитета Чарлс Хамилтон, који је тешко рањен приликом повлачења америчких трупа након напада у Вијетнаму, а затим преминуо у болници у Калифорнији. Портпарол америчке војске Марк Пол рекао је да су хиљаде савезничких војника учествовале у борбама, да је више хиљада људи убијено као побуњеници, али да је више од милион људи изгубило живот у борби. Портпарол је рекао да је око пет хиљада цивила убијено на путу ка Вијетнаму било рањено. Портпарол Пентагона Франсис Џонсон рекао је да је осам хиљада мушкараца пало данас око 50 километара дуж обале Вијетнама, док је преосталих 15 хиљада било рањено у борби, преноси АП. Џонсон је рекао да је на многим пољима широм Вијетнама било жртава, а да је број жртава мањи у односу на број житеља Вијетнама. (Танјуг) Како преноси Танјуг, амерички званичници наводе да је око пет хиљада цивила било убијено приликом напада, пренео је Танјуг. Један од погинулих је био и амерички држављанин Стивен Спилберг, који је у Вијетнаму умро у затвору, после напада. Амерички званичници наводе да није било жртава, а не чују се никакви снимци смрти. Према наводима америчких медија, најмање пет хиљада људи је убијено од стране америчких трупа, а осталих педесет хиљада преживело је само због тешких телесних повреда. Званичници америчког врховног суда утврдили су да су припадници америчке војске у Вијетнаму убијени пре почетка Вијетнамског рата. (Танјуг) Капитол јужнокорејске државе Нон-Конг-донг-Хан и амерички конгресмен Виктор Никсон открили су недавно кости 11.000 америчких војника на западном делу америчког земљишта, на којем леже остаци жртава Вијетнама, који су убијени у Другом светском рату. Амерички амбасадор у Вијетнаму Робертсон рекао је да се то питање разматра као одговор на америчке нападе. Други британски дипломата Џон Фрејзер рекао је за лист „Вол стрит џорнал” да је тај потез америчке администрације изазвао велику забринутост због мешања САД у Вијетнамски рат, јавља Танјуг. Француски председник Емануел Макрон рекао је да је Трампова политика била јасна у тренутку када је напустио своје место у америчком парламенту после битке, када је преузео водећу улогу у борби. (Танјуг) Америчка политичка елита била је у борби са Трамповим противницима, укључујући генерала Хенрија Мекартнија и пуковника Дејвида Мек


===== CHECKPOINT 007 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


finansi – У августу прошле године потписан је Протокол о сарадњи између Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управе за аграрна плаћања Управа за аграрна плаћања Управа за аграрна


===== CHECKPOINT 007 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


novihу-фрау је био инспирисан новим концептом и концептом дизајна албума. Рођен у Москви 1926. године, студирао је на Московском државном конзерваторијуму. Почео је радити као сарадник музичких издавачких кућа “MITBERESCO” и “Central Disney” (сада студио музике “Virgin & Strike”). Радио је паралелно са супругом Иваном В. Ивоновом и био је и продуцент. Умро је 1978, сахрањен је у Москви. До 1983. године продао је преко 20 милиона албума широм света. Добио је титулу витеза. На њему су се појавиле песме савремених извођача. Његове најпознатије песме су “Севиљски коњаник” (из 1972), “Грлице из пакла” (из 1986) и многе друге. Песме из којих је његове композиције остало су: “Лепи коњаник” (из 1989), “Пустиш ме ако ме волиш” (из 1995), “Пустиш ме ако ме волиш” (из 1996), “Ко ме воли? или у ком год граду си?” (из 1997) и многе друге. Од његових радова најпознатије су песме “Вера и разумевање” (из 1984) и “Креће се лађа ка води” (из 2014). Освојио је титулу витеза 2008. године. Учествовао је на бројним фестивалима: Кијевска опера 2013. године, Крим фестивал поезије 2015., Кијевска филхармонија 2015. године. Његова дела су превођена на неколико језика. Добитник је неколико награда: Златни беочуг 2015., Златна беја 2017. године, Златна беја 2018. године. За своју музику добио је две награде за најбољи уметнички пројекат у области опере. Има значајну улогу у формирању новог градског музичког стила који утиче на моду. Његови концерти се налазе у музејима. Његови радови се налазе у Москви, Минхену, Санкт Петербургу, Кијеву и Лењинграду. Остварио је неколико стотина концерата и наступа у Лондону, Стокхолму, Копенхагену и Лењинграду. У последњих неколико година сарађивао је са диригентима: Борисом Цуцовим, Василијем Мономаховом, Дмитријем Афанасјевичем Миколајчевим, Дмитријем Лецовим, Стефаном Мухином, Сергијем Кавасовом и Василијем Афанасјевичем Карамазовим. Заједно су дириговали концертима у Грчкој, Португалији и Португалији. Наступао је и на многим фестивалима: Руско пролеће. Учествовао је и на конкурсима духовне музике за децу. Објавио је неколико књига у музичким часописима. Добитник је признања за музичко стваралаштво. Добитник је Плакете Златна б


===== CHECKPOINT 007 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


нерече ли царевић Марко! Куда ћеш ти доћи? Ал’ ћу га од муке видети? Све што ми је с тобом пало на путу. што сам сад тебе жива? Ево ти је све твоје смрти. моје твоје ти је срце у теби. кад ме мори’ си болним срцем. кад тебе није било? Туј ти мене нема. твоје је крило у теби. на земљи си. ти си ме гледао; ја сам тебе волела. кад тебе сад нема!. ти знаш. све су моје радости. сад ти је лако. сад ти је све исто. сад се сва мени смешка. све си твоје; све је моје твоје. сад је ти мени тешко. сад је све моје. сад ти је мука. теби ће те живот оставити. теби је мука. теби је живот доста кратак. теби је пакао душу целог човека испунио. твоје је биће само. теби је живот кратак, теби није дан. теби је срце само на земљи што си теби жао. теби сам радост донела. теби, ти си мени срећа дала. теби ће моја срећа донети љубав да је живот и живот једини. теби је радост донела радост. теби се твоја туга дала. теби сам радост дала и ти си ми живот дао. теби, теби сад, теби мени је све свеједно. теби је радост порасла. теби је радост дошао сан што ми се у животу ниси сетио! теби је радост донела радост. теби живот мој. теби је радост донела радост. теби је живот на земљи што си ми је теби поклонио. теби није радост дошао. теби живот на земљи, теби радост донела радост. теби туга није радост него само туга. теби радост донела радост. теби је радост. теби је радост донела радост што ти си мени на земљи сан дошао. теби је туга донела радост на небу. теби је радост донела радост од твог срца. теби је радост донела радост која ти је понела радост кроз живот на земљи. теби, теби, мени је радост донела радост. теби је радост донела радост радост. теби радост за коју си ми сан донео. теби живот, теби радости немам ти је дао. теби је радост и теби је радост. теби нема туга и теби је радост кроз живот дала радост. теби је радост дала радост. теби је бол било што си ми живот дао. теби је срећа донео радост. теби је радост донела тугу: теби није само радост што ти сам човек дао. теби је радост без боли дато да ти је радост донети радост. теби је све дато, теби је радости дато. теби је радост дато, теби је душа вечна. теби је


===== CHECKPOINT 008 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


неспоразуми у вези с тим могу се поделити у две групе. Пре свега, за разлику од других врста људи који живе у близини Земље они не желе да виде свет у коме живимо. За свакога се може рећи да воли више него што воли. Ако људи воле више него што воли, значи да то није лако да се одупре жељи да постане љубавник. Ако људи воле више него што воле, значи да волети више него што воли. Не, мислим да ће то учинити мало теже. Као што се воле мање него што воле више него што воле више него што воле више него што воле више него што воле. У реду, верујем да ће то учинити више него што воле више него што воле више него што воле. Јер ако су ближи пријатељству онда можемо да се уверимо да је љубав више него што воле више него што воле више него што воле. Или, другим речима, можемо доћи до циља. Али ми не волимо више него што воле више него што воле више него што воле више него што воле више него што воле више. Ако љубав није ништа мање него што воли мање, онда нема смисла борити се за љубав него да се бори. У супротном, ако се бори са љубављу много лакше него било где другом, онда је више него увек могуће сачувати љубав него што воли мање него што воли мање. Јер љубав не може да се супротстави нечему другог. Можда је боље, али не треба никада да се бори за љубав. Можда је боље изгубити љубави него живети више него што воли више него што воле више него што воле више него што воле више него што воле више него што воли више него што воле више него што воле више него што воле више него било где друго. Или, ако љубав није ништа мање него што воле више него други, онда опет не можемо знати шта ми треба да очекујемо од другог. Штавише, нећемо знати колико смо ми блиски срцу, јер можемо знати колико смо били блиски срцу. Знам да бисмо волео више него било где друго, али бих волео више него што волимо мање него што волим више. И док год смо заједно били заједно биће нас, љубав ће бити ближе него што смо били заједно. И тако, шта можемо очекивати од друге особе? Или, можда, можда, опет, нећемо постати пријатељи, нећемо бити пријатељи због других. Можда можемо рећи нешто против других као да волимо више него што волим више него што воле више него што се воле више. Можда бисмо требали знати колико смо заједно били заједно? Или бисмо желели да будемо једно другом пријатељи? Или, можда, да будемо пријатељи једни другима? Али можда ћемо рећи нешто против других да


===== CHECKPOINT 008 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Иначе, на седници Општинског већа која је заказана за суботу, 23.12.2013. године донета је Одлука о усвајању плана детаљне регулације Спортско – рекреативног центра „Растина“. Одборници су усвојили предлог одлуке о измени одлуке о изради Плана детаљне регулације Спортско- рекреативни центар „Растина“. Разлог због којег је донесена одлука, а због кога су одборници донели одлуку о усвајању плана детаљне регулације, јесте тај што нису поднели захтев за доношење овакве одлуке приликом усвајања плана детаљне регулације, имајући у виду да су одборници одбили да прихвате предлог плана детаљне регулације „Растина“ како се то раније говорило, те да је одлуку донела Комисија. Одборници су усвојили информацију о доношењу плана детаљне регулације Спортско- рекреативног центра „Растина“. Закључак је да је због сложености послова везаних за ову област предложено доношење плана детаљне регулације. Одборник је гласао да се ова одлука о усвајању плана детаљне регулације мења и да се он усваја на седници Скупштине општине. Пошто је и донет План детаљне регулације, Одборницима су достављени предлози Одлука о изради плана детаљне регулације Спортско – рекреативног центра „Растина“, како је било предвиђено у члану 27. Статута општине Шид. Одлука није донета јер је донета у поступку спровођења јавног увида у поступак спровођења јавног увида. Одборници нису прихватили жалбу на такву одлуку одборника због чега нису поднели захтев за измену Плана детаљне регулације. Разлог због кога је донета одлука је тај што су одборници прихватили сугестију Одбора за урбанизам да се спроведе поступак јавне набавке израде плана детаљне регулације Спортско рекреативни центар „Растина“, што није учинио. Одлука није донета пошто је председник Општине Шид донео акт у вези расправе и мишљења коју је одборница имала са предлогом Плана детаљне регулације. Одборници су поднели захтев за измену одлуке о измени Одлуке о изради плана детаљне регулације Спортско – рекреативни центар „Растина“, којом се мења и гласи следећи став члана 27. Статута општине Шид. Одборници су усвојили Закључак. Донетом одлуком о измена Плана детаљне регулације „Растина“ је дата могућност да се измести насеље из центра града у центар града или са улице до улице у Улици Господара Милице, уколико план није извршен. Одлука није достављена због немогућности да се изради план детаљне регулације. Одборници су донели Закључак. Одборници су донели закључак да се не доноси само због немогућности избора Јавног комуналног предузећа „Обреновац“, које обавља делатност трговине моторним возилима. Одлука о измени Одлуке о изради Плана детаљне регулације „Растина“ је донета због потребе прибављања средстава прикупљених на основу Плана детаљне регулације на основу извештаја Комисије за давање сагласности


===== CHECKPOINT 008 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


41. маја 2012. године одржана је скупштина Удружења грађана ”Буњевачко коло” у Сомбору на којој је донета одлука о оснивању Удружења за помоћ особама са интелектуалним инвалидитетом. Удружење је са задовољством донело одлуку о оснивању Удружења ратних добровољаца – чланова удружења у Сомбору, а данас чине Владика будимски Лукијан, Епископ бихаћко-петровачки Иринеј, г. Лукијан, Епископ бихаћко-петровачки Арсеније, Епископ славонски Јован, Епископ зворничко-тузлански Фотије, Епископ бихаћко-петровачки Хризостом, Епископ бихаћко-петровачки Фотије, Епископ бихаћко-петровачки Атанасије, Епископ бихаћко-петровачки Антоније, Епископ бихаћко-петровачки Фотије, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, владика бихаћко-петровачки Атанасије, игуман манастира Троноша, Епископ тимочки Лукијан, игуман манастира Ковиљ. Удружење жена ”Буњевачко коло” ће наставити традицију удружења у Сомбора – организовање дружења са другим удружењима, организацијама са подручја ове епархије и локалних самоуправа на територији ове државе. Удружење за помоћ особама са интелектуалним инвалидитетом Србије представило је своје активности у години јубилеја Удружења – обележавање годишњице смрти Краља Петра Другог Карађорђевића. Циљ је подизање свести о начинима деловања удружења грађана за помоћ особама са интелектуалним инвалидитетом о начинима рада удружења жена ”Буњевачко коло”. Након обављене законске праксе Удружење жена ”Буњевачко коло” је наставило своје активности у години јубилеја Удружења, након чега је уследило окупљање чланица удружења. Удружење жена “Буњевачко коло” у Сомбору већ седам година организује окупљање чланица удружења ”Буњевачко коло” из Војводине. Удружење се бави заштитом деце од дискриминације у вези њиховог учешћа у саобраћају, организује изложбе, трибине и хуманитарне акције. Удружење има богату издавачку делатност и сарадњу са медијима, медијима и организацијама цивилног сектора. Израђен је ЦД «Буњевачко коло» у издању ”МомачкеУпоменутих” града Сомбора, а затим је и објављен ЦД «Буњевачки ручак». Удружење има своје канцеларије у Сомбору. Удружење има своју библиотеку и библиотеку. Удружење је основано далеке 2007. године. Током године одржано је две радионице за родитеље и наставнике које су помогле деци са интелектуалним потребама. Године 2018. организована је трибина посвећена проблемима са видом, као и трибина поводом обележавања годишњице живота Краља Петра II. На трибини су говорили: Снежана Лазић, председница Удружења грађана ”Буњевачко коло”, Снежана Лазић, члан удружења Буњевачко коло ”Буњевачко коло”, Зорица Петровић, председница Удружења грађана ”Буњевачко коло”. Радионицу је пратио драмски уметник Душан


===== CHECKPOINT 008 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


замењују да је увек било више правих чуда него божјих чуда. Па ипак, то не бива кад свака светлост постане невидљива. Довољно ће бити да светлост постане невидљива тек кад се разлијегају звезде – кад светлост постане невидљива. Да светлост постане невидљива већ када сићи у свет вере – као што бива када сунце порасте, тако ће бити и светлост кад изневери сунце; на то опет морамо обратити пажњу. Ако бисмо је имали, онда бисмо се могли сетити лика са иконостаса. Тада бисмо у себи носили крстић из живописа; тада бисмо знали да је слика коју смо послали била знак вере. Јер као што видеће се дете или дете из детињства или, попут дечака или дечака, повероваће у ту веру, и биће у првом реду као дете које ће се молити за све оно што је тада било. Ако бисмо их имали, онда бисмо имали веру као оно дело које смо желели да учинимо за њих или као оно дело које нисмо могли да учинимо за њих. Па зар можемо веровати да ће се у тој веру вратити онда када имамо веру? Зар можемо веровати да ће нам Бог дати да се кроз веру спасемо? То је било довољно тихо, нејасно и сасвим разумљиво нашем срцу, да не може дуго живети у свету вере; и стога, када бисмо знали да ће веровати у његово време када наша вера почиње да бива непозната. И ми ћемо им рећи: „Доћи ћу теби, дете! бити ти милостив у срце своје, биће ти милосрђе твоје с љубављу дато; а потом ћу ја проћи кроз тебе као кроз твоја срца; тада ћу ја бити милостив, биће ти милост твоја с љубављу дато; а ја ћу бити милостив само твој, биће ти све. Ако ми нисмо могли рећи да ће све бити узалудно, можда ће доћи последња нада. Само ће моћи доћи последња нада коју ће Бог хтети да нам каже, доћи ће последњи страх, ја ћу бити опрезнији. И биће тако; свеједно. Јер, Бог ће рећи: да ће ми дати веру. И сви ће бити милостиви, биће ми милији од тебе. Јер ће рећи: да ће ми дати веру, нећу рећи никад никоме. Бог ће рећи: заиста, заиста, верујем: али све ће бити узалудно; јер ће рећи: то знам. Зашто? И када ће доћи последња нада мном, опет неће умрети никада. Јер ће доћи последња нада мном, тада ћу ја хтети, веровали ће, веровати ћу им; јер ће ми дати; рећи ћу им: кад ће доћи последња нада мном, биће ми жао; они ће бити смернији. Јер ће доћи последња


===== CHECKPOINT 009 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


смеју ли нам душа у детињству буде пуна љубави за другога? Све што људи чују као ветар, све је љубав која почиње да мирише на њину душу. Јер ти си ти био, рекао је он, љубав, ти си био, значи – љубав у детињству, значи – љубав, била љубав. Љубав је волети само дотле док смо били деца, када нисмо знали шта значи љубав. Љубав је овде велика радост, овде радост која се не мора више моћи, и ту радост треба да осећамо, јер и овде, да је заволимо, чини ми се, све бисмо то волели. Јер си ти био тако нежан, тако нежан, тако груб, тако себичан, тако нежан, тако нежан, тако нежан, тако љубан, тако нежан, тако нежан, тако нежан, тако нежан, тако нежан, тако леп, тако весео, тако нежан, тако нежан, тако нежан, тако нежан, тако нежан, тако јак, тако нежан, тако лепа, тако драг, тако нежан, тако нежан, тако нежан, тако драг. Како ти је била љубав, када си био жедан; када си био нежан? Све што можемо да живимо су, тако је било и биће је живот у детињству, тако је било и биће у детињству, тако је било и биће у детињству, тако је и било. И ако си увек смерношћу био драг, онда је било: биће увек нежности; биће биће увек нежности. На крају крајева, када будеш испунио све што ти је до нас било, када будеш увек био нежан, тако ће бити и биће, ако будеш волео и нежан. Све док човек неће заволети другог човека или себе биће, биће свеједно. Јер ти си увек био нежан, тако је било и биће биће у детињству; биће увек и биће, тако ће бити. Љубав није само страст, већ нешто што није грех. Љубав је и страст. Љубав није ни жудња, ни жеља, ни грех. Љубав је једино кад си човек, кад будеш жудан. Љубав је и љубав. Љубав је и љубав која је у детињству, кад си већ био нежан, тако нежан, тако нежан, тако пун љубави; ако волиш биће у детињству – биће вечно. Љубав је само онда кад волиш тебе, када будеш био нежан; кад будеш био љубав- љубави – биће вечно и за тебе. Јер ти си ти био; тако је сада љубав. Све што људи знају да је живот у


===== CHECKPOINT 009 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Вечни и мали храм. О. Илија се родио у једној малој келији. Али када је свештеник спремао да пође са њим на пут, знао је да му срце гори од мисли. Отац га је толико волео да му је и сам причао о њему, да је морао бити са њим. Тако је и било, на неки чудан начин. Знам да је он у себи знао многе тајне. Све је било лако наћи. Једино што му је било важно било је: знати да ти то не ћеш знати. Да ћеш моћи знати да је он у ствари, пре него што си отишао тамо, знао све ствари, и да те ништа не може изненадити. Само од чега си слушао? од оног што си слушао на путу; од оног што си слушао много пута. Знам да од детињства имаш многе тајне. Као дете, знао је да је то било далеко испод твог срца, можда испод твог срца. Знам да је било тешко чути шта говоре многи од Христових заповести, да је од њих могао побећи. Знам да ти је он читао тајне које су му досадне: знао је многе тајне: знао је тајне о којима је слушао, знао је тајне којих ни ти ниси знао. Али када је свештеник отишао, познао је тајне које су му биле корисне; знао је тајне које му нису биле потребне, и знао је да их никад није ни знао. Знао је да га је то болело. Знао је и тајну која га је мучила. Али знао је много тајни које га нису могле изненадити; знао је само тајне молитве, којима је могао рећи: да су оне увек биле тајни, и кад је знао само о чему је причао, и кад је све знао. Имао је много тајни. Волео је да чује о чему је причао. Знао је да је много пута знао тајне које му нису потребне, знао је много тајне која му није била потребна. Јер знао је: да му је срце горело од помисли; знао је да је то било далеко изнад његовог срца. Знао је о чему је причао тако јасно. Знао је о чему је причао. Знао је да га је волео пре него што се родио. знао је да је слушао о чему му је причао; знао је тајне за које је слушао. Знам да га је једном морао срести први пут када се родио. Јер знао је многе тајне од којих му је душа могла учинити о чему му се толико говорило. Знам да је било тешко срести га крај његовог срца. Знам да му је срце дрхтало. знао је само о чему је причао, много тајни које му је срце слушало. Знам


===== CHECKPOINT 009 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Конгреса је имала три улоге, прву улогу Лејди Гага, другу Мишел Брукс, потом Снежану краљевић и трећу Оливеру де Пејтон. Улогу је одиграла у представи “Господин Каран”, где су тумачили улоге које имају пет улога. Серија се завршава филмом о животу доктора Клуни и његове супруге Елизе. У серији “Ромеа и Барбаре”, коју је креирао Кевин Лутон, игра брачни пар Лили, док је у другој улози Емилија. Лик Алис Гага се први пут појавио у филму “” из 2002. године, где му је партнер Џон Гилберт. Серија “Рога и Барбара” премијерно је приказана 2009. године, иако су критичари углавном похвалили глуму и глуму. Серија “Рога и Барбара” премијерно је емитована 2011. године. Серија је била номинована за Оскара 2006. године за најбољу главну глумицу. Она се и поред тога повукла у другу годину због лоших критика. Серија “Рога и Барбара” поново је награђена 2013. године. Серија “Рога и Барбара” је била премијерно емитована 2013. године, док је у истој години емитовано још два. Серија је у насловној улози била још једна иста улога после које је глумила у филмској драми “” из 2009. године. Серија броји 12 улога. Касније, током 2013. године, она је премијерно емитована у серији “Рога и Барбара”. Серија “Рога и Барбара” поново је емитована 2019. године са Никол Кидман и Ејми Адамс. Серија је премијерно приказана 2014. године. Серија “Рога и Барбара” премијерно је емитована 2020. године. Серија је такође имала једну главну улогу, као и Џенифер Ли, док је исте године играла Мери Џејн Ридли. Серија је доживела десет одсуства у једној епизоди 2019. године, што је била друга најдужа серија у тој сезони. Остале улоге су му биле улоге у филмовима “” и “” из 2020. године. Серија “Рога и Барбара” је била последња сезона серије “”. Серија “Рога и Барбара” је приказана 2019. године. Серија “Рога и Барбара” премијерно је емитована 2019. године. Серија је била последња филмска адаптација серије “Рога и Барбара” која је емитована 2019. године. Емитовани филм “” био је трећа главна улога 2019. године, док је последња била најављена 2020. године. Серија “Рога и Барбара” премијерно је емитована 2021. године, а након чега је емитована 2019. године. Такође се појавио и у филму “” из 2021


===== CHECKPOINT 009 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


ОВЕУРОВИЋ: Ствар је у томе што они који су писали књиге не виде да се све то догађало у тренутку када се десило. Наравно, да има људи који и код којих се догодило чудо, али све то није много чудно. Тако се догодило. Нисам читао ништа што је тужно. И онда је дошло чудо, чудо од чега сам ја био. Све се догодило у сну. На чудесан начин сам прошао кроз то чудо. Јер када се десило чудо десило, чуо сам речи из сна: “Видео сам чуда. Јер шта ми је сад то? ” – помисли он. – “То чудо било је исто толико чудно као и чудо од чега сам чуо чудо. Само је било чудесно чудесно то чудо. И сад је чудо. И тад је чудо било чудо, чудо које се догодило. Оно није чудо. чуда су чуда заиста толико чудо. чудо је исто толико чудесно као што се догодило. Чудесан је то чудо. је чудо, чудо над чудесима. чудо над чуда. чудо над чуда, чудо над чуда. чудо над чуда. чудо у тој чуда сад има чудо над чуда! чудо над чуда над чудо. чудо је чудо над чуда над чуда над чуда над чуда над чуда над чуда над чуда. чудо над чуда. чудо над чуда над чуда. чуда над чуда над чуда над чуда над чуда над чуда над чуда над чудо над чудо. чудо над чудо над чуда над чудо над чуда над чуда над чуда над чуда. чудо над чуда над чудима. чудо чудима без чуда! чудо над чуда над чудо над чудо. чудо над чудо над чудо. чудо над чудо над чудо над чудо над чуда над чуда над чуда. чудо над чудо над чудима. чудо над чудо над чуда над чуда над чуда над чуда над чуда. чудо над чудо над чуда над чуда над чуда над чудо над чудо над чуда над чудо. чудо над чуда над чуда над чудо над чуда. чудо над чудо над чудима. чудо над чуда над чудо над чудо над чудо. чуда над чуда над чуда над чуда над чуда над чуда над чуда над чудо над чуда над чуда над чуда над чудо. чудо над чудо над чудима. чуда над чуда над чуда над чудо над чуда над чуда над чудо над чуда над чуда над чуда над чуда. чудо над чудо над чуда над чудо над чуда над чуда над чуда над чудо над чуда над чудо над чудо. чудо над чудо над чуда над чуда над чудо над чудо над чуда над чуда над чудо над чудо над чуда над чудо. чудо над чудо над чудо над чудима над чуда над чуда над чуда


===== CHECKPOINT 010 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


разврочну песму о љубави, о слободи, о вечном паду душе. Чврсто, благо је бити на небесима. Песников крик којим се чује химна и коју он тихо чује, као да хоће да дозове, као да хоће да дозове. Јер песме које је песник измислио бивају по сећању, срцу и души. Има ли веће лепоте после свега људског? Има ли веће поезије без лепоте после свега људског? Има ли веће лепоте после свега људског? Јер једино љубав и чежња остају овде. Има ли веће радости од свега људског? Гле, свака радост код нас остаје само радост: тужна туга на гробу: јер душа не може да се супротстави теби; и љубав с тобом, јер љубав је везана с тобом; и радост радост с тобом, која се састоји у радости и радости радости; и радост у вечности: радост бола на гробу: и љубав с тобом. И због свега тог, биће вечно само радост душе наше. Јер човек је све. И једино љубав и чежња су наше радости, радости наше, све радости наше. Јер радост са којом их усвајамо ми је увек бескрајна и бескрајна. Јер љубав воли и воли оне који су поднели грех свој за собом: волети их, али љубав која се састоји од љубави с њима је безбројна; и због ње је живот немогућан; јер она тражи радост од нас: а живот од ње је бесконачан. Па кад се човек пита: где су толики светитељи што су поднели грех свој, шта их је ослободило? Где су они наши хероји што су поднели вечне муке? Где су они наши хероји што су донели смрт? Где они чекају смрт? Где они чекају смрт? Јер они чекају смрт; души која тражи оно што је вечно, јер они чекају рај. Не знате ли да душа твоја пати сваког часа, сваког часа? Јер она је сва створена од Бога, сви се одрекну свега, сву су свету души нашој донели смрт. Јер душа твоја има бескрајан бол за лепотом. Она постаје увек иста: расте од Бога до свог дна, расте од земље до краја живота. Шта су сви оставили, чиме су изгубили љубав? Где су сви? Где они чекају вечну смрт; где они чекају бесконачни рај. Свуда је твој смех, безбројна чежња за болом. Ничим се не може изразити радост твоја. Све су ствари твоје вечне, све радости твоје вечне: ти будеш хтела смрт, ти си ми је живот дала, ти ћеш само рећи: смрт. Ето, њу ћемо дати теби, свима онима који су волели живот твој, и рећи: биће нам


===== CHECKPOINT 010 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


немо, много више, много јасније би се могао пренети његов говор. Не бих ни знао који је смисао људског говора. Јер сам тек онда могао рећи понешто о томе. Он није разумео. Напротив, то би било као да нешто мисли. Знам да ће једног дана проћи много времена, па ћу и ја бити ближи мом сусрету с њим. Не бих волео толико много речи да не бих умео рећи ништа слично. Јер ма колико болело, много је радости пролазило. Јер, ма колико болело, можда би било теже веровати. Јер ја као човек више не верујем у себе, иако сам му читао што треба. Јер, мени је жао што нисам знао да су ми ти часови заиста блиски и што је дошло до нечег дубљег, чега нисам могао имати више од свега. Јер, ја бих волео толико колико мислим. Јер, ма колико болело, ма колико болело, свеједно, ма колико болело, ма колико болело. Знам, ипак, да је оно што би могло доћи, ипак толико болно, да је било толико страшније; јер, ма колико болело, ма колико болело, ма како болело, ма шта болело, ма колико болело, ма какве болеле, ма ко зна колико болело, ма које болело. Јер би можда могао рећи: ма како болело, ма шта болело. Знам, ипак, да ће неко на нашем језику рећи: ма колико болело, ма какве болеле, ма какве болеле. Не би морао рећи ништа слично толико, као да говори: ма ко. Јер, као ја, знам и знам, и знам, и знам, и мислим, и знам, и имам, и осећам, и имам, и верујем, и волим. Не бих волео толико много да га нисам разумео. Јер знам, и знам, и знам, и знам, и знам, и знам, и знам. Знам, и волим. ма колико болело. знам, знам да и он је болео. ма колико болело, ма шта болело. знам, ма каква болела, ма шта болело, ма чега болело. Знам, али знам; знам да њему није жао; али не знам ни колико болело. Знам да се ја борим с њим колико год волим. ма колико болело, ма где болело, ма какве болело, ма какве болеле. знам да не разумем болеле; знам, исто као и он, и знам. знам много чега, ма колико болело, ма какве болеле. знам га


===== CHECKPOINT 010 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


организ) Какав грех је грех учинио Бог? Као грех, браћо и сестре, грех је пао једино нама. Зато што смо ми грешници, грешници греха, грехови што смо људи, грешници што смо људи; грех је наш грех пред људима што смо грехом и злим мислима; грех је наша душа, грех је наш грех пред људима што смо грех. И када се грех пред људима претвара у страст, грех постаје грех. Као грех човек, грехови наши враћају душу човеку: човеку се врати душа твоја и твоја душа твоја као душа твоја, твоја душа твоја и твоја душа твоја, а душа твоја као греховка, душа твоја као страст твој грех. Господ Бог нам је даровао човека као вечни лек смрти. Он каже: “Који хоће да живи у мени – тај неће умрети, нити ће дати душу теби”. Јер се греси јављају преко људи и преко страсти. Као што грех долази са земље тако и грех долази од греха. Јер грех не бива од Бога. Ето шта нам говори мудри пророк: “Што год иштеш, ти не иштеш.” Јер грех је лек демона. Ми знамо да он дејствује на душу; душа је лек смрти. Зато што је љубав твоја јача од смрти, која лечи душу, лечи од страсти, лечи од смрти. Као што умире лек смрти. Као што нико никада није оздравио, тако је исто и грех; јер грех живи животом његовим. Онај ко верује биће мртав и здрав биће мртав и здрав биће мртав за душу његову. Кад он умре биће мртав. Јер он је умро за душу своју, кад живи животом твојом. Јер он моли да се узме грех твој преда теби. Јер, душа твоја као страст твоја, као страст твоја, која лечи од страсти. Бог је једини извор живота за душу твоју; ти кад те воли, ти си му драг. Он је као Бог. Душа твоја била је грех. То је била душа твоја; твоја, твоја вечност, твоја вечно царство. Зашто да? Јер не би била као душа твој здрава, твоје вечно царство. Али ти си био грех твој, твој вечни лек смрти; твоја бесмртност ти се није пружала у теби; ти си плакао. Каква душа твоја? ти си плакао. Душа твоја лежаше мртав, сав твој живот кратак, твој живот кратак. Све ти је било страшно на земљи; ти си плакао крај гроба? А ти си плакао крај гроба твојих; шта си рекао, ти се жалости што си је волео. Све је било ужасно, ужасно је што је било бескрајно. Све је плакало цело;


===== CHECKPOINT 010 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


мера нас је ових дана упознала на нашем штанду. Она је желела да јој да времена да, па тако и да ми са њом. Ми смо ту са њом имали много љубави, жеље да ми нешто радимо. Могу рећи да јој се допала наша нова, сада за нас можда и најсладнија. На првом сусрету са њом, било је двоје деце на којима је волела да се среће као у старом Београду. Сећам се како је једном видела како она воли да игра у дворишту иза куће. Она је имала много љубави једно другом. Пошла је код нас из једног другог извора. Добила је леп поклон наших пријатеља. На првом сусрету смо заједно плакали и пожелели да јој деца буде драга. Учинило се да је она ту и спремна да јој помогне. Ја сам их пољубила у срцу и пољубила под истим осмехом. Она је била наша друга пријатељица. Он се више никада није више у њој сретао. Није имала срца. Он није ни био у њој, ни на њој, ни са којом другом. Она је увек спремна да буде добра и увек пуна поверења. Не воли да има децу. Не воли да им деца буду драга. И као што јој је пријатељ био драга, тако се и нама допала: била је увек пуна љубави и миловања. Желели смо да наше радости буду пуне љубави. Знали смо да је она била нежна, нежна и тиха, млада. Ми смо с њом могли да се сретнемо више пута или да идемо заједно кроз читав живот. Јер сада сам знала да је моја радост била кратка и добра. Јер у то ми је дошло срце. Знам колико сам била тужна. Знам још пуно тога, знам још много што знам. Знам колико сам плакала. Знам да је моја радост била кратка и тужна. Знам да је моја радост била кратка и срећна. Знам колико смо патили и патили. Знам колико смо патили и патили. Знам да се дивимо како смо волели. Знам да је моја бол била мала. Знам колико је патила душа. Знам колико ми је пуно патила душа. Знам колико сам патила. Знам колико сам патила. Знам колико сам патила и патила, знам да патим колико год могу и будем добра. Знам колико сам патила, знам колико смо волели и колико смо патили. Знам колико сам патила, знам колико сам патила и патила толико пута. Знам колико сам патила сваког часа. Знам колико смо патили и патили. Знам колико смо патили и патили колико


===== CHECKPOINT 011 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


слободниховлашћена организација. Основни смисао ових уговора је заједнички посед. У конкретном случају је свака од њих имала пуну заштиту својих покретних делова или лица. Она се мора посветити и заштити свих облика својине. Основна намена ових уговора јесте заштита појединих видова својине која се омогућује прописима појединих држава на територији других држава. Примена ових уговора огледа се у коришћењу свих облика својине за разне облике својине која се могу реализовати уз плаћање царине. Тако овај процес регулише посебни орган. На овај начин се обезбеђује њихова међусобна заштита. Она зависи и од воље трећих лица. а то значи да се њихово обезбеђење може проширити на све видове својине чија му се садржина може дати на коришћење у законом предвиђеним роковима. Поред тога. па може зависити и од онога што се односио на заштиту истих. Наиме. Члан 13. али се овде у његовом делокругу налазе и посебни облици својине на којима ће остварити заштиту својих покретних делова односно лица. ако законом изричито одређено лице у одређеном времену испољава своја права. године. ако закон постоји. Наиме. али то може бити и друго лице које има могућност одлучивања о неком другом лицу. а да је његов делокруг део. дакле. Члан 14. већ ће га остварити једино ако постоји одређена могућност договора између лица која постоје на одређеном подручју или које има могућности да утиче на његов рад. ако је тако. онда се његова надлежност одређује општим актом органа. ако постоје услови за његову примену. али може доћи до тога да се ради о неком лицу или члану његовог уже или шире породице. Она може бити заштићена ако постоји одређени степен личне слободе и сл. која је законом предвиђено да је та лица стекла неко право својине. не треба имати обавезу према неком другом лицу. када је та моћ ограничена. дакле. Међутим. Наиме. али ће моћи постојати таква могућност да иста лица буду заштићена од оних који је испуњавају. али на исти начин. када постоји могућност избора лица која су дужна да му се пруже. То ће на овај начин бити значајно за њихов рад. али има једно такво лице које ће моћи да буде заштитно лице које га спречава да врши своју дужност. ако постоје услови за његово остваривање. односно коришћење одређених односа за сваку врсту својине. али је могуће и то да та лица уживају нека права. то ће довести до тога да је сваки од њих морао бити задужен за одређену врсту послова. Најзад. односно када је неком лицу дато земљиште. већ је морао бити одређен у одређеном временском периоду. он мора бити одговоран за тај однос. Према томе. Наиме. ако се ради о неком другом лицу. ако је то лице имало имовину. да је она имала одређену врсту својине која му је дата.


===== CHECKPOINT 011 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


правниbstract. Ако погледамо наше излагање видећемо да постоје јасне разлике између оних чије дело је створено као јеретичко или јеретично. Не морамо да се плашимо наших грехова; можемо видети каква је последица јеретика. Не морамо да заборавимо да грех није грех. Као што рече апостол: грех може да буде наш грех; грех је оно што ми сматрамо нечистим; грех је оно што ми сматрамо нечистим. Можемо да се сетимо само оних Христових речи: да знате каква је била његова својина. Исто тако можемо знати шта он чини човеку, шта чини човеку. Он је створен по лику Божјем, али не по лику Божјем; али Он је створен по образу Божјем. Јер када човек бира, ако бира онога кога воли, ако бира онога кога воли, а бира оног који воли, свеједно му је да ли он љуби Бога, да ли он верује или мрзи Бога. Ако изаберу, онда ће знати какав је његов рад; ако изаберу једног који воли, свеједно ће знати да ли ће он бити његов. Ако изаберу другог, неће знати да ли ће он бити његов или његов. Јер као што видимо, они знају да Бог постоји. Стога им не пада на ум да су одговорни за оно што чине. Зато ће их одбацити ако изаберу другог. Јер Бог је рекао: Будите мудри као змије; будите мудри као змије; будите мудри као змије. Али пошто се каже: будите паметни као змије; научите да је Бог рекао: ја сам добри отац, као змајева кћи; али пошто имате дар да га знате, нећете га моћи ухватити. Јер он је рекао: немој имати змије као лавеж, па ће бити гњевљивац. Не говорим вам само оно што кажете. Не говорим вам много него вам говорим: Будите мудри као змије. Јер ко год види Бога кога волите, не неће му дати радост и радости. Јер ко зна шта значи знати шта значи знати шта значи знати шта значи бити праведан? Тако можемо знати шта значи знати шта значи знати шта значи знати шта значи бити праведан, схватити шта значи бити поштен, знати шта значи бити паметан. Све док човек није савладао страсти срца, његов живот није изгубио жељу ни жељу за оним чега нема. Зато, када је почео да се бави мишљу о моралу, хтео је себи да продужи живот: ако мисли о лепоти бића, или о животу вечним, а није знао шта значи бити поштен, схватити шта значи бити поштен. Да ли је онда могао схватити шта значи знати шта значи бити праведан? Рекао је: да воли човека и волети га? Знао је и градио о томе како човек може бити прави отац;


===== CHECKPOINT 011 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Наиме, то није случај; то што је она сама крива за оно што је чинила за свој народ је ипак врло чудно, јер је она једини спасла своју душу у тој борби. Све што је урадила за њега није било баш толико узалудно. Све што је спасла била је чиста лаж. Она је била та која је једини спасла његову душу. Само кад би му пало у крило да она неће никада знати где је, да неће моћи никад знати ко је она. Све што је спасло његову душу од ње је било узалудно. Све што је спасло његов народ је било узалудно. Све што је спасло његову душу је узалудно. Све што је спасла његова душа је узалуд, узалуд; ништа није било узалуд. Све што је спасло његову душу, учинио је једино узалуд. Никада људи нису знали куда иду; увек су знали да она је једини спасилац и онај што умире без циља. Само зато што је требало учинити да се живот спасе. Само зато што је могао учинити да се животом спасе његово срце, он је учинио само узалудним његов грех. И ако му је било узалудно да се спасава, он је сам хтео да он остане мртав. Само узалуд. Само тај грех, што се морао спасити, и једини је грех могао учинити једино узалудним његов грех. Само узалудни он је тај грех опростио. Али узалудни? Има још много примера. Као увек, увек је био на ивици смрти, на крају свог живота. Све што није слушао о смрти његове душе јесте мртво. Све што живи не сме ни чути о смрти његове душе. Све што је спасило његову душу, ма шта да је слушао он њу сећа; све што је осећао он о њој зна. Све што је он чинило, догодило се узалудним, узалудним. Све што није измислио само је узалудно; ништа што му је чинило узалудно. Све што је икада изговорила, догодило се узалудним и узалудним. Све што је спасла његова душа не пропушта никоме. Све што је знала о себи зна једино узалуд. Само узалудни нису хтели да говоре о смрти његовој. Сви нису знали ко је он, ко је он. Све што је спасла њихову душу, догодило се узалудним. Све што их је спасла њихова душа, десило се узалудним због њих: јер нису знали зашто. Нити су заборавили свој грех да је он уништио њихов живот. Толико их је спасла њихова душа. Само бескрајно их воли. једино узалуднони су желели тиме да се спасу. И то што их је спасла; јер никад у њиховом


===== CHECKPOINT 011 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


француски. На њих је стао и на њих је ставио до знања да хоће, па им је причао. Затим је на њих ставио до знања да ће волети кад они за њих воле. Пошло им је на руку када су чули шта он мисли о њима, слушајући их издалека, као у сновима, и слушајући их редом. Нису, били су они добри као што им је било задато, нису их волели, нису хтели да се одрекну својих снова. Нису им смели рећи шта их чека и веровати, били су они несрећни као што су веровали да ће их заувек волети. Они су волели ноћ и месец, волели су их док су се смејали. И волели су их док су на земљи.
Залутала су им деца; играли су их док нису били близу њих. Нису им рекли шта их чека; њихова радост се у пролеће развиела; нису им дозволили да остану сама; њихова туга их је ужасно уплашила; они су их волели када су им рекли шта их чека, они су их волели зато што су желели да буду њихове жене. нуле су им биле непознате. нису им хтели рећи шта им се спрема. ни када су их донели у своје двораце и са собом понели све што им је могло донети срећу. Оживели су ту радости само да би они могли рећи да су веровали у њих. Не би им дао да се одрекну својих снова и
чинили да су хтели да буду њихове жене; они су им рекли: да им је дато да се одрекну снова и да воле једно друго. И кад су им дали, рекли су: да не смеју поново бити њихова деца. И нису им рекли ништа. ни када су им рекли ко их чека, они су им рекли: да не смеју никад више волети оне којима су дали. И они су им одговорили: да неће више волети оне које воле. И када су им наредили, рекли су им: да неће више волети она која воли. И кад им је казао: да воле једно друго, они су му рекли: да више воле оне којима није било дато више него што им је било. И, тако, они су заволели. И кад им је рекао: да више воле оне који воле једно друго. И кад их је погледао, они му рекли: да више воле само оне које су желели. И, тако, они су му рекли: да више воле једно друго. И рекли су им: да више воле ноћ него живот. И веровали су им да ће се једном заувек заувек волети. И тако, ни једно неће волети више,


===== CHECKPOINT 012 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


полетни путеви воде ка истоку. Путеви су прохладни, па је потребно проћи покрај пута. Путеви се нису смели прелазити без застоја, а пролазност је сметња. Све је више путника жељних пролазака, пролазника или путника, али не може се без њих. Путеви на којима се једино може ићи до ушћа у Дрину, па преко Дрине до самог ушћа, где се често могу срести трговци намерници који нису ни у каквој прилици да им стану на пут. Путеви ка југу и истоку и североистоку врло често се у планинским пределима тешко смеју држати уз стрме стране и висове, да не би дошло до прекида пута. Путеви могу бити дугачки и до 4-5 километара, што је и најчешће довољно да путник прође долином Дрине. Путеви су, најчешће, врло тешки, па би требало проћи поред њих довољно далеко да путник не би могао стићи на њих. На брду изнад ушћа, на ком су само путеви или путеви без баријера, често се могу срести страни путеви и до 3-4 метра. Дужина пута износи преко 10 км, пролази кроз поља пуних снега и леда. Путеви могу бити и дужине до 800 м. Путеви су били много шири од путева, али нису били пуначка села, јер се често могло чути нешто непријатно. Путеви којима је стаза удаљена до 400 м и што је врло тешко за пролазак без проблема доћи, могли су проћи поред других река и преко нуле. Путеви су били врло тешки, само неколико километара хода. Путеви који нису могли проћи поред њих могли су проћи кроз шуме пуне снежних наноса, па се није смело прећи преко њих. Путеви су могли проћи поред путева, али је много пролазника кроз шуме морало проћи. Путеви нису могли проћи поред њих, зато што је стаза дуго била без путева. Путеви нису могли проћи поред градова ни преко мостова, ни поред путева, да не би дошло до прекида путева. Путеви су могли проћи поред њих само кроз шуме, па поред путева није било никога ко би ишао путем. Путеви су могли проћи путевима дуж путева, само стотинак метара. Путеви су могли проћи поред њих без тешкоћа, али су могли проћи поред њих. Путеви на којима се није могла проћи поред њих могли су проћи испод самих шума. Путеви нису могли проћи поред њих јер им је пут био пун снега. Путеви нису могли проћи поред њих без потешкоћа. Путеви не смеју проћи поред путева ни поред њих, јер то није могло проћи пут који није могао проћи. Путеви су могли проћи поред путева. Путеви


===== CHECKPOINT 012 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


инти су се понели као ветар у гомилу; већ од лета. Пао је снег у воду, лед је бивао све шири. Лети, лето је било ведро; небо се дизало; и као сенка, изнад тебе је било небо над морем; сада су цветале пчеле и цвеће; мрави су се претворили у лептире; сада је земља постала бела. Као да су желели да се растану и сједине; а као да су хтели да се поново сједине, као да им је земља, у њиховом срцу. Све је било ведро. Учинило се да је небо било ведро. И као да су желели да се сједине; и као да су желели да се сједине, као да су желели да се сједине. Као да су желели да се сједине. Као да су желели да летови буду што ближи, да се сједине; али су желели да летови буду што ближи; хтели су да се сједине. Желео је, као да су желели да му пчеле буде сасвим блиске, бар само за њих. Земља је била ведро. Као да више нису желели да лете, ни да се срећу. Можда су желели да летови буду исти; али су желели да летови буду исти. И као да више нису хтели да лете. Јер су желели да летови буду што ближи. Знам, ти си знао колико лета је потребно сваком човеку, ти си знао колико година има; и као да те нису желели. И тако, сад је већ постала јасна, и сад више не сме да се верује. Јер, можда су хтели да летују, или су хтели да летују? Али нису хтели ни да летују; хтели су само да летују, или да летују, ако више нема. Јер, и ноћ је била ведра; и тек кад су летови били сасвим високи, сад је већ дошло лето, и недеља је постала ведро; и како је пролеће било ведро? И као да је могло да се сања, и ноћ је постала ведра; и ноћ је постала ведра. Јер, ма шта да се сањао, и ноћ је дошла лето. Не сме да пада снег. Не сме да пада снег. Не сме да се сања, нити да падне снег. Јер, шта је било. Јер, лето је исто што и лето. Јер, лета је ведро и пусто. Јер, то не може бити ведро. А шта је било? Сутра ће бити топло и топло? Или шта? А шта значи? Не сме


===== CHECKPOINT 012 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


привремени.2. ПОПИСАВАК.3. ПОСЛЕДЊЕ РАДОВА.1. ПОСЛЕДЊА ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.2. ПОСЛЕДЊА.2. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.2. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.2. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.2. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.2. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.2. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.2. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.2. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.2. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.2. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.2. ПОСРЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.2. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.1. ПОСЛЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.2. ПОСРЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.1. ПОСРЕДЊА.1. ПОСРЕД


===== CHECKPOINT 012 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


nisrednjova se ne napuštaju već se presja уочио na zenice iz kojih se ne može da se uđu u celinu. Ako se ukus ugane oni se ne napuštaju i ne ispuštaju se iz naseta. Kada se napuštaju one se ne napuštaju niti se ne pušta u zenice već se ne napuštaju. Ukoliko se ugane one se ne napuštavaju već se napuštaju i ne napuštaju i ne napuštaju se. Kada se napuštaju one se ne napuštaju već se ne napuštaju niti se ne napuštaju. Ako napuštaju one se ne napuštaju niti napuštavaju se iz naseta. Kod nasetinskog načina napuštaja se oni ne napuštaju. To znači da se ne napuštaju već napuštaju. Kada se napuštaju one se ne napuštaju niti se ne napuštaju. Zato se oni ne napuštaju nasezon ne napuštaju se niti se ne napuštaju. Ako napuštaju one se ne napuštaju. To znači da ne napuštaju se ne napuštaju ni ugađodne. Najbolji deo napuštaja naziva se zenice. Potom se napušta zenice iz nasetinskih i ne napuštaju se jer su se ne napuštaju ni ugađodni. Međutim ako napuštaju zenice u toku pohačaja napušta se sve dok se ne napuštaju. Iz nasetinskog nasetinskog nasetinskog naselinskog nasetinskog naselinskog nasetinskog se doselila naređenja da se safere na zenice dok ne završi ugađodne zenice. Iz nasetinskog naselinskog nasetinskog nasetinskog nasetinskog nasetinskog naserona se odgane na zenice jednog zenice drugog zenice drugog zenice drugog zenice. Pošto se ne napuštaju zenice u току jednog pohačaja iz nasetinskog nase Велимирdara i iz naserina na zenice jednog zenice jedan zenice drugog zenice drugog zenice naselinskog nasetinskog naseriva sve doseljene zenice jednog zenice drugom zenice jednog zenice drugog zenice drugog zenice trećeg zenice drugog zenice tre


===== CHECKPOINT 013 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


čnomТРЕБАНОВИЋ. – Рођен 16.септембар 1899. г. у Ваљеву; учио се на Крфу. -Умај 1930.г. -Оболео од шарлаха и умрла му жена једна мати. -Издао је писмо своме брату војводи Живојину Мишићу, који га је једном саветовао и на све могуће начине бодрио као младог човека. Учесник је многих битака, битака, битака и битака, и због свега је, у истом дану и пијан, пао. -Био је ожењен ћерком војводе Драгољуба Поповића. -Грлећи први пут у животу, тешко се одродио живота. -Издао је писмо брату војводи Живојину Мишићу у коме га описује речима: “Кад сам ја, данас, у осам јутара шетао по оближњем путу -кад ми је мати повела сина -од свег срца се тужио мени да је био неверан -како је хтео да каже, кад ме је загрлио и пољубио руке. -Усамљен је тешко лежао и лежао је крај мога оца, у болници у којој сам га болео. Учином мог пријатеља, мене је тада заболела туга и бол, због смрти моје мајке. Знам, драги, шта си то све учинио мени за један дан.” -Огњеног најбољег пријатеља сахранио сам у близини своје куће. Земља је чиста и пространа и пуна шума шуме и винограда. -Огњен у детињству и младости отишао у вечност. -У детињству га се сећају многи, а он је волео сваку реч и сваки додир. -Огњена кћи била је болешљива и тужна. -Он је полудео и лежао крај мог оца, отишао у вечност. “Изгубио је оца” -Огњен љубавник и “љубавник” -рече ми срце – “како је хтео да каже – да је полудео и умрла” -И у вечности му је умрла мати. “Своје детињство је провео у земљи, отишао у вечност и отишао своме брату” -Огњен живот и смрт као болешљива и тужна рана, прича нам млади песник.И у вечности му остаје као трагикомедија. Пољубац и смрт као страхота. И као болешљив и трагикомедија. О свему томе ће тек да се пише, приповеда нам и пише. Пољубац и трагеташ и трагаш и трагаш за својим злом. Пољубац и трагаш за нечим чега нема и чиме нема. Пољубац и трагаш за лепотом свог срца


===== CHECKPOINT 013 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


подносиДа би на земљи стасала, млада, млада млада млада девојка би с пролећа, кад јој мајка није могла пружити нежност, умела поћи истим путем. У пролеће, као да је пролеће, млада девојка се буди у души младића;

и да би могла почети занесени њоме да се бави, младић мора побећи од ње. она с болом жали што је млада девојка све друго поднела;

да би могла постати и млада и млада, млада мора отићи путем, на коме она мора стати. Као млада девојка
она мора
за живота бити млада и за живота и после смрти;

тако је млада девојка волела земљу. О, кад је млада девојка лепа, кад девојка као девојка постаје млада;
да би млада девојка била млада, млада мора умрети. Јер млада девојка у себи крије тајну, а млада увек тражи онога који је воли. Као млада девојка млада девојка млада може проћи кроз многе жалости и муке, од којих свака има своју тајну. Као млада девојка млада у сну зна да бира, да ли ће и на коју нову доћи. За младу девојка се не зна. Има доста мука и болести, али се састоји из многих узрока. Као млада девојка млада зна, да када млада пожели да постане млада, мора умрети. као млада млада девојка зна да млада може живети у свету и да за њега нема смрти, да девојка може живети у свету вечито, али млада ипак не мора умрети.
младиће не сме умрети девојка, већ младић, кад год му се девојка преда, млад се мора умрети. Јер на свадби младе може доћи само нови девојка. Јер млада девојка мора умрети млада, као млада девојка. Јер девојка после удаје може умрети млада. Јер млада неће умрети млада, већ млада млада. Јер стари нису били младина срца, већ млада девојка, млада са новим идентитетом, у почетку млада ништа друго до млада девојка. Као девојка млада мора умрети млада. Јер млада тек после повратка млада мора умрети млада. О ње млада мора умрети, пре него што падне у постељу. Јер је млада млада лепа девојка и не сме умрети девојка. Јер млада пре смрти као млада жена зна, да кад млада оде на нову дужност, млада мора поћи новим путем;
неће умрети девојка. Јер девојка зна, да млада мора умрети млада после смрти;
да ће млада умрети после смрти; да млада може поћи путем, на коме она мора стати. Јер млада после смрти се не сме издати, јер млада после смрти неће умрети. Јер млада после смрти не може умрети млада после смрти. Јер млада после смрти не може умрети после


===== CHECKPOINT 013 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


тачком ће имати јасне смернице, али пошто се ради о социјалној мрежи која обезбеђује грађанима, треба знати каква има правила везе, ко су му критеријуми, шта је то што га чине или чиме та правила одређују. Неко може да мисли шта хоће и сл. ако га неко напише, на основу ког дела, на основу којих правила и правила може да се пише, али може исто тако да мисли шта хоће, или на основу чега може да прича о некој теми, коју не може да назове некој теми, или на основу којег критеријума. Неко може да мисли: ако је човек створен од Бога, онда то значи: човек као створена бића у човеку се понаша несвесно. Неко може да мисли: када каже: не чини ми се да то нешто урадим или да је то нешто урадио. Неко може мислити да је то нешто урадио, али свакако не чини ми се да то чине ствари саме себи. Могу мислити: није ми жао ни часа; или: не чини ми се да то чине ствари заједно, него видим, да то чине друге ствари заједно. Међутим: могу мислити: треба знати шта је то што каже: треба знати шта заиста јесте тако да се мисли шта то нама јесте. Све се тако мења кад човек помисли да то чини или јесте или треба схватити: када мисли: или шта је то нама заједничко, у ствари смо ми хтели да сазнамо шта је оно шта он ради. Има ли нечега чега је било? Има ли нечега чега нема? Има ли нечега чега нема? Има ли нечега чега нема? Нема. Има ли нечега чега нема? Има ли нечега чега нема? Има ли нечега што нас чини или не чини, нечега што нема никакву вредност сем што није дато као вредност нечега што јесте. Има ли нечега што није дато или није дато неком другом? Има ли нечега што није дато или није дато некоме коме није дато? Има ли нечега што нисмо срели? је ли нечега што нисмо били заједно ни једно ни друго? Има ли нечега што још нисмо били заједно ни једно? Има ли нечег нечега што није дато некој другој особи? Има ли нечега што нам је дато да га сматрамо нечим другим. Ученик мора разумети шта је то што је написано или није дато некој другој особи. Ученик мора разумети шта је рекао; па није ли то просто лаж? Ученик мора разумети шта му је могло бити дато? Ученик мора знати шта је могло бити дато, ко му је честитао? Ученик мора схватити да када каже: “Душа је лепа и добра и лоша, ко му је заиста дао оно што му га је дала?” Ученик мора схватити да


===== CHECKPOINT 013 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


немилосте се за сваку ситницу.У једној борби треба борити до последњег даха.За срећу има нечег злог.Само једном једином младом младићу у шуми поручујем: “Ти си овде, овде, да л’ можеш с тобом.”У шуми се борим дуго, много пута као дете: на првом завијутку – увек ћемо се сетити онога чиме смо жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудела и жудно жудно жудно жудела, можда због љубави, или као нечега што се тек сада чини;

Мени је овде негде крај мога села љубав тек сада дошла,
а место где је смрт близу.
За срећу имам траг,
за срећу нећу жудно жудно жудети: да л’ нећу жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудње жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно чежно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жедно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жедно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно чезно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жедно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно чезно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жудно жедно жудно жудно жудње жудно жудње жуд


===== CHECKPOINT 014 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


сјајнимчита се девојка и проси јој душа, и тако се на све могуће начине држи. И тако редом. Пољубац, као и увек, тражи нешто чудесно, чаробно, што се увек враћа. Све остало не зна. Све добија своје облике и смисао. Све се мења само брзо, све се мења. Све што се мења, све добија драж. Пољубац је на почетку само привидно добра душа. Све добија смисао, смисао. Пољубац је на крају једини смисао. Пољубац је на крају једини смисао. Као некад давно, давно, постојала је бескрајна раздаљина: прошлост је пуна живота. Пољубац је на крају крај живота. Пољубац је на крају увек на почетку. Пољубац је на крају крајева само сенка и радост живљења. Пољубац је на крају крајева опет на почетку. Пољубац на крају бива све на крају. Пољубац није једини смисао, једино што може доћи до циља, то је да човека прогласе лажовом. Пољубац није једини смисао, једино што може доћи до циља јесте да се бори против њега: лажљиво га обара и тера. Пољубац је на крају крајева једини смисао, једини смисао. Пољубац се на крају свих векова бори: лаже и чини злочин. Пољубац увек на крају мора стићи до циља: лажљиво га обара и тера. Пољубац увек на почетку мора стићи до циља: лажљиво га обара. Пољубац увек на крају мора стићи до циља: лажљиво га обара, лаже и баца. Пољубац је на крају крајева једини смисао, он стоји иза узрока свих битака, он чека свој тренутак. Пољубац на крају постаје свестан себе. Пољубац је на почетку само наговештај краја и он очекује свој тренутак; на крају крајева, он чека свој тренутак. Пољубац увек мора доћи до циља: лажљиво му обара све. Пољубац увек на крају излази, само што већ није ни свесна циља. Пољубац на крају оставља траг у животу, ма шта он желео. Пољубац увек на крају долази до циља: лажљиво га обара. Пољубац најчешће скрива, скрива, скрива, скривен иза узрока узрока свих битака. Пољубац има много тајни. Пољубац увек на крају долази до циља: лажљиво му ставља прст на чело. Пољубац увек преда мном: лаже, баца, гони. Пољубац увек на крају остаје усамљен; лажљиво га обара и гони. Пољубац на


===== CHECKPOINT 014 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


десилои, када су се сви наши редови разлетели са мном, када је мени сад срце жедно било, кад све ране мога тора пролете, кад све моје ране као сенка пролете, кад све моје ране као сенка букне, кад све моје ране пропадају, као у сну све моје ране пролете, кад све моје ране моје бивају пролете, када сва моја туга до краја живота цвета. О, када би све моје ране лиле, кад би моја душа као тица била увек спокојна и жива. Мисли моје као камен које се пење до неба, кад бих знао од чега почиње. О, када би моја душа као рука која меком машћу узлетела на таван своје, моја туга, сва моја туга била тужна и тужна. Као када би ме сестра са болесником повела по шуми тражећи лековитог биља које би јој било топло, кад би ме одагнала. О, када бих знао од кога све почиње да се растави и на кога све може да падне, јер у срцу моме сваким даном расте бол што се заплела у све његове болове, све му само неће бити жао, као што ништа нећу моћи да се љутим што ми срце спава. О, када бих знао од ког све пада, када бих знао од кога све пада, који све пролази,
од смрти што се састоји из свих тих грехова, кад бих знао од ког све пада. О, када би знао од ког све пада, који све пролази, шта све пролази, шта све пролази,
што би све остало нејасно. О, када би знао од ког све живота може да се растави, ма чиме све својом мишљу сједињен. О, када би знао од ког све пада или како све пролази, а знао је да је све прошлост. О, када би знао од ког свег бола сви помрчини моји редови, као да је то душа моја, да ли би знао од ког све краја у животу мога нема. О, када бих знао од ког све пада, знао бих од ког сва моја патња, па би једино могао да се жали на болове које ми спаде, али би знао да није. О, када би знао од ког све пада, шта све може да се растави, да ли би волео од кога све може да се растави, или од ког све почиње и које све пролази? О, када бих знао од ког све бола све пада,
ко све пролази, ма ко све прошао, ма ко све прошао, ма ко све порастао, ма ко


===== CHECKPOINT 014 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


датингУлога мене на свадбу. Чујмо и она што је, а нисмо ми ни она, ни она, ни ја; она што воли и она, и моја, и моја. Не памтим ко смо ми, ни она у коју смо садри, не знам откуда смо. Знам, ипак, да нема зиме, ни јесени. Знам да су се и они у ове дане, од јуче, претворили у оце. Знам, као некад, да ни нас више ни радост не би повела. Знам, јер од мене живе, али су ми све, од почетка, до сада, рекли: “Ви, ма ко ја, ма ко ја”. Знам, да сам до сада волела на живот волела друге. Знам, јер сам се увек одазвала његовој песми. Знам, драги Бог, да нисам више од ове моје драгане знала зашто. Знам, знам, и то ми је жао и тужно. Знам, зато. знам, ма ко она. Знам, знам. знам. знам, јер сам увек била уз тебе, знам,
али нисам била иста. знам, зато, знам, да је волим вечно. Знам, ма ко она, знам, знам. знам, јер волим да је волим. Знам, знам, јер знам, знам. знам, јер знам, знам, знам да и ја волим. Знам, али знам, јер знам, знам, да сам ја увек прва на свету. знам, знам, јер знам, знам, знам, јер знам, знам, да ти не би, само сад био у мени, да те волим. знам, јер знам, да ти не би била иста. знам, јер знам, знам, да ни ти немам везе с тобом. Знам, због тебе сам те повела, јер знам, знам. знам, због тебе сам те повела, знам, јер ми не би требало бити више љубав, знам, јер знам, да те нећу волети више никад. Знам, због тебе сам имала, јер знам, јер знам, да те волим одувек, да те волим увек. знам, али знам, да те нећу волети никад више. знам, знам, јер знам, знам, јер знам, јер знам, да те нећу волети више никад. знам, јер знам, јер знам, знам, да те нећу звати истим. Знам, јер знам, знам, знам, јер знам, али не знам. знам, јер знам, али волим и ја. знам, због тебе волим, јер знам, али не знам. знам, знам, јер знам, знам, знам, јер


===== CHECKPOINT 014 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Marradi se skupljaju na područjima na kojima žive iz sveprihvatne istorije i njenih grana iz доба njegovog prethodnika. Takođe, u periodu od XV do XIX veka javlja se u Španiji pojava pojave klasične nauke u oblasti relativistike i filozofije u književnim krugovima. Ipak, to odvaja od klasične filozofije koja se proširila na mnoge književne delove na Zapadu. Ipak ovaj trećniji period karakterističan je samo po tome što se na njegovim granama razvijaju moderne filozofije srednjeg veka. Tokom XIX i XX veku dolazi u kontakt sa klasičnim teolozima i filozofijama na osnovu njihove saradnje i uticaja na nauku. Tako u Francuskoj dolazi do razvoja klasičnog filozofija kao vidljiva istorijska oblast koja predstavlja deo istorijskih procesa. Međutim, tokom XX veka dolazi do pokreta kritičnih filozofskih empirijskih teorija i teorije kao oblikovane empirijske grupe. Takođe dolazi i do stvaranja teorije na osnovu kojih se iskazuje teološka zajednica kao predstavnik empirijskih rasprava, ali ih ipak sprovodi moderna kritika. Pored toga što se menjaju teoretska shvatanja u pogledu evolucione strukture dela u kojima se piše u različitim oblicima objavljuju u različitem izučavanju filozofije sveta, dolazi do izražaja shvatanja ove teorije u različitim društvenim kontekstima kao diskretnih uticaja na razvoj znanja u evropskoj istoriji. Zbog toga je u razvijenim državama nastojao razvoj istorijske nauke u velikoj meri bio ograničen na istraživanje nauke i analize prirodnih nauka. Ovaj razvoj se nažalost nastaju uglavnom na osnovu svojih prethodnih naučnih i naučnih istraživanja iz oblasti relativistike i filozofije. Tako u Engleskoj dolazi do pokreta klasičnog filozofija gde se pojava klasične nauke kao izvora razvoja teorije u savremenim kontekstima razvoja nauke nastavlja na prikupljanje naučnih i predavanja radovima u nauci poput sociologije koja traje nekoliko decenija. Takođe dolazi do pokreta generalnog правну poziciju dok je u ostalim državama u regionu nauke postojao i radni pravac koji se bavi istraživanjem radova u nauci u razvoju teorije društva. Osim toga dolazi do uvođenja filozofija u ovu nauku koje nisu u upotrebi kako u teoriji tako i u praksi. Posledice navedene u delu Popodnečnost religiji


===== CHECKPOINT 015 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


човеков дан. који може да уплете
и
сваки пут.

 


Пуне три речи

и то две
поспута.

Пуне три реченице
и то пет.

 

И чини ми се:
Пробудех се
нећу више
да ме се сетан гледа.


Други.

 

Други.


Говори тихо.

Ћуте
и
звезде да нас гледају.

И чини ми се:


да ме не питају:
да ли сам у срцу
нечега ја
и да ли сам ја у срцу
или слутња

која ме је опомињала.


Реци ми:
Небо је моје море.


О, ма ко да сам у срцу.

Воли ме да ме не питају:

чега се бојим?

Не бојим се ни да ли ће можда доћи ноћас
или негде у срцу.

Месечином је требало да
неку ноћас
буду
и ту ноћас
и ја верујем
да ће доћи ноћас
нећу више да ме тишти.


Не бојим се да ли сам га ја
удила да ме не зове.

 

Ноћас треба да се сетан гледа
и да чује шта говоре:
да ли је нешто у срцу
у срцу
и мени?

И чини ми се:
да ли сам га се одрекла?

 

И чини ми се:
да ли сам га више него икад познавала
да ли он говори.


И чини ми се:

да ли је негде у срцу
у срцу његово?


И чини ми се:
да ли га волим?

Коме ћу се онда радовати
да га волим?

 


И чини ми се:
да ли то значи да сам ја

или не знам шта га је могло донети
да ме се боји.

 

Он је мој пријатељ.

 


И чини ми се:
не бојим се:
да ли је икада постојала
или није постојала.


Помињем га као пријатеља.

 

Спушта се море.


У мени је било:
да ли је требало
да мене у љубави
у мени је заболело?

Срце


===== CHECKPOINT 015 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


укидим именом, јер не верује ниједној од правих Христових заповести. Јер не верује ничега ни у какав законе божије. Јер веровати, надати се у тебе јесте, значи веровати. Јер не верује нико ко није створен и створен за вечност и век. Јер, веровати значи веровати у Бога. Јер, не веровати значи веровати ни у какав ум, ни у чему савршен и савршен. Јер веровати значи веровати не веровати. Јер веровати значи веровати не веровати, веровати значи веровати не веровати. Јер веровати значи веровати у Бога значи веровати у тебе. Јер да веру не доживети, не веровати у Бога значи веровати. Јер веровати значи веровати не веровати; веровати значи веровати и у себе. И веровати значи веровати у себе значи веровати. веровао је Бог у себе значи веровати. Јер веровати значи веровати у Бога значи веровати у Бога значи веровати у себе значи веровати. Јер веровати значи веровати. веровати значи веровати значи веровати значи веровати. веровати значи веровати у Бога значи веровати у себе значи веровати значи веровати. веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати. веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати. веровати значи веровати значи веровати значи веровати. веровати значи веровати у Бога значи веровати у себе значи веровати. веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати у себе значи веровати. веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати. веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у другог значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у себе значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати у себе значи веровати значи веровати значи веровати у Бога значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у оног који сумња значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати значи веровати у значи веровати значи веровати значи веровати унутог значи веровати


===== CHECKPOINT 015 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


четвртуимономјесечно.

Јер знаде ли у себи бити
и срести?
Јер знаде ли тамо
да је на земљи
поезију у сну научио.

Јер знаде ли тада
да је на земљи
и веровати и прорицати
кад је неко
поезију изучио?

Одувек знаде ли те
да су му песме
поезију чуле?
Сваком ко хоће сме
да мисли научиће да је родољубиву мисао
односи
на земљу
и да ће је увек у њу пренети.

Или у исти мах

неће се икад срести
кад неко
спокојава.

Јер знаде ли овај
да му је песма сан,
ма то је песма.


Сваког, који би
да мисли научиће да је на земљи
и да је на небесима
на земљи?”

Сваки на брдашцару гледа
и чека да стигне
на ону страну

и
како
заборавити је.


Сваки на брдашцу чека да му за
не рећи
да је на земљи
на земљи
на земљи
на земљи.
Сваки од нас знаде шта је
свакога од онога што
и ја сам
у овом животу.

Сваки пут када неко
саме чита, или
трудећи се с њим
свакога дана
са земље на којој
сваком чита, или
саме с неба гледа.

Свакога часа
никада не сретне, ни
своје руке
своје срце
на земљи
носио.

Свакога пута кад неко
саме гледа
и чека да му нешто на путу изговоре
моје срце.

Свакога часа

саме ођедном када неко
се
саму зачудише?

Свакога часа
волим да ноћас
пуном полетарцем
трепршим
на земљу
сву вечер сам
на земљи
за себе рекла
да ли је љубав моја
на земљи.

 

Свакога часа
мој живот
ма ко да је на небу.
Сваког часа
саме ођедном
када неко
саме приповеда
на земљи,
или, ако не
саму своју
на земљи
на небесима заплакао.


Сваки на земљи зна шта


===== CHECKPOINT 015 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


раздаљина је пролазност; иза нас су ствари пролазности као мостови, планине, ваздухови, реке и језера, шуме и реке, планине и ливаде; испод нас су звезде које се воле, све ствари иза којих се крије; иза нас су звезде мисли наших јунака које смо некада волели, изнад којих идемо на пут наде; иза нас су ствари ствари љубави; иза нас су звезде страсти живота, горчине; иза нас су звезде љубави. Гле, изнад нас су звезде наде, горче и студенија срца; иза нас су звезде наде; иза нас су радости тихе и тамне; иза нас су језеро радости. Гле, све су радости живота, горче и планине, све планине и језера и планине наше; поред нас су звезде врлине којим се опијасте сви ми. Гле, звезде и громови моји, све су сунца, громаде, шуме, реке, реке, шуме, звезде планине и вода; а ако би постојала љубав Божја која се држи срца наших, онда бисмо сви заједно живели животом Божјим. Гле, све је вечно: земља је моја вечна радост. Гле, све су радости радости мојих болесника, мојих странаца. Гле, оно што се збива иза мене је вечна радост. Гле, све што се збива иза мене су вечне радости. Гле, радости моје радости моје леже преда мном: љубав моја живи и ја јеазим. Гле, ти си моја душа моја живи и ја јеазим. Гле, радости моје леже преда мном: твоја туга је моја бескрајна и бескрајна. Гле, радост моја лежи пред тобом: ја је примам, ти је вршиш; молим те љубављу Христовом: која је овде моја живи, ја је знам; која је овде моја вечност, ја је примам. Гле, радости моје леже испод тебе: ја је познам и љубим. Гле, све су туге моје вечне, сви моји мостови су мостови. Гле, све је моје вечно: ја са друге тачке на стази живота овог полази; а ти, која си мене заволела, са другима се враћа у моју близину. Гле, радости моје стоје пред тобом: ја је знам само за себе; ја је примам за друге; а ти је добијаш, која живи у мени; ја је добијам. Гле, радости моје леже преда мном: ја је захватам. Гле, радости моје леже усред мене: ја сам са друге стране пута; она ме је напуштала целом својом дужином: ја се у њу смело враћа; ја је волим као што ја желим; ја је познам и волим. Гле, радости моје леже изнад мене


===== CHECKPOINT 016 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


знаим жељу
у мени да се борим за оно што мене дадне ми живота,
и срце моје да се бори.

Ма, ма, ма, ја знам шта волим,
ма, волим и волим,
ма,
ма, волим и волим.
ма, ма, ма, ја волим и волим.
ма, ма, ма, ја волим и волим.
ма, ма, ја волим и волим, ма, ма, ја волим и волим.
ма, ма, ја волим, ма, ја волим и волим.
ма, ма, ја волим, ма, ја волим и волим, ма.
ма, ма, ма, ја волим.
ма, ја волим.
ма, ја волим.
ма, ја волим, ма, ја се борим, ма, ма, ја се борим, ма, ја се борим.
ма, ма, ја се борим.
ма, ја се борим, ма, ја се борим, ма, ја се борим.
ма, ја се борим, ма, ја се борим.
ма, ја се борим.
ма, ја се борим, ма, ја се борим, ма, ја се борим.
ма, ја се борим, ма, ја се борим, ма, ја се борим.
ма, ја се борим, ма. ма, ја се борим, ма, ја се борим, ма.
ма, ја се борим.
ма, ја се борим, ма, ја се борим.
ма, ја се борим. ма, ја се борим.
ма, ја се борим. ма, ја се борим.
ма, ја се борим. ма, ја се борим, ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим, ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја се борим. ма, ја


===== CHECKPOINT 016 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Милицеивако је било и тад је морао доћи час, ма шта причао причао, ма шта слушао слушао. Учини ми се,
само кроз срце као кроз зјапи
у мени се ројило једино оно што је било.
чини ми се,
а била је то и пре него што је чуо, као да је била.
И да сад у мени, ма шта слушао,
се буди ми једино кроз срце као кроз зјапи.

Или, или, ма шта слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма како слушао, ма где слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма шта слушао, ма са које тачке у гласу личио, ма шта причао.

 

И рече ми, можда је то и било

од осаме до шеснаесте, можда је било и тог часа.

И рече ми,
не, не чини ми се,
после смрти да је било негде, ма колико слушао, ма колико слушао.
А ја,
пре него што ми је причао, не чини ми се више да је било било.

Не чини ми се,
само све је било
од осаме до шеснаесте, ма шта слушао, ма шта слушао.
И рече ми, можда је једном од тог тренутка, можда једном отишао из живота,
кад је већ био дошао час смрти.

чини ми се,
тада је
био поноћас на све стране, као да није знао шта је и са које тачке је слушао.
И рече ми,
да је постојала нека ноћас дуга.

Јеси ли је слутио ту ноћас ноћас она с времена на време била,
ни да ли негде у срцу мом,
и када није
било ни тог часа мога
да ме чује,


што на мој глас личи,

или кад сам с тобом и кад те чујем,
и кад, док се смеши
кад сам пијанице
и пијанице, будале,
сестре моје,
па ти сад смета и реци:
или, ма ко од нас,
ни да ли је знао шта је ноћас он са овим чега смо сеа крили,
или ко је од нас
људски порастао.

И рече ми,
да и сад када ми је причао,
да ли је знао шта је ноћас била и са које тачке ја мислим


===== CHECKPOINT 016 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


@ “Узалуд ми је до облака, иди на пут, потрчи мало ка њему, потрчи ка њему. Мили ме само поглед упре кроз косу: “Ти иди, пођи полако кући. Мили се одазвај, потрчи до мене. Не иде никад, иди на пут! Мили се одазови ка мени; иди у месту, идемо тамо. Мили се одазвах и на пут се вратих. Мили се одазвах. Мили се одазвах, потрчаше. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах, потрчаше. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазваше. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах. Мили се одазвах.


===== CHECKPOINT 016 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


pojedinaног је датума јуче – мај, а тог се датума празновао тај дан у народу -дан кад је требало да се славио празник Вазнесења. тој свечаности присуствовао је и наш народ из више градова, тако да се данас празновало: од којих је, после скоро век и по, на жалост, много дана прошло. Народ је волео један једини дан, за којим су му писали и писали и који он беше пун као зрак и чије је све чуле прећутао – тек у мају – кад је у пролеће пао у заборав. То би било много да народ није читао, не би, можда, ни разумео да и код нас има толико много тога што за нама нема вредности. Толико се многи сећају његове приче и изреке коју је читао. Сећам се његове збирке коју је читао: сећа се детињства и његове игре и песме о којој пише.
Поред тога причао ми је о некој тајни коју му је причао и причао о њој што му је причао.
Поред тог причања о детињству и младости, причао ми је о свему што ме је заболело и што ме је злостављала.
А све ми је причао самоникли зечевац и
дед он ловац кога је ловила сова.
У тој земљи људи су желели лов а медведа су желели.
Чудесно је било што зечева није било више – зечева нема више.
Свеједно је било ко је умео лов да доживи и да доживи. Има једна прича која је кратка.

Прича се да лисица једе, јер зечеве никада није било.
Прича се да лисице воле медведа и пси су због медведа у шуму ишли.
Можда је то и била речито кратка прича.
Поред тога то је прича о неком обичном човеку који воли медведа и само мрзи га због медведа.У детињству људи су волели медведа зато што им је он сметао, а не због медведа.
Поред ова два друга причале ми је приче на врло чудан начин. једном руком причао ми је једном неки младић неке вечери док је спавао у кући, а онда му је опет читао из детињства неке приче.
Прича се да је једном читао из детињства неке приче због медведа.
Прича се да на брду великом има кућа медведа и да ће га ловити птице кад се оне врате кући.

У тој земљи зечеви имају много дворишта. Има и она пуно дворишта у којима има вртова и ливада које људи воле.
И то би било врло просто када би све у њиховом врту причао неко.
У тој земљи зечјој место у којој живи морао је


===== CHECKPOINT 017 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


плануу Бранковини,
и у Бранковини.


Из Бранковине у Бранковини
изврсна
Пећка коса,
као и многе друге неке наше села.


Зауставили су у Бранковини неке старе ствари.

 

Од детињства проскрибован и проречен
у Бранковини,
и сваки човек
од детињства
од детињства проскрибован у Бранковини.


И кад се
истраживао у Бранковини
И тужно би било
да
на свет гледа

и гледа га.


И кад људи
ситно као
брзо корачају
у Бранковини
и слушају
и ослушкују

да је она ведра и сјајна.

И када људи
ситно као
своје душе
односе са собом
собом која собом крици
животињу
и друге
у Бранковини.

И кад људи
судбином
односе с друге стране
свега по свету,

и они слушају
и ослушкују
животињу.

И као што кућа
одаје своје руке
у Бранковини, тако и ствари
судбином људи се возе
и све више се чуде
у Бранковини.

Свакојако има негде у Бранковини
неколико заборављених и заборављених ствари;
од којих свака крици
пева по своме
животињу.

И кад људи
судбином својом
своје душе
и све више се чуде
у Бранковини.

А кад људи
се чуде
судбином својим
и својим животом и световима,

одувек су
или људи.

И увек бива
једно другом противречење.


Они мисле
да је сваки човек
да је икоме драг, и да му је драг и драг, и да му је човек
један од нас.

Сваки човек
је драг, и сваки човек му је драг.


Сваки човек је драг, и сваки човек му је драг.


Сваки човек је драг, и сваки му је драг.


Сваког човека воли човек.


Сваког човека воли човек, и сваки му је драг.


Сваки човек је драг;
сваки човек му је драг.

Свака
свака твоја реч је жалост.


Сваки човек може рећи


===== CHECKPOINT 017 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


додатну смо ођедном од јутрос,у суседству.У шуми на јарку густу густу круну
око тебе сијају пчеле; на њој бела зечја глава, у процепу; у пољу густу, на њој бела вука.


Ко потоци крви? ко стресе ту рану?

Душа му гори!

Душа му гори.

Окрваво тело спава,
мравит је бог;

у огњишном ходу леже два путника,
у кочницама јуре два човека.

У огњишном ходу певају песме:
На кућном прагу певају се песме:
На гробу јунака:
Остаћу мртав,
у степи огњу боравити,

на гробу јунака:
зебра грана врани,
све остало као камен.

Плашим се, јер знам, кад ће доћи ноћ:
У тој бари, крај гроба јунака,
зеба роса се проломи.

Зеба роса лије,
па на гробу јунака:
Као да гори пламен.

Заустави гром!

Зеба росна јабланова и ливада, у њој боравити,
где ће доћи ноћ;


И када се облаци,
што гину, што се раñе
што се секу,
земље порте засуñе, где земља већ гори,
спусте се у ноћ;

жена без жене,
зеба слета, па полази;
жена без жена,
сестра без гласа,
коњи лете,
односе с мирисом;
удари у студену ноћ.

Заустави гром, јер знам,
што је гром смрти,
а зрак сунца гори.

Заустави гром, јер знам,
да ме жива волео.

Заустави гром, јер знам, да ме жива волео.


Заустави гром, јер знам, кад је опазио,
да на гробу јунака:
кад је гром смрти,
што се роје,
што траже смрт,
што се раñе,
што се грде,
што се тресе,
што се грде,
што се грде,
што се срамоте,
што жуде,
што се чине;

Заустави гром, јер је опазио, да се он грде,
што се грде


===== CHECKPOINT 017 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


апултШаљивке и опанке теку споро. Дрхте кад опанак глас, увиру у плићак. Пита их човек,
шта хоће да дрхте, шта жели да дрхте. Дрхте му прут, седну за трпезу,
прера се у њих. Дрхте им око паса. Пољубац је мек. Пољубац је зец; прут пева. Пољубац је пун. Пољубац је пун; прут, прут – пева. Пољубац је мек; прут је мек. Пољубац је пун, прут; прут – пева. Пољубац је прут; прут – пева. Пољубац је пун, прут – пева. Пољубац је пун. Пољубац је пун; прут – пева. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац је пун; прут – пева. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац пева. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац је мек. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац је чупа. Пољубац пева. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац је пун. Пољубац је весео; прут пева. Пољубац је пун. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је весео. Пољубац је вес


===== CHECKPOINT 017 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


formiraу Бранковини, у Великом Градишту, на шеталишту испред општине, испред споменика од споменика културе, уз присуство званичника, до Тргааплела се, као последњи траг заборава наших предака. Улица је носила име једног од најобразованијих људи нашег завичаја у Првом Светском рату. Као што је по лесколикости улице брала младе, тако је по начину изражавања и саставу корака које смо ми, по мом скромном мишљењу, ми чине два блиска слоја, да су се преци наши кроз читав век бавили и другим делатностима. И кад се чинило да ће се и стари град звати, чинило се да ће, у некој земљи каква је била Србија, почети да се бави и пољопривредом и да ће доћи до неког нових индустријских грана, које су у некој земљи као мале али непознате, биле младе и лепе, да ће се нешто касније можда постати неке још веће и исто толико мртве као и она. Но тек пошто се пренеле вести да ће се после Другог Светског рата живети животом који блиста реком и које се враћају старом крају, да ће се ствари развијати брзо и брзо, да ће нови век и за човека стајати све теже, да ће доћи до нечега што ће све веће незадовољство наићи на свачије мишљење и на потребу да све веће све веће незадовољство све веће гони, брзо постаје све веће и све жешће. Све се то мења, све мења. И све то само у правцу да је и прошлост наша трагика. И, тако и ми се због тог једног круга, који пролази Србијом кроз тешка сећања, враћамо старом крају. Можда ће се и због тог круга прошлост звати неким новим животом или ће се из њега и нестати. Верујем у речи старца Пајсија: “Опрости Боже, опрости им јер не знају шта чине.” Знам, остаћу у сећању својих предака као и својих јунака. Знам да сам увек боловала од суза јунака јунака у Првом светском рату и увек спремна да их заједно са својом браћом побијем. Знам, остаћу у сећању својих јунака као што се памте они који су оставили свет и веру иза себе, и да је њихово сећање на њихове јуначке ране, колико на стрељање, тако и на оне као што се најчешће, без трага сећају само они који су животом платили многе своје животе. Знам и осећам да ме боли и бол за њим, али сам увек, као и увек, свесна да је живот једини људски свет, а светиња његов, ма колико хтео да се о њему сања, ма колико трагичан био. Јер знам, од детињства до нас, знам да је човек једини спас и да ће једног дана


===== CHECKPOINT 018 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


одмрази у сутон, па поново на истом месту шљунка. О, да ли су можда и ти људи са Балкана знали и могли памтити, или се можда с неба видела звезда у цвету, звезда се расу и лила у зрак. О, да ли су из земље изникли сенице муње, рујне, рујне, паунице? О, можда и ти, можда, али и сада: од њих се још увек чују два ветра с облака, можда још гину са облака, можда ласте са облака изнад земље. О, да ли ће и они,
као и они, изумрети, свеједно? О, да ли ће и они, можда можда, изумрети тек када се сва небеска блага врате тамо где им је и место? О, да ли ће и они бити ишчезли тек када нестане сунца? О, да ли ће изумрети тек онда када оно већ није било више од милоште? О, да ли ће их ишчезнути тек сада када нови таласи буду још у цвету, кад већ буду имали сунца; или ће нестати сунца које до дана данашњег трају; или ће престати да их гину у сјају и смеху, у сјају и самоћи, после хиљаду хиљада хиљада хиљада хиљада. О, да ли ће икада бити још толико сунца колико буде данас када барјаци већ постоје и изумрли? О, да ли ће и њих нестати тек када нови ветрови буду ишчезли, можда тек у прошлом веку, кад већ нестаће сјаја. О, када би веровали у старе приче, да ли би икада веровали у људске приче? О, када би веровали у богове? О, када би веровали у људске приче и приче? О, када би желели да се отворе врата новим, новим, који би можда, можда, били и у стању да живе. О, када би веровали у њих! О, када би веровали у њих, веровали у људске приче, не би имали срца. О, када бисмо се ми, кад се затворе у себе, волели све што нас окружује и окружује, и веровали у њих! О, када бисмо веровали у њих, веровали у њих. О, када бисмо им веровали, могли би им рећи: да ли ће се икада спасити када нови таласи буду и живота. О, кад бисмо им веровали, веровали би у њих. О, када бисмо им веровали, веровали би им одговорили: да ли ће се икада спасити после хиљаду хиљада хиљада хиљада година! О, кад бисмо им поверовали, када им веровала, веровали би им


===== CHECKPOINT 018 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


судском neodredja u mreži negativnosti. Sve će neodlugovati da nađem dobar ujak. Nakon trećeg nenametnih nebe ских radoznala izvana, sve je neodređeno. Tokom jednog neodređenja sve se ponavlja u ranom neodređenom udarcu. Znaće se da neodređenih rađa neizbjegavaju vođani jednog nenametanih zadataka. Neodređeni udarci napada sve neodređenih u neodređenim udarcima napada sve neodređene ranade. Neodređeni izdarci napada sve neodređuju izvana. Naravno, neodređeni članovi voli sve na seo udarce napada sve sve neodređene radne zadatke. Tako neodređeni udarci napada sve neodređeni udarci napada sve na seo izvana. Sve na izvana neodređeni udarci napada sve iznamerna zadatke. Poslednja neodređena rana sve se nastavlja u neodređene radne zadatke napada sve sve. Zato neodreисани zadaници napada sve neodređeni udarci napada sve neodređeno u neodrednoj mreži neguju sva jednog. Nakon neodređenih udarci napada sve se ne određuje u neodređeni udarci napada. Zahvaljujući neodređena rana sve se ponavlja u neodređenu mreži napada sve sve sve. Znaće se da sve iznamernih rana napada sve iznamerne zadatke napada ne napuštamo. Sve iznamernih rana ne napuštamo napuštanje mreže sve iznamernih zadataka napada sve u seoskom ratu sve iznamerne zadatke napada. Neodređeni udarci napada sve rana jednog trećeg napada sve iznamerne zadatke napada. Nije poznato da li napuštamo mrežu sve neodređeni udarcima napada sve zadatke napada sve iznamernih zadataka napada. Kao rezultat neodređene mreze sve se završi na udarcima napada sve neodređeno udarci napada sve radne zadatke napada sve je neodređeno u neodređenjima. Početna dati neodređen udarcima napada sve na


===== CHECKPOINT 018 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


1952. године враћа се у Сарајево. На наговор профе Илије Симића на место начелника Градске управе, бива пензионисан и умире. Његов гроб се налази тамо где је и требало да почива. Његов гроб је у рушевинама и без гробова. Од тог времена он и његове кости памте свој дом и своје огњиште. На последњем је гробу по њему, као да је то давно учинио. О њему је остао траг и по многим другим гробовима овога краја, а ту и тамо где је његова гробна плочу. На последњем гробу он је као човек на високом брегу висио по свему што му је било дато. О њему је сањао свега један тренутак, што је било горко. Мисли се да је све то било узалудно: од смрти као нечега чега нема свуда у свету, до смрти. Знао је само неколико снова: снове о смрти, сан који није никад забораван, снове о смрти. Пусти, а онда, у зору, опет да гледа како је његов гроб морао бити празан. Хтео је само један тренутак: да оде на своје село, тамо где и његов покојник, а да стане крај његовог гроба. Желео је никад више да се сели из села. Мисли се да је негде отишао сасвим случајно: тамо где је његов гроб морао бити. Знао је само једно: да није ништа отишао. Мисли да се није смело крити иза његове главе. Мисли да се више никад неће спасити. Мисли да је умрла његова млада кћи коју су његови стари звали: “Душа ме је увек
Однала као дете од осам година живота.” На растанку, на растанку,
у једно јутро му је рећи и то што је било болно, да је све тако морао бити и да није волео више њега, док је шетао. “Само да му не буде жао.” Мисли су му се као далеки и непознати, као
последњи, и као последњи. Мисли да је то било празно и узалудно. Мисли да је на гробу морао чути нешто сасвим кратко, а да није знао шта је сан и шта ће бити. Мисли да је све тачно и јасно знао, јер је знао сва знања, сву слутња. Мисли да није морао знати шта и у шта се у ту зору обукао. И да му је само било важно што није знао шта се могло срести. Мисли да је све знао, само да је све знао, да је све знао. Мисли му нису могле донети спокојност, већ су му мислиле и у сну. Мисли да му је
Пиве било свеједно


===== CHECKPOINT 018 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


proteinБићу крај света
само кад он чује како
што говоре деца и људи:
да све што му говоре деца,
што говоре деца,
што му говоре деца,
што му причају деца и људи.

Кад људи говоре,
што говоре деца,
а причају људи.


Потребно је,
а може бити доста,


потребан је само тај човек да чује реч.


Не говорим вам толико,
а не говорим вам много,
а не говорим вам много.


Говоре детету које чују
вокативци,
елеске и звезде.

Учи из уста наших
и боље од других.

Говоре говореће.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори тихо.
Говори


===== CHECKPOINT 019 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


ratО теби, оче, тако је!

 

О теби сам давно сањао.


О теби су ме пријатељи звали
сваки дан,

кад си ме ти једном давно звала,


па те једном вреñу
и тужни,
и кад све
се ти тужни дана
буде ти тужни дан,
а ти тужни дан
падне ти тужни.


О теби, оче, тако је.

А ти кад си тужни,
и тужни дан,
с тужни дан,

ме тужни дан,
буде ми тужни дан.


Сад је
ближа од других људи
на свету
мирна туга.


О теби је давно реч
с тужним дан.


О теби је много дана
ближа од
срећне љубави
реке њене
бескрајне,
или тужне,
и тужне,
или тужне.

 

О теби сам много пута

с тужним дан.

 


О теби ми је тужни дан,
у срцу ми је тужна тужна реч.


О теби сам много пута

сваком дану тужни дан,
јер много пута
с тужни дан.

 

С тужним дана,

јер много пута тужни дан,
си тужни дан,
и тужни, тужни, тужни.


А ти када тужни дан,
а тужни дан,
а тужни дан,
у срцу ми је тужни дан,
ме тужни дан, јер тужни дан,

ме тужни, тужни је тужни дан,
а тужни је тужни дан,
у срцу ми је тужни дан,
а тужни је тужни дан,
па се тужни дан тужни,
а тужни је тужни.

С тужним данем, тужним дан,
јер много пута тужни је тужни дан,

јер много пута тужни је тужни,
ближа од
срећне.

сад је тужни дан,
а тужни је тужни дан,
па се тужни дан тужни,
а тужни је тужни дан.


сад је тужни дан,
а тужни је тужни дан,
јер много


===== CHECKPOINT 019 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


украјинскии тако редом; за сваки случај; тако, редом; све до деветог, деветог. Све што је могло бити или неће бити, могло је бити. Све је морало бити. Јер шта год било, ма колико хтео или икада хтео, морао је бити човек или ма шта друго остати. Низом људи и њихових прохтева, свих правила, од којих свака има својства врлине, могао је стићи лек који би људе учинио животним, и који би их учинио срећним. Стога је сваки човек морао унети лек који би излечио сваку рану. Све што је могло бити, морало је бити, морало је бити. Све што би могло бити: било је или неће имати вредности ни за чим. Оно што може бити: чинило се да није морало умрети; морало је бити, било је једино за чим човек трагаше. Јер ни лек није могао умрети; свеједно, ма шта било, морало је умрети. Једино што је могло бити: било је моћи, било је бити и других. Никад се човек није толико трудио умрети; али његова љубав према животу према животу била је и остала неопходна: била је увек, ма колико далеко била, равнодушна. Не чини ли се, ни он, ма шта друго мислио или учинио чинио, ма шта друго чинило, морало се сагледати: како су његове речи могле умрети? Па ипак, ма шта да је чинило, морало се унети: како му је живот, ма куд му ишли, или ма чега друго морало бити. Но ма шта да је чинило: морало је умрети. Јер кад је било празно биће, ма куд шта да се ваља, морало је умрети. А ма какоеједно било: све је било одреда. Све што се могло донети, морало је бити, морало је проћи. Јер ма шта да се догодило! Као што би човек или монах који живи било где било где, морао се икада надати, ма шта друго мислити или учинити. Јер човек или монах или монах или монах морало је умрети. Као што светковање може умрети само ако пролази кроз читав век; а свет је једино умео умрети само ако пролази кроз сва жива бића; јер ма шта да се збива или збива морало је проћи кроз све векове. Јер кад би човек знао шта је учинио; ма чиме хтио умрети, ма шта да се чини, морало се борити. И ма шта да је било: морало је живети само док је свет болео; а ма шта да се збива морало је проћи. Јер, ма шта да је хтео, ма шта да чини, морало се претворити: свеједно; свеједно. Јер ма шта да се


===== CHECKPOINT 019 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


spreши на пут у Пиве,
заклони се старац у недрима с буковог храста,
на глас га позва;
свега три часа
се створи густа облака.
Свакога трена
спремна да стоји,
сваки квадрат или четири
базе један до другог,
јер су сви једнаки.

Свештеник тихо слуша,
како тужно чује:

и други слушају:
и они слушају:
и они слушају:
и они слушају.


Свеједно му је:
сваком квадрату или квадрату
свакога квадратића танка
у води
сваки квадратић танка.

Свакога трена
свака девојка слуша:
сваки квадратић танка.

Свештеник тихо чита:
сваки квадратић танка.
Свештеник дуго зове:
да чују:
и они слушају:
сваки квадратић танка.

Свештеник тихо чита:
и они слушају:
у срцу нечијем:
свакога трена
сваки квадратића танка.

Свеједно му је:
сваки квадратић танка.
Свештеник дуго зове:
и онај кад чује:
сваки квадратић танка.

Свештеник не зна:
спремну да узме та три квадратића танка
да им да комадић.
Свештеник дуго зове:
и они слушају:
свештеник стоји:
свакоме треба комадић папирни.
Свештеник тихо чита:
и кад чује:
сваки квадратић танка.

сваки квадратић танка
у води.
Свештеник благо слуша:
и кад чује:
сваки квадратић танка.
Свештеник дуго зове:
свештеник увек понавља:
свештеник слуша:
свештеник стоји.
Свештеник никада не чује:
свештеник увек чује:
свештеник увек суши своју
свештеникову
причу.

свештеник никад не чује:
свештеник увек зове:
свештеник увек чује:
свештеник увек чује:
свештеник увек чује:
свештеник увек чује:
свештеник увек чује:
свештеник увек чује:
свештеник увек чује:
свештеник увек чује:
свештеник


===== CHECKPOINT 019 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


одиграоЖИВИЦ – Потпредседник владе и министар унутрашњих послова у Влади Републике Србије Небојша Стефановић саопштио је данас да постоје сумње да су убице данас убиле четири детета. Стефановић је, гостујући на телевизији Н1, рекао да постоји сумња да убице још увек одговарају, а да није утврђено ни ко је одговоран ни ко је починио ова злодела. Стефановић је подсетио да се убиства као вршење злочина у породици чине када су им деца стријељана. Додао је да убице не смеју да се убијају због других људи, да убијају без мржње, већ треба да се бране. На крају вечери, у једној вечери, када су убице распињале свој нож у груди, догодило се самоубиство. Стефановић је казао да су убице могле да буду теже и теже од људи, а да их је, као и њих да су могле бити теже. Каже и да је, пре убиства, као што знамо, полиција убила четири детета, која се, по свему судећи, догодило два пута. „Тако да смо све знамо и стрепимо због оног што је починило убице. Не морамо да стрепимо од одмазде, јер када пуцамо, то није тачно. Морамо да стрепимо и да не одговарамо ни часа једној деци. Можемо имати сумње да је дошло до одмазде, али то не значи да пуцањ мора да се одложи, већ да је и до тог момента дошло. Треба знати да се починило нешто тешко и тешко. Морамо знати да је дошло до инцидента, али и имати поверења да је дошло до неке размене ватре. Надам се да ће се то и догодити и биће лако. Каже да ће доћи до неке размене ватре, јер је дошло до пожара –
проносе се и оне које су се тада догодиле, као и оне које су се десила, а догодиле се. Додао је да ће доћи до размене ватре. Рекао је да ће доћи до размене ватре. Каже и да ће доћи до нове размене ватре, као и то да ће доћи до размене ватре. На питање да ли ће доћи до размене ватре, Стефановић је рекао да очекује вест да ће доћи последња и да ће доћи последња. Каже да ће доћи последња ноћ. „Морам бити опрезна до мрака и ноћног спокојства. Јер све је тачно прописано: нема више везе ноћи и зоре ништа. Јер ноћас се догодило нешто тешко. Сутрадан ће доћи последња ноћ и доћи последња ноћ. Јер све већ зна све што се догодило. Све зна шта се догодило. Све зна шта се догодило, све зна и зна. Све зна шта се десило. Знам, због свега чега се збива нешто


===== CHECKPOINT 020 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


авек онда сам давно отишао из живота и отишао у звуке,
да гледам како се у вечности
померају крила облака и да звезде бивају сјајније од нас;

од самог чела звезда
огледало је моје душе
као јасика
и као јасика
и као тиха и мека.

А ти, оче, ако верујеш у Бога, веруј ти, ја ипак нећу отићи.

Али ја верујем, оче,
да сам ја, оче, хтео да
богу буде свему крај.

Вечером вечном ја, оче, идем ја, оче, да ме
помилуј.


дем путем којим проћи нећу.

За оним чега нема
само сенка,
нико што се макне,
туга што се грана
душа у срцу ми бива замућена
и на ту траву падне.

Ја волим тај пут
тек кад звезде порасту.

це моје пролази тихо,
увек је
померано крило облака,
тад је оно као огроман прозор.


Преко мене
увек сутон порасте,
увек је оно као зрно песка,
увек је оно као зрно песка,
свакојека је увек као зрно песка.

Па ће доћи ноћас
проћи па ће доћи ноћас
да ме чује.


Послушај ме, оче, ја не волим овај свет.

О, никоме нећу рећи:
Ја сам хтела само да слушам
оно што се у мени јутрос
ради.

О, ма ко да сам
њено дете, ма ко да сам.


Ја не волим ни да сањам,
увек ће ме чути
у сну.

И када ме
кад угледа смрт
јаук ме поглади,

од осмеха што је порастао
зла је.

У радости нисам
гњења,
а знам да ме
не воли ни да се дира,


као ни да има неког ко срца
гледа.


Послушај ме, оче, последњи пут,
кад се због
тебе смањи
или престане
да чини шта се у мени
за мање од један часа
за неколико дана
због
или да је
или да је због неке далеке прошлости
претворен или забораван.

И биће опет, оче,
у исти дан кад
би ме
у врту
на последњем часу


===== CHECKPOINT 020 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


психологијуилијардери су били и они који су хтели да отворе врата људима и да их затворе. Било је много заседа на путу: од станице до станице, од станице до станице; од станице до станице, станице и тако редом. Било је много заседа: станице су биле затворене све до станице, станице станице су биле затворене и сви до су станице могли проћи. Постојао је само један кран у станици. Било је доста заседа. Све су станице биле затворене и сви до станице били су вратима зазидани. За сваког крана је постојала дозвола, а за свакога који би отишао, који би напустио станице, било је реда. Ниједан од крана није дошао, сем два или три жене. Свако је хтео ући и ући у станицу да чује шта се збива. Сећам се само неких ситница и само једном ми је доста реко: “Били су заиста јаки”. Знам ти, само ти знаш, ко је био вођа станице и ко је рекао овако: “Били сте можда добри или добри били. Има и других стаза које за стопе не може проћи”. Знам ти сваког крана где смо били. Знам, само ти знаш. Знам само неколико кругова на којима нисмо били. Знам, само ти знаш да сам ја био у станици, а ја у станице! Знам да сам морао проћи кроз станице пуне људи. Знам само једно, да су у станице биле затворене многе жене, само ти знаш куда си ишла. Знам само једно: да су биле у станици у стану жене, да их је било много. Знам, само ти знаш да је станице требало затворе, да их је било много, тако да их није ни било. Знам, само ти знаш шта их се то збива. Знам, само ти знаш ко сам. Знам добро ко сам и чему се радовала! Знам само да је постојала нека заседа која је постојала негде у шуми. Знам само неколико корака на којима су биле станице станице страже, страже, а чули су се само јауци деце. Знам да је постојала нека заседа коју нисмо волели. Знам ти, само ти знаш где смо била, а ја нисам. Знам само да је постојала нека заседа којом смо се могли прићи. Знам само да је постојала нека заседа која није смела проћи кроз станице, да су се увек стизале жене, јер нема разговора. Знам само неколико кругова, али нико од жена никад ништа није чуо. Знам само ти, само ти знаш где су биле станице. Знам само да није било заседе, ни страже. Знам да је постојала нека заседа


===== CHECKPOINT 020 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


испричаоу оно, ја незнам шта ћу бити;
и кад сам једном,
срећно била лепа,
кад сам о
мојима догаñа
увек била драга,
кад сам те ја,
сад с тобом, увек снивала.

О, ма шта била,
увек смо једно другом пријатељи, сви заједно.


И кад год се човек смеје,

у шуми о којој сања,
мојим тејем и
бићу драг.

И када неко хтеде
биће ми драг и драг.

И када неко од мојих
речи нежности
кад хоће,
оставићу му драг.

Сутра, у мени ће оставити трага,
авити у мени цела
моја душа.

Заштитник нежности,
љубав,
љубав,
и родољубља,


када заборавићемо све,
сетимо се речи
Мелога старца.

Али кад заборавиш све,
мој рад,
час се срачуна,
сетиће се љубави
меñе само милошта.

И када заборавиш све,
застари се човек
и у радости биће ми драг.

И када заборавиш све,
кад заборавиш све,
биће ми све срећна
веза у срцу.

И кад заборавиш све,
ће заборавићемо све.
У заборавиће се и кад заборавиш све.

Свеједно: без краја и циља,
своје детињство, и кад заборавиш све.

Судбина је у мислима својим
на земљи,
око мене заборавиће сва.

Судбина је у срцу мом
на земљи,
у мени вечито непроменљива.

И кад заборавиш све,
у мени вечито
се мења.

Судбина је у срцу мом
на земљи,
у моме срцу.


Тек што се заборавим,

заборавићу све.

Као кад заборавиш све,
или већ заборавиш све,
се мења,
што више мутиш,
или, мање дана у
времен, или, негде на крају,
или пре
или после смрти.
И кад заборавиш све,
ти заборавиш мање,
или у заборав других,
или у заборав других.

Свеједно: без краја и циља,
одломак који се враћа


===== CHECKPOINT 020 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


ализацију ми ниси дала на дар да ти будеш жена да би била ти заштитник! Мисли сад како ти се чини:
Не чини ли ти се, ти си само од себе ја,
љубав незнана, јер га ја једино волим и волим? Све,
не чини ли ти се:
чини ли ти се:
остане жена, чини ли ти се:
буди жена, чини ли се:
биће жена, чини ли ти се:
остани жена, чини ли ти се:
биће жена, чини ли:
да се опет чине: да се због других жена чине:
биће жена, чини ли: да се тако чине:
биће жена, чини ли: због других неће бити:
биће и других:
биће и других:
биће и других:
биће и других: и других: биће мање:
масних: биће мање: због других, има и других:
биће и других: биће им мање:
биће и других: бити ће им још горе:
биће им више: да буду мање:
биће им и других. Мисли на мене: не чини ли ти се:
биће им опет: да се чине: једно:
лепо:
да се само за друге чине:
биће опет: да чине: за себе су, чини ли: да се због других чине: за друге: да се и других, чини, за себе чине:
биће им опет: да су им песме и телеграме:
били су, збиља, у стању да на све то
ацале:
били су били на једном:
и они су они били најсрећнији; Мисли на мене:
на другог:
бићу и они и они за које се мисли:
бићу и они за које се мисли:
биће све:
биће све, али без онога чега нема,
остаћу и ја у тој борби: оног који све зна:
или с којим се мисли:
и они с којима мисли:

и они с којима мисли:
у којој се мисли:
или с којом се мисли: за друге: да себе мисле:
или без кога им се мисли:
и они с којима живи: за друге: да се осећају:
као и с другим: да не чине:
да се за друге: да се за другог брину, да се за другог: да му се мисли:


===== CHECKPOINT 021 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


iskuу ће се сетити
да је испод
свода дебео цвет,
па вечно зелена трава.


Зеленило је хладнији цвет него цвет сунца,

па вечно зелена биљка.


Сунце сија у лету,

месечева опруга је плава,
ливада зелена и цвеће жути.

Сунце сија у мају,
месечеву расвету.

Сунце сија у мају.
Сунце сија у мају,
месечеву расвету.

Сунце сија у мају.

Сунце сија у мају.
Сунце сија у мају.
Сунце сија у мају,

месечеву расвету.
Сунце сија у мају.
Сунце сија у мају.
Сунце сија у мају.
Сунце сија у мају.

Сунце сија у мају,
септембарске дане.

Сунце сија у мају,
сунце сија у мају.

Сунце сија у мају,
септембарске дане.

Сунце сија у мају,
месечеву расвету.
Сунце сија у мају,
септембарске дане.

Сунце сија у мају,
есец је месец.
Сунце сија у мају,
септембарске дане.

Сунце сија у мају,
сунце сија у мају.
Сунце сија у мају,
септембарске дане.

Сунце сија у мају.
Сунце сија у мају,
септембарске дане.
Сунце сија у мају,
Сунце сија у мају,
септембарске дане.
Сунце сија у мају,
септембарске дане.
Сунце сија у мају,
септембарске дане.
Сунце сија у мају,
час у мају.
Сунце сија у мају,
час у мају.
Сунце сија у мају,
септембарске дане.
Сунце сија у мају,
час у мају,
септембарске дане.
Сунце сија у мају,
сунце сија у мају,
час у мају,
час у мају.
Сунце сија у мају,
час у мају,
час у мају.
Сунце сија у мају,
час у мају.
Сунце сија у мају,
септембарске дане.
Сунце сија у мају,
септембарске дане


===== CHECKPOINT 021 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


ПРОДОНИЈСКИ ДАН. – Не говорим вам овако:
ближа ми је смрт
без повратка.
Ма ко мртав,
ближа ми је смрт
на путу којим
ходам.

Ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав.
Ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав.
Ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав.
Ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав.
Ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав.
Ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав.
Ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав.
Ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав.
Ма ко мртав,
ма ко мртав.
ма ко мртав,
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав,
ма ко мртав,
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко жива.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав,
ма ко мртав.
ма ко жива.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.
ма ко мртав.


===== CHECKPOINT 021 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


аутономију скривени испод плавих,
над чијим оком се мисао раñа,
она је у себи скривена и тајанствена.


Можда та рука
се крије у далеком вечности.

Можда она може
се слутити тек у блиској прошлости.

Можда је она нека тајанствена рука
сада скривена у далеком,
срце непроменљиво.


Можда је она тајанствена рука
девојака раних дана
Пијмо на почетку
Пијмо у зору,
ја ћу ти с пролећа
у болове живота
у поздрав доћи

и доћиће ти,
ја ћу ти драгити у дану.


Можда је она моја

девојка
у врту заборава
с мислима минутом;

Да ме срце воли
таму бих задржала
наñе кроз минуће,
Заñе ми горки снови;

Заñе ми да живим,
Ни свога срца
сам драга;
Или, ма колико да си заñеМина, ма колико била драга,
Заñе ми да личиш
на моју драгу.

Ни мојих снова
нису бројни;
На крају сам сама
у себи свесна да ме
је срце воли.

Али, ма колико да си заñе, ја ипак волим
нешто као што
се воли мени
као мени.


Мада ми је душа драга
кад мене видиш први пут.


Заñе ми да живим

по законима срца
измеñутим први пут.

 

Заñе ми да верујем,
да ти је срце сад пролазно
само на земљи
небо где никад пре
тад нисам
хтела
остати
на земљи,
с пролећа никада више
тебе оставити нећу,
и никад више нећу чути
свега чега нема.

Заñе ми да верујем
да ништа велико
са овога света
не чини радост
онима реч,
па да, ма колико могла бити
бића са овога света
туга је
туга земљи.

Заñе ми да верујем
да је љубав жива
само чар
туга земљи,


само она твоја.

Заñе ми да верујем
да ће ме срце
у срцу вечном загрлити

и
небеска крила
звездама у небеса модре.

Заñе ми да верујем
ма


===== CHECKPOINT 021 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


дефинисаоУсамљена деца, жељни живљења, они су голи и неми пред људима. упутила их је душа
у просторе мрака:
судбином и смрћу,
живели после смрти.

Душу ми је милости
у вечности дала
мајка, кћи, сестра, сестра.

Дечаче, миле
руке,
девојке, маме
нису умеле да
би се клети
милошта, па да умру.

Чућете мене,
пуштену сузу,
загрљајеве суза
крпију
као лептир лак.

Зрикавци су ми ту
причу.

О теби нећу говорити људима
како ја
не могу да замислим себе.


Не говорим вам овако
што су вама живот рекли,

 

да ли вама
с вама говорим.


Жудно је шетати
и седети
на клупицама
и снити се
са
кад ви пролазите,
од којих нико не зна куда
од њих се макне.

Нећу им рећи
да ли вама
с вама причам људима
с другима
како је живот светлу
постао људски живот.


Нећу им рећи
што су вама
с вама рекли.

Па ће им рећи
да ли вама
с вама разговарам
са људима.


Нећу им рећи
да ли вама
с вама разговарам са
и да ли вама
ма сеВи
с вама разговарате.

Нећу им рећи
да ли вама
с вама разговарам са
с другима.

Нећу им рећи
да ли вама
с вама разговарам са
с другима.

Нећу им рећи
да ли вама
Ви разговарате са
с другима.

Нећу им рећи
нијутуте
да ли вама
се разговарате са
с другима.

Нећу им рећи
каква се вређа,

нијутићи нећу.

Нећу им рећи
да ли вама
вама разговарам са
с вама.

Нећу им рећи
каква се вређа.

Нећу им рећи
каква се вређа
са
са мном.

Нећу им рећи
каква се вређа.

Нећу им рећи
каква се вређа.

Нећу им рећи
каква се вређа
са


===== CHECKPOINT 022 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


далоНе чини ли ти се,
не чини ли ти се,
у мојим рукама
заборавићемо се
са врелим, јер све ће почети
по свој васиони.

На крају,
ако не успе,
ако ти не успе,
нећу моћи.

Заборавићемо се
на крају, јер све ће почети
да бива по свој васиони.

Не чини ли ти се,
биће опет једно:
да се сунце сија, да и месец има
слично лице,
и месец добија свој васиони, ако на почетку
остане звезда, и месец добија свој васионски сјај,
и месец добија сјај и росу.

Нека је,
биће једно:
ако остане у мојим рукама,
биће све:
ако се месец у мојим рукама’смије, али не успе,
биће опет једно:
ако остане у мојим рукама,
биће једно:
ако остане у мојој руци,
биће све:
ако остане у мојим рукама, јер све ће почети
да се шеће.

Кад се месец сном ољушти,
биће једно:
ако остане у мојој руци,
биће све: ако не успе, бити опет једно:
ако остане у мојој руци.

Биће једно:
ако остане у мојим рукама,
биће све: ако остане у мојим рукама.


Нека остане у мојој руци, јер ће све моје бити
дете.

Нека остане у мојој руци, јер све ће бити:
ако остане у моје руци, биће све: ако остане у мојим рукама, и месец ће поново бити исти.

Ко се икада смеје,
и месец ће опет имати исти сјај.

Ко се никада неће сетити,
биће једно:
ако остане у мојим рукама,
биће само:
ако остане у мојим рукама.


Сваког часа,
и све ће се моје биће
бити исто:
ако остане у мојој руци.

Ко увек сања,
биће једно:
ако остане у мојим рукама,
биће све: ако остане у мојој руци.

Ко увек сања,
неће све бити исто: ако остане у мојим рукама.
Ко увек сања,
неће више: ако остане у мојим рукама.

Ко увек сања,
биће све: ако остане у мојој руци,
биће све


===== CHECKPOINT 022 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Плућна змија је једна од најстаријих и најпознатијих сова у свету. Њено право име је “Лина” која лежи у гнезду младе птице и која почиње да се суши. Њена породица се састоји од укупно четири пара малих вилењака и три пара правих правих сова које живе у њиховом гнезду. Свака сова има три пара великих птица, четири пара највећих сова и једну од три врсте сова које су на свету живе колико и човека. Многе сове имају распон крила, од 3 до 5 метара, док су друге имају распон крила од 100 до 900 cm. Већина сова нема рода, али је од свих птица са највећим бројем јаја која су им криогеном бојом сова. Дужина репа варира између 4 до 7,6 милиметара, док распон крила у просеку варира између четири и девет. Мужјаци су дужине и дужине тела, дужине до пет и širi крила; већина сова је већа од мужјака; мужјак има шаркасте пруге на глави, са шарки са зеницом које правоугаоно савијају. Дужина тела је од 3 до 6,5 мм; очи су им мале и види се околно дрвеће. Очи су им мале и имају округлу површину која може да се види голим оком. Многе сове имају јединствен механизам за хватање, углавном као кормило, што може да се деси у било којој борби коју живе испод четрдесет грама живе слеће. Глава је троугласта као тело у лету; очи имају три пара закошених крила која се преклињу да га јашу. Такође, ниједна сова нема обојену њушке која може да вири из јазбина или канџе у гнездо. Као ни све сове, сова има јединствену карактеристику сова по томе што се налази близу обале, док се друге сове на њу вију са језгом за лов. Неке сова имају јединствену особину која подсећа на главу орла, док друге имају комбинацију очију која подсећа на реп. Поред тога, обојеност кљунаста кивија генерално подсећа на перје орла; женка која је у то време имала веома лошу вијукру, имала је велику изглед и силу летења. Када је у лето просечна тежина сова са којом се сова могла борити, износила је 370 грама. Ипак, ни она није била толико малена као сова, нити је било могуће да пре тога орао из јазбина побегне. У доба пре доласка до средине лета сова је углавном била мала и тада је имала три пара великих сова, по четири-пет за једну, по четири за другу. Током лета сова је имала шест пара највећих сова које живе у јастребовима. Поред сестара које


===== CHECKPOINT 022 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Ердељине, поља и долине, дрвета и ваздух нису за дивљење. Свима је то сада, и свему је крај. На тице и обале, у долини река, у шуми и долини, у долини река и вртача, села су и мириси, па и црквена звона и звона, барјаци и лаудони, све што живи у души нашој, без иједне живе душе живе. Све у животу, и живот и радост, све што живи у души нашој, све што живи у мени и око тебе, све што је и око мене, све што живи у мени и око мене, све што је и у мени и око тебе, све што живи и око тебе. Све је то живот и свет за човека и за божје бесконачно све што живи и бива. Све је то за Бога и за човека, све што живи у мени и око тебе, све што живи у мени и око нас. Све је то за Бога и за човека, све што живи и са чега се може побећи. Све је то за Бога и за човека, све што живи у свету и са чега се може побећи. Све што живи у души нашој мисли на Бога, мисли на његов тренутак или вечност, о вечности и вечности, о вечности ствари и са које Бог може побећи. Све је то за Бога и за човека, за њега душа наша, за човека и његов век или век или вечност. Све што живи у свету и са које човек може побећи, у вечности или са чиме се испунио век или век или век или век, или век или век или век, или век или вечност, значи вечност и вечност и вечност. Све је то за човека или за Бога или човека, све што живи или са чега се може побећи. Једино са овом вечном вечитом, вечном срећом која жалост може да излечи и излечи човека и његов век или век или вечност. Све су то за Бога и за човека све што живи или са чега се може побећи. Све је то за Бога или са што се може борити, све што живи, мисли, срце или ум је против Бога и човек је онда увек ту да се бори и пати за свој и народ и да сваки свој рад усмери у неко ново и необухватно дело. Једино са овом вечном срећом може се борити и борити. И још са овом тужном смрћу човек може бити далеко од Бога: вечност или вечност до краја света. Где год живи он или његов век или ма која му је дала вечност или вечност, свеједно је која му је од његове вечне лепоте или ма које од његове вечне лепоте


===== CHECKPOINT 022 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


енић, сад, у томе правцу нећу никад стати, бојим се да ће дуго још иза тога још неко време стати. Јер, свеједно, све пролази, све пролази. Не бојим се: све пролази, пролази. Знам, све пролази. Све пролази. Знам, све пролази. Јер, пролази ће све, све ће се проћи. Не разумем,
све пролази. Не разумем,
сад ће доћи последња песма. Знам, све пролази. Све пролази. Све пролази. Јер, свеједно, све пролази. Јер, свеједно, све се мења. Знам: све пролази. Знам, све пролази. Јер, свеједно, све се мења, све пролази. Јер, свеједно, све се мења. Знам, све пролази. Јер, свеједно, све пролази, све пролази. Све пролази. Јер, свеједно, све пролази. Јер, свеједно, све пролази. Знам, све је пролазно: све пролази. Јер, свеједно, свеједно, све је пролазно: све пролази. Јер, свеједно, све се мења. Знам: све пролази. Не разумем, све пролази. Знам: све пролази. Јер, свеједно, све пролази. Не разумем, све пролази. Јер, свеједно, све пролази. Знам, све пролази. Јер, свеједно, све пролази. Све пролази. Јер, свеједно, све пролази. Знам: све пролази. Не знам, све пролази. Јер, ћути, све пролази. Не разумем: све пролази. Јер, свеједно, све се мења, све ће се раскрсници. Јер, свеједно, све пролази. Не, ни за чим трагам. Не разумем, све пролази. Не разумем: све пролази. Не бојим се: све пролази.ећам, све пролази. Јер,
све пролази. Не разумем: све пролази. Знам: све пролази. Не бојим се: све пролази. Знам, све пролази. Јер, ништа не пролази. Јер, ма шта да се дочекује, пролази, све пролази. Јер, свеједно, све пролази. Не разумем, све је пролазно: све пролази. Не разумем: све пролази. Не разумем: све пролази. Јер, почињу све. Јер, свеједно, све пролази. Јер, свеједно, све пролази. Не разумем, све се у томе правцу мења, све пролази. Јер, свеједно, све пролази. Не разумемо: све пролази. Не разумем: све пролази. Јер, нуле су, пролазност проћи! Јер, Знам: све пролази. Не разумем, све пролази. Не разумем, све пролази. Јер, не разумем: све пролази. Јер,
све пролази. Не, нема


===== CHECKPOINT 023 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


ислилаам,
да ли сам ти

човек или борица
и птичији глас?

О, ма ко да си,
биће опет
човек или бор.


Ко би ми
могао рећи
да ли сам ти
човек или бор?


Ko би ми

ме сме
уморити
топла крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на њима
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крило
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на њима
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на њима
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на њима
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на њима
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на крила
на њима
на крила


===== CHECKPOINT 023 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Аутономнеибарске таласе ИСИ, ИИИ реда, ИИИ реда, ИИИ реда, ИИИ реда, ИИИ реда. ИИИ реда, ИИИ реда, ИИИ реда. ИИИ реда. ИИ реда, ИИИ реда, ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИ реда, ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИИ реда. ИИ реда.


===== CHECKPOINT 023 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


легатаИза себе остављам траг на све равни: бескрајно сам
пружајућ:
с нечијег грла
преко колена преброде.


Надам се увек:
да магле далеке
буду једине светле
задатке безвременске светлости.

Мирису ливаде пуне
мирисних облака.

Мирис вода
и снега мирис биља
и мирис детелине
шумског цвећа
и мирисали ливаде
сувих гомиле беле.

Мирис земље
мирис шуме
и снега мирис детелине
што цветовима цветовима цветовима цветовима биљку
додиром откоса
шумског цвећа.

Узалуд на бескрајна
мирисна неба
крв и суше
лагано небо
душе грома.

деморала ливада
што цвета,
као звезде цветовима мирис биља
и цвета.

Да би сва кућа
адила у зрак,
заборавих
неколико стаза облака и звезда
које зраке
небо виде.


Да ли бих онда
заборавила неко недро
па да га више не познам?


Да ли бих онда
заборављала неко невино
да ме не
се сећају?

Шта ћу рећи мени кад
се не
заборавим после много
милоште пуних пронашли?

Ко сме рећи свакоме
да не сме
да узме толико
душа колико сме?

Да ли бих онда
у стању
да ослушкујем
о чему сања?


Или, на почетку,
заборавићу само
речи пуне пожудности
суморно-суморног сјаја?


Како ћеш
у срцу мом
сетити моје
незагрејане душе
што сам на земљи нечија
њена
на земљи?

Коме да се пожаром пламене

мисли моја
бића?

Дрхтавим срца
што ме жива
крвава
мисли моја
бићу послеñена?


Да ли ће моју душу
тиñене
стражарити месец у крилу?


ли ћу јој рећи
да је моја
што врела
да ме стрепи?


Коме да се пожаром срце
греје
што живи у
сунчеву шушањКоје крије чудесно спасилачку моћ
и моћ?


===== CHECKPOINT 023 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


ponovo
одувек се слажем.
Мада досадни
песници
сувремене пролазност
са воденом цветом
и мирисима из башта што их држе у рукама,

понешто ми
се
у лице увлаче
са врелом кртом
и мирисима плавих цветова,

змија са реке
суочи
зрелим цветом
и горким мирисима.

есник у прозору сања
као врачара
и врачара
свилених рана.


есник сања
као врачара
и врачара
чукундедова.

есник сања
Као врачара
небеске страже.

есник сања
као бунован или бунован,

као врачара
разговор или равнодушна


овлачена
или она саму себе
волела или не
могла
зарастати испод снежне
руке
кад дете зачини
или се отровом или кити
загледати га кога
душа дубоко
загледа.

есник сања
као врачара
час у сну
час у сну
час у сну
час у сну
час у сну
час у сну
час у сну
час у сну
час у сну
час у сну.

есник сања
час у сну
час у сну
час у сну.


есник сања
час у сну
час у сну
час у сну.

есник сања
час у сну
час у сну.

есник сања
час у сну
час у сну.


есник сања
час у сну
час у сну.

есник сања
час у сну.

есник сања
час у сну.

час у сну.

есник сања
час у сну.
есник сања
час у сну
час у сну.
час у сну.
есник сања
час у сну.
есник сања
час у сну.
час у сну.
час у сну.
час у сну.
часа у сну.

час у сну.
час у сну.
часа у сну.
час у сну.
час у сну.
час у сну.
час у сну.
час у сну.
часа у сну.
часа у сну.
час у сну.
часа у сну.
час у сну.
час у сну.
час у сну.
час у сну.


===== CHECKPOINT 024 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


иги, а тако и ја.
Ти што си једном као на раскршћу застао крај мене,
ни с прага ти поцепао
све оно, што би се с болом
доведало под руку,
и да сном
остане у мени.

Никоме нећу рећи:
нећу ти рећи:
нећу ти рећи:
ни с прага ти поцепати
све оно, што би сном
и с прага било.

Никоме нећу рећи:
нећу им рећи:
нећу им рећи:
нећу им рећи:
н нећу им рећи:
нећу им рећи:
н нећу им рећи:
нећу им рећи:
нећу им рећи:
нећу им рећи:
нећу им рећи:
нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
ни с прага њих преплашити:
нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
нећу им рећи:
н нећу им рећи:
нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
ни с прага њих преплашити,
ни с прага њих преплашити:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи: да више нису с прага;
н нећу им рећи:
нећу им рећи:
ни с прага њих преплашити:н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи:
н нећу им рећи: чему их је с тла
њему родило?

Никоме нећу рећи: шта ми је с прага
ономе који живи у свету,
своје је огњиште, своје огњиште, где цвета и раскомадају
сваки свој иметак.

Никоме нећу рећи: ништа им више;
никоме нећу рећи:
н нећу им рећи: чему их је родило;
нећу им рећи:
н нисам им рећи: чему их је родило;
нијему нећу рећи: ни кад им је родило.

Никоме нећу рећи:
н нећу им


===== CHECKPOINT 024 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


:”О, где си ти нашао срце моје? О, где си нашао срце моје? О, где си нашао толико срце моје? О, где си нашао срце моје? О, где си нашао толико љубави? О, где си нашао толико нежности? О, где си нашао толико нежности? О, где си нашао толико нежности? О, где се срце моје увек растало; о, где се с тобом могла борити? О, где се тада могла загрлити свака моја туга, ако је само за тебе остала ја свака моја туга. О, где се тада могла реч волети само ако си се узнети до истог неба? О, где се онда могао узнети до облака и до звезда? О, где се тада могло узнети до небесима само на небесима. О, где се тада могла безданице чути самоуја и безданице? О, где се тада могла срести само срце моје и до краја животасамо за тебе рећи реч која ти може само једном бити узнета до небеса. О, где се тада могла срести само љубав? О, где се тада могла чути и реч која ти може само у сну бити узнета до небеса. О, где се тада могло узнети до небеса? О, где се тада могла срести само реч која ти само за тебе говори реч коју ти не зна? О, где се тада могла узнети до небеса, а после узнети до небеса. О, где се тада могла срести само реч коју ти не знаш, која ти само за тебе говори реч коју ти не пре него што си ме напустио? О, где се тада могло узнети до облака и узнети до небеса, ако те исто толико не може и срце моје као мене знати? О, где се тада могла срести само реч коју си ми онда кроз снове лихварске рећи на небесима? О, где се тада могло узнети до небеса, само за мене увек цвет са кога се могло узнети. О, где се тада могло узнети до облака само узнети до мене реч коју ти само за тебе није знао. О, где се тада могу узнети до облака, само за тебе само кроз снове лихвара и до људи? О, где се тада могла срести реч коју ти не знаш? О, где се тада могло узнети до небеса, једино за тебе који си ме волео? О, где се тада могла узнети до облака само за тобом? О, где се тада могло узн


===== CHECKPOINT 024 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


[“Царе Душане, ја сад ме не познајеш; сад знам шта можеш срести у овој земљи, у свету. Све ствари видим ја, све ствари видим. а ти, ја сам ја свет. ја на свету све раздани, све је у мени. ја свету све раздани: ја свету раздани свима; ја свету раздани
од искони, ја свету раздани. ја свету раздани
од искони. ја свету раздани, ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свет раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свет раздани. ја свет раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свет раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свет раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету раздани. ја свету разд


===== CHECKPOINT 024 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Више, ни по чему нема веће ни тамне, и небо и земља. О, да ли има више дивота и кипова од сунца, или их има и у видику и у сновима? О, мајко, ко звезда с грома и с облака
срећа је до три када је ођедном, одшкринувши с облака, на њих вејао дах и зеницу, и

кад је роса и зеница сва од таласа, и док су ођедном ођедном ођедном ођедном ођедном ођедном ођедном ођедном. О, биће опет ођедном само да и ођедном ођедном све ођедном: да ли су и људи и ствари, па и ствари, ођедном ођедном исти, и са истим и истим, и све истим. О, ма ко да је ођедном толико ођедном ођедном ођедном ођедном. О, ма шта да се тужно збива тамо ођедном ођедном: има негде то више и од истог, па до истог сјаја и од истог звука. О, ко би нам опет, у сну или на зеницу,
могао учинити неко ођедном, ођедном. О, иди и би, тако ођедном, и како би ођедном ођедном могла бити нека нека ођедном ођесна од свих? О, ма ко да је ођедном толико и
толико ођедном. Јер све је у светлости и не води нека. Ођедном ођедном ођедном ођедном: у сузе и би, ођедном ођедном, одшкринувши с облака до облака, до два ођедном ођедном. О, ма ко да је ођедном ођедном у сновима? О, ма ко да је ођедном. О, ма ко да је врео па га је пело, могао бих у сну или на зеницу свануће
рећи више пута. О, ма ко да је врео, он ипак ођедном чудесно ођедном: кроз сузе и с облака није прошао ни ја, ни мој сланик, ни у сну ни на јави. Ођедном ођедном ођедном ођедном ођедном: ништа више нема исти. О, мајко, како је чудесно ођедном ођедном ођедном, до два ођекора. О, ма ко да је вр


===== CHECKPOINT 025 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Мартиновани,
сељачки пословни крзнари
и пословни људи,
сељачка машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина

и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
и машина
И машина
И машина
и машина
И машина
и машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина
И машина


===== CHECKPOINT 025 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


слободнедеузе и капиларе.

Ти си сиви соко
по свој васиони;
Ти си сиви соко
по свој васиони;
Ти си сиви соко
по свој васиони,
Ти си сиви соко
по свој васиони,
Ти си сиви соко
по своме срца
Погубио отров
Ти си сиви соко
Погубио отров

Погубио отров
Погубио га
Погубио огањ
Погубио га
Погубио цвет
Погубио шакале
Погубио бледе
Погубио крила
Погубио му крила
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Погубио руке
Пог


===== CHECKPOINT 025 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


онакви сте били и биће пошла
са нама,

са својом кртом.

Ви, доиста, имате срце пуно рана,
спремна сте да све то сањате.

Знам,
у срцу мом бићу сада
после многих перипетија
и болних мука
на крају живота,

не стидим се
ни часа часа
да све узмем јер
ме боли душа.

Знам,
мада се бојим
због свега
ума,

а не знам узрока
самоубица,

а знам,
саме
болно као брату
кад он иза жбуна сања

слично мени.


Знам,
мада ми је суза тужна


слатка
као гвожñа
слатка као гвожñа,

а знам да ће болови у ње пасти,


као љута
суровика,
као љута
смелост на
нашу душу.


Знам,
мада ме није болела душа
свог осмеха
да све оставља


на шарени шљунак
минутствен цвет
пун дивљења.


Знам,
мада ме је болела душа
свог скута,
исто као и човека,

а знам,
а боли ме је горко
што у мени има
много грехова.


Знам,
саме срца болују,

онај ко срца болних
болни
бол бива.


радости се на земљи
нису среле,


саме боле су болеле,


а радости
твоје радости као радости моје горчине
боравиштеају.


А радости болу
мржњом замиру,


и као да све има
много грехова,


онај ко срца болних
бол бива,

мада је болесно
болно као крило
да све има
двоје грехова.


, ма живела хиљаду
петсто
ова,

а била клеветана,

а била клеветана,

 

а ма шта гледала,


ма шта гледала,
ма шта гледала,
ма шта гледала,

ма чега се бојала,


а пред свачије очи бацала,


а дизала

твоје сузе
болове,


а стизала на


===== CHECKPOINT 025 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


генијеНе будите одлучни: ко сме иза себе знати шта сме:
да ли треба да се старате или не:
да ли опија ране или рану,
да ли сте се пробудили у ноћи када сте се пробудили или починили траг.

Не закопавајте у земљу
заборав и крвоток, јер срце спава
после сна.

ајте себи страже:
мирно запазите да сте у
нашим рукама
у шуму били.

Заклињем вам се срца
да душман чим се буди


у срцу своме дубоком,
душа је наша
њена.

Никада као равнодушност
наших корака
сазвеж не срастаје


са земљом која стрепи.


Некада сам сузе уздржала

само кад бих их загрлила.


Никада као равнодушност
сазвеж не стидим
што си се радосна
ти заволела
као дете
кад сам ти живот дала.


Никада као равнодушност
да се избавим
од туге, она се састоји у
гнућу милоште
људске туге.


Никада као равнодушност
да се борим
против несхваћене жеље
осетљиве да се као цвеће
провуче кроз поре
као кроз буру
као кроз папрат из жбуна.

Никада као равнодушност
да се борим сам
за себе.
Никада као равнодушност да се борим
до последњег часа
када душа биља
буја као пламичак из жбуна.

Никада као равнодушност да се борим
после сна.
Никада као равнодушност да се борим
после сна.
Никада као равнодушност да се борим
после сна.
Никада као равнодушност да се борим
за другог.
Никада као равнодушност да се борим
после сна.
Никада као равнодушност да се борим
кад сам ја саму себе изумела.

Никада као равнодушност да се борим
до последњег часа.
Никада као равнодушност да се борим
после сна.
Никада као равнодушност да се борим
после сна.
Никада као равнодушност да се борим
после сна.
Никада као равнодушност да се борим
после сна.
Никада као равнодушност да се борим
када


===== CHECKPOINT 026 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


завршених, где се све крије од погледа бола и несанице,
где срца трагају,
где срца људи на земљи чекају,
где смрт је овде.

Твоја је свака нада,
и моја и твоја,
и моја и твоја,
верујем ја и тебе,
и у неповратност моје смрти.

азим увек крај мога срца,
и кад чујем мисли људи,
када чујем мисли људи,

осећам жељу да се отворе и рекну:
О, проћи ће
месец дана!

А вечност моја бескрајна,
и радости моје живе све су моје,
и све моје већ
и мени је доста.

И ма чиме се испунио век мој, ма чиме се испунио, ма чиме се испунио испунио век мој.

том вечном срећом моје душе,
у мом душе се црна слутња,

куда се моја душа мила,
шта се све
дворска збила?

Све је мени до загрљаја дошло.
Никада радост нећу чути
собра ни јулског сунца.
Мириси моје душе се дозивају,
и њена бескрајна патња се пење до моје скуте,
и чини ми се да ме диже,
и врх скута, можда с најдражих стаза.
Све што се људима
у сну и на земљи спрема ја видим тек јуче.
И ма чега се латила,
биће их каткада све најгоре
се моје знате.

И ма шта са мном било, ма шта са мном било,
чиниће се да све пролази.

Ма шта са мном било, ма шта са мном било, биће и других стаза.

И ма шта са мном било, ма шта са мном било.
И ма шта са мном било, ма шта са мном било.
Мене ће дуго тући,
птица шарена,
и зачу их око тебе.

И ма чега се латила, увек ћу се сетити тебе.

Неизбежно сам ја сањала, увек ћу чути шапате моје.
Свеједно шта са мном било.
И ма шта са мном било,
ће ми бити ноћас
или ноћас
прогорели зец и пословни љубавници.
И ма чега се латила, ма чега се латила,
остаћу увек на звезди.
Али пролазни сан је мој суморан и
тајни.
Судбина је моја да дожив


===== CHECKPOINT 026 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


негеим, и светлим, и меким, и меким, и меким, и танким, и меким, и меким, и меким. О, како би радо било да саде у
књизи твога старог светлог завичаја
наших драгих јунака. О, како би радо било да саде у
књизи твога старог светлог завичаја
у земљи и под
књизи твога старог светлог завичаја. О, како би радо било да саде у
књизи твога старог светлог завичаја? О, како би радо било да саде у
књига твога старог светлог завичаја у земљи и под
књизи твога старог светлог завичаја у земљи и под
књизи твога старог светлог завичаја у земљи и под
књизи твојега росника и земљака. како би радо било да саде у
књизи твог старог светлог завичаја у земљи и под
књизи твога старог светлог завичаја у земљи и под
књига својим новим светлим и меким. О, како би радо хтео да саде у
књизи овог твојег старог светлог завичаја у земљи и под
књига својих старих светлог завичаја у земљи и под
књизи твога старог светлог завичаја у земљи и под
књизи његовом стари светлог завичаја у којој си му први пут
као дете; хтео да саде у
књизи твојих нежних и нежних
душа. како би радо хтео да сади у
књизи његових старих
књига твојих
дела. како би радо хтео да саде у
књизи твог старог светлог завичаја у којој му је први пут
као дете и жена. како би радо хтео да саде у
књизи твога старог светлог завичаја у земљи и под
књига својих нежних и смерних
дела. како бих радо било да сади у
књига твојих нежних и смерних
дела твојих старих. како бих радо хтео садио у
књига твојих нове светлог завичаја у земљи и под
књига твојих нежних и смерних
дела. како бих радо руку својих
осамљенио садити у
књизи твога старог светлог завичаја и под
књига твојих старих
књига пуних. како бих радо хтео садити у
књизи твога старог светлог завичаја у земљи и под
књига својих драгих јунака. како бих радо хтео садити у
књига твојих све што је с тобом и с тобом било. како бих радо


===== CHECKPOINT 026 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


наложени, одлучни, скромни, нису се могли снаћи у својим сновима и жудно су се могли снити; али с друге обале су уздахали сви они,
свенулих дана,
ни у сну, никада више
ни у сну.

Свеједно, жудно су се могли снити,
ни у сну,
ни у сну,
ни у сну.
Свеједно, жудно су се могли снити,
ни у сну.
Свеједно, жудно су се могли снити.
Ћутали су они,
сусретали се;
или су, као у сну, заједно плакали.

Свеједно, жудно су се могли снити.
Свеједно, били су без снова.
Сунце им је сијало у наручју.
И чинило им се, можда је и било.
Свеједно, били су без снова.
Свеједно, и у сну, жудно су се могли снити.
Свеједно, били су без снова.
Свеједно, у сну нису.
Свеједно, били су без снова.
Сунце им је сијало у наручју.
Свеједно. нису се могли снети.

Свеједно. нису се могли снети.
Свеједно. били су без снове.
Сунце им је сијало у наручју.
Свеједно. нису се могли снети.
Свеједно. нису се могли снити.
Свеједно. били су без сна.
Свеједно. нису се могли снети.
Свеједно. нису се могли снити.
Свеједно. били су без снова.
Свеједно. сви су се могли снити.
Свеједно. без снова.свеједно. били су без снове.
Свеједно.ајали су.нису се могли снети.
Свеједно. били су без снова.
Свеједно. нису се могли снети.
Свемотивно су се могли снити.
Свеједно.ајали. али у сну једино су се могли снети.
Свеједно. били су понорници.
Свеједно. били су без сна.
Свеједно. нису се могли снети.
Свеједно. били су без сна.
Свима је било свеједно.
Ничије су им велике радости биле.

А с твора њихове без снова.
И чинило им се.
Свет их је сијало у сну.
Свеједно. све су их


===== CHECKPOINT 026 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


НСКА је имала у рукама сухе и меке сени од врбова прућа;
и неком свежом као жбун
тица од перја,
спазих кроз шуме бреста.
И неколико пуних дана шетала је по оближњем путу.
А педесет ноћи је ходала по пољима,
Господ је често
пружајућима тихо
спустила очи,
на модре очи бацала,
на крила им дизала.
И када је једном заједно
спустила очи,
спустила их она.
И када их је заједно
спустила,
Њено лице као просјаци право се росило:
Шта ће бити с мојимном,
што ће за тебе проћи?

А педесет ноћи посматрала је ласте како се селе. И поново их је лагано
пружила себи плећа да би их се усана с грања вукла.
И као да је слутила
колико је тешко
остати на једном
собном путу,
где нема ни дна,
ни срца ни слуха.

Али више од шетања под гранама
спустила главу: како болно
једном не би била бела.
И као да је слутила
колико је тешко
спустила усне,
колико је тешко
бити измеñене;
епелом била на растанку
мирисна,
мирисна.
И као да ништа није било
моје душе,
моје душе.
И као да ништа није било
моје душе.
И као да ништа није ни било
моје душе.
И као да ништа није било
моје душе.
И као да ништа није било
мојих руку.
И као да ништа није било
моје душе.

А педесет ноћи посматрала је месец,
брзо се расуле.

И као да ништа није било
моје душе,
и као да ништа није било
моје душе.
И као да ништа није било
мојих руку.
И као да ништа није било
мојих руку.
И као да ништа није било
мојих руку.
И наједном је нешто као да све се догодило.
Али нико ништа није слутио.
И као да ништа није било
мојих руку.
И као да ништа није било
мојих руку.

И као да ништа није било
мојих


===== CHECKPOINT 027 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


илиштеи све чега има.томе је, чини ми се, довољно рећи
да је велика лаж,
ни да је велика лаж,
ни да је велика лаж.

За људе који су пљували народ,
а сада чине јунаштвом све,
и сваког часа све је јасније
што је наше.

За сваког човека који је згрешио,
и који има срце топлије од анñела,
и који је од свих страхота гину,
и умире од глади.

човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који мрзи и мисли:
човека који сања и мисли:
човека који мисли:
чезне и сања:
човека који сања:
човека који сања и сања:
човека који сања и мисли:
човека који сања и мисли:
човека који сања и мисли:
човека који сања и мисли:
човека који сања и мисли:
човека који сања и мисли:
човека који сања и сања: човек који сања и мисли:
човека који сања и мисли:
човека који сања и сања:
човека који сања и мисли:
човека који сања и мисли:
човека који сања и мисли:
човека који сања и мисли:
човека који сања и мисли:
човека који сања и мисли:
човека који сања и мисли:
човека који сања и сања: човек који сања и мисли:
једног дана,
пун је бола.

За сваког човека који сања и сања:
човека који сања и мисли:
човека који сања и сања: човека који сања и мисли:
човека који сања и сања:


===== CHECKPOINT 027 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Василијеадшахта – Воз је дошао у наш крај да се накупи,
кад тамо близу они, деца, болују.У једном од њих,
заденули смо пут.
Возимо се…
О, ма ко да си, увек си у потаји – рони;
откако си – потрчку шареном…
ти рони, рони, рони.
За оним чега нема
душа блиста, плаха.
сав свет у мени,
разговор с тобом није весео.
Мирно сам се осмехла.
Возимо се… О, ма ко да си, увек си у потаји.
Возимо се… О, ма ко да си, увек си у потаји: рони, рони. О, ма ко да си. О, ма ко да си, увек си у потаји: рони, рони. О, ма ко да си. О, ма ко да си. Мрав пошао на пут,
понешто се указа зујање пчела, вуци мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави мрави м


===== CHECKPOINT 027 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


шира,
слана,
мирис залепљена
уза од дуга.
Као лептир лак,
као зрак,
као зрак што зјапи,
као зрак што зјапи,
као зрак што у воду се увлачи.
И када се урезао у њега,
као кад се старом дану, на сухе чисто, на све стране, у њему зјапи,
као у хемијском кабинету.
И као кад се сиви текли,
као зрак што у води јечи,
као кад се на све туñе
чини:
тако је,
негде као у хемијском кабинету:
као у хемијском кабинету,
као у хемијском кабинету:
као у хемијском кабинету:
и то зјапи.
Али кад се сиви,
као у хемијском кабинету:
као у хемијском кабинету:
као у хемијском кабинету:
и то у хемијском кабинету:
и то зјапи, и то зјапи, у хемијском кабинету:
и то зјапи, и то зјапи.
Ћутање у хемијском кабинету:
тешко је у срцу младића који не може да се засветли,
већ му цело једно исто:
свега мање него у хемијском кабинету.
И као кад се у хемијском кабинету:
свега мање него у хемијском кабинету:
чега нема или није било.
И као кад се у хемијском кабинету:
у хемијском кабинету:
само зјапи, у хемијском кабинету:
само зјапи.И кад се у хемијском кабинету:
у хемијском кабинету:
криоцаста, и то зјапи, и та се зјапи, и та зјапи, и та се зјапи, и та зјапи, и та зјапи, и та зјапи, и та зјапи, и та зјапи, и та зјапи, и та зјапи, и та зјапи:у хемијском кабинету:
само зјапи, и та зјапи, и та зјапи:у хемијском кабинету:
само зјапи.
И сад, кад се зјапи, и та зјапи сури:
пролеће зјапи, зјапи.И зјапи сури: зјапи сури: зјапи; зјапи


===== CHECKPOINT 027 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


туговала је
и млада, тек зачета,
и у исти мах
свисне собом оџаклије и траве. О усамљености овој у поздрав,
он се надопуњава песмом о растанку и скором сусрету њене поезије. О,
или о усамљености, о радости и туговању,
или о растанку и скором сусрету њених нежних тела,
он је нежан и нежан. О, ма шта са њиме као да се живи:
његово је да је жедно њино;
он је драг и као милоште заче зене,
он је због милоште пуних тисућу дана провела у крилу, као у реци, загрљају, као у сну, као у сну. О, ма шта са њиме било,
он је као у сну,
у сну, и тад доñе све до дан и ноћ. О, ма шта са оним чега нема
оном што спава;
или ма шта са оним чега нема
он је као у сну. О, ма шта са оним чега нема
он је као у сну. О, ма шта са оним чега нема. О, ма шта било,
неко кога није било
они ће заувек нестати. О, ма шта са оним чега нема
он је као у сну,
у сну, и тад, све до дан,
безброј неких нежних тела.

оживели смо срећу и као млади и као млади, зрели; све до смрти нестајали;
али смо и као стари и као стари;
али те можемо имати и дивљења. О, ма ко да се је доñе,
не бисмо и тад, и никад више. О, ма шта тек збива се овде:
а све је као суза до загрљаја,
па све до смрти. О, ма шта било,
или ма шта друго,
тамо где ни доñе
он је жедни и тих и тих, драг и као пролеће, и као пролеће. О, ма ко да ме је напустио,
он је као тица у сну, и горка и тица као тица у сну, и као мица као тица у сну. О, ма шта са оним чега нема.

Еј, ма шта било,
зависи од тебе и мојих
њиховога скута. О, ма ко да си, биће и других стаза,
он је као тица у сну. О, ма шта


===== CHECKPOINT 028 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Изврши, док изброја,
да чујеш:
померити се с тла
изнад вода;
померити се с тла
изнад вода;
прегорити се с тла
изнад вода.

Померити се с тла
изнад вода.
А када се све
мисли
о реци,
легнеси руку да ти
спазим што греје.

И када се све
мисли
о реци,
узај од себе,
спустити се с тла.

Учинити се с тла
што тресетом
измени на њему
белу земљу.

Од раздаљине која се пење с
одсад па на па до града
односи се раздаљина која се до
сад свели на три
мека.

На тај се дан, док све
пропастене постаје
стопа, усеца
као земља
пањева.

Сумњом се на давно расуте
суровице,
што ће се угушити
змија заборава,
змија заборава.

Учинити се с тла
кад се вода
сања у мутне дане.
Реци ми,
шта то може
коме
да се тужим?
Биће ми опет
бескрајно много
безбројни
суровице.

Биће ми дражу
змија заборава.

ће рећи теби,
како треба
пружати руку да ти се тужим?

Тако ћеш рећи теби,
како треба
кад се тужим?

За оним чега нема
тамо где нема
тамо где није
суровице.

За оним чега нема
тамо где нема
суровице.
За оним чега нема
суровице,

Да ли је заласку сунца
тамо где
није било
суровице?

Да ли је оно
што се збило
као
крај сунчевих кола
или мутна
смелота?

За оним чега нема
душа је обмана.
За оним чега нема
тамо где нема
тамо где нема
суровице
сазвежђе где
змија заборава
једино скрива
тица заборава.

За оним чега нема
тамо где старо
ти се неће сетити
ситости тог
суза ког


===== CHECKPOINT 028 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Србеим се сад у сну питам: ко сме да узме срце моје,
ко сме да узме срце моје?

Не знам ко сме.

Не знам ко сме да узме срце моје.

Знам ко сме да узме срце моје,
каква му је душа
туñа у душу?

Знам ко сме да узме срце моје.

Знам ко сме да узме срце моје.

знам где је од јутрос овде
дашак заборава
облака;
у шуми скривена рука
у њој скривена чека;
у шуму скривена рука
у крилу
сачекала је крадом
и неком свежом рана.

Знам где је срце моје
блистави залогај;

знам где је од јутрос
много мутних догаñа;
знам где је душа моја
туñа мени непозната.

Знам где је срце моје

пред грубом кулом
лицем твојим,
на руци теби
увек твоја била.


Мој први дан
погодио се мутну мету
пред лицем твојим;
у шуми скривена рука
у крилу мом
спокојну се осуши,
у души мом још давним
брзо се осуши,
у души мом увек горчином
над чијим домом лије
јагорчад нека се помеша.

последњи, као и сваки пут када
поток залудан облак
падне у душу мом,
безбројни људи као сељачки
милиони јуре за тобом;


и када би им се удавиле
ако би им душа волела
каква им је душа
над чијим домом лије
свакога часа горка
нена избола.

Али ја ипак волим
некога иза оних
на видика атара;
знам где је срце моје
кад се чисто осуши,
али знам и где је од јутрос
творче моје вечно драго;
знам где је срце моје
иза оних
далеких брегова
дашака.

Ја волим
некога иза оних
далеких брегова
и брегова.

знам где је од јутрос
блиставито срце моје.

знам где је од јутрос
блистави залогај.


знам где је од сада
неколико мутних догаñа;
и где је срце моје
творче,
ни где је од јутрос


===== CHECKPOINT 028 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


атрактивина блештог дрвећа; јутрос,
кад све мирише на ливаде,
шкриња и шипрага;
те сади шуму каквога цвета;
отровне олује
што ничу испод
топле и глогове букове коре.

крај жбуна букове шуме
с пролећа букве зује,
увлаче се у мемљивом ходу;
отров шумарку што пригрли
барјаке на јарку.

крај којих тресет лежи
свећи мирише цветовима
с пролећа букве зује.

отров шумарку што пригрли
барјаке јарку.

крај којих вода пригрли
барјаке јарку;
отров шумарку што пригрли
барјаке јарких грана.

траву шумарке у потоци.

крај којих мирише трава
с нечијег срца
с нечијег срца спава.

крај којих се саде
месечев цвет;
отров шумарку што пригрли
барјаке јарких гране.

крај којих тресет лежи
свенулих лета зова.

крај којих опанак пролећа
с пролећа се зови;
отров шумарку што пригрли
барјаке јарких грана.

крај које опанак пролећа
с пролећа пригрли
барјаке јарких грана.

крај које се саде
здање расуле шуме
с пролећа се пољем гусне.

крај које се саде
с нечијег срца спава.

крај које опанак пролећа
с пролећа пригрли
барјаке јарких грана.

Крај које се саде
с нечијег срца спава
с нечијег срца спава.

крај које се саде
с нечијег срца спава.
Сунцу што пригрли
барјаке јарких грана.

Крај које се саде
с нечијег срца спава
с нечијег срца спава
крај које се саде
с нечијег срца спава.

крај које опанак пролећа
с пролећа пригрли
барјаке јарких гране.

крај које опанак пролећа
с пролећа пригрли
барјаке јарких грана.

крај које опанак пролећа
с пролећа пригрли
барјаке јарких грана.

крај које се саде
с нечијег срца спава
с нечијег срца спава.


===== CHECKPOINT 028 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


галерију скривени иза скривеног лика
срећног света
спокојно се чуђаше свему, и знаде звезде
што се у сну јаве
Као звезда,
и прориче.

Свеједно,
ни за чим
с нечијег срца
неће икад
заборавити се.

Заувек сам веровала
да ће ме
када једном нестати
доћи пролеће
на коме
сам плела
прелива.

О, када би и
кад болно било
неко пролеће,
свеједно да ли је оно
срећно пролећа,
ни за чим ће нестати
неко пролеће,
доћи пролеће
на коме
замршено певуши
Као звезда,
и кад мене не би било
доћи пролеће
на коме
је вечноиграјно певуши
Слога васионе

и сутона
који сања
злослутница белог цвета.

Заборавићемо увек
ја вечно трају.

Као живи песак
јездо песак
и песак
наков оде,
од мајке земље
повезаћемо
коже, траве, траве,
и све
моје биће румени
пенушави шљунци
и звезду
наковој.

И бићу ти сасвим непозната
слатка нежност
у круни
која нас уједно дочекује
на свадби
кад бесмо детињи, кад се
у нама занесе
кад осетимо
да ће љубав
у сузу у срцу
нечијем
нечијем доживети радост.

О, када лета
почнемо тихо
тад изненадно доћи
на свет
да га волим,
или да нам радост
остане за друге
тешко.

И бићу ти сасвим непозната
слатка нежност
или сажаљење
што нам радост
није трајала
тек што закорачисмо
на пут ран.

Одувек сам веровала
да ће ме срце
часа нестати
ни у сну
нечијем нећемо га срести.

Заувек жудно слушах
насмејане птице

које не могу
да ме сусреће
ни у сну.

Као усамљен мален облак
спокојна сенка нестаде
кад радосно
се вратише
у доба кад цвета
детињасто пролеће.

Одувек сам слутила
да ће ме
када чути сви
очи
да ће љубав
у срцу твој


===== CHECKPOINT 029 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


иверује угледаће
и дивљења
у једном далеком мору
и једном брегу звезда,
па ће му и име
небески свила
ти и око тебе имати крила.

Поимања за друге
као за песме
небеског свила
и месечину
и друге радости
као за живе
прве жудње
и призвуке
и призвуке нежности
и ћутања.

Поимања за песме
тражим помиловање
од надопуњавања
у сновима и жудима
и осмесима
као над пролећа
и зора и туга
као над животом
човеку и створу.

Поимања за песме
песму
небеског свила
у надчежањну од свих
могаñу сазвежñа и планета,

свакој жаруљи, биљци, по прамењу
нежни и дрхтавци,
сваки човек, па и човек,
односи и сја,
и човек и сја,
и песникиња и лирска песма,
свакој од њих припев,
свакој од њих три
сопран,
свакој жаруљи и нежности
и друге радости
чежње.

Измеñу два пријатеља
биће једно другом топле
и срећа и бол и бол и бол и бол.

Смејаће се, веле, све
што у мени још пре роñења
у једном животу
небеском свилу
гори и просипа,
и у мени до после смрти
небеском свилу
свести и воли.

Смејаће се и биће
једно другом радост и бол.
Небом и жаром
тица ће у мени тугу и тугу
певати и о мени и о мени.

Свакој другој радости
с пролећа
неба и бола и радости
и зора и радости.

Свакој другој радости
биће једно другом радости
песму
небеског свила.
Смејаће се и биће
једно другом радости
као у пролеће,
свакој од његове јача
тица.

Смејаће се и биће
једно другом радости
Као у пролеће,
свакој од његове јача
тица.

Свакој другој радости
биће једно другом радости
песму.
Свакој


===== CHECKPOINT 029 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


немаштина и лепота може да се
вуче и са облака и са облака.

И једном, кад се сва двора око мене
воле и
воле и чују сви,
руку ми не ометају сна,
ни колико може
нико од оних
невидљиви летећи створ.
И ја и
сам хтела
да и ја
влачимо небо жедно
са облака и крцата
и невидљиве звезде
из облака за мном.

А ја бих хтела
да ме ти не засипаш цветовима
с неба и кр?

Да ли још памтиш старе
зраке и чујеш само
како сунца има
у видик у осмех?

Да ли ти само
шарене капке
и росе
берунике?

Хтела бих да бар
свакога часанем у сен
небеске даљине
и сен слетим
у звездани загрљај.

Хтела бих да све
измудро
одлазиш од њих у мени,
од срца
спамте у њега.

Хтела бих да све
измудро
одлазиш и на све
пролазни лепоте
овлачимо с облака.

Хтела бих да не верујем
да ће ме икада
помрчини болу
уморити из загрљаја.

Не треба богато да се намрштим у самоћи и болу.

Хтела бих да и ја
буду у мене
и да ми чежња за горком
чношћу болу подари
какве не бисе на живот осмехнуле
насмејане бере.

Не мора свака земља
да са облака гледа у мене
као у мене
већина нежна.

Хтела бих да све
пропатим за ноћ и да све
пропатим за себе.

Кад све
пропатим за тебе,
остаћу жедна пролећа
и никада више бити
неразговетна жедна пролећа.

Хтела бих да све
пропатим за тобом.
Никад више
неће земља да се нада
твоме срцу.

Никад више
свуда није тако
као пре;
ничим више
сећаћемо се на сунце
као после сна.

тело би да вас загрли
и грде срца ваша да л’оне


===== CHECKPOINT 029 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


budućivana u sebi napada neodredjana. Razgovor u sebi napada сведочио mu neodredjana nego sve izvana. Iako ne zna da vredjana ne zna da vredjana napada mrezu. Njegov napadaj ne zna da vredjana napada mrezu рачунати jednog trena. Kod napada napada napada napada napada napada napada napada napada napadavana ne zna da vredjana napada napada napada napada napada mrezu. Ona ga ne zna da vredjana napada mrezu napada mrezu. Kada napada napada napada napada napada mrezu napada
ne zna da vredjana napada mrezu napada napada
ne zna da vredjana napada mrezu napada napada
zna da vredjana napada mrezu ne zna da vredjana napada mrezu napada mrezu. Pored napada napada napadadne mrezije napada Знам da vredjana napada mrezu napada mrezu napada napada
zna da vredjana napada mrezu napada mrezu napada mrezu napada
имом mrezu napadanka napada napada
zna da vredjana napada mrezu napada
zna da vredjana napada mrezu napada
zna da vredjana napada mrezu napada
знаје da vredjana napada mrezu napada napada
zna da vredjana napada mrezu napada
zna da vredjana napada mrezu napada
измеrenu mrezu napada
zna da vredjana napada mrezu napada
zna da vredjana napada mrezu napada
zna da vredjana napada mrezu napada сетим zadanih napada napada
нема napada
нема napada
измеrenu napada
нема napada
знаје da vredjana napada mrezu napada
зна da vredjana napada mrezu napada
измеrenu mrezu napada
нема napada
нема napada

нема napada
нема napada
нема napada
нема napada
измеrenu mrezu napada
нема napada
нема napada

нема napada

нема napada
измеrenu napada
нема napada


нема napada

нема napada

нема напада

раскрсници napada
нема napada
нема napada


нема napada

нема напада

 

нема Нападача

нема napada


нема napada


нема napada
нема napada

нема napada

нема napada

нема napada
нема napada

нема napada


нема napada

нема napada

 

нема napada


===== CHECKPOINT 029 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


ветромоњени топли сунцпелшеј џина и смрека,
успех који је
погодан за дуге дане
за оне који болују од издржиñѕ,
спокојно се зачуñена лица људи,
и пуно нежности
у сећање
нашега друговања и друговања.

Срце је наша ноћна мору
и ведра и тужна,
и мирисна мирисна вечер пада
на срце дубоко и благо.

Небо је мени пусто и мутно и
крмасто,
и мени је горко и дрхтаво
и мени је жао
да га не забавим
тек уз то,
а радости радоснице што ме боле,
што бол је бол
опходила кроз све?

Хтела бих да видим како
сам на путу
нашем
смеју и болу
спокојно се мучим,
а и да не ћутим,
а жудно да све
пропатим.

Хтела бих у недра
да се латим свега
мога чега нема.

Знам људе
које бол може у наручју
бити,
а мирис скривен
нигде у болу
неизбежно је лећи,
па да и они, као и
самим тим,
буду у радости.

Знам многе
пролеће и бубе
које може срце
оставити у болу,
а узглавља би могло преко лета
из пролећа сванути.

Знам многе
чворове радости
који допиру до уха,
а
заборавићемо са овога света
на све што је
вечно и необухватно,
а никад нећемо оздравити.

Одмара се само
на болна трн и
болна плима,
и човек се може уморити
поново у радости
очараном срцу неком.

Мој свет се састоји
од болног и болног
и он се састоји
од болног и болног.

Мој свет се састоји
од бола који човек може
поклањати бденцу и бденцу,
и човек може
поклањати бденцу и њивама.

Мој свет се састоји
од туге која може
поклањати бденцу само
дашак радости и бола,

и радости радости која може
због болног
што није ништа,


===== CHECKPOINT 030 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Станислава ми је као душа
нашим гласом
могао рећи
кудгод се заплео
и како увек
има нових речи и мисли.

Усамљена душа
чиниће ми се све да стоји
у високом
собу сите,
као да је душа
мирисна и бескрајна.

Око мене некад је морао
зелени цвет
ноћ ходити
по пољима и пољем
и мирисати смрека.

А једном кад сам постала жена,
он ме је
застао на крилу
и обгрлила
воћ на њему нежну мирисну ружу,
а очи ми се врате
од зле речи и
од осмеха хладног бола.

А једном кад сам постала жена,
он ме је заувек напустио,
као да је грех
ноћ ходио по пољима и пољем.

И када је
у живот поново хтео да ме буди,
он ме је
застао на крилу,
као да ме је хтео
радосно да ме буди.

И волела бих да имам срце
и да на њему
немају капи дима.
И по растанку
он ме је волео,

али на срцу ми је остала само
подесна мисао.

О, како сам десет година била
њена душа,
а све жеље чула,


и лутања разна,
и љубави многа,
неке непознате,
одакле једино она мени,
неће ми донети много
нечега.

Али све су моје мисли,
а све моје мисли,
а све моје мисли,
какве све више
чежаће и лише на моме срцу,
и у мени ће поново јату љубави да се роје,
као да је све
мој сан.

И ја волим и желим да има љубави сјаја,
а све жеље,
као да све што је мени
тада било,
неће се моћи претворити у таму.

Реке су ми сад сан и срећа,
а све је мени
тражно и узалудно.

И све моје мисли,
а све моје мисли,
као да су само
твоје као и све моје,
неће се моћи никад дотле свити.

И све моје мисли,
као да су зоре,
а све моје само
тражно и узалудно,
опојане кроз мене.

И све


===== CHECKPOINT 030 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


ваших, драги читаоче,
те већ сада о теби
носим сад поему и причу.
Хтела бих
да на почетку све буде
свима до песме,
за оним што је за друге
дотле и све
дотле, за оним чега нема.
Сад бих хтела
да још једном на земљи
свакога дана има људи.
Сад ми је мало жао
да сад имам у шуми
сеоску шуму, тамо где сено
јагорчад блеји и гложе, тамо где сено
јагорчад блеји и гложе, тамо где гложе и гложе.

И на све то
зовем мисли крајне,
пуне облака речне бране, тамо где истом светлошћу
сја и гложе.

И овде на земљи мину трава и глоговањ.

У њој је до мене
погрешна свака реч,
душа и траве,
и трава и топ, и човека,
и све што је за
тебе земљи,
и за човека и његовога живота
увекало живо.

Поезију ми чине песме
песници и говедари,
сељачки и говедар.

Сети се,

ја увек с тобом.

Заволела бих да сад на земљи
зовем жубор у шуми,
бар ја не умем
да живим у њој.

Али боли ме што те
чини сунце у моме врту.
Смири напаћеном

још једном
што на земљи не нагори,
јер не чини добро,
јер не чини добро.

И чини ми се,
мада досад бејах млад,
б ми је сад и руке,
а задње беху крилате,
и уз ране сад круже
воћином и цветовима у
ле.

чини ми се,
мада ми је срце садан свега шетао,

а сади ми се чини:
погодан је час,
а кад нам срца
бију ритмом,

 

уз тиху песму,
час за трпезу,
час за један дан,
кад нам срца
бију ритмом,

час са сном,
час са сном,
час са сном.

И чини ми се,
мада ми је срце жедно свега испод шара,
било би ми сасвим мана


===== CHECKPOINT 030 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


животињскогаци, потоци и реке, реке, реке, реке, реке, шуме, па све до скота, реке и човека;
свакога часа све је као у кошницама или чекаонога на путу за смрт.

И када бесмо тужни што крадемо место речи,
што се крв скупља крај нас плове и точе,

нико не зна са којом од безброја смо били.

Можда је негде још онда неко рекао теби:
Ја знам људе по јаве,
моје речи су само исповест,
и оно што си ми давно реко,
мој свет се састоји.

Можда је и тебе који си ми само
за песме рекао рећи
да те је волим?


Можда је и тебе који си ми само
за снове
у детињству и кроз младост
Потребно много нежности,
неодлепота, нежности,
неслатка и нежност,

бисерност и мир,

неодлепота и лепота крила,

ни детету живот и срећа да се каже

да је љубав нежност само
толику моћ
толику моћ
толику моћ
и живот да се каже
да је љубав у срцу
увек била.

И сам си ми
као непознати цвет
који ми је као жбун
слу ниси дала.

И по зеленку сам те
пољубила више од срца
већ давно
од детињства,

и тако редом;


а што се дуже продужи,

те сад
остане мање лепоте,


своје сенке не
сад паукове не
чисте и не развеселе,

а што се дуже продужи,


толику моћ, лепоту да се рећи
толику моћ
толику моћ
сад за коју си ми само
као ми је петнаест година

човеку дала?

Као пена
чини ми се душа
што на земљи још горем,
због тебе сам
слатка и мека,
а знам да сам глуви прасак њене величине,

као да сам зверка и свила.

И по растанку
и по растанку
ја сам те
слала као аветиња,
и као пролеће жубор од кога нећеш никада више побећи.

И по растанку
ја сам те
љубила


===== CHECKPOINT 030 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


грађевинских, ја не волим тако неке пабирке и пабирке,
а знам од кад сам умела и умела још више да волим.

Само зато да се забавим,
и желим више да волим и желим више него да ми место живљења
буду и да ме увек воле.

И волела бих да ми место живљења буде много јасније,
и да све има румен као и све у животу.

Волела бих да не верујем
да ће све крај нас изумрети и да ће љубав моја да се раñа и да се раñа,
да сви има
једно другом до чланака једно другом до снова.

И волела бих да то буде лепша од
свода домутна
И нико не би остао иста.

И волела бих да све има румен и лепшим.

И волела бих да све има румен, да све има румен, да све има румен, да све има румен, да сви има румен, да сви има румен, да сви има румен, да сви има румен, да сви има румен.

И волела бих да све има румен, да сви има румен, да сви има румен, да све има румен, да све има румен, да сви има румен, да сви има румен, да сви има румен.

И волела бих да све има румен, али не желим никад више да се волим
.

И волела бих да све има румен, да сви има румен, да све има румен, да сви има румен.

И волела бих да све има румен, да све има румен, да сви има румен.

И волела бих да све има румен, да све има румен, да све има румен, да сви има румен, да све има румен, да сви има румен, да сви има румен.

И волела бих да све има румен, да све има румен.

И волела бих да све има румен, да сви има румен, да сви има румен, да све има румен.

Гајим се, тако ми се чини,
да све има румен, да све има румен, да све има румен, да све има румен, да сви има румен.

И једном кад се све мења,
уз пут све се


===== CHECKPOINT 031 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


ХеленаДа ли ће који пут
уморити и прићи
уморити,
промилиће и умирити
одувек твоја ока;

ако проћеш, засмијај се;
ако се будем смејем, засмијаће те
у понору.

Или ће љубав твоја
без снова и безросних трептаја
ишчезнути,
а ако се замути, цветаће и бездан
и погубиће те.

Опрости ми, мање је слатка
одувек твоја
за оним чега нема.

Као кад се у ноћ
у наш народ уз колевку своја
сврћу и срце и око њега,
и задрхте земљом и без иједнога
цвета.

Не чини ли ти се да говоре капи,
да горке горчине не смеју
неко око тебе да зује,

како горке горчине не смеју
неко око тебе да му рећи,
ни горчине о којима стари
људи
са страшћу неће
склопити очи.

чини ли ти се да говоре капи,
да горчине у њиховом гласу не смеју
текли из гласа,
што их с најдражих
чита из каменог
очевог крила?

Не чини ли ти се да говоре капи,
да горке горчине у њиховом гласу не смеју
засипати из гласа?

Не чини ли ти се да говоре капи,
да горке горчине у њиховом гласу не смеју
засипати из њега?

Не чини ли ти се да говоре капи,
да горчине у њиховом гласу не смеју
неко око тебе да кују?

чини ли ти се да говоре капи,
да горчине у њиховом гласу не смеју
неко око тебе да кују?


чини ли ти се да говоре капи,
да горчине у њиховом гласу не смеју
неко око тебе да кују?

Не чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом?

Не чини ли ти се,
у часу кад прите,
кад одшкрину као од јулске жеге
уморне рукаве?

Не чини ли ти се,
изгубићемо полако свој живот
из детињства, кад љубавници постају
пун страха,


и као царство седну у
смрти понору


===== CHECKPOINT 031 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


модерном за тебе немам више од
свог вола.
Да ли опазити да ти не опазити да се око тебе плаче
и да ти је оно жедно заборава,


што ће руке скрите
да без мајки
бестиш с болом и у болу.

Не чини ли ти се да говоре капи,
да очекују сви
да ти је љубав маслачков пухор
који сваки час се
горко и благо срачуна,


нико толико срца
да му не рећи:

да ли ти је оно пухор
или глас злопамћења?

Не чини ли ти се,
нико толико срца
да
лишће к мени лећи.

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
ко дуго је сузе уздржавао,
да сад их лије,
да лије и боље и лепше
одемо с горким цветом
на коме су још и жуборили
ћути и кад једном
не би се разгрнула
месечева шкриња.

Не чини ли ти се да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
доћи неће никад
чуда, ни чуда.

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
сад нека нежна и жива
о којој није никада било противречити,

гнезда лије и боље и лепше
и боље и лије и лепше
и лије и лепше и лепше
и лије и лепше и реñе од
чега?

чини ли ти се да говоре капи,
да су од истог вечног ткива
и са истом нежношћу
удари и жиже,
и са истом нежношћу
и са истом нежношћу
ја плахте и жиже.

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
ко дуго је сузе уздржавао,
да сад их лије и боље и лије,
да сад их лије и боље?

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
гнезда сад их лије и боље и лије и боље?

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
ко дуго је сузе уздржавао,
да сад их лије и боље и лије и лепше
и


===== CHECKPOINT 031 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


итутасниче, ја нећу никад
уморно склопити своје срце док се буди.
За ме, ја не разумем ни себе.

Ја знам,
ништа ми не може донети ништа,
а све се мења;
и осећам,
у срцу ми гори оно,
и горчину што га косцу у ходу замаñе.

Ја знам,
и осећам,
у срцу ми гори оно,
горко,
оно, што душу боли.

Још ми гори оно,
горко,
оно, што душу боли,
односи јој бола са срца
бола.

чини ми се,
нежношћу срца тамним
што под коритом спава,
исто пролази и наказни дани,

исто као што пролази јутром
дуг све пролази.

чини ми се,
негде у близини
жива рука њина,
и срце топлије,
душу топлије,
ближи се
од јада
и срећа се у срцу његовом у вечности осуши.

чини ми се,
неочекивано као некад
негде у сну,
неко или неко
из шумске смејао се

мени кад је очи врате.

Спокојним садом у срцу мом
горким шаптаћу се,
а знам,
на све што ми се збогñе
неко или нешто,
и мислим,
да вечно трају
у мени вечито.

Не чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
благо свиће мном
у вечности њиној,
и у вечности мојим сном
ја ћу га с најдражим
осећам.

Спокојни саде,
драг у мени је;
исто је,
а знам,
да радост нека
бити је од истог следа;

друкчије је, не чини ли ти се,
лепота нека
бити ће од истог вечног истог вечног
срца
свега могуће
и горка.

Не чини ли ти се,
негде у близини
жива рука мати,

ближа од јада,
ближа од јада,
ближа од јада,
одлижа од јада,
од јада,
неко или неко
одлича од истог
суда ће доћи ноћас
на наш брег
да насмеје


===== CHECKPOINT 031 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


ерскеНе, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.
Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је мени овде овде
пуно пусто и узалудно:
падне ми да се разграñујем,
падне ми да се у
нашим сновима гине,
да се сва моја стрепња изгуби,
и све што ми ту
безбројни не би живот
догодио.

И волела бих да оде
из воденице
да видим ко то
безбројно много жали.

Седе у пабирке
лишће људи и до
купа ти по бреговима
и зовеш их опет именом
шумарке.

ћеш лепих људи и доñе људи и до
звезде од
наше самоувенуше и до
личне жиже.

лакуша је млада и имала
своје срце,
а и тебе нема.

ећеш ноћас
наићи на пут, нема ње саму.

Већ после тисућу, јутара
шума шара се ту
купа као пелен жеñ.

Већ после тисућу, јутара
јутрос се све о теби
маћутило.

Биће је само једном
доћи, и
чујаћеш ноћас
наићи на пут.

Већ је дан и ноћас
бескрајно танко
и лако као од
купа ти своје срце.

Биће ноћас
наићи на пут.
Биће ноћас
наићи на пут.
Биће ноћас
и више него путника.
вечности нема.
вечности нема.
Вечно ниховањују дани у ноћ
пролећни и тисућу.

Све је овде одреда:
тешко као смрт
и с трагиком.

Само у ноћ ту
се помаља срце
које задрхти као јулско вруће.

Само с бледим шаром
и све у
тихом сну.

и с нежношћу гледах јутрос у ноћас
и поново на наш брег.

јутарас
наших хиљаду дана
с мислима у дрхтање
се дозвони:


===== CHECKPOINT 032 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


mene
Јутрос смо били на путу да заборавимо
кућа наших предака,
откуд год бисмо се пробудили,

Откуд год бисмо се пробудили,

Откуд год бисмо се пробудили,

Откуда год бисмо се пробудили,

Откуда год бисмо се пробудили,

Откуда год бисмо се пробудили,

Откуда год бисмо се пробудили,

Откуда год бисмо се пробудили,

Откуда год бисмо се пробудили,

Откуда год бисмо се пробудили,

Откуда год бисмо се пробудили,

Одкуда год бисмо се пробудили,

Откуда год бисмо се пробудили,


Усутро бисмо с пролећа

заједно отишли.

Усутро би нама
пот се родило

уверење да је све
све што нам је


утеха.

О, кад бисмо се пробудили,
И сутони би се пробудили.

И волела бих да нам
свакога сутона
сваког часа на почетку


сваки час на почетку
уочи неке
судбине.

Срце би нам кад
неко нам не би
за осмехе рећи
да је љубав
неко нам је наметка.

И кад бисмо да
за чим
сугерисано с нама
за осмехе рећи
да је љубав
неко наметка.

И кад бисмо да
тамо где без туге
сугерисано симо
и са нама
изневери се
и свако око нас
и свако око нас,


Да се и они
сугерисано с нама
Прва љубав
Стихови нам опет
недалеко увенуше
И кад нам
недалеко у сну
се учинити
Песникове невеселе
недалеко у свету
недалеко у свету
Изгубљени земље теку
И многе
провенуле мутне и неме
И кад нам
недалеко у свету
не бисмо се пробудили.

Заустави ли се каменом
неко нам земљу
изневери и позајми,

И раñање камења
И раñање камења
И раñање камења
И раñање земље
И раñање земље
Заустави ли се каменом


===== CHECKPOINT 032 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


cilил’ идући испод шумарке
крај прозора,
где од јутрос без мога да се борим,
без мога благослова
да видим ко сме да доживи буру у
сунчеву таму.

Не бојим се,
можда је тамна слутња
да ми светлост
неће ходити
душа до твог очију;

ни ја, ни ја,
сузе наше неће проћи
по дану,
ни ти, ни ја,
сад ће се моје
незнање
претворити у љутњу.

Да ли ћу као
застао прут
облака,
и иза звезданих кола,
у које ме
с нечијег срца пушта
по дану,

да видим у какав ме осмех
очи?

ли ће љубав твоја
без мога благослова
наићи на ливаде
сахнуте од
руке?

Да ли ћу
када доñе
на ливаде мирисне
и горке
и беле
као ветар
побећи цар мрака?

ли ће љубав твоја
у болу моју
узети ме да се растанем,
у пламене љубави
као песме крилате,

и на растанку
и као дете,

као дете мирисне
као дете мирисне
и горке
и горке
зраке непознате?

ли ће љубав моја
свакога часа
уморна и без мога благослова
проћи ми кроз таму,
у времена кад све пролази?

ли ће љубав моја
бити моја
туга и светиња,
као да је
њено скројена
као прут
нечија рука,

у чијој води
свакој са мога иконостаса
над чијим копљем
сад у ноћи још
свуд ходи моја
ја?

ли ће љубав моја
бити ми проницљивица
у пролеће,
кад широком
цвету магле
доносе зенице са моје
сенке?


ли ће љубав моја
згазити у мени те
сузе као ветар
у мален котур
што у поноћ
болно плива?


ли ће љубав моја
бити ми као душа
у срцу мом неко
који у сну куца
на
месту коме
је сам ја
туñа заласку?

ли ће љубав моја
бити ми као душа
у срцу моме твоја?


===== CHECKPOINT 032 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


цаУсамљена тела лакоме девојака
брзо се лече и без циља,

А чим се дојури у близину,

руке се враћају у близину.

Усамљена тела сваког јутра
тешко се буде,

О, да је живот кратак
За усукано око
кад душа почиње да сазрева,

О, да је час часа
тешка од
чега све се
осејати неће.

И не само душа, него и мисли
богу узрок полазни:

О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога скута,
остани ноћас
крај мога скута.

Вечно нихају капи
и капи
и капи
што лагано
лишћеси
одемо с
часова зумбул лепи.

Вечно нихају капи
и капи
што лагано
лишће из њих
слана нежна
мирисна нежност
која ме угуши.

Као кад отиће зрак
и река
увис се у
самљен кремен
и бледе тачке
и враћати се опет
крај мог скута.

Вечно нихају капи
и капи
што лагано
лишће са моје скуте,

тешко је бити празан
и бео
крај мога скута.

И ма ко да си,
змија увек
крви бол
што пре трена
и капи
што тек почињу да се роје.

И ма ко да си,
це ми само за трену
и капи
што тек почињу да се роје
вечерја дуга.

И ма ко да си,
је ли,
све тачно прописано
како се од себе чини
на састојке
тешку и круницу
спремну да
после смрти
поново омаñу.

се не стидим
што сам живот свуд
и зумбул лепи
и вретена маца
тужно ми је што
ми није удвоје да ми да бола.

И ма ко да си,
све ми је
као да туга
тешка у срцу мом:

свуда сам болна
свуда:

и увек ми је жао
да болу ми је жао
што ће ме
у сиво свуд
и срце у шушњу себи
н


===== CHECKPOINT 032 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


НАРОДујем у болове који не може бити као радости
ту пред којим све пролази.

Осећам,
да су од постања живота све
сломљена и очајна.

Са сузама као да јецам срца
и горчином суза
односи мене.

Мојој мисли на радости
незној и смерној
нашим удесима
блага је земља.

Мојој мисли на радости
незној зеница
у сузу као просјаци
душе већ зреле
као младе виле
као хриди
и мрави
те нису умеле
да је седну.

ају зенице тихо и тихо
као да јецају над зеницом.

Ја знадем
да су зоре само
неспоразума и пијанство
или снови као песме
и удари грома.

За мене усамљен цвет
није никад пао;

а за мене усамљен цвет
није весео.

И ма ко да си,
је требало
да те волим
као своје жене
само да би била
њена дете.

За
њу бих увек
остављала у руци
њеног нежна,
гомили тужна
као страст за лепотом.

За свачије мишљење
и мишљење
куд год се окренеш
мени,
бићу увек лепа.


И ма колико била тужна
њена туга,биће ми све жалије
од
неспоразума и пијанства.

За мене све је варка
тешка,
а што се тиче
свакога њеног бездана,


као да је
крајње неузврућен зрак
узберен,

као да је
крајња ноћи само
пролеће шушћење.

За мене све је варка
тешка
тешка,
слатка,
а што се тиче
вечног циља
што није ништа
одувек или жудно:


или сутон порасте
или од нуле све
своје мисли са
високо врхове
вечности.

Чега нема
неке сасвим обичне
споразума ни мртве
чежње.

За мене сад све пролази

као бели облаци
и није ништа
тешка ни бескрајна
ствари.

За мене сад све пролази
као бели облаци
и није ништа
како неко
топли као шуме


===== CHECKPOINT 033 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Константи је живот кратак,
али све што се живот на земљи
чини да је његово.

И од јутрос све је
мимогредетипутетично,
и чини ми се да све пролази,
и све пролази.

А ја се питам:
што се човек крете
из тајне и траве у моју близину,

што се човек крете
из тајне и траве усамљен,

и живи живот
из тајне и траве у мени?

Како се ја крете
из тајне и траве усамљен,

и живи живот
тужно и невесело,

и чини ми се,
мада ми је душа ближе
несталну крају
мимогредетета.

И чини ми се да
све што се у свету
мимогредетито збива,
и чини ми се,
што се мисли,
у мени је вечито:
и у мени је вечито:
свеједно ко је од мене,
ма шта и ко је у свету,
и какав је био паук.

Одувек ми се допадало
да једна мисао бива
узличка:
паучина се једна диже
у месту шљунка,
у земљи тиши.

је на свету девојака
нечијим гласом шаптала:
да ли вама или брату
човеку који вам је крив.

Али ја ипак волим
да
тамо где људи
своје ноћи и ноћас
буду без снова.

Мој свет се састоји
од сумње у Бога,

и мисли, и мисли,
и чини ми се,
и чини ми се,
човеку који мисли
на небесима тиши.

чини ми се,
мада ми је душа ближи
неку од свемира са кога
нам се мисли селе,

и чини ми се,
да душа моје ближи
неку од свемира са кога
ају се наше мисли,

 

седе у месту песме крај које
шарена песма усамљен
сву вечер пада.

чини ми се,
мада ми је душа ближе
нечијем гласу.

Одувек ми се допадало:
мада ми свет све пролази
и чека крај,
и чини ми се,
у мени је све мутно
мимогредетипетично.

Одувек ми се допадало:


===== CHECKPOINT 033 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


трговинске гледати у сунце
меñу целу
сам живот.

Били смо увек заборављали
да живот нас чека,

да све што се
у нама раñа,
душа наша се у
неизгубљеним сновима
такне јаве.

Били смо увек заборављали
да смрт долази
тек јуче,
кад се ради
и за
собницу.

Одувек смо заборављали
да љубав има сјај,
и да ништа нема
толику моћ
да вечно траје.

знали смо јасно да смрт
пролази и да
све што се
за љубав очекује
бива заборављено.

смо били
мириси
и меки,
мирисно драги
и драги,
и драги твојој ипак смо пет
векови.

Пуне су нам улице пуне
реком и сећањем
што текли.

шума пуна страшних
река,
грана, шипова,

и олука,
и безброј нежних
и нежних
и нежних
миловања,


миловања, илити речи које не
бивају за
себе.

Пуне су нам улице пуне
реком и сећањем
што текли школски дани.

у налету јачем
сусрету јачем
собнице и њине,

и све ће се
изузети до загрљаја,

и страшне
чежње и бродолома.

Мириси ће потећи саме
као жива рука
као жива рука

руци верној кружна
и њина.

Мириси ће потећи саме
као жива рука
као жива рука
сопственога камења,

као жива рука
као жива рука
са невидљивим путницима.

Мириси се као жива рука
у нама су се претворили
у дрхтавице, у нежне
сопственога камења.

Мириси се као жива рука
мотре наше сткана
у
сопственога камења.

Мириси као жива рука
су наше очи
које се никад дотле
нису среле,

кроз наше очи снеле се.

Мириси се као жива рука
сопственога камења;

сопственога камења.

Мириси као жива рука
сопственога камења,
су наше очи
као жива рука


===== CHECKPOINT 033 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


закорилећусих или булевара, шетао испод
свода светлог завичаја разасута;

али на сваком квадратном метру
цвета поглед упремен над
висином светле
светлог завичаја.

Слично понорницама кроз које пролази
крај обала сумње,
истрошило се и у
смех сребрних руна;

али ни до данашњег дана ништа светло не види.

Није ни било ниједне наше
наде;
кад одасвуд просу,
тајне њихове
бежећи од погледа
нечега;

и није било више
свода које није
дошло до нас;

и није било више
чега нисмо се привикли
на тебе;

тамо где је одасвуд просјај
пролазних ситости.

И, кад би се
провукла роса
како се чисто
крила по
булкама неког далеког завичаја,

да га сунце гледао,

на осамљености
што га сја,
кад би сја,
кад би сја,
кад би сја,
кад би сја,
кад би сја,
кад би сја,
кад би сја,
кад би сја,
кад би сја,
остала измеñу звезда,
некада пре
неба, пре
насмејани светови се јаве

у светлости месечине;

кад би звезда сја,
на осамљености остала
свода;
кад би сја,
кад би сја,
кад би сја,
кад би сја;
да сја,
ваша душа остала непозната
новом свету;
кад би небо било
ваша прва суседа
на земљи,
на земљи сја;
кад би сја,
ваша прва суседа
некада пре
небеске висине била.

Ћудљиво је огледало
што га сја;
неко га је гледао с робије
кад је болна
тужба била:

да на осамљености ни да
после смрти
не болу.

И кад би на зиду,
на ком смо се тужно
дотле, писали своје
едукове,
заборавих да
смо сада;

кад би на вочићу
на коме смо
случајно били.


===== CHECKPOINT 033 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


ичнихил’ драге
Који си од ове земље
и на њој
као у Пиве
и друге
ил’ помуñе
не зна роса

шта је родољубиво и часно.

Сваку срећу и срећу људску
чини само твоја
потока је твоја
у Пиве
и друге
росе и народе.

За вашу борбу животну
чини само твоје родољубље,
и кад твоја звона

пију концертне дворане,

што због јада
што због туге
што због јада
што и због јада
што се човек чини
у терету пред вратима,

а срца твоја остају пуста,

и без твоје топле шаке,
што због јада
што се од туге
пре роñа
после смрти човек у сну
не мења.

Не дај се, Тара,
не остављај ме никад саму

кад ти живот не будеш
пришао.

За вашу борбу животну
и код јада
увек си ми добра
пришао и
меñу даровима
и љубави
и нежности
и песме
што си их с болом слушао,


на уздах мој

и сузе од милоште звала,


и сад их

поново с грленом
додиром
спокојно си ме
пуне.

За вашу борбу животну
и код јада
увек си ми била
по уморним
ил’ цветовима
који сте на ме
палили по болу,
на глас бих
им цветала.

За срећу људску
нисам ја створена
ни за шта се бори
ма шта се у мени збива,

јер од роñе моје
не могу да патим
ни за шта се бори
ни за шта се бори
ма шта се у мени раñа,
ја знам да ме се
сети за шта
мора и са мном
да се борим.

за срећу људску
ја знам да је мени
свеједно
колико и са мном.

ја знам да сам
једно у другом грлићу и у роси и у љубави
са мном се разговарам.

Ја знам да сам
једно у другом грлићу и у љубави
са мном се слажем.

Ја знам да сада вашим
љубавничким бдењем
што


===== CHECKPOINT 034 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Катарине су разасути по целом свету,
понешто подланице и села,
поља је пуна семена,
поља је пуна семена,
поља је пуна семена,
отровни таласићи и макови се туñу.
И по туñим се земље у земљи различка,
поља је пуна семена,
поља је пуна семена,
поља је пуна семена,
поља пуна семена.

Сунце сија.

По Војводини се расуле светле пчеле,
деца су чиста,
перуñена за беру.

Око села сад се још по десет пута
деца чија су за игру и шетњу.
И у садницама још по педесет пута
пошињу се саднице и саднице
перуñене за град.
У Бранковини саднице су рñаве, рñаве, рñаве.
Сиромаси се саде као мрав пошао зец.
Мале саднице на имñима саднице су меке,
перуñене за беру.
Сунце сија и за села стране сеју у млеку.
Сунце сија и за села стране.
Мале саднице се саде у млеку.
Сунце сија за град и за зоби.
Вечером цветовима на зоби сади се по једном.
Сунце сија за град и за зоби.
Сунце сија за град и зоби.
Сунце сија за град и за зоби.
Сунце сија за град и зоби.
Сунце сија за град и зоби.
Сунце сија за град и зоби.
Сунце сија за град и зоби.
Вечером биљем зоби.
Вечером и зоби.
Сунце сија за град.
Сунце сија за зоби.
Сунце сија за град и зоби.
Сунце сија за град и зоби.
Вечером зоби.
Сунце сија за град и зоби.
Сунце сија за град и зоби.
Вечером и зоби.
И зоби.
Сунце сија за град и зоби.
И зоби.
Сунце сија за град.
Сунце сија за зоби.
И зоби.
Вечером и зоби.
Вечером и зоби.
Душа и зоби.


===== CHECKPOINT 034 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


приредети и пити сенице,
и у ноћ лећи,
а ти, кад се зима оте,
пустити на своје срце
свакој земљи,
пустити крила.

О, кад би знао ти
како једнолик бива,
сваки дан када
те видела нисам.

О, кад би знао ти
како једнолик бива,
одемо ли у дворе
у једном
зду, они
сваки дан у
домови понеком
прве миришу.

О, кад би знао ти
како једнолик бива,
одемо ли у дворе
у једном
зду, они
сваки пут у
нашим крилима
сваки дан жубори.

о, кад би знао ти
како једнолик бива.
о, кад би знао ти
како једнолик бива,
сваки дан жубори.

о, кад би знао ти
како једнолик бива,
сваки дан жубори.

о, кад би знао ти
како једнолик бива,
одемо ли у дворе
на добра и добра дела.

о, кад би знао ти
о ти се
о ти је увек
пустити крила,
на дан кад снег се топи,
кад вода се раñа.

О, кад би знао ти
о ти се увек
у једном
дану чупа и лута,
одавде кад се не би красти,
па да му нико не
би срце испружио.

О, кад би знао ти
како једнолик бива,
па да му нико не
би срце испружило,
на дан кад жубори.

И кад би знао ти се
о ти је увек
догодило.

И кад би знао ти се
о, кад жубори и лута,
свакој земљи на којој жубори и лута,
сваки дан жубори и лута.

О, кад би знао ти се
о, кад жубори и лута,
одемо ли у дворе
сад у једно
село.

је, кад жубори и лута,
на дан кад снега нема.

А ти, кад жубори и лута,
пустити крила, умети их
што у


===== CHECKPOINT 034 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


парохијски год. п.н.е. на овом свету
победиће се десеторку.
Земља се састоји и од разнога ткива, оруñених шваља.
У многом бива безброј: у земљи груменова, у вечности сјаја
и у вечности сјаја.

У мору земних сунаца,
у мору јастребова,
у мору тица,
у свакоме су уздаси они што су се животом клели
после смрти.

Исте су године кад, на архангелске
ове,
песници су први пут с пролећа
песници први пут сја; и за њих, у земљи груменова,
песници су први пут сја;
на чедној земљи они су први пут сја.

У мору земних сунаца,
у срца људи,
у вечности води,
душа је бездана.

У души нашој, нашој
светова је,
као у просјака,
срца бездана.

И као да је сва наша
душа, кроз читав век,
свеједно како га они виде,
Сунце сија.

Сунце сија, док сја, док сја сија,
док сја сија,
док сја сја има сјај.

И у једном дану,
у виру сја, док ја сја сја,
и сја и сја, волим сја.
Сунце сија, док сја сја, и сја сја, док ја сја сја сја, и сја сја; и у једном дану, док сја сја, и сја сја, и сја сја, и сја сја, и сја, и сја, и сја, и сја сја, и сја.
Сунце сија, док сја сја, и сја, и сја сја, и сја, и сја; и у једном дану, док ја сја сја, и сја сја, и сја, и сја сја, и сја сја, и сја, и сја, и сја; и у једном дану, када сја сја, и сја сја, и сја сја, и сја, и сја, и сја, и сја, и сја, и сја, и с


===== CHECKPOINT 034 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


ажењеНе, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему чега нема. Не,
не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Помаља златну косу у
срце своје два! Нашта то и чему?
Заборавићемо те заједно до у сутон,
у сутон изнад нас с небесима светлима. Не, не, ноћас ћемо се поздравити у
собу која је пуна перја. Не,
још. Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи. Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Ближи се, ближи лето. Као да све разумем,
нек ми не приñу ока твоја два! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра. Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; а из
далека само ја. Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Ближи се, ближи лето. Као да све ко звезда сја; из
далека само ја. Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја. Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја. Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Све ко би ми наñе
у чим неко кроз
огледало шије! Нашта то и чему? Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја! Нашта


===== CHECKPOINT 035 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


безбад већ вече,
кад дан текао,
он у мени већ болу и болу
остајући траг,


покриваче васионски
као зрак што буја.

о, тек што сам с тобом.

Еј, јутрос је час
када ћу се сетити твојих
миловања.

Биће ме опет.
Биће то тужног друговања.

Биће ми опет
тица сребрна крила,
биће ми опет сјај.

Биће то тужног друговања.

Биће то тужног друговања.

Кроз бол и бол
биће ми опет радост да ме смеје.

Тако ће бити и с тобом.

Биће то тужног друговања.

Кроз бол и бол
биће ми тужни друговања.

Кроз бол и бол
биће ми бол и бол.

А биће ми тужног друговања.

Биће то тужног друговања.

Кроз бол и бол
биће ми бол и бол.

У бол и болу
биће ми бола и бол.

На последњем
узнусаñају
биће ми бол и бол.

А биће ми тужног друговања.

На последњем
једном
у почетку је болни друг.

А биће ми бола и бола.

Кроз бол и бол
биће ми бол.

Причај ми тужни друг.

Биће ми бола и бол.

У бол и бол ће се претворити
у тужни и бол.

И биће бол бол и болица
Све је тужно и болесно.

И биће ми тужног друговања.

У бол и бол се претворили
као бели брод у пучину.

У бол и бол све је тужни и бол.

И биће бол и бол и бол и светиња.

Све ће бити болесно.

Све ће се то једном претворити
у бол и бол.
О, биће тужног и тужног друговања.

Све ће бити тужног и тужног.
Све ће бити тужног и тужног друговања.

Кроз бол и бол кроз бол
биће бол и туга у болу.

Кроз бол и бол се претворили
у бол и бол.

Све ће бити тужног и тужног.
Све ће се то бити.


===== CHECKPOINT 035 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


гувернене се на небеса селе.Зауставе га људи и чине га чистотом.
И чини се, да ће његове тајне врло
неће доћи до
срца нежности.

Није било ниједне планине
да би човека могла
на небеса сама
на небеса сама
газити.

Можда ће доћи пролеће,
као пролеће, можда у
собу људску.

Не, неће доћи пролеће, можда у
бео свет.

Није било ниједне планине
да људе гуше и кољу гуше,
ни сунца које је злокобно запазило
радост створена.

Није било ниједне планине
да човека гуше,
да му људи у пролеће не чине зло.

И чини се, да ће на њих
неће доћи пролеће, умрла је
мученичком смрћу чета људи.

Сваког часа све се мења,
тица се мења.

Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Све ће опет доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Сви ће доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће опет пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће опет доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима ће доћи пролеће.
Свима


===== CHECKPOINT 035 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


сом скривени иза жбуна
се роје зујање вира.
У њој јагњад блеји; у њој јагњад блеји.
Око ње су простори голи; ту су простори голи.
Око ње су простори голи; тамо је срце жедно, тамо је срце жедно; ту су простори голи.
Засечених срна, ту људи голи леже.

Хвалили су се зечеви на јарку;
појурили у туñину миле људи њине;
понизили звериња из кута;
понизили крици из кута;
понизили га они које је жена пружала.

Идем путем којим се једино и могу се проћи.

дем путем којим само људи не могу проћи.
Још је код људигдена срце
као код просјака;
дигнем ли очи небу, тамо лежи срце
горко.

дем путем којим само људи не смеју никад проћи.

Никад ођедном не видех толико радосну
болну
болну круну
да је не угледа око;
некада је људи не виде.

Светле очи моје он гледа у њих.

Гледале су га птице;
на усамљеним столовима покрај мене било је безброј нежних,
мирисних трава;

на њиве као где нема
многих нежних трава; на где биљка није била;
на у просјаци њени;
на ливаде у које су људи могли да се стресе.

Сви су били недалеко;
мој деда је увек са са нама.

А када свештеник на вечерње стоји,
у његовој њиви жели да спава;
а ти седиш крај мене.

Хвалили су се зечеви у мојој њиви;

меñу које је меко спавао;
али ја као да ме ти не знам.
Ко сме да узме срце;
И ко сме да узме душу моју ако не може да је узме;
И ко сме да узме срце моје ако не може да је узме.

Хвалили су се зечеви у мојој њиви;
али ја не знам ко му је брат;
а ви, драги, ко му не пружите руку, не пружите му руку.

Хвалили су се зечеви у мојој њиви.
Хвалили су се зечеви у мојој њиви;

нису ни заједно ишли;
ни поред реке;
нису ни са њим


===== CHECKPOINT 035 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Гламидардери су хтели да смање све трошкове које би могли да плате: било је испод њихових вредности, али све је било узалудно: морало се врло просто склопити. Нико није знала шта да се мисли: све је то било узалудно: узалудно. Јер и они су хтели да све има тајни: тајни,
то су срца сваког човека хтели. Све је то врло просто: све је узалудно: хтели су да све има тајни:
то је узалудно: желели су да све има тајни:
то је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
што их је испод њихових вредности: све је узалудно: желели су да све има тајни: траве, река, па и оне о којима говоре.

Ћудљиво је што је оно: узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: хтели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни: намеравао је да све знате:
све је узалудно: хтели су да све има тајни: заборави све:
твоје срце, све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
твоје срце, све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни:
све је узалудно: желели су да све има тајни: замислио је неко да све има тајни:
све


===== CHECKPOINT 036 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


секвенце. јануара,
у налету јачем
ноћем врелом брод
неба брод
побјегао у близину
срца Добра,
где му је душа.

И тужно, горко
и болно
и тужно
не зна дан шта ноћ кува,

не зна грм шта суседни грм сања

нити птица шта се
догаñа испод сна
догаñа.

Не зна гуштер
шта се у суседној
собу млеком
догаñа измеñу грања,

и врх грања

што се лагано суше

увис.

Не зна гуштер
шта се у суседној
соби млеком
догаñа испод сна.

Не зна гуштер
шта се у
собу млеком
догаñа испод сна.

Свакога часа све се мења,

ниједног кута ни листа
нема да није тајна.

Свакога часа све се мења,
тешка и
тешка крила
што се враћају
из детињства у доба када
све се мења.

Свакога часа све се мења,

пролеће румена
мека ноћ
и све се мења.

Свакога часа све се мења,
тешка и
тешка крила
што се више силе
догаñу грању,


сахну младост
и све се мења.

Свеједно је
да ли се радосна
или бол
у грања
или болу грања,

или болу грања,

или болу грања.

Свеједно је
да ли се радосна
или болна
или болна
или болна
или болна.

Свеједно је
да ли се радосна
или болна
или болна
или болна
или болна.

Свеједно је
да ли је нека
или болна.

Свеједно је
да ли се радосна
или болна
или болна
или болна.

Свеједно је
да ли се радосна
или болна
или болна.

Срце је моје
тешко,
свеједно је
да ли се радосна
или болна
или болна.

Свеједно је да ли се радосна
или болна
или бол


===== CHECKPOINT 036 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


иберимуним, јер не разумем шта ти говори.

Само ја знам шта ти говори,
и знам шта ти говори.

Не разумем шта ти говори.

Птице жуде за свим што видећеш,
и боли
што ти говори.

Само ти је жао
да чује шта ти говори
и шта ти говори.

Некад смо сви били
слични
лику из детињства,
а сад се растанемо.

Сунце сија
кривом
даном за којим светли
месец
и сунце сија.

Ноћ је кратка
дугачка

или кратка.

Небо је ноћас
бескрајно танко
и златно за
сребрно срце.

јутра се
понешто у
поноћ
поноћ је тамна
месечина.

Небо је тамна
крива
или дуга.

Небо је тамна
месечина.

И сунце сија
као огроман тица
и ватрене руже
и зелене руже
су наше
беле очи.

И мени је жао
да чује шта ти говори
у себи,
и мени је жао
да чује шта ти говори.

И мени је жао
да чује шта ти говори
у себи.

И мени је жао
да чује шта ти говори
у срцу.

И мени је жао
да чује шта ти говори
у себи.

И мени је жао
да чује шта ти говори
у срцу.

Чега ли се тице
у себи сија

и цвета су стена
што се мрачи
у ноћи.

Чега ли се тице
у себи воле
и у себи пониру.

И мени је жао
да чује шта ти говори
у себи.


У мени је жао
да чује шта ти говори
у себи.


Чега ли се тице
у себи носе
и у сну
тица се сија
са врелом жуди.

Срце је ноћас
огледало у срцу
и мени је жао
да чује шта ти говори
у срцу.

лак у срцу
и мени је жао
да чује шта ти говори
у срцу.


И мени је жао
да чује шта ти говори
у срцу.

И мени је жао
да чује шта ти говори
у срцу.

лак


===== CHECKPOINT 036 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Анастасију на свадби сретати
и свити што су
очи роје
и зелене
кока јеле;

и за се и за
дугове се мора
и доñи
и доñи
и доñи
и доñи
и доñи
доñи доñи
и доñиñи
доñи доñи
доñи доñи.

Увери се лагано
саñи доñи
доñи доñиñи доñи
доñи до
и доñи.

Нуñи доñи
доñи доñи
и доñи доñи
мога корака.

Наñи доñи
доñи доñи
доñи доñи
доñи доñи.


ујутру доñи
доñи доñи.


ујутру доñи
доñи доñи.

доñи.

ру доñи.

ру доñи.

доñи. доñи.

ру доñи.
доñи. доñи.

си доñи.

моје корака се
доñу
и све доñи
доñи.

си доñи.

А доñи.
мени стране
доñи.
доñи.
Нуñи доñи.
доñи.
доñи.
моје корака се
доñи.

саñи.
доñи.
доñи.
моје корака се
доñи.

саñе.

саñи.

а.
саñи.


саñи.

Уñи.
Уñи.
Komise sve iznañи
odredja u sve iznañи
odredja u sve iznañи
odredja u sve iznañи
odredja u sve iznañи
odredja u sve iznañи
odredja u sve iznañи
odredja u sve iznañи
odredja u sve iznañи.

асвим сама


===== CHECKPOINT 036 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


објашњењаимим се ја више волим
од речи твојих
од срца
од речи твојих
од миловања
од миловања
од речи твојих
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од миловања
од


===== CHECKPOINT 037 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


јуниаче,
цветаће румено
дани последње недеље
нашим
живота и смрти.

Вечно ниха
у закратко у ноћ
и зора свица
што је уморна
и ко проса
сунце њено.

Што дана што га
сад у болу
болно задрхти,

таму пред твоје ноге

уморне да будно
буду пуне
реке његове.

ећеш,
ако икада бити
у болу
или бола и бола
који ће за тобом
у сузу
но болу
ти се стрти,

односи се
са тобом у радост чета
на бол жива.

ћеш лепих дана
када будеш
у болу болу
теби певуши
спокојно певати,

молитвом уз пламен,
да савести твоје
претворите у радост
теби и живота.

ћеш лепих јутара
певати кад
се зима пред твоје ноге,
а ноћас само
пуне твоје витезе и
твог скута,

и сећања твог бола

и сећања твог бола,

и сећања твог бола,
и сећања твог бола,

и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,

и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,

и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,

и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
у сећање твог бола,
у сећање свих људи,
у сећање свих људи,
у сећање свих људи,
у сећање свих људи,
у сећање свих људи.

И сећања твог бола,

и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
и сећања твог бола,
као и сећања
на твојих бола,

у сећање свих људи,
у сећање свих људи,
у сећање свих људи.


===== CHECKPOINT 037 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


ључим цветовима на души,
од којих свако сја,
свега могуће два
срећногсу срца својина.

Поñимо у шуме,
из свију врела
гледа по један цвет.

Поñимо у шуме,
ноћас ће зачуñи ласте мирише
на тугу и бол.

Поñимо у шуме,
ноћас ће траком свију среста
из свију врела
ноћас будно
огледало шаптати:

мирис залуд;
и љубав, нежност, идеали, идеали.

Поñимо у шуме,
на тугу и бол,
на бол, љубав, идеали, идеали.

Поñимо у шуме,
ноћас бих хтела
да ме се увек
сетиш с болом.

Усамљена ливада,
где сја и људи
тужно плове
и јецају меко,

и јецају меко,
тамо где нико
сузе не види.

Усамљена ливада,
где нема више
сопственога биља
као у сновима
као у сновима.

Ко зна,
ако и умрем,
неколико је Христових
ноћних врела.


Поñимо у шуме,
ноћас бих хтела
да на земљи
буду тајне.

Усамљена ливада,
где нема више
сопственога биља
и радости,

свести и бола,
и радости,
толику моћ
навратити вечности.

Поñимо у шуме,
ноћас бих хтела
да ме увек
сетиш с болом.

Усамљена ливада,
где нема више
сопственога биља
као у сновима.

ñимо у шуме,
ноћас бих хтела
да ме увек
сетиш с болом.

ñимо у шуме,
ноћас бих хтела
да ме увек
сетиш с болом.

Усамљена ливада,
где бубе цветају меко,
тад изненадно се меñу с болом.

Стала сам последњи пут
пред стару сликовницу
и исповедила се шапатом:
верујем у пролећа,
мој деда ми
у души је увек
верујем.

Усамљена ливада,
где бубе ж


===== CHECKPOINT 037 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


власници рањени соко,
и болно се стеже испод
свода плава,
па се у сузу дубоко
не дотичу.

Осећам,
да је све
како су се јутрос
плашиле птице,
како је болно било бити
у боју боју.

Осећам,
да су још синоћ биле у боју
пушка и поклич буна,
и страх и мржња многе,
и страх и мржња многе,
и страх и мржња многе,
и мржња многе,
не знам шта
да се тужно збива
у боју.

Осећам,
како су сад,
у миру ти били они,
како је,
како је горко и горко бити
у боју;

како су се сада они,
у боју, претворили у пуке пухове,

и као у приви,
у миру ти били,
а ви неба
и срца
у боју огњевитога,

гњурали сте главе
у огњевитога.

И по растанку
и у сузе сви смо са
плашени;

а и над животом
нежно се сада муте море,
и погубисмо све,
и срца
на оној страни света
људи и шире
сневања.

ражим помиловање
што сам увек
у миру
и мржња
увек жедни живота
и улицама жутим,

а све се догодило
као што се догодило на почетку
каква се због
пролеће жедне
пламене птице
не мења;


како је болно бити
у боју,
и љубави многе,
и срца
већ ишчупала
у сузу дубоко.

Ја патим,
а жедни живота
због њих љубав моја не стрепи,

јер бојим се сад:
да,
не умрем у боју,
копкала бих у горчини
сневања,
а могла бих
све,
измеñу срца
да волим.

асвим је тужна
ела жедна
песма
бисерна туга наших
неизбежна,
сасушна, тужна.

Кад би бар
не слутила ништа,
можда бих бар
не слутила ништа.

А како је тешко бити
у боју,
а бити у боју,
а бити на боју,
а не смети без туге


===== CHECKPOINT 037 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


револуционорах мој, апостоле, апостоле, свецима.

А ти који си ме икада врстуместо мене
с обала живота
спустила,
с обала живота понела,
одувек сам ја била

њена прва мама,
а ти си била
њена прва мама.

Можда ти је и то
удражено много срцу?

И када сам те
већ давно
остављала у живота,

ближа сам теби.

Волела бих да те
тек сада волим први пут.

Волела бих да то не буде
дуг или клет,
ни са њиме не бих могла.

Волела бих да му
не се прошлој
руши уста,
да тек сада,
када њега не волиш више;

да не верујем
како је он главу ону снежну
на путу ранио,

да не верујем
како је срце
тако дубоко му нагли.

Ближи се, ближи,лето
румени ноћас
кад ти живот не буде драг,

кад душа твоја живот не
благом светлошћу својих руку
бежи до у вечна времена.

О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.

чини ми се,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.

чини ми се,
негде људи сад пролазност
имају на уму,

ће доћи ноћас
на наш брег
да спокојно
свега се одрекну.

чини ми се,
недалеко негде од туга
најнеписменијег скута,

одувек сам веровала
да ће твој смех негде крај воде
без мога створа
бити румен.

И чини ми се,
недалеко негде од туга
најнеписменијег скута,

па ће доћи ноћас
на наш брег
да радосно сви
поумиру.

Спустила сам те
на своје скут,
у себи самог себе се опила,
и загрлила
га.

се пети ноћас
крај мога скута,
и све јутро
пружила ми се

рука твог скута,
па ће доћи ноћас
на наш брег да радосно
тебе воли.

О, ма ко да си,
остани


===== CHECKPOINT 038 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


уједињили се зечеви кад мину;
а ја се растужим кад издалека замислим да ми је род тај
човек или бор што сву
вечер близу грома стоји.

И једном када на све туñе
гледа ме неста;

али ме неста и сруши
као мрав што се
здања у млеку.

И у мојим рукама лута песма
Ти што росе
лишће у млеку.


Ја те волим
пружајућ им руке,
а знам да то и њима
потпуно мана.

И у мојим рукама жубори
детињасто срце
што спава у мојим рукама.

И у мојим рукама жубори
бежећи од изненадног звука
сасушног звука
сузе.

И у мојим рукама жубори
бежећи од погледа
и зенице, од терета
и од изненадног звука
тебе, од изненадног звука
сасечених крила.

често у мојим рукама жубори
стазом
и зенице, од терета
а у
болима срца узрокованих
болом се једино
воле.

Ја волим
далеке мирисове
чежње, мирисове
и мириси
сневаља;

а знам да то и другима
бежећи од гласа,

и од гласа, и од слуха;

и знам, и разумем
и знам, и умеју и умеју
да греју.

је желиш безгранично.

И волела бих да те
још једном нестане.

Боље је да те
још једном нестане,
као Дрину да је једном
реком хтео да је отера.

Жене и деца су једно другом
слатка дуговања,
а тебе само погладиш с болом.

Жене и деца се ипак чуде

свему што се у њиховом свету
сад кроз читав век
избегли.

Жене и људи се чуде

са којима се греју
због њих.

Оних са којима се греју
због њих је увек
доста, али са којима се греју.

Као да је то и могло,
као да је то и тако,
и да је могло нешто
заборавити.

Жене и људи се чуде
са којом се греју


===== CHECKPOINT 038 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


извештајаНе, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Мирису ме звали:
“Ближи се, ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Мирису ми они рекли које
у путу сретох: “Ближи се, ближи лето.”
Мирису они рекли: “Ближи се, ближи лето.”

Мирису они рекли: “Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, беже.
уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
лепо и лако волети
кратко за један
дан.

Може ми се учинити
лепо и лако волети
кратко за један.

Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну колико
те волим.

, не остављај


===== CHECKPOINT 038 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


一Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, и
насмејани месец блуди, и
светле звезде мале.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топ


===== CHECKPOINT 038 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


фотографијама скривени иза ноћног
ужода тајне,
у њу су се дубоко поумирали
сваки случајни сусрет,
ни детету име
да ли је њиме,
а не теби.


ећеш у ту земљу да се враћаш.

И када ти ту земљу,
у којој с болом помислим
да ће те у вечна времена
неизбежно изићи,
отвори и засветлети,

никуда не полази.

ћеш лепих руку у рукама
пружајућ другој,
а сутона лећи и седати
на кућном прагу док се тражи.

ћеш лепих руку у
бити твоја пуна,
теби злата,
сребра, злата, и других.

О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога прага,
никуда не полази.

никуда не полази,
никуда не полази.

За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и боли, јер све пролази.

И, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога прага.

И када ноћас
крај мога прага стигнеш,
никуда не полази.

раширених руку,
а без туге
сунце се моје не мрачи.

На пустом брегу
душа ми гори и лута,
и у мени не спава,
и спава.

И чини ми се,
јутра је дана
пружајућ другој страни
пролећњега гласа.

ас бих била љута
на тебе када бих
за тобом остала.

О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога прага.

Или ће те,
остани ноћас
крај мога прага,
а ти лећи и седати,
у мени вечно:
теби узнети се,
а за тобом ноћас
ја се само.

И, ма ко да си,
загрљај ноћас
крај мога прага,
доћи ћу,
а ти само до
мутног Сутра.

Или ће доћи ноћас
на наш брег
на наш брег
на наш брег
на наш брег
дан када мене не буде
једнога дана
било ни
нише ни мене нема.

Ниједног кута ни листа
наших ни листа
нељачких ни наших


===== CHECKPOINT 039 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


опет да ми неко свира на гудурама.
Да ли вама
ко срца имате,
ма кудите,
ма ли вама од срца
што се за друге бори?

ли вама који се волите
љубављу испосника,
који долазите
с вама у монахе,
који долазите
с вама у мир душевни?

ли теби, светоме,
који се волите
љубављу испосника,
који долазите
у мир душевни,
који долазите
с вама у срца
што се за друге бори?

ли теби, светоме,
који долазите
с вама у свет,
с вама у срца
што се за друге бори?

ли теби, светоме,
који долазите
с вама у свет,
који се за друге бори
с вама у души?

ли теби, светоме,
који се за друге бори
с вама у љубави?

да ли теби, светоме,
који се за другог бори
с вама у љубави?

ли теби, светоме,
који се за друге бори
с вама у љубави,
ма који се за друге бори
с вама у љубави?

ли теби, светоме,
који се за друге бори
с вама у љубави,
ма шта да се срца
за другог бори
с вама у љубави?

ли теби, светоме,
који се за друге бори
с вама у љубави,
ма шта да се срца
за другог бори
са друге стране?

да ли теби, светоме,
који се за другог бори
с вама у љубави?
ли теби, светоме,
који се за друге бори
с вама у љубави?
да ли теби, светоме,
који се за друге бори
с вама у љубави?

да ли теби, светоме,
који се за друге бори
с вама у љубави?

ли теби, светоме,
који се за друге бори
са друге стране?
да ли теби, светоме,
који се за друге бори
с вама у љубави,
ма шта да се срца
за друге бори
са овим ситним тлом,
који се за друге бори
с вама у љубави?

да ли теби, светоме,
који се за друге бори
с вама у љубави?

ви сте и
једно и друго многе
сате изгубили,
неискреношћу свога срца


===== CHECKPOINT 039 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


настанакИ.П.О.Д.П.О.О.С.С.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О. О.О.О.О. О.О. О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О. О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О. О. О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О. О.О.О.О. О.О.О.О. О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О. О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О


===== CHECKPOINT 039 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


минимде на свету још имамо старинске алате, све је код нас још здраво, све је код нас здраво и мислим на шуме,
ане треба богато да се плате: ниси морао да се красти, ниси морао да се красти, морао је да се красти, све је код нас здраво и мислим на шуме,
на школе,
на шуме и на старе,
на доброћудно и часно лице да се бере.

За твој живот ми треба да се иштем и да живим опет оазаоце.

За наше све, за
душу ми треба да се жари,
за њине витезе да се гуше,
да се пали, да се коље
душе, да се грање.

За земљу кад треба да се дрва у земљи гуше,

за оно где се дрва цире,
за оно где се дрва гуше,
за оно где се грање,
за оно где се грање,
за оно где се грање,
зиме крави.

Не дај се, Тара,
тако ти Бога,
Не дај да те смире
као у шуми,

Не дај да те попут
Пиве задаве.

дај да те смире
као у гвозñе крај вода.

Не дај да те као звер
Ставе у гвозñе гвозñе,
Да одсеку твоје витезе као у Пиве!

дај да те смире
Као у гвозñе гвозñе,
Да одсеку твоје витезе.

И овде, на ничијој земљи,
Улазиш ми у сан као у дворе
Које си напустио тек јуче.

Улазиш кроз затворене капије
И кроз поре,
Као да си од мога сна у дугом путу
Погубио кључе.

Улазиш кроз прозор,
Као да си од мога сна у дугом путу
Погубио кључе.

Улазиш кроз поре,
Као да си од мога сна у дугом путу
Погубио кључе.

земљу у дугом путу
Улазиш кроз затворене капије.
земљу као да си од мога сна у дугом путу.

Као да си од мога сна у дугом путу
Погубио кључе.

Улазиш у закључане просторе
Слуха и вида,
Провучеш се испод
оч


===== CHECKPOINT 039 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


.),Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим. Не,
ближи се, ближи.
лижи се, ближи. Као
длижи се, ближи. Као
длижи, ближи. Као
длижи. Као
длижи. Као
слижи. Каоовека који слутим. као
висина га два. Као
слижи. Као
слижи. Каолижи. Као
слижи. Каолижи. Као ближи. Каолижи. Каолижи. Као ближи. Каолижи. Каолижи. Као ближи. Каолижи. Каолижи. Као ближи. Каолижи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. каолижи. Као ближи.лижи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи.лижи. Као ближи. Као ближи. као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. каолижи. Као ближи. као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. Као ближи. као ближи. Као ближи. као ближи


===== CHECKPOINT 040 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


преседанНе знам шта вама
душа и крвоток
што у вама млате
воћке скрите,

и уморне имате
и поумирали сте од свега
мога чега нема.

Ви прво испитујете
и код вас расте

сневања и чар,

те поумиру срца
и срца
свих с гране
што код нас с намерником пише.

А код вас расте
мора и љубав,

и вама
бежи срце до срца,

сопственошћу срца
свих с гране
што код вас расте
сребро,
и срца вас
с неба и бола
што код вас расте
с пролећа,

и срца ваша
и љубав се с гране
сребро, јер љубав почиње
поново да се настави.

Ви, доиста, имате
себра и нежан бива вашег
неснаñеног миловања.

Ви, истина, поумиру над животом
свих с гране
свих поумиру срца
свих с гране
свих с гране
сребро, с гране
што код нас с гране
спремност бива и с гране
свих с гране
што у вама се раñа.

И поñите у свет
свих с гране
свих с гране,

љубави по човеку,
себра и болна бића
и по болу и радости чета људи
што код вас расте
и бива;

себра и бол жива
и бол жива
и код вас расте.

Ви, истина, као и увек,
себро и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
а срца узрок и лек

и бол жива.

Ви, истина, заñите
с гране,
с видика и бола жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
а бол жива
и бол жива
и бол жива
а бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
а бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива
и бол жива


===== CHECKPOINT 040 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


јединстваНе, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејане села леже.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после


===== CHECKPOINT 040 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


�И мени је доста
за срце
сад у игру
Мравак септембарски
и јастребови
који се још
воле
преко злата
што их још
носим у души.

ећеш отићи у монахе,
не тражећи ничему на овој земљи лек.

О теби нећу говорити људима.
Меñутим ти само
од јада доñе
у душу моју
и бићу ти само
мирисно певам:
поздрави руке твоје
и голи скутоноша
и ћути;

а знам,
и све ће бити

ово што си ми с тобом
и све:

да ти са мном
будеш сам,
а ја с тобом.

Ја нећу говорити људима
Могу ли људи
да спокојно
душе моје
душе моје
и мени је доста
за срце?

Нећу им рећи
каква им је душа
недра;

од којих у мени вечито
теби ја
сја живот мој
душа моја.

ећу им рећи
да су ми душа и срећа
недра
недра
и срећа
и срећа
и бол жива;

ни да је могло бити
све што сам
са овим ја
суседим.

И мени је доста
за срце,
а много нежности
и туге
моје срца
што све пролази.

Знам,
моје душе
сносе мени на души
каква је бол
недра
и срећа
сан тиха.

Знам,
са овим ја
с овим ја
суседимоће свега
и боли.

Могу ли срце моје
да певуши и боли
недра
што их сву
душа моја
и боли.

И ја не знам,
сад о мени говорити нећу
ма шта
са овим ја
свих болних дана.

Могу ли људи
сети себе
свих болних дана
и болних дана
што их све
душа моја утешна
и болна
јесења болна
јесења болна
јесења болна
јесења болна
болна
јесења болна
јесења болна
болна
јесења болна
јесења болна
јесења болна
јесења болна
јесења болна
јесења болна


===== CHECKPOINT 040 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


желиимим цвет да те закитим кад се вратиш.

Хтела бих да те закитим кад се вратиш.
А од јутрос те волим,
а знам да ћеш бити у
булкама кад се вратиш.

Да л’ од себе више волим
некога иза оних
на видику атара,

у шуму у сенци ливада,
у закутке и воћњаци,
у којима нема
много вере,
ни речи које си измислио
само за мене,

а не за мене.

Заувек сам те
ружичасто с пролећа

спуштала на пучину
и на њој остала.

Хтела бих да те закитим кад се вратиш,
као што се румена
опет истим путем врати.

Да л’ од себе више волим
од дима и зеница,
од сунца и зеница,
од јада и бола,
од туге тиши,
од јада и бола,
од јада и суза
што се људима
горко
горко чине.

Да л’ од себе више волим
од дима и зеница,
од милоште зенице коју
у шуми грања и лута,
од срца јада и бола,
од туге тиши, од бола тише,
од милоште зенице коју
у грања и од бола зенице коју
у срце немирно слеће.

И да не бих била у
булкама кад сви горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки горки гор


===== CHECKPOINT 041 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


прикупљениху зору,
у грму сја,
кад су се грање и беле
посавијали,
тапшу с ливаде и
плаше сви простори у
днуспелом свету.

Осећам жељу да се сва олиста
у мени,
и да ме боли нешто што није
било у стању
да се помодре.

Ја волим више зиме чистоту
мирну од болеснога дана
пролећа и бола него бола.

Смејам се сад
свеједно шта у мени
једино што ме боли
ни боли,
као што свет у мени
није исти ни са
некад истомни истомни истомни истомниумом.

Смејам се сад
због јада
због јада
због јада
што је неко
изгубљавао радост да ме
поздрави.

Ја се не замислим
да ће ме срце
заборавити негде у
домовину ноћи,

као што се мисли
на сунчану круну,

на вечно непроменљив сан.

И када би бар заједно
одлазили сви редом,
на све што сам
да тако буде
и после смрти;

сванућу болова, зорама, мирисна
луца, мирисна
луца, куци, грање,
и човек са
суровошћу
је сваки мучан дан,
ма шта да се тужно
збива у срцу мом:

и зора што се смејем
свуда крај мене
и боли,
и боли, ма шта да се тужно
збива у срцу мом:

и боли, ма шта
да се тужно
збива у срцу мом:

јер не знам шта се у мени збива,

ни са којом зверком
ја се борим
ја као звер.

Ја се не замислим
да ће ме срце
за тобом проћи
када будеш
једном отишао.

И тужно је сад.
ја се питам:
да ли ће бар заједно
са мном проћи
све што ми се
због тебе догодило.

Чега ли сам сен ја,
пролеће и тиха вечерња
слатка вечерња
и тиха вечерња
и тужна
тешка ноћ;

на коме врбе зелене
кад миришу пролећа,

и јецају сенице као млади
мирисни вукови?


===== CHECKPOINT 041 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


игравим се ја кад сретнем
Космај-коловоску чесму.
Не тражећи ничије
столове ни росе,

као муње у цвету,

муње у гудурама
ружичасте зене,

ми не бисмо знали шта
У свету девојака
сад се зеницу роје,

нека буду росе,

доñе росе
у жабљаке зенице,

не преселе зенице рñе,
коњи коцаñа,
спремна насмеје се
новом времену и води.

Свакога часа све се мења,
све се мења,
све се мења,
и све се мења,
и све се мења.

Свеједно да ли догодине
или сад,
или сад.
Свеједно да ли је,
или сад.
Ко ће у тој земљи када
Знати шта и девојка млада
у недрима нетакнутим носи;

да ли млада
или млада
или млада
или млада
или млада
или млада
или млада
или млада
или млада
или млада
или млада
или млада
или млада.

Свеједно да ли млада
или млада
или млада
или млада
или млада
или млада
или млада,
или млада
или млада,
или млада,
или млада,
или млада,
или млада,
или млада,
или млада,
или млада,
или млада,
или млада,
или млада,
у недрима нетакнутим носи;
да ли је моја
или млада,
или млада,
или млада,
или млада,
или млада,
у недрима нетакнутим носи;
да ли је моја
или млада,
или млада,
или млада,
у недрима нетакнутим носи;
да ли је моја
или млада,
или млада,
или млада,
или млада,
у недрима нетакнутим носи;
да ли је моја
или млада,
или млада, у недрима нетакнутим носи;
да ли је моја
или млада,
или млада, у недрима нетакнутим носи;
да ли је моја
или млада,
или млада, у недрима нетакнутим носи;
да ли је моја
или млада,
или млада, у недрима нетакнутим носи;
да ли је моја
или млада,
или млада


===== CHECKPOINT 041 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


ратоваено,
као пенастој шуми
жедну вечер не
борву по косама
нашим.

И свуд из разасута камена
измилела змија;
да су они,
по стотину пута лећи,
застао на једном
месту где су од јутрос
пастири напијали сеоска стада,
кад им се,
кад је њихово заједничко стоглаво лице
пуно пољубило,
узели као осмех честа;

кад је њихово прутово лице
пуно пољубило
и га пољубило,

узели га над гробовима
вечером
и обукли као просјаци,
на своје груди.

И да је оно,
по стотину пута извукла
са рукама обема,
узела их је
на своје руке,
узела их за руку,
узела их
на своје срце,
узела их
на своје срце,
а за руку их дати их загрлила.

И када је дете мутно
пљуснуло,
светлећи пољубац се загрлила
сенком греховног недра,
на срце им домаће
падне бела
звездама избледело,

и срце им стегло
као гвожñе вруће;

грлили нису
сурови нити гробови
што се јутрос
пред њих стисла,
ни језеро, ни људи.

И Немица је умрла безрука.

Али она је умрла безруки,
као да је суза
на њена рамена
на њена рамена
бацала.

И она је сва у загрљају моли
да је смире.

Али кад год се моли
да је смире,
Њеном срца
душе као да се моли
да им опет опрости,
што ће им она рећи:
да је њихова молитва
мазна,
а она као да је
тешка,
као да је од сна детињег
на земљи испашта’л’о’о’ леп дан.

Али кад год се моли
као постељу
небеске радости,
Њеном срцу се,
у сну,
у сну,
у сну,
у сну,
у сну,
у сну,
у сну,
у сну,
у сну,
у сну,
у сну, у сну,
у сну,
у сну, у


===== CHECKPOINT 041 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


РАДНе, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве сенке.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете, беже.

лете знаци, да, и, где је, почињу и светлаци, да се пале, и
из магле трепте сиве сенка, да се и они пале, и
из магле трепте сиве сенке.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј


===== CHECKPOINT 042 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Хигсонова је у то доба веровала да ће јој људи рећи истину, о чему је тек саса шила. Вилхелм је била млада и имала своје снове, знала их је кад и због чега. мозгу је читао нешто или причао.

А била је драга и млада и имала своје снове у којима се могла комешати.

А била је драга и млада и имала срце пуно крви.
А када је мати сва уморна и жута
пружила руку,
он је отишао.

Љуљашку главобољу је стерао зглобник и
поново се онесвестио.

А она је сва као дете омаñена,
пружила руке крај жбуна и
спустила руке да је тлаче.

Хтела је да лежи крај жбуна,
тела је подићи главе да је гуше.

Хтела је подићи руке крај жбуна,
а руке крај жбуна.
Хтела је уз пут да кроз прозор упали дете.
Хтела је подићи главу да је веје.
Хтела је подићи руке крај жбуна и до жбуна подићи главу.
Хтела је подићи главу да је загрли.
Хтела је подићи главу да је не дира.

Хтела је подићи главу да је не дира.
Хтела је подићи главу да је стигне.
Хтела је подићи главу да је болно дира.
Хтела је подићи главу да је маше.
Хтела је подићи главу да је маше.
Хтела је подићи главу да је не дира.
Хтела је уз пут да је вири.
Хтела је подићи главу да је смире.
Хтела је уз пут да је стигне.
Хтела је подићи главу да је не дира.
Хтела је подићи главу да је не дира.
Хтела је подићи главу да је не дира.
Хтела је подићи главу да је не дира.
Хтела је подићи главу да је не дира.
Хтела је подићи главу да је не дира.
Хтела је подићи главу да је не дира.
Хтела је подићи главу да је не дира.
Хтела је подићи главу да је не дира.
Хтела је подићи главу да је не дира.
Хтела је подићи


===== CHECKPOINT 042 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


колониде су станице лета светле и лепе.Свакога часа све се мења, све се мења.
Из далека од зукве до уску до у хладу.

И све се мења.
Из далека од сунце јасно види месец.

га види два.

Слично је и у животу,
и у раду.

Слично је и у животу.
Слично је и у животу.
Слично је и у животу.

Слично је и у животу.
Слично је и у животу.
Слично је и у животу.
Слично је и у раду.
Слично је и у животу.
Слично је и у животу.
Слично је и у раду.
Слично је и у животу.
Слично је и у раду.
Слично је и у животу.
Слично је и у животу.
Слично је и у животу.
Слично је и у раду.
Слично је и у животу.
Слично је и у животу.
Слично је и у раду.
Слично је и у животу.
Слично је и у животу.
Слично је и у раду.
Слично је и у раду.
Слично је и у животу.
Слично је и у раду.
Слично је и у животу.
Слично је и у раду.
Слично је и у раду.
Слично је и у животу.
Слично је и у животу.
Слично је и у раду.
Слично је и у раду.
Слично је и у животу.
Слично је и у раду.
Слично је и у животу.Слично је и у раду.
Слично је и у животу.Слично је и у раду.
Слично је и у раду.
Слично је и у раду.Слично је и у животу.
Слично је и у животу.
Слично је и у раду.
Слично је и у животу.
Слично је и у раду.
Слично је и у животу.
Слично је и у раду.Слично је и у животу.
Слично је и у животу.Слично је и у животу.
Слично је и у раду.Слично је и у животу.
Слично је и у раду.Слично је и у раду.
Слично је и у раду.Сличити.Сл


===== CHECKPOINT 042 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


дивизија. април.Птице су гледале како се
у шуму уз њену реку
у шумарку и нише беле
зраке, миле и лепе.

Хтела сам да ми сва тамна гнезда
буду тајне.
Хтела сам да сазнам
колико је тешко
злослутити ниште,
колико може бити
одсечених руку и ногу.

Из храста под којим смо цедили,
од игле до пазуха,
од јутра до мрака,
или јеле,
еле, мировале,
а ноћ и дан често
биле преплашене и као пчеле да млате.

Хтела сам да заплакам у себи,
да гледам како јесен стоји и
како се вода у вама раñа,

и да видим да ли је оно
што је њој било дато.

Хтела сам да нам јавиш да ли се
душа раñа у вама,
или нам га причаш.

Хтела сам,
да ли си ми хтела рећи какав је склад
или какав је склад
или са мном,
или колико других речи,

или ситница,
милоште
од милоште ми задрхте,
и
да ли ти је оно што је од мене друго волело;

или само наговештај да
тад изненадна љубав твоја
ме буде пронела.

Ниједној ливади није
топлота сунца била далека.

дан и ноћ
и недеља
чинила ми се кратка
кад сам с тобом.

Била ми је ужа
те увек топла душа
као земља тек узорана.

Хтела сам,
да ли још икада,
или увек као земља тек узорана,
ти једном опазих
да ли из дубине душе
сам и за мене
на земљи остала.

Хтела сам,
да ли увек,
или увек,
остављала на стази скривена траг,
као бездан лак,
али дан ми је то и много
од милоште од мене.

Хтела сам,
да ли увек,
или увек,
остављала на стази мрава,
и да ли још увек
је на оближњем
облака била?

Хтела сам,
да ли увек,
остављала на земљи
стражарница,
или га камен


===== CHECKPOINT 042 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


крајишде,
цветове наше,
сребро наше,
и с младим биљем
гледа у недра.

Поñимо у шуме,
из свију врела
гледа по једно
дело.

Поñимо у шуме,
ноћас се храшћа уморне гране
даве.

ñимо у шуме,
ноћас се храшћа уморне гране
даве.

Поñимо кроз болни осмех честа.

Ко зна у које море,
некада само по стотинуину
лежи.

Или, на све те
воде,
цветови и шумарци,
и песникиња, по хиљаду
грана и безброј
грана.

Крупно једно,
ноћас у недра,
суморна кућа
и песникиња.

У једно,
ово тешко,
небо је тешко,
душа је без плода.

У једно,
ноћас су све букве,
а све су мислиле:
да су још синоћ биле живе,
а није их било ни педесет.

Можда је и то било,
можда је и то било,
можда је и то било?

У једно,
ноћас су све букве у земљи букве,
а све мислиле:
дозивке нема.

Свеједно које и колико има
и које;

и које све има
и које сви слушају.


Ко зна у шта се мисли
и које све може
да уталаса.

Ко зна у шта се срце
даве и које све може
да уталаса.

Ко зна у шта се куци
цвета и у шта се лету
цвета и у пролеће тресе.

Ко зна у шта се и у шта се хвата
мрак и у шта се враћа.

Свеједно које од њих двоје,
и које све могуће
борови за ливаде,
цветове и шумарке,
и песникиња, и жена, и деце, и жена, и
двораца, и младића;

и песникиња, и жена, и младића, и младића, и младића, и младића.

Тражили смо само у
собу врбе,
откуд год се окренемо,
под звездом око мене
и најроñеније,
сад у


===== CHECKPOINT 043 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


1913. – Рођен у селу пожели
да после смрти своје
мисли на небуда;
и пре смрти би запопио своје срце, и над срце би му заронио дах.

И би љубав твоја, оче,
у срцу моме стрти
доћи ћу ја,
а њу не осећам
као постељу
чуду што се у њу ме куша.

Засипају ме песме
као песме твоје ођек тужни
и јецај реч сам ја
што у тебе се кала,

као у поноћ срце моје
у тебе се кала,
као у зору проса;

а ти као ветар утом јурио
и случајно утом јурио
у тебе
као у зору љубавни скут.

ас бих била добра и млада

ја бих задржала срце као у сну
кад неко свира.

Реци ми сад
колико ти је година
и да ли ће ти срце за тобом клети,

а ти када будеш
одлазио,
одједном биће ми са душе
мисао на тебе као аветиња
у тебе се кала.

Говори тихо.
Небо је ноћас
бескрајно танко
и мени је жао
да нас чује Бог,
па да му због нас
тешко буде

Путовали смо скоро
половину дана.

И свуд изићи би на горску чесму
на брду великом
где сја жубори цвет;

па да на брду великом
где сја жубори цвет,
тешко буде
да и горка
беја реч дан и ноћ.

Али много су пролазни
цветови у цвету
и у води су пролећа
погодни за јецање.

И ко зна шта си нашао тамо,
и ко си ти тада
у њу утом јурио?

Усамљена шумска
у цветовима у цвету
спокојним
већ је обојена
лептира и у зрак будан
шумор се вије.

Усамљена шумска
у јату бела.

Сунце сија
у видик у ноћ.

Ту су и звезде
као у сновима
као у сновима
вечитог путника.

Небо је тамна слутња
мога срца врела.

И у мени каткада пева


===== CHECKPOINT 043 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


ушкочи се отров
и умор из вена,
опиљци костију се споје,
легне зглоб у зглоб.

А чим дете оде,
рука опет клоне
и падне у крило
као у гроб.

О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.

За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и боли,
јер све пролази.

чини ми се,
негде људи сад пролазност
имају на уму,

па ће доћи ноћас
на наш брег
да спокојно
свега се одрекну.

Вечно нихају
јасике на друму
душу немирну.
Ћуте благо
плавети неба
и теку.

ас ме само поглади
нежно и благо по косама
и кажи реч ми што греје.

Срце је моје пусто,
душу ми мори осама,
и боли,
јер празно све је.

чини ми се,
негде у близини
роñјено срце
да некоме смета,

па ће доћи ноћас
на наш брег
да насмеје се
свему што бива.

лак у сутон изнад шуме слета
и врх ливада броди.
Путују јутром
магле понад њива.

О, ма ко да си,
загрљај ноћас
ми врео подари.

Срце је моје уморно,
душа је моја страна
гомили људи и ствари,
и ћути у мени суморно.

чини ми се,
недалеко негде од туга
тешких људи болују,

ће доћи ноћас
на наш брег
да радосно сви
поумиру.

Грлице тихе
брдом нашим столују
и јецају меко.
Путеви бели
у небеса увиру.

Коме да се тужим
што се разграñују
неба порте,
што је обијена
месечева шкриња,

што се дуга
појављује гола,
без иједнога
од седам велова,
што љубав бива
без снова и бола;

е на свету
да се тужим
што ће се стајати
крај гроба
с мислима
као у хемијском кабинету?

Да


===== CHECKPOINT 043 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Белорусијеим се сад,
сања,
сваком нежношћу
спокојно удесна
и човек се заплети,
у сумрачно време
одасвуд рони.

Ма шта да се тужно
збива у
сунцу,
неко стоји.

чини ми се,
потмуо је желиш
своју љубав
сачекати од бола.

Или твоја љубав
у болу
болно се меñа;

или твоја нежност
у болу
теби ја бих хтела
рећи:

да ли ћу још једном
рећи:
да ли ћу увек
рећи:
да ли ће овај дан,
или овај час,
или овај час,
или ће доћи последња
или ће се угушити
маглом идемо:

да ли ће овај дан,
или овај час,
или овај дан,
или овај час,
или овај час,
ти ћеш опет
рећи:
да ли ћу једном
рећи:
да ли ће овај дан,
или овај час,
или овај час,
или овај час,
или овај час,
или овај дан,
ти ћеш бити сретан.

О, ма ко да си,
загрљај наш,
биће дуг бескрајно.

Као што се сан грли,
биће дуг бескрајно.

ајим се увек ја,
прориче,
прерастиће љубав моја једном
и нестати.

А кад се дубоко
у меñу срца
у дрхтало задрхти,
опиљци костију моји биће
пуна њине пуне љубави.

О, ма ко да си,
загрљај наш биће дуг бескрајно.

О, ма ко да си,
загрљај наш биће дуг бескрајно.

И ко да си,
загрљај наш биће дуг бескрајно.

Као што се сан грли,
биће дуг бескрајно.

Као што се сан грли,
остаћу жедан свих.

остаћу жедан свих.

ако се волите љубављу,
и све се
догаñа у мени,
од срца се заñе
и загрлите
као што се сан грли.

перфидно је
и претвара се
као да се тражи,
за љубав.

И када се волите,


===== CHECKPOINT 043 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


угљеника,
бар као добра вест.

Не бих могла више
да волим и желим твоја ока
одасвуд.

Ближи се, ближи,лето; у
соби лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Ближи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.

Сви су ми они рекли кад сам им ја рећи
китицу сваку
прогласио шаком по коси.

Сви су ми они рекли кад
кад су ми они рекли
да су ми они рекли
да су ми они рекли
да ми је он
у леденом путу
кад се буди.

Једанпут само на ум ми пао

у шоку од свих
прашумова и свачега.

Сви су ми они рекли
да је оно што ме

наñе горко
Што се болом тишти,
што са врелом
чином шара шара.

Сви су ми они рекли
да ће у пролеће
све већ
бити јато
и да ће све бити
ово што ме
даје.

Сви су ми они рекли
да ће у пролеће
све бити
и да ће све бити
ово што ме
даје.

Сви су ми они рекли
да ће све у пролеће
све бити
како је и било,
и да ће све у свету бити
тешко и златно.

Сви браће,
и они који су ми рекли
да ће све у руменом
цвету шараити,

и они којима је оно
што мене
даје срцу мом да му даде,

што са вреле
неке планине
што са белом душом
ти не би могла.

Они због којих срце моје бије тишту,
мора и горчину да горчину смочи.

осећају ми се горки дани
који ће за мене кад сви већ
поумиру.

И ја, у новом
собу шара ћутим радосно.

мени је увек
једном за увек
једном отишао
О, а једном
у истом дану
поново се урезао
у понору једном
у мору.

је једном отишао


===== CHECKPOINT 044 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


пшда сам ти дала
речи што сам хтела
речи што сам хтела
да ти дала
речи што сам хтела.

Да ли ти си хтела
речи што сам хтела
да ти их дати,
као да сам ти их дала?

Хвалили се зечеви у
зеленој трави.
Један рек’о:
Тако ми не
се чини.

Други рек’о:
Тако ми
си дала.

Трећи рек’о:
Тако ми
си дала.

Хвалили се зечеви у
зеленој трави.

Трећи рек’о:
Тако ми
се чини.

Некад сам једном
спокојно
спокојно
спокојно згрешила

и згрешила.

И тужно ме слатко таче

Некад сам ти дала
речи што сам хтела.

И тужно је сад.

Некад сам болела
због тебе.

Некад сам се радовала
Некад сам болела
због тебе.

Некад сам се радовала
Некад смо плакали.

Некад сам се радовала
Сад срце моје боле

епелом за којим жено жуди.

Сад срце моје боле
жено се горко
болом прелива.

И тужно је сад.

И тужно је сад.
Некад сам се и ја растужила
Сад срце моје бије таче
Еј, сад је болешљиво:

Боже,
није тужног дана
кад душа моја бол може патити
е од љубави
И радости моје горчине

е од милоште
Што се болом прелива.

Еј, сад је љубав
И тужно
мени је сад.

Некад сам и горка
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј, сад је болећа
Еј,


===== CHECKPOINT 044 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


стиломражим помиловање
За лепоту која под коритом спава
Док се маћехина кћи у златном руху
Двором шепури,
За Пепељугу,
За пепео сури
Који по њој пада

Док краљевић кћери
маћехиној
Сасечених пета
Ципелу навлачи;

За пасторку која у запећку стоји
Док су охолих маћехиних кћери
Пуне твоје дворане и перивоји;
За лепоту која под коритом спава

ланцима нехаја и презира,
За њене у врту замрзнуте стопе,
За пасторку коју не изводе
Пред краљевског просца да бира.

За оне којима се чини
Да су једнаки
Сиромах и богати,
Слаби и јаки,

Несуñен и онак
који се са робије врати,
Безруки,
и човек са рукама обема,

Миропомазани
и одлучен одвере,
Звани
И онај што
пред вратима чека,

њих, за себе,
За сваког човека
Тражим помиловање

За песме
Што у танким лирским кошуљицама
Изиñѕ на посмртне критике цичу,

Кад сваки жудан каменовања
Каменом се на њих
бацати стене,

Кад хајкачи на старе славе
Леденом подвргну бичу
Песникове стихове
недопеване.

песникову прву љубав
Затворену у стихова
Крхке коморе и преткоморе,
За чедност њену,

Када под радозналости
падне лупу,
Кад свачије маште ветрењаче
У похон крену
Да пронаñу где се и због кога
Прва песникова туга заче;
За такозване песничке грехе
Кад их на архангелске
ставе ваге
Лицемери на окупу.

За стваралачку тајну
нежну као саса
Када непозвани песми на врата
некуда споља бане,
И песник лежи беспомоћан
У земљу дубље од два хвата

Тражим помиловање
За исмеваче
Који све исреда
изврћу руглу:

Месечеву главобољу,
И сунчев оптимизам,
Доброту њиве,
Радозналост вода,

Душу затворену,
Душу што се лако ода,


===== CHECKPOINT 044 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Европљаниде прогони и стреља,
и они што су разгорели таму
с пролећа,
кад се сунце уморило,
кад цвета лети,

кад миришу шуме
увелих гомиле.

Не чини ли ти се,
благе успаванке,
да најслаñи снови
се више никад неће
излетети?

Не чини ли ти се,
благе успаванке,
што у нежности
нежности греје,

што у туге
с пролећа гори и лута,

безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

чини ли ти се,
пљусак миловања
о којим се у најтишим
часовима сања
да лута,

да лута по пољима,
да свуда у
понад њена стиха теку
претворени многе?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.

последњи,
невидљиви пут,
узела сам те
на своје срце
и загрлила
као што се сан грли.

Пружила сам ти,
у себи,
увек спутаване руке
и невидљиво за друге
спустила их
на твоја рамена.

А ти си с болом слушао
насмејане речи
што сам их као
шарене птице бацала
у гомилу да је забавим.

Били су благословени
сви часови
што смо их заједно провели,

заједнички залогаји;
кроз многе мутне дане
и јесени оно пролеће још сјаји.

Благословен био је
сваки поглед
којим си ме икада обдарио
и сваки топли израз
твога лица,

и рој свих оних
пролазних ситница
милоште пуних.

Ниједној ливади није
топлота сунца била
толико слатка
колико мени
тада твоја љубав.

дан и ноћ
и недеља
чинила ми се кратка
кад сам с тобом.

Била ми је ужа
те увек топла душа
што се тебе слутила
кад сам те


===== CHECKPOINT 044 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


коментаришеЗа чим немам жеñи,
За љубави немам својства.
Са својом кртом стабљиком живота
пуна ме,
За љубави немам својства.

Твоја је свака стабљика
пуна мирисом пелена,

За Пепељугу,
За мене нема
чистилишних чокотуних срма.

За Пепељугу не чезнем,
За
За Пепељугу,
За мене нема својства,
Ни свога порекла,

За мене нема својства,

нада ни порекла,
За мене је вода
Као и човека
што жубори цветовима

Идем путем живота,

За оним чега нема


Поемоса и крцата

Никад не нагори,

Не знам са којом од безброја
Маглина, идем
без осмеха.

За оним чега нема
Измеñу сродства
И можда под коритом још и
Не знам са које од
далека се макла
месечевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељеванасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевасељевас


===== CHECKPOINT 045 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


пресељена сам у шуме,
а пре лета била сам жедна
чежељног лика.

Пуне су ме души
пеле зене,

и зене,
и умрло би
ако би у дану
имало час спокојства.

Осећам жељу да мутну неку
напишем причу:
да све
пропатим, све
пропатим.

ражим помиловање за несхваћене
који не умеју да премосте
ни капиларских раздаљина
до мајке и сина,
до свакодневне ствари просте;

за оне који остају страни
рукама што их држе у наручју,
сунцу пред којим се све раздани,
собној, као кошуља блиској, тами.

јутра ходам адом
измеñу набујалих вода.
Нигде никога, само тајна
замршена грања,

само ја и
самоћа бескрајна,
слатка и очајна.

Нигде зверке, детета, човека,
а мирис сунца наноси те отуд
одакле нећеш доћи никад,

и светлост има сјај
твојих беоњача,
уза ме корача.

кад год ме грана дарне,
чини ми се твоје раме иде
уза ме, од сенке на стази

учини се да ти чекаш,
а знам да то не може бити
одсад па довека.

Ако нисмо заједно
по априлској газили трави
сачекаћемо заједно
прве мирисе снега.

Ја волим више зиме чистоту
мирну од болеснога дана
пролећњега кад руке без
страсти не могу да се дирну.

ећемо заједно свечане дане
кад душа почиње тихо да сазрева,
и бивају пуне плода њене гране,
и о вечности већ крадом снева.

Смејаћемо се заједно у вечерње часе
кад душа почиње тихо да сазрева,

и бивају пуне плода њене гране,
и о вечности већ крадом снева.

Смејаћемо се заједно у вечерње часе
кад се човек смеје тише и реñе.
Волећемо се кад почињу да се живота
овог сагледају меñе,

кад љубавници постају
једно другом пријатељи
благи и браћа.

Растаћемо се само
пред путањом дугом,
са које не може да се пише,


===== CHECKPOINT 045 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


оцењивањаимах сваки шум шта значи;
душа нечија ако је за
радост створена.

И црквена звона потајно
некуда рећу:
да ли у вама киви
змија, месечина, паучина,

ти голубице умиљата,

који у вама сија
заром и кртом;

да ли у вама
змија, месечина,
ти планину
и звезду,
што на њој бива
душа нечија ако је за
радост створена.

на првом завијутку крај обале речне,
где су месечине и сунца
сестре свадбени гости,

што су зоре росније,
што су месечине и сунца
сестре месечине
сестре свадбени гости,

што су у вама
сестре свадбени гости,

сестре мирисне
као што су зоре свадбене њихове
недоличнеКао и месечине
творче трава и трава,

као што су зоре росније,

месечине и крете,

као што су месечине и крете,

као што су месечине и крете,

као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,

као што су месечине и крете,

као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,

творче трава и крета,

као што су месечине и крете,

као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и крете,
као што су месечине и кр


===== CHECKPOINT 045 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


стабилнаако ми срца осећамо вечерас
и сад ће љубав моја
без мога бола лећи.

За мене је љубав моја бескрајна,
чежња моја бескрајна,
ја знамена бића
и оног што живи у мени.

И ја знам,
мада срца моја немам,
Ни свога врха,
а знам:
да сам ја
једно исто толико нежан
и умрло би
ако би у мени песника
једино било;

онако како га ја
немам.

Конца није било
нашем сну.

да га није било
тек роñеног
у нама,

ма како га ја
заборавим,
ма како га ја
заборавим.

да је тако,
ма како га ја
заборавим,
ма како га ја
имам.

Или поверујем
да је икада
све што ме боли
ово мени
што се мисли
за теберажањасцветало,

што љубав моја
боли до твог бола.

Боже благи,
Боже добри,
иза сумње моје
болно чисто
ја знам:
да сам болесно
болно
болно
болно
болно,
и да ће ме ти
као звер лећи:

ако ти је љубав нож
и мој нож
доћи на смрт,

ако ти је љубав нож
и мој нож
доћи на ме,

ако ти је љубав нож
доћи на ме,

мили већ ти.

Боже добри,
мили сте ви љубави
болно моје срце
за тебе љубављу ткан,
а знам:
За љубави моје милоште
са жудњом гледах
у видика
горко испод плав
хладног неба плава
мисао моја.

Хоће ли љубав моја к мени
бити на небесима
као звер без слуха,
као звер без слуха,
што живот ми је
као жива страст
као људски прстен
само једном
рече ми да личим на
последњу од твојих
живота?

Хоћу ли,
ако ми срце смета
да тако мислим,
да неку створу
радост са мном
претвори у зраке
и нестална бића?

Јер срце моје мисли
боли ме,
што за друге немам жеñи,
Ни срца свога онолике
с


===== CHECKPOINT 045 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


опроститиимама које ће као пене нестати у магли,
као лептир лак,
зрикавци се ноћас у небеса
купа час један,
час само што није.

Месец излази.
Месец излази.
По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
месец излази.

Месец излази.

Далеком путањом песма се руга
месецу.

По ливадама у долини зова,

далеких стаза,
мојих стаза,
месец излази.

Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.

Пружила сам руку

спустила усне
зрикавци ми ступила у руке.

Пружила сам руку
на своје срце
и заплакала.

Пружила сам руку
на своје срце
и заплакала.

А ти си с болом слушао
насмејане звуке
који допиру до
срца облака.

еповратила усне
у мој осмех.

Пружила руку
на моје срце
и загрлила
месецом мојим
у души мом.

Јер анñели красе поднебесну куглу,
душе су моје
с пролећа уморне.

Хтела сам да сном
облачим
стабаоце, сунца уживачи,

и да звезда
сви због мене
буду бурама
месецови на небу.

А ти си с болом слушао
насмејане звуке
свих са облака.

Слабашна сунца су и
срећа и болна хлада
теби је доста
теби не би било
кадгод болно било.

Са мог чита се лица
да су месечине девојака
перунике неразвијене
и гложе,
а и опијене
као сељаку јесењи плодови,

а и ласте са тла
и са тла
воде младе пене.

Кад сваки жудан камен
буја у мени,

и све је моје
и мирисно и благо по косама
и по шумама
и зовем га.

Душу ми поклони,
од искони,
од искони,
Причај ми своје снове
и санке.

Ја с болом у срцу
спуст


===== CHECKPOINT 046 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


крштењаИЛИЈА не сме имати руке
кад су у шуми
пуне облака и облака,
кад је оно мутно и бездан врео.

Не сме се прсати ни око шта,
ничије очи остају непознате,

онда све мора да се дадне.

Не сме се прсати ни око чега,
и не сме се прсати ни око шта.

Не сме се прсати ни око шта,
и не сме се прсати ни око шта.

Не сме се прсати ни око шта,
и не сме се прсати ни око шта.

Не сме се прсати ни око шта,
свеједно ко шта има.

Не сме се прсати ни око шта,
трудови и воћњаци,
ни шта је само
туга, љубав и идеали;

Ни око шта нема
туга ни наде.

Не сме се прсати ни око шта,
и не сме се прсати ни око шта.

О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.

За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и боли, јер све пролази.

чини ми се,
негде људи сад пролазност
имају на уму,

ће доћи ноћас
на наш брег
да спокојно
свега се одреку.

Вечно нихају јасике
на друму душу немирну.
Ћуте благо плавети
неба и теку.

Ноћас ме само поглади
нежно и благо по косама
и кажи реч ми што греје.

Срце је моје пусто,
душу ми мори осама,
и боли, јер празно све је.

чини ми се,
негде у близини
роñјено срце
да некоме смета,

па ће доћи ноћас
на наш брег
да насмеје се свему
што бива.

Облак у сутон изнад шуме слета
и врх ливада броди.
Путују јутром магле
понад њива.

О, ма ко да си,
загрљај ноћас
ми врео подари.

це је моје уморно,
душа је моја страна
гомили људи и ствари,
и ћути у мени


===== CHECKPOINT 046 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Невенаце нема више ни надпорока, ни снега,
што га с воћки и воћњака на стотину страна
покриваче.

А у шуми у којој нема више ни сока,
пала су крилца црвена и бела,
и кроз прозор се песма догаñа.

У истом часу у шуми поново се дрва умили
ливада, и тамо се још
ждве низ реку

спокојно и меко
удари.

У шуми је још синоћ
пружила руку
што је на њој вечно
пружила руку,

и то јутро на њој росно класје ваге.

О, не треба сумњати у овај час,
ни за чим немам жеñи ни глади,

ни кад умрем,

јер бојим се и кад умрем.

треба се надати у љубав,
веровати да ће у пролеће,
као и сад,
бити боље,

а знам и кад бити крстоñе.

Не треба сметати с ума
да љубав није само моја,

као што се мисли чине с
суровошћу,
као што се чини с
наше птице с
суровошћу.

треба се надати у љубав,
веровати да ће у пролеће
све већ прошлост бити.

Срца људска
су за равнодушност,
увек спремна.

Знам људе с мислима
које не смеју да
се мисле.

Знам бунтовнике
с речима које неће моћи
да рекну.

заљубљене
са сузама
које не смеју да потеку.

Знам сањалице
са сном
који никад неће бити јава.

Знам жељне одмазде
са руком која мора
да се спутава.

песнике
са песмом која се само за
себе пише.

Знам многе
судбином притиснуте,
а још дишу.

Мојој мисли на тебе
незној и смерној
не знам узрока,
ни часа зачетка,

она је као
заручнички прстен
на руци верној кружна:
нема ни краја
ни почетка.

мом срцу
свемоћна је ова мисао,
она збиље
претвара у чаролије;

свему што бива
даје драж и смисао,
због ње мој осмех сине,
суза се прол


===== CHECKPOINT 046 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


тивноги све си могао
покрај мене
да ти очију
суна плочницима
па да их видиш.

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
и просипа се ту
пред твоје ноге?

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи, доñи.

Не чини ли ти се да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
дочекаће те цвеће,
чуј-чуј.

Не чини ли ти се да говоре капи,
да ођекују сви
простори сури:
пожури, ођека,
пожури, пожури.

чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

чини ли ти се,
пљусак миловања
о ком се у најтишим
часовима сања
да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плоћницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.

Не чини ли ти се,
у налету јачем
неко ко дуго је сузе уздржав’о
да сад их лије
и боље му бива?

Не чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
о којој си сањао
од постања?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.

последњи,
невидљиви пут,
узела сам те
на своје срце
и загрлила
као што се сан грли.

Пружила сам ти,
у себи,
увек спутаване руке
и невидљиво за друге
спустила их
на твоја рамена.

А ти си с болом


===== CHECKPOINT 046 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Краљевству је у радости преобразио овај свет,
други свет, што је само сенка нестална,
одувек га је дизао на ноге.

кут земље на ком се моја душа чисти,
и спава сном,
одувек сам веровала у часне речи
што их узносим сном.

Ја сам увек веровала
да ће једног дана
све већ прошлост бити.

Волела бих да не верујем
да ће ме срце
за тобом проћи
када будеш једном отишао.

У грудима ми је од погледа дизао
њен високи кутић,
који ми је увек при паду с руку дизао
честицу вео.

А била је млада и имала руке
ружичасте, вијуне нити,
кад сам сном шила.

Седе у пенастој шуми маслиновој
пуна вена
и коца,
а преда мном имала је само
плодова косе.

У души је видела мене,
госпоñена испод грана,

и гласну
чесму ману.

Хватале смо радосно
плашљиве зраке
и свако јутро као да се радосни
понешто и без циља
у нама занеми,

али ни дан шта смо с њиме
носили.

Осећам, полудећу пролећа овога
због среће и тиши.

ела сам да то све
буде у мени,
и да све крај нас стоји.

И једном,
после много или мало дана,
знам, разбиће се живо
огледало моје душе.

Волела бих да то буде крај мора,
па да га таласи однесу.
У мору је једино довољно лепо
и довољно невесело.

Сећам се детињства нашег,
тог времена и светлог и тужног,
кад је мати сва уморна и жута
воћна и жута,
и њина нежна и нежна плима,
и њина нежна, тужна
бића и њина,
и моја мазна рамена,
и моја гласна да је само
туга од свега
тога све на свету.

И да је све било шала,
била би све како је и било,
и да није било ниједне наше
чесму само;

али ми нисмо заједно свечане дане
прве мирисали и
свирали.

И да је


===== CHECKPOINT 047 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


vrsta сам
на свадби
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај ње
њена рука крај воде
њена рука крај ње
њена рука крај обале.

њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај вода
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај вода
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај вода
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај ње
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде
њена рука крај воде


===== CHECKPOINT 047 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


�ети треба да се жари,
из шумске зенице под ногом прене,
да у зрак лута,
док се у зрак спушта,
док се у зрак лута.

О, никада ништа немој зборити кад
месец излази.

По Војводини се роје зелене пчеле,

а у град возе камили,
а из сломљенога у огради коца зелени,

и коловозу са сребрних леја.

ајте, никад више шетати
по Војводини,
одасвуд луда,
а никад више шетати нећу.

Ако вам је град без кућа,
а кроз њих јесен пада,
душа је моја страна
гомили људи и ствари,
а ћути мој глас.

им се сренемо,
разговор се ме корача.

По Војводини се расуле светле пчеле,
криоца су моја страна.

У Бранковини сад се дрва секу,
душу ми мори осама,
и боли,
јер овде људи сад без кућа
проливају.

У Бранковини сад се дрва секу,
а у Бранковини сад се дрва секу.

Сиромаси обарају шуму младу:
букве чија кора се још
купа у млеку.

Цео боговетни дан погнути секу,
догод сунце не преñе свој пут небом.
Тек кад свештеник на вечерње
сиñе низ реку, седну на пањеве
и маше се торбе с хлебом.

радан на вочићу једином силазе граду,
на леñима комад проје за ручак носе.
Остају им голе крај куће брегова косе.
Промичу полако по туñег дрвећа хладу.

Хлад своје шуме у граду ће продати,
гледаће очајно у њих брегови голи.
Донеће кући само опанке и свеће и
неколико груменова камене соли.

Није било ниједне наше
пловидбе да је ниси,
као рибарске жене,
преседела на пучини
гледајући;

није било буре
ни бродолома да нисмо
после њих поред неба
угледали и твоје лице.

год бисмо се пробудили,
била си у прозору ти и сунце;
била си нам увек на дохвату руке
као вода, увек као ваздух
присутна и


===== CHECKPOINT 047 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


иперламне за узбуну можда и потеку,
за оним чега нема
горко би,
за оним чега нема
и има.

Ни за ким нема
отпала у шуми
лака.

За свачим трагикомично је
што бива.

За свачим трагикомично је
што се људима
горко не чини,

што не верује
да ће љубав моја
за њим икад другог
рода до песама доћи.

За свачим трагикомично је што се људима
горко не чини,
јер их има у земљи нашој.

И све до сада,
сваки час,
сваки час украј нас протече.

Мале тате,а ја сваком
од њих нанесена,
од искони песма,

сваки час украј нас протече.

Нигде зверке, детета, човека,
а ја свакога јутра
осећам да је то
душа моје душе.

Нигде зверке, детета, човека.

Ја знам да мене није
душа моја страна
тад њена,
и да ће преко мене,
а све преко мене,
проћи и Бог.

И кад год ме грана дарне,
чини ми се твоје раме иде
уза ме, од сенке на стази

учини се да ти чекаш,
а знам да то не може бити
одасвуд се слива.

Ако нисмо заједно
по априлској газили трави
сачекаћемо заједно
прве мирисе снега.

Ја знам да ће доћи последња
недеља нашега друговања.

Смејаћемо се заједно у вечерње часе
кад се сва сунце
пролива.

Волећемо се кад почињу
дна да се вину
и кад се сунце
пролива.

Растаћемо се само
пред путањом дугом,
са које не може да се пише,
ни да се враћа.

оље би било у томе пространству
без иједне живе душе
да ни речи нисмо изрекли,
да се на беле љуљашке нисмо пели,
да смо са грлицама снежним
ћутке сели за разбоје.

Боље би било да нисмо
будили снег из сна детињег,
да нисмо сребрне јеленске
рогове шумом ломили.

Боље би било да
смо


===== CHECKPOINT 047 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


васпитце већ почиње да пада
Треба у земљу лећи пре мрака,
И покојник се на пут крете,

Оста му за леñима
житнице зграда,
Оста путања до тора
Никла из његових корака.

Проñе крај рала и мотика,
И не дигоше му се руке
да их се маше,

Проñе без осмеха
крај отаве и паше,
Забрана, њива
и стране шљивика.

ñе без поздрава
преко злата
Што лагано
је сипило с грања,

Преко крупних
лисних дуката,
Преко земље меке
што за стопе приања.

Као кад се враћају
из воденице
Иду волови
ногу пред ногу.

Прича спровод уз тиху сету
О цени шљива и пшеница,
И богу, Великом
небеском кмету.

је велика тајна:
Не зна дан шта ноћ кува,
Нити ноћ шта зора раñа,
Нити птица шта се догаñа
Измеñу грања.

Не зна гуштер
шта пузи испод камења,
Нити кукуруз струк слути
Шта се у суседној њиви спрема.

Сваког часа све се мења,
Ниједног кута ни листа нема
Да није тајна.

Ко зна шта крије у себи
И та невина роса сјајна.

Ко зна шта крије у себи
И та невина роса сјајна;
Ти сељачки пословни крици
Што се с брда на брдо чују
Заверу можда кују.

ће у тој земљи када
Знати шта и девојка млада
У недрима нетакнутим носи;

Какву тешку тајну
У рукама својим држи дете;
И старица погрбљена свака
До какве се упутила мете.

У тој земљи и ветри
И мириси, потоци и реке,
И црквена звона

Потајно преносе вести,
На првом завијутку
Где шума почиње она
Ко зна шта можеш срести.

тој земљи ни зечјој стопи
Непријатељ веровати не сме,
Ни трагу воловских копита.

Договори су можда тајни
И жетелачке песме И
удари шумских секира
И успаванка уз колевку скрита.

Немам више времена


===== CHECKPOINT 048 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


само да носим у руци кад
од јада не видим прст
пред собом.

Потребно ми је много нежности,
и то сваког дана,
и много од милоште речи,

потребно ми је примирје
измеñу срца и сећања
измеñу неба и бола
који пред њим клечи.

Потребна су ми добродошлицом
озарена лица многа,
и то сваког трена,
потребан ми је пријатељ
и то што већи,
потребни су ми мостови висећи
преко мржње, преко
неспоразума непремостивога.

у ми поклони.
Мене растужују ти крви пожари
што иза себе остављају пепелиште,
те олује што ниште женина
сневања блага.

Душу ми поклони,
у љубави ја бих хтела
до у вечна времена
да све оставља трага.

Душу ми поклони.
Мени је мало тај
трнутак заборава,
то нестрпљиво
крви хтење.

Душу ми, душу поклони,
од искони у мени
спава чежња

ламена за вечним,
за љубави трајањем
и узнесењем.

Ја сам жена и не чезнем
само за врелим
љубавничким бдењем
после којег душа пада;

хтела бих у загрљају да доживим
светле снове и пијанство оног
мутног склада што љубав се
зове.

Хтела бих да се не изгуби
ниједан наш тренутак
да свака наша милошта
се створи у какав живот,
ма мален био као грумен
вечитог злата, да ми душа блиста
после загрљаја као јулска небеса
звездама крцата.

Душу ми поклони.
Мени је мало тај
трнутак заборава,
то нестрпљиво
крви хтење.

Душу ми поклони.
Потребна су ми добродошлицом
озарена лица многа.

Душу ми поклони.
Мени је мало тај
трнутак заборава,
потребни су ми мостови висећи
преко мржње, преко
неспоразума непремостивога.

Душу ми поклони.
Мени је мало тај
трнутак заборава,
то нестрпљиво
крви хтење.

то нестрпљиво


===== CHECKPOINT 048 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


иплусони додир се више пута
истаче у сновима
с нежношћу трепавица,
за нечим чега нема
чега нема.

И о вечности украј мирне,
пуне облака речито говори.

И о вечности
после смрти
после смрти
после смрти
после смрти
после смрти
после смрти
после смрти
после душе мутне
после ње трепти
као кружни таласи кап
огледа.

Стотину васиона свет
сад у њу будно дигла
се зеницу смрти.

И о вечностипосле смрти
после смрти
после смрти
после смрти
после смрти
после смрти
после смрти
после смрти
после смрти
после смрти
после које није
после смрти
после смрти
после смрти
после смрти
после ње лута,
туñа поново трепти
као кружни таласи кап
огледа.

И о вечности после смрти
после смрти
после смрти
после које није
после смрти
после смрти
после смрти
после ње лута,
туñа поново трепти
као кружни таласи кап
огледа.

после смрти
после смрти
после смрти
после које није
после ње смрт
после смрти
после ње лута,
у тражењу нечега чега нема
после смрти
после ње лута.

Стотину васиона свет
сад у њу будно дигла
се зеницу смрти.

то је пролазна тама.

то је вечно
туга римована.

Туга римована.

И смрт
после смрти
после смрти
после ње лута.
И о вечности после смрти
после смрти
после смрти
после ње мутне
као кружни таласи кап
огледа.

после смрти
после које није
после смрти
после ње шетао

проћи ће све што
се њој слутило.

оћи ће све што
се слутило.

оћи ће све што
се слутило.
оћи ће све што
се слутило.
оћи ће све што
се слутило.
оћи ће све што
се слутило.
оћи ће све што
се слутило.
оћи ће све што
се слутило.
оћи ће све што
се слутило.
оћи ће све што
се слутило.
оћи ће све што
се слутило.
оћи ће све што
се слутило.


===== CHECKPOINT 048 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


ансамбла су донели времена сви,
па и твоја молитва,
он је у мени вечито
као звезда кад се смеје
као усамљен цвет што
се крије у срцу мом.

И ја сам
за тебе градио
заборав и тишину.

За сваки кут
живота ја сам хтела
да све
буде леп и страсно.

Да живот изда и страсно насмеје

сваки кут
којим
сја снева.

Заувек сам веровала
да ће све крај нас изумрети,

како увек
у термометру цвета,

у час кад
будемо људи и ствари.

за тебе је вода
сада само вода
Као и за мене
сада моја радост

Знам да ти знаш
колико је тешко
бити жалосна и
што природа говори

са ми се смејем.

Знам да туга у срцу мом
може да се смеје
са речим што
саме можда нема
ствари што
се мени смање.

Знам да говоре
са речницима које
са речницима које
са речницима које
са речницима које
у гласу мом
ја нисам.

Али речцу који
суза ме воли
односе с пролећа
и цвета,

Знам да је гриже
с пролећа
бескрајно суморан
ни мирис сунца
који на
људи личи
и цвета.

Знам да љубав
са цветом
у срцу мом
ја никада више
сама није тужна.

Знам да љубав
са цветом
ја огромна

и тајанствена бих хтела
да све оставља трага.

Знам да душу биља
може да воли
и нежност цвета
саму бих хтела
да поздравим
са цветом
који на
људи личи.

Знам да срце биља
што воли цвет
сад у пролеће
и цвета пада.

да љубави
са цветом
у души мом
душа расте.

Конца није никада
сад једном отишао.

Конца није било.

пролеће је тихо и тихо
као младост.

О, тек ујутро
са врисаком
кад сутон цвета,
кад цвета цвет
и цвета,
кад цвета цвет
и цвета,
кад цвета лети,
кад цвета лети,
доћи ћу ја.

Заувек сам веровала
да ће и пољ


===== CHECKPOINT 048 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


АндерсИО, ПОЖУРИ.
Не морамо умрети да се растанемо.

Не мора нас земља прогутати,
сваки човек умрети.

Не мора нас земља засути.

Већ после тисућу,
сечених сирљастих рана,
већ после тисућу,
сваког часа се мора умрети.

Не мора нас земља засути.
Не мора нас земља засути.
Засипају нас усеви времена и
бестелесна тежина њина.

Већ после тисућу,
или сто,
или педесет ноћи
и јутара понешто
у нама занеми,

свисне, сломи се, скамени,
понешто се угаси и сруши,
утоне у мрак, у несвест,
и пре смрти полако тонемо
у времена тресет.

Свисне све бујнија
сам га опазим.

је на тресет
био сунце роñен.

Свакога часа све се моје
страха уморило.

Осећам да је све
тешко, горко
и нама је жао
да то буде
душа моја.

Не чини ли ти се,
остани ноћас
крај мога скута,
не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñе ноћас
на наш брег
да таласа сате,
душа моја суморна
кад стоји
на мом крову?

чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

чини ли ти се,
пљусак миловања
о којим се у најтишим часовима
сања да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плоћницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.

Не чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
о којој си сањао
од постања?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Заволе зумбул лепи јуче,
кад зора свану
и сунце пољуб


===== CHECKPOINT 049 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


телевизим нам бдењем
од искони
спокојно душе блиста
огледало моје;

од искони у мени песника
раñава се радости
што ми је дала
речи нове;

од искони у мени
од искони се душе
душе моје
и рубине се моје
душе моје
подиже и просипа.

од искони у мени
се живи и сања
као у сну
звездама мојим
звездама мојим.

од искони у мени
се створи нека песма
и туга моје душе
увенуће у таму.

од искони у мени
се створи нека невидљива
бића ити моја
мисао и сан;

од искони у мени
се створи моја
поданица и сан;
од искони у мени
се створи нека жива
бића ити моја
бића и сан.

од искони у мени
се створи моја
поданица и сан.

од искони у мени
се створи нека жива
бића ити моја
бића и сан.

од искони у мени
се створи моја
поданица и сан.

од искони у мени
се створи нека жива
бића и ти моја
бића и сан.

од искони у мени
се створи нека жива
бића и ти моја
бића и сан.

од искони у мени
се створи моја
бића и сан.

од искони у мени
се створи моја
поданица и сан.

од искони у мени
се створи нека жива
бића ити моја
поданица и сан.

од искони у мени
се створи нека невидљива
бића и ти моја
поданица и сан.

од искони у мени
се створи моја
поданица и сан.

од искони у мени
се створи мој
сусед и сан.
од искони у мени
се створи моја
поданица и сан.

од искони у мени
се створи моја
света и сан.

од искони у мени
се створи нека жива
бића ити моја
као у сну.
од искони у мени
се створи моја
поданица и сан.
од искони у мени
се створи нека жива
бића ити моја
поданица и сан.


===== CHECKPOINT 049 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


белогламена ружа се у пролеће, у мају, смеје свему,
а мирис сунца наноси на њега тужну и болну
чесму.

Не стидим се што сам –
како ви велите –
варварин са Балкана тла
прљавштине и буре.

Чини ми се,
да ли сам –
или била клеветана
варин са Балкана тла,
или будем срећу и усхићење
да га више волим?

У тој земљи ни зечјој стопи
непријатељ веровати не сме,

ни трагу коњских копита.

Договори су можда тајни
и жетелачке песме
и удари шумских секира
и успаванка уз колевку скрита.

Ви, доиста, имате старинске алате,
али све сте срачунали и све знате
да сте их још здраво стрти
пили.

Ви, истина, заñе
у земљи сељака
и воћњака
на брдовитом Балкану
и у њој сиви соко с плаве косе.

Ви, истина, заñе
у шумарку у
зеленом гнезду
врх ливада и шипрага.

А код нас тече место:
по болу што га путник
заборави под брдом,
а под брдом клечи,

бар не по тишини,

по тишини што га путник
заборавја у
зеленом гнезду.

Ко зна,
некада је можда била ливада
ова горска дно морско
ти по којој се
је плевио
понорен цвет беле круне
и тихо се чупа;

или по шумама покрај којих се
је река
а заплакао цвет
прогор кога путник
заборавја као змија?

или по шумама у
зеленом гнезду
живим крај обала залеñене Колубаре,
где истом жбуну
сваког часа јавља се
човек или звер.

И можда је прашумом давном
по њој ходио
човек или звер,
а њу су,
заборавде, можда,
пошли мишеви
у доба кад
мине сури
на далекој коси?

ли је моја душа?
Каткада ми је
да ли већ давно била?

Каткада ми је
да ли већ давно била?

Каткада ми је
да ли већ била?


===== CHECKPOINT 049 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


драмског скривени иза
хладног неба тајни
Ти што бескрајем
моју душу засу.

руке ти узвијам
у слабости часу:
Ти си једини спас,
и крајни,
и оног који сумња

Волех га,
у срцу мом
ад све имаде крила,
кад измешане беху
истине и лажи,

и не осетих тад
да ми је дражу
од целог света он,
па сам била туñа
њему најближем.

разиñосмо се тужни
на овом свету украј мирне,
пуне облака речне бране
сад он гледа месец,

једину мету
где очи се наше
на растанку среташе
са друге неба стране

Више немам њега.
Божем својом милоштом
благом спусти руку
на срце његово пуно рана,

јер бојим се сад:
није било дана
кад нисам њему
драгом бола задавала

им се:
с њиме сам ишла,
а на друге се смешила
с другима ишла,
а њему касно стизала:

бојим се:
кад он ме гледао,
на другог очи дизала.

Можда сам много пута
њему драгом
спокојно згрешила.

Послушај, Боже,
речи ове пуне хлада
и срце моје
што се болом прелива:

ека милост твоја
њега благо целива
горко ти се моли
онај који у тебе сумња,
а једино теби се нада.

Боже суморни,
иза сумње видика сиви
хтедох да се слажем,
да га не бих морала корети
себична сам ја,

и не могу никад
прегорети срце његово,
ни разумети да он живи,
а мене не воли.

И тужно је сад.
Ниједним више леком
не да се срце моје
извидати;

огу се сад звезде
к мени с неба скидати,
и месец уз мене пловити
реком да ме утеши;

могу пролећа
над овим земље
пасом мирисати
вечито из облака
и цвета;

могу ме волети
људи целог света.
ја нећу и не могу
ниједним више спасом
да се избавим.

Сад.
Боже добри,
склони


===== CHECKPOINT 049 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


нулески случајни сусрет,
у мени је до живота порастао,
наш случајни сусрет.

Све што ми се
због тебе догодило,
као очарано
живи у мени,
и чини се,
неће проћи,
све што ми се
због тебе догодило.

И волела бих
да тек сада волим
први пут.

ела бих
да не верујем
да ће ми срце за тобом проћи
када будеш
једном отишао.

Говори тихо.
Дрвеће је ноћас будно,
и мени је жао да чује:
како је живот кратак и
није весео.

Говори тихо.
Птице ноћас близу нас певају,
и мени је жао да чују:
како у гласу
нечијем има суза.

Говори тихо.
У ливади оближњој
зрикавци се ноћас
воле радосно,

мени је жао да чују:
да је љубав у срцу
нечијем тужна.

Говори тихо.
Небо је ноћас
бескрајно танко,

и мени је жао
да нас чује Бог,
па да му због нас
тешко буде

Путовали смо скоро
половину дана.

шли смо зането
немирним стазама
и спокојним путевима,
све истим и истим;

али смо увек заборављали
да има заседа и крајева,
и са белом душом изнова
смо почињали.

О, ко би нам опет
у душу знао засадити крин,
па да на почетку
не помислимо са горчином:

како негде чека крај;
па да на крају
не помислимо са горком
мирноћом: како увек
има нових путева,
на којима се стари
заборављају.

мислим шта ли ће доћи
после ове буре.
Да ли ћу, као тица своја
крила после лета,
уморно склопити своје срце,
а као камен себи о грло
обесити живот.

Или ћу занета,
раширених руку,
вихорити земљом,
тражећи поломљена крила
снова да узлетим
ономе чега нема.

И када би бар заједно
одлазили сви.
Али поñем улицом,
гледају ме тужно старци:

опомињем их можда погледом
на умрлу им кћер.


===== CHECKPOINT 050 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


исијиИЛЖИВИ за песничке грехе
Који по неписаним законима
слободно се од њих пише,

имају за уснулих
нечијим законима
слично;

прегршт истих снова и истих
миметничких стискало;

мирисно и необухватно миришу
тек сном;
И увек жедни за сазнањем
некада је и
некада као песник

муñијан.

И за њих све што је
ипак или трн;

и кад је,
ма колико било противречно,
можда било криво.

За такозване песничке грехе
и све што
имају за њих,
ипак и код њих,
знам, и кад је,
кад је и кад,
знам, и кад, и где
потеку.

Морају се, истина,
да рекну и они,
да на наш народ,
али што је,
кад је оно било,
душа остала,
а ми сада;

и кад је,
кад је оно било,
мост за чим трагам.

Морају се, као и пре,
да рекну и они,
да на наш народ,
а ми кад говоримо,

вичемо.

Морају се, истина,
да рекну и они,
да на наш народ,
а ми кад говоримо,

вичемо.

Морају се, после њих,
да рекну и они,
да на наш народ,
вичемо.

Морају се, као и после њих,
да рекну и они,
да на наш народ,
а ми кад говоримо,
вичемо.

Морају се, због њих,
да рекну и они,
вичемо.
Морају се, истина,
да рекну и они,
вичемо.
Морају, после њих,
да рекну и они,
вичемо.
Морају, по свој васиони,
да рекну и они,
вичемо.
Морају, после њих,
да рекну и они,
вичемо.
Морају, после њих,
да рекну и они,
вичемо.
Морају, после њих,
да рекну и они,
вичемо.
Морају, после њих,
да рекну и они


===== CHECKPOINT 050 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Изненад у шуму – клис!
У њој су простори као вода,
и огра, и вода,
и црквена звона,
и црквена звона, и
проносимо их до ушћа,

и свако око нас има читаво
своје поље деловања.

Ко зна шта крије у себи
од седамница,
од којих свака пада по десет,

у којима се човексоће и смрт човек и његов сан.

Ко ће у тој земљи када
задихне педесет ноћи,
као у сну једном дубоком,
дну девету!

И ко ће у тој земљи када
доћи и причека
до краја живота?

И шта ће радост стрти
зене тице кроз
вечери смеје се,

и страх од скоре смрти
буја по градским
плочницима голим,

и до скоре смрти
и радости чета крави,

и безброј нежних тела
што побра,
и безброј нежних,
и јавише се
у истом дану,
на глас вику и у мишљена.

тој земљи ни зечјој стопи
непријатељ веровати не сме,
ни трагу коњских копита.

Договори су можда тајни
и жетелачке песме
и удари шумских секира
и успаванка уз колевку скрита.

, будимо први у праштању,
не треба да се колебамо,
да се колебамо.

Срце је, као земља,
душа наша увек као ваздух,
или човек, па онда заборав,
или праменови његове душе,

и човек па вечност.

И као земља,
или као дуга,
или као дуга,
сила је на земљи
свака огромна звер,
и свако око нас има читаво
сјуши своје срце.

И као да иџто се збило
у сутон зелен,
кад шуме у пролеће уморне,

погодан је час као у сновима.

Ко зна шта крије у себи
и та невина роса сјајна;
какву тешку тајну у себи
држи дете,
као да је сва тамна земља
ова.

тој земљи ни зечјој стопи
непријатељ веровати не сме,
ни трагу коњских копита.

Договори су можда тајни
и жетелачке песме
и удари шумских секира
и успав


===== CHECKPOINT 050 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


еградана њиве што су још синоћ биле смеñе
пала су крилца црвена и бела,
а из сломљенога у огради коца зелени и
модри ројеви се вију.

Протурим ли главу на пролећни ветар,
лице на њему глогом ми процвета.
По Војводини се роје младе пчеле,

као детелине лист су им криоца, увлаче
ми се у недра, у пазуха, у пазуха, и зује око
снова и око слуха.

Нигде нема више гранчице голе;
пружим ли руку кроз прозор,
истог трена рој пролећни


зуком на њу седа и сва олиста
као прут тополе; нагнем ли се
из захуктала воза, коса ми намах
постане зелена, о трепавице
се нахвата зелена роса.

По Војводини се расуле светле пчеле,
криоца су им ситна као у проса;
дигнем ли очи небу, тамо лежи
нескупљен бео откос до откоса.

У Бранковини сад се дрва секу
и у град возе да продаду.
Сиромаси обарају шуму младу:
букве чија кора се још
купа у млеку, цериће
што тек почињу да расту.

Цео боговетни дан погнути секу,
догод сунце не преñе свој пут небом.
Тек кад свештеник на вечерње
сиñе низ реку, седну на пањеве
и маше се торбе с хлебом, и
сваког часа се око њега и око њега у ходу маше, седну на пањеве
и маше се торбе с хлебом.

радан на вочићу једином силазе граду,
на леñима комад проје за ручак носе.
Остају им голе крај куће брегова косе.
Промичу полако по туñег дрвећа хладу.

Хлад своје шуме у граду ће продати,
гледаће очајно у њих брегови голи.
Донеће кући само опанке и свеће и
неколико груменова камене соли,
и то само опанке и свеће, и
неколико груменова камене соли.

Није било ниједне наше
пловидбе да је ниси,
као рибарске жене,
преседела на пучини
глед


===== CHECKPOINT 050 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


inде прогони и стреља,
јер не верује да ће на њу пасти
ниједан врисак што греје.

Не зна дан шта ноћ кува,
нити ноћ шта зора раñа,
не зна грм шта суседни грм сања
нити птица шта се догаñа
у срцу мом.

зна гуштер шта пузи испод камења,
нити кукуруза струк слути
шта се у суседној њиви спрема.

Свакога часа све се мења,
ниједног кута ни листа нема
ни листа нема
ни листа нема
ни листа ни листа.

Свакога часа све се мења,
ниједног кута ни листа нема
ни листа нема
ни листа ни листа.

Ко зна шта се у суседној њиви спрема,
ни листа ни листа нема
ни листа ни листа,
ни листа ни листа,
ни листа нема
ни листа ни листа,
ни листа ни листа,
ни листа ни листа.

Ко ће у тој њиви под којом кртом мирисати
некада као земља тек узорана,
некада као ваздух тек узорана,
као земља тек узорана,
без иједнога листа,
без иједнога листопадна.

Ко ће у тој земљи као у гроб
без мога да ме дира,
без мога да ме дира,
да ме дира, као у гроб
кад јаукем као дете;

као у доба кад су ствари
човеку непознате,

и кад им тек узорам,
кад сваког часа замислим да има негде на земљи
човека који је волео и да му је човек или бор,

или бор, или бор, и да ће као непознати,
бити на земљи,

и да ће као незнана,
над овим што сам
на земљи била.

Ко ће у тој земљи када знати да ме дира не воли,
нити да ми је род тај,
што је кроз крвоток и сва жива бића
провукла кроз читав век,

и да ће у тој земљи када
бити све до смрти,
без мога да ме дира.

Ко ће у тој земљи када знати да ме воли,
без мога да се крете,

и да ме боли нешто у срцу,

томе ће и море ово да уплете
и да ме кане.

И када ноћ, као равнодушна прашина,


===== CHECKPOINT 051 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


инулаНе, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим. Не,
души је већ ко просу,
ближи се, ближи.

Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим. Не,
ни у пролеће,
кадcцветања, када
топла, бела
ти се на
људи опазе!

Ближи се, ближи,лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса,
реза му свјетлуца коса,
реза му свјетлуца коса.
Сви су они заједно провели суОне у сутон изнад понора,
покриваче по пољима,
разне ливаде меке,
поља и шумарци.

Гајим цвет да те закитим кад се вратиш,
топла и мека,
па да на почетку
падне по свему,
не остављам те саму,
ни да се не мења;

никад те више не сретне!

ини се, ближи,лето; у
души већ га слутим кад се вратиш. Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја;


===== CHECKPOINT 051 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


социјална пред свештеником као пред свештеником спуштам главу.

Мој свет се састоји у томе да се грехове што су им се дубоко и без трага,
заборавим,
да човек буде створен као створен, да има срце топлије од анñела,
од свадбовања до живота.

Мој свет се састоји у томе да заједно помажем да се други живота затворе,
да се ствари као што су равнодушност, сажаљење, сажаљење, заборав,
бестелесна тежина, све што се
због њих чини,
и да се о вечности нећу говорити људима.

Могу да се растанемо,
да се избавим.

Могу стићи једино
каква се због других
душа наша привидно раñа,
и голи, јер све пролази.

Могу стићи једино
каква се због других
душа наша људима
ближи и реñи.

Ноћас само да се сретнемо,
гледамо мисли јунака
у пуним и у пуним жутим ситницама.

Могу стићи једино
какав се од њих само
свуñа, уморан, као да се
душа наша раздани.

Вечно се нихају
очи из капака
кроз прозор, кроз прозор, кроз прозор.

Нигде никога, само тајна
замршена гримаса
што се у њу кану,

и мирис из ње се цвате,

само ја и
самоћа бескрајна.

кроз прозор, кроз прозор, кроз прозор, кроз прозор, кроз прозор,кроз прозор, кроз прозор, кроз прозор, ми се
заборавимо и на крају живота,
мој свет се састоји
од недореченога.

Мој свет се састоји се у томе да се човек смеје
својим или лепим,
сестринског или злог погледа,

и да све што се
у мени људима раñа, мисли ми се чине
наставак наше
у детињству игре,

а ми се чине
наставак наше игре,
а ми се чини
наставак наше игре,
а све што се
у нас раñа, све што се
душа мисли, све се
заборавићемо и на крају живота,

и да се све догодило
чега се сећају.

Мој свет се састоји у томе да се човек смеје
с другима кад он почиње да се чини


===== CHECKPOINT 051 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


четрñе много сунца
и једном, кад се сетим
да ли сам ти заиста
тада била драга?

Хвалили се зечеви у
зеленој трави.
Један рек’о:
Тако ми не
отпала рука,
не бојим се вука.
Други рек’о:
Тако ми не
отпала рука,
не бојим се медведа.

Други рек’о:
Мајка да ме жива
не гледа,
не бојим се медведа.

Трећи рек’о:
Тако ми
купусова струка,
не бојим се лисице,
копца ни баука.

Уто нешто шушнуло
негде испод грана,
разбегли се зечеви
на стотину страна
КО ХОЋЕ ДА
ДОЖИВИ ЧУДО

хоће да доживи чудо
мора имати срце
невино као млеко,
не сме бити уображенко
јер такву створу доживети
чудо је тешко.

Ко хоће детињу
радост да наñе
мора умети да опрости
оном ко му подмеће
клопке и замке,

и оне ће се претворити
у кочије и лаñе
и у санке.

Ко хоће да доживи чудо не сме
згазити на стази мрава, не сме
каменом птице да туче, јер од
двораца где чудо спава, та нежна
бића чувају кључе

Паче патки до чланака,
патка коки до пазуха,
кока петлу до грудњака,
пет’о ћурки све до уха,
гуска с гуском пођеднака,

еле крави до вимена,
ждребе коњу до стремена,
јагњад овци до срдаца,
прасе јаги све до руна,

а до њушке куци маца,
врабац чворку испод кљуна,
чворак свраки до колена,
сврака врани до повије,

жабац бари до окрека,
рачић реци до камена,
до обале њиви река,
мравак цврчку до гудала,

цврчак пужу до рогова,
мишић маци до бркова,
јела звезди до очију,

есецак маци до очију,
дете мајци до


===== CHECKPOINT 051 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


примењенаам,
да волим и желим твоја ока два.

Да ли је чежња
за нечим чега нема трка,
за нечим чега нема трка,
за нечим чега нема трка?

И можда је и тако,
али што се то тиче нас,
због чега се тужно тичемо
маглицама и зовем,
којима смо само
шарене птице,
а мирис јела и очи праве,

којима све разумемо и
што са обала живота идемо,

што са обала живота идемо,

и са оне стране живота

болно се тичемо
што нам је доста
душа и мириса,

и крви, и насмеваћемо се свему
што се у нама раñа,

и где се они
сунцокретно и тужно тичемо
и са обала живота заборавимо,

и са обала живота идемо,
и враћаћемо се,
из пролећа у пролеће,
из пролећа у пролеће,
на све,

и где је све нас
душа и где се све догодило.

И што са обала живота на земљи
лишимо више
од земље грумена,
зеба, креја, човека,

што се све на малу људску меру свело
и обвије,

и што са обала живота на земљи
зове и човека,

и чини се, све се то
уз тиху песму и припевићемо
да је и тако,
али што се то тиче нас,
и да је и тако,
због нас све се догодило
човеку или нечему чега нема.

Куда ћеш сама?

Како ћеш лежати
на тамној сумње веñи?

И када те више не буде
седела на престолу
с другима голим,

с другима који су те
денули,

да ли опазити ћеш
твог злога дела?

Куда ћеш
у таму
ти голубице умиљата?

увек се памте они
што су те
по осам пута пљували,
а ти као свињу
пунили по шеснаест пута.

се светлости не мења,
твог чела само
неће се више
уморно и благо ођекати.

Или се више никад нећеш
из пролећа у пролеће враћати,

ни у пролеће враћати,
а ти као свињу
падне


===== CHECKPOINT 052 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


центраА једном за све
моје очи
су наше само исповест и требник.

Месечином сам се опила
често, због среће,
због јада

Пијмо, пријатељу, и сада,
прозорска отвори крила.

ећеш, мање је слатка
часа твог старог вина него
купа ова с висина.

Пијмо је.

Ноћ је кратка.
Пијмо, пријатељу
и сад скупа

ово поноћно пиће, све
моје знаћеш биће кад
задња се испразни купа.

Биће ти сасвим прозирна
моја душа и око;
гледаћеш у срце дубоко,
до самог дна му немирна.

и ће потећи саме
образ стати да се жари;
а месец, крчмар стари,
из шумске смејаће се таме.

Кроз ноћ и влагу дивље
се гуске селе југу и
болно кричу.

Осећам жељу да мутну неку
напишем причу: како односе
оне собом на крила своја бела

два из душе моје драго
нешто, а не знам куда,
и не знам шта.

ражим помиловање за себра што ниче
и умире као трава у заборав из заборава,
за тридесте кућица његовог кромпира,

за усукано кукуруза
стабаоце, за дим над кровом,
за оно где је, следећи оце,
погрешио делом и словом.

За себра увек верна животу,
за себра који сунце воли.
Ако живот изда и сева,
и гуштери, сунца уживачи,

и песникиња мириса, зова, за
себра, себар издати неће, за
себра који у поводу
води по десетину себара
синова.

илуј Боже, оне који су жедни пролећа,
ишчезли као осмех тих меñу звездане
светове.Помисли, Боже, на њих у час
кад просипаш цветове поврх кутова свих.

Заклони, Боже благи, својим гласом
наш смех, и наш глас, ако радосни
будемо у дан кад, жедни живота

младости, они одоше од нас; засени
светлошћу вечном њихов вид, о,
Боже благи, јер мене је стид часа
земаљске радости.


===== CHECKPOINT 052 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


ачима да носим у руци кад
од јада не видим прст
пред собом.

Потребно ми је много нежности,
и то сваког дана,
и много од милоште речи,

потребно ми је примирје
измеñу срца и сећања
измеñу неба и бола
који пред њим клечи.

Потребна су ми добродошлицом
озарена лица многа,
и то сваког трена,
потребан ми је пријатељ
и то што већи,
потребни су ми мостови висећи
преко мржње, преко
неспоразума непремостивога.

у ми поклони.
Мене растужују ти крви пожари
што иза себе остављају пепелиште,
те олује што ниште женина
сневања блага.

Душу ми поклони,
у љубави ја бих хтела
до у вечна времена
да све оставља трага.

Душу ми поклони.
Мени је мало тај
трнутак заборава,
то нестрпљиво
крви хтење.

Душу ми, душу поклони,
од искони у мени
спава чежња

ламена за вечним,
за љубави трајањем
и узнесењем.

Ја сам жена и не чезнем
само за врелим
љубавничким бдењем
после којег душа пада;

хтела бих у загрљају да доживим
светле снове и пијанство оног
мутног склада што љубав се
зове.

Хтела бих да се не изгуби
ниједан наш тренутак
да свака наша милошта
се створи у какав живот,

ма мален био као грумен
вечитог злата, да ми душа блиста
после загрљаја као јулска небеса
звездама крцата.

Душу ми поклони.
Причај ми своје снове у тами,
причај ми детињства сећања.
Жели и ти да будеш уза ме до
последњег дана.

Душу ми, душу поклони,
од искони у мени
спава чежња
за свим што је живот
много и много,
моје снове у мени
с радошћу и горчином се узнети.

Душу ми, душу поклони,
од искони у мени
спава чежња
ламена за вечним,
за љубави трајањем
и узнесењем.

Ја


===== CHECKPOINT 052 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


гребеним се шепури;
кад се за руку узе
осам кап,
он се стеже,
кри.

Плашим се:
да ли ће овај дан сванути
облачним или лепим,
а ја слутим:
да ли ће овај дан сванути
облачним или лепим,
а ја да ли ће овај дан сванути
облачним?

ли ће овај дан сванути
и сном живота?

О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.

За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и боли,
јер све пролази.

Осећам, да досад све је било шала
и опет све тече:
и с болом оставићемо
на дар једно другом,
а све,
како је и било,
и без успомена на све,
и без успомена на све,
и без успомена на све,
и без успомена на све,
остаћу све на свету,

утобно биће и после смрти;

памте и сви
сви они, и они због којих
је дан и ноћас
дан бол газио,

па ће доћи ноћас
на наш брег да радосно
сви поумиру.

помислим,
да ће овај дан сванути
којим се све на земљи
меди и смрт ћу им
теби наудити.

помислим,
да ће у ове стране,
у загонетни дан сванути
и лутаћу све до у ноћ сванути,
па ћу све до смрти знати,

па ћу све до смрти знати,
теби на крила да
боравим овде у санте поларне,
где ме је срце заболело
и живот чудно
заволело.

И ма сунце сијало
ја никад нећу чути железну
мрежу цврчака на заробљеном шуму
маслина.

Јутрос доñе,
кад сви већ поспе,
земљи се ноћас
врћу на ноге,

понешто се уморне
и зује у мени суморно
и вечно пламење.

И чини ми се,
негде као да таласа
душа ми гори и лута,

и боли,
што ће у моје не бан


===== CHECKPOINT 052 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


сегмде на свету још гори,
пламичасти маков цвет,
и сребрни тица лет
и песмица са нежним, као у сновима
и у сну сиво грање,

па све до једног
цветног трена.

И у сну мами цвеће што цвате,
и у сну мами мирис биља што га чине сито,

и у сну тица сребрнасто.

О, не треба
склопити очи
суза, тако да
се не отворе,

па развуци усне:

доñе најпре у њега дубоко,
доñе у њега дубоко,

доñе кроз њега дубоко.

, тако да
меси су му и љубав и срећа,

и његове витезе остају живе,

и оне се никад више
заборавити неће
.

Знам,
једном на све заборавићу.

Срце моје је милости извор;
моје речи се уз ране превијају

као листови лековитог биља,

кораци ми умеју да воде
и оне што лутају без циља.

, кад се човек смеје,
меси су ми и срећа,
и срећа, и бол, и бол, и бол, и све,
меси се уз моје све
своје смеје,
и све до једног
меси се уз моје све
меси.

, не смети се
тамо где без краја
боравићу тица са цветом,
тица са цветом,

и када уз њих
боравићу меко,
остаћу жедна
с пролећа.

Знам,
сад, кад врбе зелене
брдом нашим столују
и јецају меко,
а на наш брег
гледа све:

и они зраци што мекоту облака злате,

се уз тихе звуке
заборавићемо и на њих
на другог очи разлетети.

Знам,
сад, кад врбе зелене
росе, они одоше од мене као тврдом кулом,

на умрлу им кћер.

Знам,
заборавићемо и на њих
и на моје неме снове у сну.

Знам,
кад они постају живи,
и кад им душе
буду поседеле,

као да је љубав
у мени пре меñе


===== CHECKPOINT 053 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


преживетиНе, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Има у мени цела живота
његово невесело лице,
и неком свежом, невеселом, невеселом лепотом данас
он је на све
као што се сан грли. Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса,
румене му очи
су ми за раме веле:

“Ближи се, ближи лето.”

Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже. Сања цвеће;
покриваче косе;
па, роса, трска, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно неж


===== CHECKPOINT 053 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


авнотећа: на општи, меком
небеском шаром
нашим плашњом плашњом плове звезде.

Не мерим срећу ни са
собом која се на живот свила,
ни са злим дном.

Није ми жао што че живота
воде однети и капљу
мога живљења,

сад нека младост
и све нека оде,
а све нека оде.

ала сам те кад снег се топи,
топи, и дува ветар млак.
Близина пролећа душу ми опи,
опи, па жудно удисах зрак.

С нежношћу гледах
стопа ти траг,
траг по снегу белом;

и знадох да ћеш
бити ми драг,
драг у животу целом.

Познала сам те у звонак дан,
дан пијан, свеж и мек.

ињаше ми се већ давно знан,
знан кад те познадох тек.

С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.

Реци ми сад,
када већ прошло све је:
часи болни и дани драги, лепи;

кад нови бол
се старом болу смеје;
од речи твојих
кад душа не стрепи –

реци, да л’ те је моја туга
болела некад, кад сам те
много, много волела?

еци ми сад,
кад ме не волиш више;
кад ти се прошлој
руга нова срећа;

и кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци,

да л’ те је моја радост
болела једном,
кад нисам више
тебе волела?

еци ми сад,
кад ме не волиш више;
кад ти се прошлој
руга нова срећа;

и кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци,

да л’ те је моја радост
болела једном,
кад нисам више
тебе волела?

Некад сам била добра и млада и
поверљива и пуна нада,
некада пре;

си ми тада рећи мог’о
бескрајно много,
о како много
са реч и две.

Спокојни били су


===== CHECKPOINT 053 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


кесе хоће да доживи чуда,
да још једном има срце љубави,
верне у речи речи,
загонетност драгог камења.

Не зна дан шта ноћ кува,
нити ноћ шта зора раñа,
нити ноћ шта зора раñа,
ни ноћ шта зора раñа,
ни ноћ шта пузи,
ни ноћ шта пузи.

Допусти, мајко,
кроз прозор мој да
се осмехнем на њега.

Већ с болом у души сневаш,
загрљај ноћас
горко је ноћас
бескрајно танко,
и болно ноћас
мора да се смеје.

Грлице тихе
брдом нашим столују
и јецају меко.

Око мене некад је морао
зелени сумрак бити
и мирисати смрека.

И као да је јастреб
или орао спуштао се
у моју близину
кад звезде у воду кану.

И можда је голубица мека
једно јутро мртва осванула
на мом зеленом длану.

де су гледале у мој дом
и месечину пио с воденог
цвећа јелен.

А једном, кад мину
олуј или гром,
брдом и ватром се прелива,

брдом и ватром се прелива.

И чини ми се да
поток зелен пролећа једнога
остави на моме крилу росу.

И као да и месец сјаукује
у мој дом
и у њему сја,

загонетност драгог камења.

И као да иџто се збило
у сутон зелен,
кад шуме слазе
на појила.

Несташна реко, у дну мога села,
да ли још памтиш старе наше игре?
Ко сад змајеве шаренога чела крај
тебе пушта, и немирне чигре гони,
те везу?

Да л’ још по теби од хартије лаñе
са невидљивим путницима плове?
Ко именима што у књизи наñе
далеких река наивно те зове,
новим и новим?

але твоје да л’ су пусте или
каква мајушна и боса принцеза
крај тебе шета ко по сјајној вили
у рукама јој од листа лепеза
и чека принца?


===== CHECKPOINT 053 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


стамбеног,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,

За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,

За нечим чега нема трка
и није ни трка,

За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка.

За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка.

За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,

За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка.

Да ли ће љубав према теби доћи и ти,
за нечим чега нема трка,

Кражиш помиловање за несхваћене
који не умеју да премосте
болни скут,

за нечим чега нема трка,
за нечим чега нема трка,

За нечим чега нема трка.

За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,

За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,

За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,

За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,

За нечим чега нема трка.
За нечим чега нема ни трка,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,

За нечега чега нема трка,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,

За нечим чега нема трка,

За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка,
За нечим чега нема трка.
За нечега чега нема трка,
За нечега чега нема трка,
За нечега чега нема трка,
Да ли ће љубав према теби доћи и када исти бива
без проливања крви,
Слуха и вида,

Слуха и вида,

и крви,

Љубави, ћуте ствари
којих нема трка,

И срца узрок полазни,

И срца узрок полазни,

Слуха и вида,

и срца узрок полазни,
Потребна су нам три духа,
Потребна нам је један са другог
и један са другог.

Потреб


===== CHECKPOINT 054 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


пријатнаñе ми сад,
кад ме не волиш више;
кад ти се прошлој
руга нова срећа;

и кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци,

да л’ те је моја радост
болела једном,
кад нисам више
тебе волела?

Ако сам више волела
тебески свет,
трнутак у који се једино могла веровати,

да сам више волела себе,
а не мене,
а волела бих да и ти једном
баш једном,
кад се једном,
кад се ти нова срећа не би могла
у исти мах,
реци, на исти начин,
да се и ти,
кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци,
да л’ те је моја радост
болела једном,
кад нисам више волела себе,

тебески свет,
цветове по којима сам те волела,

да и ти, драги,
кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци,
да л’ те је моја радост
болела једном,
кад нисам више волела себе,
кад нисам више волела себе,
тебески свет.

И када би ме ти
кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци,
да л’ те је моја радост
болела једном,
кад нисам више волела себе,
тебеску душу.

О, кад би знао ти
да сам више волела себе,
кад бих како данас
кад те се сећа – волела себе,
кад нисам више волела себе,
кад нисам више волела себе,
кад нисам више волела себе.

О, кад би знао ти
како је и како је,
кад нисам више волела себе,
кад сам више волела себе,
тебеске светове и све о чему сања

и сања.

, кад би знао ти
како је души
кад и мени
кад је једном хтео да му се плаче,

да му се плаче,
да му се чини како он мрзи и како му се плаче,

да му се чини како он мрзи и како му се чини.

онда, кад не би знао ти
како је и да му је петнаест година
брзо и лако буде,

кад све има да се на малу


===== CHECKPOINT 054 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


револветала вишња,
свуд из осами
двоје љубавника.

Сутра опет у зору доћи
ће дивних људи и жена,
а ја ћу рећи теби своје
бескрајно и тужно
оно што си хтела
да нам је опет
у душу до песме порасла.

Већ је дошло горко,
а ти си хтела
да све узмеш и своје срце сједини.

Већ је дошло горко,
као да је већ дошло горко.

Већ је дошло горко,
као да је дошло као ноћас
бескрајно сви сте ми сви
мили и горки,

и човек и жена,
и бол је прошао,
и човек и жена,
и човек и жена,
и човек, и жена,
и љубав права, и жена,
и човек и љубав права, и човек,
и срећа и бол све што је
моје душе донде било.

је дошло горко,
као да је дошло горко,
као да је дошло горко,
као да је дошло као да је онамо дошло горко.

Свуда је дошло горко
као да је дошло горко.

Све је овде тешко
тешко,
као да је и могло бити,
и да је дошло као дошло горко.

Свуда су пролазни простори узреле радости,
и човек и бол је прошао,
и срећа и бол се никад неће
доћи.

је дошло горко,
као да је дошло горко.

је дошло горко.
Као да је дошло горко.

је дошло као реч чаробна,
тешка,
као да је рекла:
да све пролази.

Свуда је овде тамна и бескрајна туга.

На крају биће
душе и људи и ствари,
и све што се
душа и бол овде раñа,
тешка је само
тешка,
и вечно ће бити.

И волела бих да све
тешко што се у свету раñа,
тешко ће се икада
здати, све што
ти се на свету раñа,
тешко ће бити
тешко као што се мисли.

И волела бих да све има негде топлије
и да све има румени одсјај,
као што се мисли на горску воду,
на горску траву слану.

И волела бих да све има румени


===== CHECKPOINT 054 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Лењим тим увек само имамо срца,
и боли,
јер све што бива,
бива без краја,
и човек све умире.

Не знам са којом је од безброја,
коју је од ћутања
или од изненадног
да ли од змије,

и гриже речи,
ни гриже речи,

ни срце наше,
ни срце наше,
ни срце наше,
ни срце наше,
што се дуга
појављује.

Не знам са којом од безброја
песак је смрти,
ни гриже речи,
ни срце наше,
ни срце наше,
што се раñа у нечијем гласу.

Сунце сија.

Не знам са којом од
песака,
ни радосније од
песака које смо
на свет настаñе
и срећа се;

знам са којом од
песака,
на чијем срцу младом,
после лета,
с пролећа, и буре
што ће доћи,
и растанке
као реч неразговетна,
или као песма над
песак белим.

Били смо млади планински поток,
и као змија увијали се око храшћа.

Били смо понор,
и као страст ронили кроз душу земље,
кроз њу смо са школског
ја поредили небо и дан,

пре бисмо са горким цветом
волели и срцем омаñијано му
били благословени.

Били смо понор,
и као страст ронили кроз душу земље.

смо тиха долинска река,
које смо са обала живота понели,
кроз шуме што смо са обала живота понели,
кроз шуме што смо са обала живота понели.

На нашем дну леже шарени шљунци,
што смо са обала живота понели,
кроз шуме што смо са обала живота понели,
кроз шуме што смо са обала живота понели;

на нашем дну леже шарени шљунци,
што смо са обала живота понели,
на земљи као гњурци, као гњурци, као гњурци, као планински мрави.

У даљини види се море.
При утоку у његов бескрајни
сањај, на земљи,
где нема ни дна,
ни неба,
ни земље обала живота,
и срца узрок полазни за све,

је смрт.

на земљи,
где бубе цвате,
смрт


===== CHECKPOINT 054 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Господа онда ћутим радосно
и гледам како небом
нашим плове облаци.

И зар ми може жао бити
ако има неког далеког
од кога моја душа
зависи и ко са
висина светле дрхтаје
у њу спушта,
као и звезде у воду?

Ћудљиво је огледало
што га носим у души.
Његове очи остају
мирно склопљене

онда када их ја
преклињем да се отворе
и да за тренутак
зауставе оно што пролази.

тако дана блиских
некад моме срцу никада
се више нећу сетити.

Колико тако мене
саме је умрло већ
и није ушло ни у
земаљску вечност
моје душе.

Па се питам,
да ли ће бар
оно што живи
сада у мени

лутати иза
мојих капака,
у вечности неба
очараном сну.

ли ће зрачно
огледало моје душе
само привидно ишчезнути
у неко море светлости,

као звезда кад доñе дан,
или ће његове загонетне
танке шаре болно
задрхтати и замрсити се
са паучинастом мрежом мрака.

Чега ли сам сен ја,
пролазни путник кроз
оно што пролази?

У мени има непровидне
и зелене помрчине прашума.
У мени каткада пева
нешто као страшна тица у поноћ.

на обали моје невеселе душе
цвета цвет што воли сунце.
Одакле ли сам овде дошла ја,
чувар највећег блага
намењеног вечности?

Мириси ливаде као да ме опомињу
на моју давну домовину.
Сенке облака као да су
некада лежале ми на души.
Као да су ме некада мртву
ветрови носили кроз
тужне долине.

Као да су ме некада мртву
ветрови носили кроз
тужне долине.

Идем путем којим проћи нећу више никад.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад више вечерашња ја нећу чути железну
мрежу цврчака на заробљеном шуму
маслина.

Никад, поздрав горки
којим ја ноћи сваке
поздравим своје срце.

овлачимо се по замагљеним стазама


===== CHECKPOINT 055 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


навикама-бисер се састоји од два слоја, два, од којих један чини језгро идеатора, и други, глава тог органа, састоји се од три слоја, док је негде на другим деловима прстен. Спољно-бисерни прстен се састоји од три слоја, од којих сваки чини језгро чини антене, док је у средишту прстена хладњак са језгом за коју се мисли да је постојала. У средишту је, као у хемијском кабинету, кружни сноп, звезда, па би, следећи светлосне олује, оно што се збило, било и завредно. Оно што се збило у средишту чини језгро идеатора, док је испод њега небо, док у средишту земља, па би оно што се збило у средишту, па би било за неку срећу, не би било никад више сунчано. Оно што се збило у средишту је оно што се збило у средишту, док су оне у кружни токри. Оно што се збило у средишту чини средиште идеатора, док су у средишту звезде звезде зенице, док у средишту звезда није више тако, док је у средишту звезда небо. Због свега тога звезде су блиске средишту звезде, па су за њих кружни снопови на планета бољој од звезданих кола, па их видимо само у средишту, док с оне стране света роса није више од два. Будући да је звезде које се збивају у средишту планета, звезде се попут планета у сазвежђе вију кад се воле и које за друге планета има сјајније очи, па их видимо само у средишту, па нам се чини да су звезде које се на небу воле, лепша и реñа више него звезда с оне стране света. Те звезде су блиске средишту планета, па их видимо само у средишту, па нам и звезде у средишту планета имају сјајније очи, а у средишту планета има сјајнија крила, због чега се и мисли да су росније. Атмосфером светле дрхтаје звезда све до мајке, звезда које се у средишту планета воле, па до намноге звезде као што се с оне стране света грде, па до звезда опет све до звезда сетанога пута. На малу људску меру светлост се очи човека могу два пута
изићи с звезде, тако да светлост на њих не пада више од два пута. Не мерим више време на малу људску меру, већ мерим срећу с другим планета, па све до звезда које се воле. Не мерим срећу с другим планета, јер њих не волим више од два. Не мерим срећу с другим планета, јер


===== CHECKPOINT 055 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


fosfoНе, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим,
ближи се, ближи.

Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне, што не смеју бити и
ни кад неко свира. О, никада нећу рећи давно
да ли је и због чега остао траг.

, не остављај ме никад саму,
ни


===== CHECKPOINT 055 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


уље. –О, кад би знао ти
како једнолик бива,
без боје и без дражи,
сваки дан када
те видела нисам.

Заволела сам га.
Вечером сваким
одлазила сам у ливаде
и у сваку цветну круну
спуштала нежним шапатом
његово име,

и потом га ујутру,
намирисано и росно,
редом пољупцима вадила.

Волела сам га.Вечером сваким
остављала сам
у његовој души
јата нежних,
тек роñених шапата;

затим их свако јутро,
пуне његове душе,
са његових усана примала.

Он је отишао.
Вечером сваким лутам
по пољима и зовем га,

вешам своје речи,
отежале од суза,
на крила ветрова
и зовем га;

мешам своје постареле шапате
у шушањ лишћа и зовем га.
Али узалуд:
ујутру чујем само уморан
ођек својих речи.
Он је далеко отишао.

оле бела
мирисна ружа
црни бодљикави трн.

Ти не верујеш мени,
је ли, драги,
да је ружа заволела трн?

И када му она у једну бисерну зору
рече како га воли,
он се грохотом и презриво насмеја.

Ти не верујеш мени,
је ли, драги,
да се трн презриво насмејао?

када једнога дана
неко хтеде узбрати
белу мирисну ружу,
трн му избоде руке.

Ти не верујеш мени,
је ли, драги,
да му је трн избо руке?

Хвала ти за овај час бола препун.
Поред мене усамљен цвет беле круне
и улази тихо у небо месец непун.

О, не треба
склопити очи
суза пуне
кад месец излази.

ићи треба
на ливаде и пут,
где тишина лежи
бистра преко биља

и спава месечине широки скут,
па залутати у ноћи,
без циља, као у сновима.

Јер важно је само
оно што је вечно: месеца
и срца узрок полазни:

и, ма колико било противречно,
вол


===== CHECKPOINT 055 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


сценариоНе, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна. Не,
чему је само
сугра, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Нашта то и чему?

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим. Не,
душа је ноћна мора,
доћи ће ноћас
на наш брег да спокојно
свега се одрекну. Не,
доћи ће дан када
нас оставити мора.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Нашта то и чему?

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим. Не,
не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим. Не, не,
не,
ближи се, ближи. Не,
ближи се, ближи,лето. Не,
ближи се, ближи. Јер
ближи се, ближи,лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса,
реза му свјетлуца коса.

Возимо се


===== CHECKPOINT 056 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Бошно на пустом брегу
око стотинак квадрата плахти,
и голи, драги твојој,
чини ми се,
да све крај нас стоји:

и они што пут настављају,

воле да нас с подсмехом
мотре,

воле да се придружимо
с нечијег срца,

и да се избаве
с нечијег срца.

Ноћ је овде пуна страшних гласова,
крстаре кроз шуму зли вукови,
дозивају смрт старци ћукови,
прориче у ноћи зли вукови,
прориче у ноћи зли вукови.

Меñутим, у шуми зли вукови,
прориче у мрак,

и смрт им домаће пролеће
носи с хриди,

јер у шуми зли вукови се на смртне критике
дају као млади вукови,

а ми као деца чупамо им руке,

прориче у времена тресетом,
не можемо да се мичемо,

да се на живот свој осмехнемо,

ниједним више леком
не Сања нас птица,

уј по шумама у
сена се грања,

уј једног скорог јутра
не гледа нас,
не гледа нас,
ни трагу коњских копита,

ни трагу коњских копита,
ни трагу коњских копита.

Ближи се, ближи,лето,лето,
ноћас су у шуми зли вукови,
а ми као пси што страсно се тлаче
и беже у шуме,

уј свој бездан
из магле се гуске селе.

Ближи се, ближи,лето,лето,
из шумске смејаће се таме,

не сплећу из крлетака.

Ближи се, ближи,лето,лето,
из шумске смејаће се таме,

неизбежно стрти по дану,

ни изнад себе ништа,
а никад нећемо оздравити
од недореченога.

Ближи се, ближи,лето,лето,
из шумске смејаће се таме.

Ближи се, ближи,лето,
ближи се, ближи.

лижи се, ближи,лето,лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним,


===== CHECKPOINT 056 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Старим више леком, јер не умеју да кују, јер не умеју да премосте,
ни капиларских раздаљина
до мајке и сина,
до свакодневне ствари просте;

па се и сад, кад се човек смеје,
изједначи са другима,

кад је њихово заједничко стоглаво лице
пуно крви, да би била од камена,

пуно крви, да не би била од камена,

и да би се рекло
па се рекла, од крви,
па до загрљаја,

свеједно кад, шта, због чега, због чега.

За жене су све хуле,
и све су им кроз крвоток остале,
и све им је кроз крвоток прошао,

и крв је прошао, све до осмеха,

свега се одрекну.

За њине животе,
зенице су им само исповест,
свега се одрекну.

За њине саучеснице,
за њине љубави,
што им, као кроз сан,
не би била од камена,

нит ће им срце за
с нечијег срца
бити сребрна,

месечев комадић леда.

За њине љубави,
а за њине љубави разголићене
као преплашене
зенице,

а за њине речи,
а за пазуха,
што све као кроз сан,
свега се одрекну,

свега се одрекну.

За њине љубави,
што све као кроз сан,
и све што је
моје срца упола,

свега се одрекну.

ражим помиловање за себра што ниче
и умире као трава у заборав из заборава,

за тридесте кућица његовог кромпира,

за усукано кукуруза
стабаоце, за дим над кровом,
за оно где је, следећи оце,
погрешио делом и словом.

за њине љубави,
а за њине љубави разголићене,

бићу после смрти иста са
нероñенима.

За њине љубави,
а за њине љубави разголићене,
а све у трену,
реке као кроз прозор,
заборавићемо и на њих,
јер све што је
душа наша,
и све што је
душа наша,
и све што је
душа наша,

и све


===== CHECKPOINT 056 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


спирала сам ти име на
срце жедно тебе;
нико од људи њиме топле звуке
пре твог повратка никад чути не сме.

О, ти си једини спас,
и крајни,
и оног који сумња

Волех га,
у срцу мом
ад све имаде крила,
кад измешане беху облака,

па сам те
последњи пут гледа,

па сам те
последњи пут срела
на другог.

И ко зна,
нек ми не приñу ока твоја
па да ме загрлиш,

да не верујем
да ће ме срце
за тобом проћи
када будеш једном отишао.

ти, од страха
да се не преплаше
ни кад доñу снови,

да не побегну у
јадно од нас,

кад већ прошлост сине,
не би била од камена,

кад би се од
пролећа могла
Однети.

, ви, истина,
будете увек
езасистични и о
смрти се само
судбином сневаш,

а по њој се и растанете.

А по њу, увек као по уморним путима
и пољима кад сиñе
и где нема
много вере,

останите у њу.

Обећавајте се,
чућете где су пођеднако топле
и срећа и бол жива;

од којих само опе
бестелесна тежина може
бити од сна.

Свеједно је, само је једна од њих,
не и тужна.

, сећања на
не смеју се
ни кад им се плаче,
ни кад им се плаче,

кад им се због њих плаче,

ни кад се због њих
душа не да загрлити.

, кад им се једном због њих
подиви,
може и љубав да се надене,

ако је љубав у срцу жива,
ако љубав буја у срцу,

сваки пут кад се у
сунца загледају.

, кад се од њих само
сугра, и човек проñе,
сваки час се на њих
осмехе,

тешко му је рећи
да ли су
или које од њих само
одлаки.

, кад им се душе
каква се због њих


===== CHECKPOINT 056 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


играчкеим се садила ливада
маслина,
и у једном дану
однели смо више суза
од јулске жеге,
па од разиграних
ливада до шипрага.

А од њих,
кад се поломе
о кршеве,
жир се о
смелост, о
зелене жабљаке,

и мирише на јеле,

и мирише на пелен жеñи,

и у поздраву на њеми
благо је било лице
пенушаво,

и пуно нежности,
и нежности,
и нежности,
и ћутања.

И све је то било
много лепше од
мојих дана,

и све је то
много лепше од
мојих дана.

Изгубљени у ноћ,
понешто се одумиру дани,

људи и ствари,

као младост и бол,
и све је
много лепше и лише од
мојих дана.

Изгубљени у ноћ,
заборав и радости
људи се дозивају,

и у смехом на живота
вуку тужни,

претворени у зраке,

и у сузе,

и у љутине,
јер све је
много лепше и лише од
мојих дана.

ражим помиловање за несхваћене
који не умеју да премосте
ни капиларских раздаљина,

за завиднике који не умеју да премосте
ни капиларских раздаљина,

за завиднике који не умеју да премосте
ни капиларских раздаљина.

за завиднике,
за завиднике,
за људе,
за Уроша,
не могу да се
моје плашње,

а да не побегну ни у
смехове.

За завиднике,
а за завиднике,
за исмеваче,

убице,
убице,
зле убице,
убице,
убице,
чије су само страже,
чије су само страже,
пуне станице, станице, станице, станице, станице, станице, станице.

За велможе које се не могу
Однети у дану,
заборав и тишину,

живети у час ту,
где нема
много вере,
ни споменика на


===== CHECKPOINT 057 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


brziим се сренемо,
разговор се меñ нама
у рукавицама жутим,
а срца им се
бивају као у проса;

и кад се сретнемо,
заборавићемо о
пролећа и јесени.

Ноћас ме само поглади
нежно и благо по косама
и кажи реч ми што греје.

Нигде никога, само тајна
замршена грања,

и срце ми стегло као гвожñе вруће.

Нигде зверке, детета, човека,
а мирис сунца наноси те отуд
одакле нећеш доћи никад,

и светлост има сјај
твојих беоњача,
уза ме корача.

кад год ме грана дарне,
чини ми се твоје раме иде
уза ме, од сенке на стази

учини се да ти чекаш,
а знам да то не може бити
одсад па довека.

Ако нисмо заједно
по априлској газили трави
сачекаћемо заједно
прве мирисе снега.

Ја волим више зиме чистоту
мирну од болеснога дана
пролећњега кад руке без
страсти не могу да се дирну.

ећемо заједно свечане дане
кад душа почиње тихо да сазрева,
и бивају пуне плода њене гране,
и о вечности већ крадом снева.

Смејаћемо се заједно у вечерње часе
кад се човек смеје тише и реñе.

Ја волим више зиме чистоту
мирну од болеснога дана
кад душа почиње тихо да сазрева,

и бивају пуне плода њене гране,
и о вечности већ крадом снева.

Смејаћемо се заједно у вечерње часе,
кад се човек смеје тише и реñе.
Волећемо се кад почињу да се живота
овог сагледају меñе,

кад љубавници постају
једно другом пријатељи
благи и браћа.

Растаћемо се само
пред путањом дугом,
са које не може да се пише,
ни да се враћа.

оље би било у томе пространству
без иједне живе душе
да ни речи нисмо изрекли,
да се на беле љуљашке нисмо пели,
да смо са грлицама снежним
ћутке сели за разбоје.

Боље би било да нисмо
будили


===== CHECKPOINT 057 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


долазиоим се сренемо;
нека се сретнемо;
он се смеје,
због ње се човек враћа.

Не бих могла умрети
када бих се ја растужила,
а њу не бих могла
му живота знати.

Одмара се преда мном
и чека ме.

Седе у пенастој шуми маслиновој
жене и људи и држе у руци по цвет,

и до мене допиру разни горки,
опојни и нежни мириси.

И видим како они
што имају у руци горак цвет
загледају у њега дубоко.

, страсним мирисима
опијени, сањају земљу.
И пуно детињастих руку кида
крунице неког цвећа
и нежан мирис расипа.

А слушају сви,
сви слушају море.

Неки чују само
пенушави шум венчастог
обалског таласа.

Неки слушају
задихани и непрекидни
јуриш далеких
путника пучине.

И неколико њих
замишљено ослушкују
кобни мир дубина.

дем путем живота,
а преда мном и за мном
иду људи и шире
руке радосно.

Сви виде како трепти
сунце у мрежи
пауковој као звезда,

и греје из каменог
срца стена,
и мирише жарко
у пуним лета цветовима.

Сви виде како
и под морем гори оно,
огромно и златно,
и у ватрене руже
прогорева.

осећају лепо сви
да је оно топло
срце живота,
и да све има румени одсјај
његовог осмеха.

осећају лепо сви
да је оно топло
срце живота,
и да све има румени одсјај
његовог осмеха.

Само један младић
очију невеселих гледа
како се вода кобно
црни измеñу две хриди,

и мисли: како драгу
због лепоте те страшне
воде није никада пољубио.

Као бели водени цвет
језером лута ми по душе
огледалу давни бели дан.

златом сунца
побледео месец сања
као усамљен мален облак.

И све је као облак бело.
И бела девојка
што плива крај обале;

и сан дечака
што са вреле


===== CHECKPOINT 057 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


печурилиш се, мајко,
и носим у руци кад
од јада не видим прст
пред собом.

Потребно ми је много нежности,
и то сваког дана,
и много од милоште речи,

потребно ми је примирје
измеñу срца и сећања
измеñу неба и бола
који пред њим клечи.

Потребна су ми добродошлицом
озарена лица многа,
и то сваког трена,
потребан ми је пријатељ
и то што већи,
потребни су ми мостови висећи
преко мржње, преко
неспоразума непремостивога.

у ми поклони.
Мене растужују ти крви пожари
што иза себе остављају пепелиште,
те олује што ниште женина
сневања блага.

Душу ми поклони,
у љубави ја бих хтела
до у вечна времена
да све оставља трага.

Душу ми, душу поклони,
од искони у мени
спава чежња

ламена за вечним,
за љубави трајањем
и узнесењем.

Ја сам жена и не чезнем
само за врелим
љубавничким бдењем
после којег душа пада;

хтела бих у загрљају да доживим
светле снове и пијанство оног
мутног склада што љубав се
зове.

Хтела бих да се не изгуби
ниједан наш тренутак
да свака наша милошта
се створи у какав живот,

ма мален био као грумен
вечитог злата, да ми душа блиста
после загрљаја као јулска небеса
звездама крцата.

Душу ми поклони и задњу јој
честицу сваку и најлакши
дашак сваки њеног бездана.

О дај ми својих суза, ноћних
нејасних мука, причај шта срце
ти најчешће сања и чује.
Дрхти од изненадног звука
мога корака и гласа,

од милоште речи до стрехе,
од презања до ругобе,

од туге до загрљаја,

од презања до несна,
од презања до склада,

од презања до скота,

од презања до скота,
од туге до несна,
од презања до скота,
од презања


===== CHECKPOINT 057 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


сервламеотипије као што је случај с другим мелодијским светом, брегу о њему, о томе како се са њим љуби,

чује се у више кругова.

Свирала мека у устима ветру,
и кроз прозор лута,
има свирача Србија, Влашића,
не зна ко му је друг,
не зна шта му је дражи од
далека што се због тебе догодило.

Свира Србија, на сваком квадратном метру
има свирача по три, по четири.

Свирај, месече, у осмех развуци усне:

ели народ прљавих ноката,
а ја још

неко пева:
ели народ прљавих ноката,
а ја каобеспослени монах
у звездану гледам висину.

И видим да под
окоманују грање,

руке чисте као од злата,

слушају свирача по три,

или по четири, по четири.

је на сваком квадратном метру
има свирача по четири, по четири.

је на сваком квадратном метру
има свирача по четири, по четири.

Ко сад стоји крај њих у роси,
по четири,
и свако јутро у игру слеће по четири,
и свако јутро у игру росан стоји.

Свирај, месече, у осмех развуци усне:
ели народ прљавих ноката,
а ја каобеспослени монах
у звездану гледам висину.

је на сваком квадратном метру
има свирача по четири, по четири.

је на сваком квадратном метру
има свирача по четири, по четири.

је на сваком квадратном метру
има свирача по четири, по четири.

је на сваком квадратном метру
има свирача по четири, по четири.

је на сваком квадратном метру
има свирача по четири, по четири.

Свирај, месече, у осмех развуци усне:
ели народ прљавих ноката,
а ја каобеспослени монах
у звездану гледам висину.

је на сваком квадратном метру
има свирача по четири, по четири.

је на сваком квадратном метру
има свирача по четири, по четири.

је на сваком квадратном метру
има свирача по четири, по четири.


===== CHECKPOINT 058 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


mpде су певали врлине,
а од њих, као и сада,
сваки мучан дан
спокојно се мучим,
а преда мном и за мном
иду људи и шире
руке, и

воле благо као брату
кад ми је срце жедно свега
могло да се смеје,

сваки дан ми је драг,
а знам да то не може бити
одсад па довека.

Ја више волим да прећутане
одемо она и ја тамо
где истом светлошћу
сја и зора и ноћ и дан;

амо где су пођеднако топле
и срећа и бол жива;

тамо где је од истог вечног ткива
и човек и његов сан.

Ма живела хиљаду година,
бићу после смрти иста са
нероñенима.

Ма била најсрећнија,
бићу после смрти иста са оним
ко је увек плакао.

Ма била клеветана,
бићу после смрти иста са оним
ко је увек плакао.

остала у сећању свих људи,
нећу после смрти знати да ме
се сећају.

Ма поседовала сва знања,
знаћу после смрти мање
од земље грумена.

Ма имала срце топлије од анñела,
бићу после смрти равнодушнија од
самог камења.

Ма се светлости ваздан радовала,
нећу после смрти моћи изићи из
помрчине.

како свесна себе бивала,
нећу после смрти знати да
сам постојала.

Зелени пожари трава
букте около мене,
а ја венем.

Сунцу у очи право гледају
јагорчевине зене,
а ја венем.

Небо је млада башта
пуна глогове пене,
а ја венем.

тица у грању гнездо
све јутро кљуном дене,
а ја венем.

Руке су девојака
перунике неразвијене,
а ја венем.

Свакога се тренутка
понешто у живот прене,
а ја венем.

Осећам, полудећу пролећа
овога због
неке далеке лепоте под
небом роñеног бола и занесена
лутаћу испод звезданих кола.

ејем се,
а све ми је
као да суза
нека огромна


===== CHECKPOINT 058 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


падине младога који мисли
да је човечанство,
Да лепота
коју му очи виде,

Настаје кад он
је на свет насто,
Да нико није волео слично,

Да велика светковима
људског живота
Тек с њим поста.
За свачије мишљење
детињасто И јеретично.

Тражим помиловање за свадбе
учињене без венчања
без благослова архијереја,
ван Студенице и Дечана,

свадбовања оних
који су сунце
узели за сведока,
а за измирну
прогласили мирис биља;

за оне што су без сватова,
као у задужбину
Светога краља,
ушли у дубоку шуму
мирну пуну косова,
зеба, креја.

И над отвореном
књигом живота
што је блистала,
шумела и мирисала,

као изнад јеванñеља,
на питања шуме
узимају ли се
драге воље одговорили,
прво човек па онда жена,

пред свештеником
што други чине,
да ће заједно
сав живот проћи,
његово месечином обасјано
вилинско поље
и његове урвине.

Морам ти лепе вечери неке
зенице топле згледати до дна,
па ти на капке провидне, меке,
лагано као миловање сна
спустити усне.

Морам, кад једном опазим да ме
с радошћу среташ последњи пут,
уз тиху песму на твоје раме,
тај тако чудно примамљив кут,
спустити главу.

ћеш лепих јутара неких
пружајућ другој зеница дна рећи:
О, где су они меки,
слични милошти лакога сна
пољупци њени?

Тако ћеш често у ноћи јату,
када ти живот не буде драг,
рећи: “О, где је она као брату
да ми са срца збрише бола траг
додиром руке?”

Тако ћеш, после лутања разна
осамљен кад се видиш први пут, рећи:
“О, где је она мазна рамена мога
на осамљен кут да спусти главу?”

О теби нећу говорити људима.
Нећу им рећи да ли си ми само
познаник био или пријатељ драг;

какав је, ни да ли је у
нашим сновима и жудима
дана ових остао траг.


===== CHECKPOINT 058 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


}Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Нашта то и чему?

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим. Не,
ближи се, ближи,лето. Не,
ближи се, ближи,лето. Не, ближи,лето. Не,
ближи се, ближи. Не,
ближи се, ближи.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим. Као да је на
домовину текистрој земљи?
Мирису ливаде бујне и без наде у растужење.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се, ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као да је у
булкама црвеним
п трн увек у путу
и роси која ми не приñе.

Помаља усне рујне у путу преда мном. Као да је
болно када неко свира.

Помаља усне рујне у путу,
од јутра до мрака. Могу ми
јавити неувелих усана,
неудних шапата,
ни оне којима
сребром замрсена лица.

А не, не, не, не,
ближи се, ближи лето. Као да је
дошло у трн као у поноћ
изнад врлине и подавиле се
у шушњу магли.

лижи се, ближи лето. Као да је
недалеко од мога села,
а тако и од
свог села,

и са њим, брдом и сећањем,
кад не он,
кад је и од
свог села, и кроз
нас две све до
вечности, и после тога,
кад се све о


===== CHECKPOINT 058 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


СтојанаНе, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим. Не,
ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити


===== CHECKPOINT 059 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


обавештајнеим се дуже од три пуна дана
Поспаћемо у близину
где ћемо се поздравити,

тамо где ће свежи,
сребро, крви и ужаса
и зора и ноћ и дан,

када ћемо бити једно другом пријатељи.

О, никада нећемо оздравити
од чудеснога туговања.

Што дана тих да угледамо
тица сребрна крила,

у шуму у сенци целу;

Не будите сада туñи,
ни после кише туñи,
пуне облака речне бране
сад у шуми,

где ћемо се поздравити,

сећаћемо се дуго
ма и заволели затим друге.

То су пролећа
сећаћемо се увек
на којима се
сузе разлетеле
као змија у заборав.

Кад се поломе
о кршеве, пољане,

као детелине,

и планине,

сребро, дубоко у ноћ
и зора,
сребро, љубав ће се воле
и с пролећа
и с болом у срцу

тудоћи до песме,

и до загрљаја.

, никад нећемо оздравити
од чудеснога туговања.

Што дана тих да угледамо
тица сребрна крила,
у шуму у сенци целу,
сад у сенци целу,
сад у сенци целу.

Свеједно кад: да ли у шуми,
у лишћу, на сламу,
на ветру,
ни у меком
оку, ни у меком
спору.

Свеједно кад: да ли у тица лету,
ни у виру,
ни у смиру,
ни у смиру.

Свеједно кад: да ли у тица летима,
ни у тица летима,
ни у нежним мирима,
ни у нежним њивама,
ни у нежним њивама,
ни у нежним њивама,
ни у нежним њивама,
тражим цветовима,
змија и зова,

ма колико да се тужно
а у игру диже,

ма колико да се тужно
заборавим.

Све ствари,
и све што се
због њих збило,
тамо где су од памтивека
плачемо, у сну,
тамо где се никад нећемо оздрав


===== CHECKPOINT 059 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


стипендистаим се молим да ме не дира срце моје,
јер не видим у мени сад залогу
роñенице на дланима срце моје,
и да не верујем
да ће ме срце моје као живи
када ођедном нестати.

Па се питам,
прича ли то нама неко
свакога сутона
о нечему што ће
неизбежно доћи?

Свака твоја реч,
у мени је до песме порасла
свака твоја реч.

твој додир,
у мени је до загрљаја порастао
сваки твој додир.

Наш случајни сусрет,
у мени је до живота порастао
наш случајни сусрет.

Све што ми се због тебе догодило
као очарано
нежно је,
и чини се, неће проћи
све што ми се због тебе догодило.

И волела бих
да тек сада волим
први пут.

ела бих
да не верујем
да ће ме срце моје
када ођедном нестати
када будеш једном отишао.

Говори тихо.
Дрвеће је ноћас будно,
и мени је жао да чује:
како је живот кратак и
није весео.

Говори тихо.
Птице ноћас близу нас певају,
и мени је жао да чују:
како у гласу
нечијем има суза.

Говори тихо.
У ливади оближњој
зрикавци се ноћас
воле радосно,

мени је жао да чују:
да је љубав у срцу
нечијем тужна.

Говори тихо.
Небо је ноћас
бескрајно танко,

и мени је жао
да нас чује Бог,
па да му због нас
тешко буде

Путовали смо скоро
половину дана.

шли смо зането
немирним стазама
и спокојним путевима,
све истим и истим;

али смо увек заборављали
да има заседа и крајева,
и са белом душом изнова
смо почињали.

О, ко би нам опет
у душу знао засадити крин,
па да на почетку
не помислимо са горчином:

како негде чека крај;
па да на крају
не помислимо са горком
мирноћом: како увек
има нових путева,
на којима се стари
заборављају.

мислим шта ли ће доћи
после ове буре


===== CHECKPOINT 059 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


генерација сам имала
свега једно,
мало, несрећно срце.
Да ли ти је оно
доста, драги?

Хвалили се зечеви у
зеленој трави.
Један рек’о:
Тако ми не
отпала рука,
не бојим се вука.
Други рек’о:
Мајка да ме жива
не гледа,
не бојим се медведа.

Трећи рек’о:
Тако ми
купусова струка,
не бојим се лисице,
копца ни баука.

Уто нешто шушнуло
негде испод грана,
разбегли се зечеви
на стотину страна
КО ХОЋЕ ДА
ДОЖИВИ ЧУДО

хоће да доживи чудо
мора имати срце
невино као млеко,
не сме бити уображенко
јер такву створу доживети
чудо је тешко.

Ко хоће детињу
радост да наñе
мора умети да опрости
оном ко му подмеће
клопке и замке,


и оне ће се претворити
у кочије и лаñе
и у санке.

Ко хоће да доживи чудо не сме
згазити на стази мрава, не сме
каменом птице да туче, јер од
двораца где чудо спава, та нежна
бића чувају кључе

Паче патки до чланака,
патка коки до пазуха,
кока петлу до грудњака,
пет’о ћурки све до уха,
гуска с гуском пођеднака,

еле крави до вимена,
ждребе коњу до стремена,
јагњад овци до срдаца,
прасе јаги све до руна,

а до њушке куци маца,
врабац чворку испод кљуна,
чворак свраки до колена,
сврака врани до повије,

жабац бари до окрека,
мишић бари до окрека,
јела звезди до очију,

есец сунцу до пламена,
дете мајци до криоца,
мама тати до рамена.

Дечаче, признајем ти,
ни за мене нема у свету
ствари ни мртве ни неме,
камење хода и певају траве;

све ствари су у свету живе,
и големе


===== CHECKPOINT 059 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


мозгове који се више свиђа,
заборавићемо тек сада.

Већ сада,
после многих срца
заборавићемо и
из свију грла омаñу
небеске висине.

Већ ће се једном за
моје снове у пролеће,
уморне да
буду тајне.

Већ за јутром данас,
моја душа шета по
светлом брегу:

по снегу белом сања у сенкама снежне
светости и месечине,

свакој жаруљи што плете
и врхове стена,

где се још давним
мојим плимом
сањају опијене магле.

И по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,

и по нежности, и по нежности,

и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,

и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,

и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,

и по нежности, и по нежности,

и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,

и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по нежности, и по нежности,
и по


===== CHECKPOINT 060 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


амерноаспорела сам ти своје срцесамо за један дан,
кад ме не волиш више;

кад ти се прошлој
руга нова срећа;

и кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци,

да л’ те је моја туга
болела једном,
кад нисам више
тебе волела?

Да ли сам се радовала кад сам те
много, много волела?

Хтела сам ти своју срећу да
само у детињству –
кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци,
да л’ те је моја радост
болела једном,
кад нисам више
тебе волела?

Хтела сам да се не изгуби
само једном,
кад нисам више
тебе волела.

Хтела сам да се не изгуби
само једном,
кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци.

Хтела сам да се не изгуби
само једном,
кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци,
да л’ те је моја радост
болела једном,
кад нисам више
тебе волела?

Хтела сам да се не изгуби
само једном,
кад нисам више
тебе волела.

Кад сам те
много волела,
знала сам те

и кад сам те
много, много волела.

Да ли сам те
много волела?
Хтела сам да се не изгуби
само једном,
кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци.

Хтела сам да се не изгуби
само једном,
кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци,
да ли ти је оно било
душа свих људи,
от чега се само
ломи?

Хтела сам да се не изгуби
само једном,
кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци,
да ли ти је оно било
душа свих људи,

и да ли ти је оно било
душа свих људи.

Хтела сам да се не изгуби
само једном,
кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци,


===== CHECKPOINT 060 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


врхови младога који мисли
да је човечанство,
Да лепота
коју му очи виде,

Настаје кад он
је на свет насто,
Да нико није волео слично,

Да велика светковима
људског живота
Тек с њим поста.
За младога који мисли
да је човечанство,
Да лепота
коју му очи виде,
Да велика светковима
Тек с њим поста.
За свачије мишљење
детињасто И јеретично.

Тражим помиловање за свадбе
учињене без венчања
без благослова архијереја,
ван Студенице и Дечана,

свадбовања оних
који су сунце
узели за сведока,
а за измирну
прогласили мирис биља;

за оне што су без сватова,
као у задужбину
Светога краља,
ушли у дубоку шуму
мирну пуну косова,
зеба, креја.

И над отвореном
књигом живота
што је блистала,
шумела и мирисала,

као изнад јеванñеља,
на питања шуме
узимају ли се
драге воље одговорили,
прво човек па онда жена,

пред свештеником
што други чине,
да ће заједно
сав живот проћи,
његово месечином обасјано
вилинско поље
и његове урвине.

Морам ти лепе вечери неке
зенице топле згледати до дна,
па ти на капке провидне, меке,
лагано као миловање сна
спустити усне.

Морам ти једном у дана јату
од мрског дана учинити драг,
па ти на срце, благо као брату
кад бих да бола отклоним траг,
спустити руку.

Морам, кад једном опазим да ме
с радошћу среташ последњи пут,
уз тиху песму на твоје раме,
тај тако чудно примамљив кут,
спустити главу.

ћеш лепих јутара неких
пружајућ другој зеница дна рећи:
О, где су они меки,
слични милошти лакога сна
пољупци њени?

Тако ћеш често у ноћи јату,
када ти живот не буде драг,
рећи: “О, где је она као брату
да ми са срца збрише бола траг
додиром руке?”

Тако ћеш, после лутања разна
осамљен кад се видиш први пут


===== CHECKPOINT 060 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


ловац скривени иза
хладног неба тајни
Ти што бескрајем
моју душу засу.

руке ти узвијам
у слабости часу:
Ти си једини спас,
и крајни,
и оног који сумња

Волех га,
у срцу мом
ад све имаде крила,
кад измешане беху
истине и лажи,

и не осетих тад
да ми је дражу
од целог света он,
па сам била туñа
њему најближем.

разиñосмо се тужни
на овом свету украј мирне,
пуне облака речне бране
сад он гледа месец,

једину мету
где очи се наше
на растанку среташе
са друге неба стране

Више немам њега.
Божем својом милоштом
благом спусти руку
на срце његово пуно рана,

јер бојим се сад:
није било дана
кад нисам њему
драгом бола задавала

им се:
с њиме сам ишла,
а на друге се смешила
с другима ишла,
а њему касно стизала:

бојим се:
кад он ме гледао,
на другог очи дизала.

Можда сам много пута
њему драгом
спокојно згрешила.

Послушај, Боже,
речи ове пуне хлада
и срце моје
што се болом прелива:

ека милост твоја
њега благо целива
горко ти се моли
онај који у тебе сумња,
а једино теби се нада.

Боже суморни,
иза сумње видика сиви
хтедох да се слажем,
да га не бих морала корети
себична сам ја,

и не могу никад
прегорети срце његово,
ни разумети да он живи,
а мене не воли.

И тужно је сад.
Ниједним више леком
не да се срце моје
извидати;

огу се сад звезде
к мени с неба скидати,
и месец уз мене пловити
реком да ме утеши;

могу пролећа
над овим земље
пасом мирисати
вечито из облака
и цвета;

могу ме волети
људи целог света.
ја нећу и не могу
ниједним више спасом
да се избавим.

Сад.
Боже добри,
склони


===== CHECKPOINT 060 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


nego сам имала
свега једно,
мало, несрећно срце.
Да ли ти је оно
доста, драги?

Хвалили се зечеви у
зеленој трави.
Један рек’о:
Тако ми не
отпала рука,
не бојим се вука.
Други рек’о:
Мајка да ме жива
не гледа,
не бојим се медведа.

Трећи рек’о:
Тако ми
купусова струка,
не бојим се лисице,
копца ни баука.

Уто нешто шушнуло
негде испод грана,
разбегли се зечеви
на стотину страна
КО ХОЋЕ ДА
ДОЖИВИ ЧУДО

хоће да доживи чудо
мора имати срце
невино као млеко,
не сме бити уображенко
јер такву створу доживети
чудо је тешко.

Ко хоће детињу
радост да наñе
мора умети да опрости
оном ко му подмеће
клопке и замке,

и оне ће се претворити
у кочије и лаñе
и у санке.

Ко хоће да доживи чудо
мора се радовати као ласте,
мора му бити дато да може
и заплакати обилато
и кад до дечака већ одрасте.

хоће да доживи чуда
мора се радовати као ласте,
мора веровати да она постоје и кад до дечака већ одрасте,

да одрасте и пре него што се врати.

хоће да доживи чуда
мора веровати да она постоје и после му
не мора умрети.

Мора веровати меñ’ гласовима
који допиру до нашег уха у
тихо вече да их
још исто толико има,
да и песма за коју немамо слуха,
сваки час украј нас протече.

Ко хоће да доживи чуда не сме
згазити на стази мрава, не сме
каменом птице да туче, јер од
двораца где чудо спава, та нежна
бића чувају кључе

Паче патки до чланака,
патка коки до пазуха,
кока петлу до грудњака,
пет’о ћурки све до уха,
гуска с гуском пођеднака,

еле крави до вимена,
ждребе коњу до стремена,
ј


===== CHECKPOINT 061 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Ајзаспоразума два света. сретне се у
тамној дубрави,
у сребрној вили
где му очи виде се.

Допусти се, мајко, да зору
кад зора доñе,
допусти дубоке шаре.

Пролеће, данас зваћу те чистотом:
још сунце врело пољубило није
ока ти два; а стидљиво ти лице још
се крије,
и неком свежом, невином лепотом данас
ти сја.

еће, данас радост ћу те звати:
јер за осмехе чело твоје ведро
једино зна. На твоје чисто,
насмејано недро данас прљавом
ногом не бих стати желела ја.

Већ кад бих како данас лептир била,
па да високо у зрак се узнесем,
надвисим све:
да теби нигде мрљу не нанесем, да
само сенком својих танких крила
додирнем тле.

Осећам вечерас, док посматрам ласте
и пупољке ране, како срце моје
полагано расте к’о видик у лепе,
насмејане дане;

како с младим биљем постаје све веће
и лако к’о крило, и како му цело једно
небо среће и пакао бола не би доста
било;

чезне за свим што би живот мог’о
лепог да му даде, и да му ничега не
би било много: тако су му велике
чежње му и наде.

Осећам, да досад све је било шала
мога срца врела; да још ником нисам
љубав своју дала колико бих могла и
колико хтела;

Да има у мени цела нежна плима
речи неречени’, да бих срце могла
поклањати свима и да опет много
остане га мени.

Да ми је да не умрем у туñини
Лепе су све букове у земљи честе,
ливада свака лепа је млада, и све
реке непознате, сви врхови што се
сунцем злате, све и где није и где
јесте поглед и нога ми ступила
када.

кут земље на ком смо жито жели
и са кога смо цедили вина, земља
коју смо пили и јели, чија на огњу
палили дрвета, где смо сахранили оца
и сина, као да је сва гроб
прадед


===== CHECKPOINT 061 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


надвладуше већ вече,
кад већ вече
и ноћ и златан печат,

кад се све мења,

кад се све мења,

кад се сва тамна гнезда
душе јаве.

, кад се сва тамна гнезда
душе јаве,

кад сви браће
кад се сва тамна гнезда
душе јаве,

кад сви браће
кад се сви браће
кад им душе врате,

кад се све мења,

кад сви браће
кад се сва тамна гнезда јаве,

кад сви браће
кад се сви демони јаве,

кад сви демони што се у свете
душе јаве,

кад сви демони у душе људи верују,

кад сав свет се састоји,

одводе се сва тамна гнезда,
душе се само црвене,
кри све што се мисли
да је на свету.

И ја, драги,
сунце у душу моје крај обале;

душа је моја страна
гомили људи и ствари,
и ћути у мени суморно.

Смејем се, драги,
кад се мисли враћају
из тајне у моју близину,

кад ја не видим прст
пред собом кад ме се сетити нећу,

тад изненадно бродоликом
доћи да ме угледа,

да га на путу сретнем.

Осећам, полудећу пролећа овога
због неке далеке лепоте под
небом роñеног бола и занесена
лутаћу испод
ближа и од
далека.

ма где била, увек ћу
ближа и од
далека на звезди
гледати дубоке кутове
сад онолике даљине.

И ма шта гледала видећу
на водама сенку брода.

И када лета буду и
узри на њивама клас
чиниће ми са да чујем
злослутница раних
благо растужен глас.

И ма сунце сијало
ја ћу чути шапате
младе априлске кише

полудећу,
полудећу
и нећу никада више
из пролећа овога побећи
и вечно ћу о њему снити.

Ни опазити нећу живот
што тек ми нагли.
А прошлости за мном
стаза као змија
у мален котур
ће се свити
и нестати у магли.

И осећам,
остаћу жедна
ове далеке лепоте.

И враћ


===== CHECKPOINT 061 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


зарим не треба
извидати тек роñене деце,

кад ођедном не може
све да се забележи.

Заборав за вечним увек
жива у срцу нашем,

и кад људи верују
у Бога у себи га носе,

Не могу
све да се забележи,

да се с њиме доñе,

да с њиме заједно
свега се одрекну.

Не мора
све да се забележи,
како је могуће,
како је могуће
да се забележи,

како је могуће
лепота
ти што се о мени мисли

и да се с њиме заједно
сав живот сања.

Не мора
све да се забележи,
како је могуће
лепота
ти што се о мени мисли

и да се с њим смеје.

На крају биће све
твоје среће и јада.

Не мора
све да се забележи,
како је могуће
лепота бити
и с њим заједно
Све што се о мени мисли

и да се с њим љуби,

и да му се за
тебе држи
увек се чека,

одмара.

Свеједно да ли је живот
или од смрти страх
који од
мене се само сја,

ни да ли је од смрти страх
или од
или од несанице сећања.

И само по себи,
свеједно да ли је љубав
или од смрти страх
који од
мене се само сја,

и да ли је од ћутања
или од човекове вере

да ли се бар као равнодушна прашина на
мостове сухе
или од изненадног звука
свих ласту.

Свеједно да ли је од смрти страх
или од скоре смрти страх
који од
неке свемоћне руке
осећа да се каје.

Свеједно да ли је од смрти страх
и од несанице страх
који од
неке свемоћне руке
доñе од смрти страх.

Свеједно да ли од смрти страх
или од сагрешења
што се једино сја,

или од смрти страх
да се једино сја,

или од свега
што се мисли

ја се само сја,

ма се сја,
мора
све што се о мени сања
да се сја.


===== CHECKPOINT 061 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


ˮим се сренемо,
неко ми је читао нешто,
а
у мени ти је читао нешто:

потребно ми је много нежности,
и то сваког дана,
и много од милоште речи,

потребно ми је примирје
измеñу срца и сећања
измеñу неба и бола
који пред њим клечи.

Потребна су ми добродошлицом
озарена лица многа,
и то сваког трена,
потребан ми је пријатељ
и то што већи,
потребни су ми мостови висећи
преко мржње, преко
неспоразума непремостивога.

у ми поклони.
Мене растужују ти крви пожари
што иза себе остављају пепелиште,
те олује што ниште женина
сневања блага.

Душу ми поклони,
у љубави ја бих хтела
до у вечна времена
да све оставља трага.

Душу ми, душу поклони,
од искони у мени
спава чежња
ламена за свим што је
душа моја и кад људи
воле љубављу
до у вечна времена.

Ја сам жена и не чезнем
само за врелим
љубавничким бдењем
после којег душа пада;

хтела бих у загрљају да доживим
светле снове и пијанство оног
мутног склада што љубав се
зове.

Хтела бих да се не изгуби
ниједан наш тренутак
да свака наша милошта
се створи у какав живот,

ма мален био као грумен
вечитог злата, да ми душа блиста
после загрљаја као јулска небеса
звездама крцата.

Душу ми поклони и задњу јој
честицу сваку и најлакши
дашак сваки наш тренутак,

и све до смрти провела,

да би сва наша срца
била тужна, тужна и стамена.

О дај ми својих суза, да их тек сада загрлим
после загрљаја као јулска небеса
звездама крцата.

Дрхти од изненадног звука
мога корака и гласа.

ели се грања сутон
на ливади оближњој,
где још давним
пламеном гори роса.

ели се галије облака
на перилу,
где још давним


===== CHECKPOINT 062 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


изазваним више од сна него од сна. О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.

Осећам вечерас, док посматрам ласте
и пупољке ране, како срце моје
полагано расте к’о видик у лепе,
насмејане дане;

како с младим биљем постаје све веће
и лако к’о крило, и како му цело једно
небо среће и пакао бола не би доста
било;

како с младим биљем постаје све веће
и лако к’о крило, и како му цело једно
небо среће и пакао бола не би доста
било;

и кад би знао како је болно бити у
смеху, и како му цело једно
небо среће и пакао бола не би доста
било,

не бих га никад више волео,

да све што би у
небеском свету било тако чудно и тако лако,

и са друге он би се у
небеском свету и пакао бола и бола могао свити,

и кад би од
свега само један
дан и час могао побећи.

Осећам, да досад све је било шала
мога срца врела; да још ником нисам
љубав своју дала колико бих могла и
колико хтела;

Да има у мени цела нежна плима
речи неречени’, да бих срце могла
поклањати свима и да опет много
остане га мени.

Да ми је да не умрем у туñини
Лепе су све букове у земљи честе,
ливада свака лепа је млада, и све
реке непознате, сви врхови што се
сунцем злате, све и где није и где
јесте поглед и нога ми ступила
када.

кут земље на ком смо жито жели
и са кога смо цедили вина, земља
коју смо пили и јели, чија на огњу
палили дрвета, где смо сахранили оца
и сина, као да је сва гроб
прадедовска, крваво нам је блиска
и света.

У ту бих земљу хтео да легнем, у тај
крај где биљка свака, где бубица
свака болно ме дира као жбун што на
братовом гробу цвета, као мрав што
њиме мили. Земља са које смо јели и
пили, која нам је као


===== CHECKPOINT 062 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


октобар помози да се затворе врата
тамница и казамата,
да савести људима
буду једине страже.

Не говорим вам овако
као песник или жена,
као Србин
с вама разговарам.

Ми били смо увек
књига отворена,
ни за кога нисмо
имали мисли скрите.

Ко пушку неверну
после боја ви злопамћење
преко колена пребите
ви мржњу у срца
не закопавајте
као у доба ропства
оружје испод прагова.

чинили сте јунаштвом
да душман клекне.
Срби, помозимо
да се сада рекне
да у свету још има људи
људскога кова.

Како је могуће,
творче земних сунаца
и месечина,
роñаче Перуна
и громовник Илије,
који си ишао од људског
несна до несна,

светлећи док се формула
сазвежñа не срачуна,
док се не забележи
тек роñена песма,
како је могуће
да и тебе тама скрије!

Зар и ти, који си крао огањ васиона,
мораде до те цвате и с воденог
цвећа се око тебе тама,
и би, док се не забележи
тек роñена песма,
мораде до те пливати по
собу дугу и смеху,

и тада само, кад се забележи
тек роñена песма,
ближа од
своје куће и света.

који си у свакоме крај нас пламу,
свакој жаруљи, муње обасјању,
зар и ти, који си око нас разгорио таму,
мораде у њу лећи?

Зашто те не сахранисмо у санте поларне,
где су ноћи светле и беле, па би,
кад ти зрак месечине и сунца биљурни
ковчег дарне, муње се око њега разлетеле!

Па би и мртав лежао у сјају,
повезан с нама у свакоме часку,
и пратећи светлосне олује
и мртав присуствовао
сунчеву роñају и месечевом за
горе заласку!

Имала је жена три срца,
сва три јој човек уништио.
Прво је младо било,
нежно као воћка рана,

абрао га је човек
брзо


===== CHECKPOINT 062 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


састанцимаИ чинило се сваком да ће дуго,
ни после смрти,
да ће врло дуго трчати испод
свода плава док све
задатке на свету не
посвршава.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану, умрла је
мученичком смрћу чета ñака
у истом дану.

Дечака редови цели узели
су се за руке и са школског
задњег часа на стрељање
пошли мирно, као да смрт
није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели до
вечног боравишта.

Ливада крај реке сања.
Зрикавци тужно зричу.
Помрлих трава душе
још лебде врх откоса
што се лагано суше.

, ви не знате тужну о
смрти трава причу.
Зрикавци тужно зричу.

Јутрос доñосе неки
дивови као храшће у
домовину трава; и
мртво паде безброј
љупких, шарених, глава;

и безброј нежних тела
зденуше у плашће,
дивови као храшће у
домовину трава; и
дивови као храшће у
домовину трава; и страшне птице маше, и траве као храшће у
домовину трава; и
дивови као храшће у
домовину трава; и безброј нежних тела
зденуше у плашће, и зденуће у плашуће, и тица лету.

Свега девојка једна, сви
мој деда, сестра ми
мала и ја.

, ви не знате тужну о
смрти трава причу.
Зрикавци тужно зричу.

Свега девојка једна, сви
мој деда, сестра ми
мала и ја.

, ви не знате тужну о
смрти трава причу.

, ви не знате тужну о
смрти трава причу.

, а и
неко нам не приповеда тужну о
смрти трава причу.

, ви не знате тужну о
смрти трава причу.

, ви не знате тужну о
смрти трава причу.

причу што се људима
горко чини,
што им се плаче,

што код људи о
смрти трава приче као приче,

имаћемо приче о
смрти трава причу.

, имаћемо приче о
см


===== CHECKPOINT 062 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


osloboу љубави ја чувам кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључеви
и кључи
што се их чувају за кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључи
што се их чувају за кључе
и кључе
и кључе
и кључе
што се њима чувају за кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључеви
што се њима чувају за кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
што се њима чувају за кључе
и кључе
и кључе
што се њима чувају за кључе
и кључе
и кључе
и кључе
и кључе
што се њима чувају за кључе
и кључе
и кључе
и сви кључи
што се њима њима чувају за кључе
и кључе
и сви кључи
што се њима чувају за кључе
и кључе
и сви кључи
што се њима чувају за кључе
и сви кључи
што се њима чувају за кључе
и сви кључи
што се њима чувају за кључе
и сви кључи
што се њима чувају за кључе
и сви кључи
што се њима чувају за кључе
и сви кључи
што се њима чувају за кључе
и сви кључи
што се њима чувају за кључе
и сви кључи
што се њима чувају за кључе
и сви кључеви
што се њима чувају за кључе
и сви кључи
што се њима чувају за кључе
и сви кључи
што се њима чувају за кључе
и сви кључи
што се њима чувају за кључе
и сви кључи
што се њима чувају за кључе
и сви ти кључи
што се њима чувају за кључе
и сви ти кључи
што се њима чувају за кључе
и сви ти сви кључи
што се њима чувају за кључе
и сви ти кључи
што се њима чувају за кључе
и сви ти кључи
што се њима чувају за кључе
и сви ти кључи
што се њима чувају за кључ


===== CHECKPOINT 063 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


ЈИ скривени иза
хладног неба тајни
Ти што бескрајем
моју душу засу.

руке ти узвијам
у слабости часу:
Ти си једини спас,
и крајни,
и оног који сумња

Волех га,
у срцу мом
ад све имаде крила,
кад измешане беху
истине и лажи,

и не осетих тад
да ми је дражу
од целог света он,
па сам била туñа
њему најближем.

разиñосмо се тужни
на овом свету украј мирне,
пуне облака речне бране
сад он гледа месец,

једину мету
где очи се наше
на растанку среташе
са друге неба стране

Више немам њега.
Божем својом милоштом
благом спусти руку
на срце његово пуно рана,

јер бојим се сад:
није било дана
кад нисам њему
драгом бола задавала

им се:
с њиме сам ишла,
а на друге се смешила
с другима ишла,
а њему касно стизала:

бојим се:
кад он ме гледао,
на другог очи дизала.

Можда сам много пута
њему драгом
спокојно згрешила.

Послушај, Боже,
речи ове пуне хлада
и срце моје
што се болом прелива:

ека милост твоја
њега благо целива
горко ти се моли
онај који у тебе сумња,
а једино теби се нада.

Боже суморни,
иза сумње видика сиви
хтедох да се слажем,
да га не бих морала корети
себична сам ја,

и не могу никад
прегорети срце његово,
ни разумети да он живи,
а мене не воли.

И тужно је сад.
Ниједним више леком
не да се срце моје
извидати;

огу се сад звезде
к мени с неба скидати,
и месец уз мене пловити
реком да ме утеши;

могу пролећа
над овим земље
пасом мирисати
вечито из облака
и цвета;

могу ме волети
људи целог света.
ја нећу и не могу
ниједним више спасом
да се избавим.

Сад.
Боже добри,
склони


===== CHECKPOINT 063 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


слушају ме
његове сузе.
Осећам,
да је све
можда било шала

што су могле да се јаве
у миñи зеница од старости,

што су могле да се јаве
и у мени кад су умирали.

А ти, од страха
да се не преплаше
и не збуне,

да не побегну у грање,

да не побегну у грање,

сакривен иза жбуна
слушаш радосну
чесму од
страха.

Шта то, мама, тако
тужно прича ветар
кад од његове приче
лишће бледи и опада?

Можда причају ветрови
да су селице помрле од
умора и подавиле се у ходу,

а ти, мама,
остани у грању,
сакривен иза жбуна
слушаш радосну
чесму од старости.

Можда ветар прича да
се сунце уморило
и пало у воду
и да никад више
неће доћи?

Ко би ми
могао рећи зашто
лишће бледи и опада?

им-бам, ударам,
већ је дан, већ је дан.
Мрав пошао на пут ран,
дошла пчела цвјетовима
већ у стан.

Бим-бам, ударам,
да се буди цвјет и кам,
да травице дремљивице
буде срам.

Бим-бам, ударам,
мили већ
и пужицћ сам,
а миш слијепи бунован
побјегао на таван.
Бим-бам, ударам.

Идем путем живота
и носим у души мојој ожиљке,

и као извор бистро
и горке цветове,

и као извор бистро
и сребрнасто;

одакле само од туге
ливада трска
и горке цветове,

и горке цветове,

и горке цветове,

и горке цветове,

и горке цветове,

и горке цветове,

и горке цветове,

и горке,
и горке,

зраке, слике,

зеленке, слике,

загонетке, слике,


===== CHECKPOINT 063 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


творимо се сад,
кад ме не волиш више;
кад ти се прошлој
руга нова срећа;

и кад се дана који некад
бише душе ти само
кад ме видиш сећа – реци,

да л’ те је моја радост
болела једном,
кад нисам више
тебе волела?

Некад сам била добра и млада и
поверљива и пуна нада,

некада пре;

си ми тада рећи мог’о
бескрајно много,
о како много
са реч и две.

Спокојни били су дани моји,
а ти си срцу ми први
који беше драг,

па иза свегашто сам те ја волела,

каткад сурово, каткада меко,
остао је траг.

Сад срце моје бије тише:
већ мање волим,
а знам више него пре;

сад ми не би рећи мог’о
онако доста,
онако много, са реч и две.

И кад би данас
пришао мени и хтео рећи давно
речени’ будити драж,

у срцу моме шаптао би неко:
да све што си ми икада рек’о,
била је лаж.

О, кад би знао ти како је мени
што нећу више смети
ни у пролеће,
кад трава зелени,

када цвета лети,
доћи ти сутоном,
док туга расте.

О, кад би знао ти
како је души
кад задње дрвеће мре
и задње лишће
жалосно певуши,

што неће моћи
као пре рећи ти своје
јесење плашње.

, кад би знао ти
како је души
кад задње лишће мре
и задње лишће
жалосно певуши,

што неће моћи
као пре рећи ти своје
јесење плашње.

, кад би знао ти
како једнолик бива,
без боје и без дражи,
сваки дан када
те видела нисам.

Заволе зумбул лепи,
сетни и кад
те видела нисам.

Заволе зумбул лепи,
кад зора и кад
те видела нисам.

Заволела сам га.
Вечером сваким
остављала сам у његовој души
јата нежних,
тек роñених шапата;

затим га свако јутро кад га је
заст


===== CHECKPOINT 063 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


владинелачимо се по замагљеним стазама сумње,
стрепњом пред животом ће се рисати,

сутони наши ће се замрсити
са паучинастом мрежом сумње,
а њу ће траком живота отети,
сутони наши ће се стајати у светлости
суседова што их
носим у сновима.

На крају биће
све је: магле, сунца, звезда,
и звезда,
а ја ћу, у сну,
рећи:
да ли сутон, брег, блед, блед,
огроман, злокобан, злокобан брод.

Свака твоја реч,
у мени је до песме порасла
свака твоја реч.

твој додир,
у мени је до загрљаја порастао
сваки твој додир.

Наш случајни сусрет,
у мени је до живота порастао
наш случајни сусрет.

Све што ми се због тебе догодило
као очарано живи у мени,
и чини се, неће проћи
све што ми се због тебе догодило.

И волела бих
да тек сада волим
први пут.

ела бих
да не верујем
да ће ме срце
за тобом проћи
када будеш
једном отишао.

Говори тихо.
Дрвеће је ноћас будно,
и мени је жао да чује:
како је живот кратак и
није весео.

Говори тихо.
Птице ноћас близу нас певају,
и мени је жао да чују:
како у гласу
нечијем има суза.

Говори тихо.
У ливади оближњој
зрикавци се ноћас воле,

мени је жао да чују:
да је љубав у срцу
нечијем тужна.

Говори тихо.
У ливади оближњој
зрикавци се ноћас воле,

мени је жао да чују:
да је љубав у срцу
нечијем тужна.

Говори тихо.
Небо је ноћас
бескрајно танко,

и мени је жао
да нас чује Бог,
па да му због нас
тешко буде

Путовали смо скоро
половину дана.

шли смо зането
немирним стазама сумње,
суседима које смо само
слушали радо,

али смо увек у нежности
заборављане,

заборављане смо све


===== CHECKPOINT 064 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


aрaНИСЛАЖИВИ ЧУДО, ПОЖУРИ, ДА ХОЋЕ ДАВИ ЧУДО, који си у најтишим часовима
наших душе и живота,

мораде се у срце дубоко узнети,
па да се и ти, као и увек, маше;

па да се и ти, као и сада, слажем,
да ли ће и у којим часовима
бити срећна
свуда о којој
си сањао од постања.

Ја више волим да прећутане
одемо она и ја тамо
где истом светлошћу
сја и зора и ноћ и дан;

амо где су пођеднако топле
и срећа и бол жива;
тамо где је од истог вечног ткива
и човек и његов сан.

Ма живела хиљаду година,
бићу после смрти иста са
нероñенима.

Ма била најсрећнија,
бићу после смрти иста са оним
ко је увек плакао.

Ма била клеветана,
бићу после смрти иста са оним
ко је увек плакао.

остала у сећању свих људи,
нећу после смрти знати да ме
се сећају.

Ма поседовала сва знања,
знаћу после смрти мање
од земље грумена.

Ма имала срце топлије од анñела,
бићу после смрти равнодушнија од
самог камења.

Ма имала срце топлије од анñела,
бићу после смрти равнодушнија од
самог камења.

Ма се светлости ваздан радовала,
нећу после смрти моћи изићи из
помрчине.

како свесна себе бивала,
нећу после смрти знати да
сам постојала.

Зелени пожари трава
букте около мене,
а ја венем.

Сунцу у очи право гледају
јагорчевине зене,
а ја венем.

Небо је млада башта
пуна глогове пене,
а ја венем.

тица у грању гнездо
све јутро кљуном дене,
а ја венем.

Руке су девојака
перунике неразвијене,
а ја венем.

Свакога се тренутка
понешто у живот прене,
а ја венем.

Осећам, полудећу пролећа
овога због
неке далеке лепоте под
небом ро


===== CHECKPOINT 064 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


музичког хоће да доживи чуда
мора веровати да она постоје
у свету свуда,
да покрај звезда
што их видимо
и невидљиве звезде се роје.

Душа је наша пространа иако
смо бројем мали.

Каска шиваћа машина,
душа је наша пространа иако
смо бројем мали.

Каска игла,
душа наша пространа иако
смо бројем мали.

Каска игла,
душа наша пространа је иако
смо бројем мали.

Каска игла,
душа наша пространа је иако
смо бројем мали.

Каска игла,
душа наша пространа је иако
смо бројем мали.

Каска игла,
душа наша пространа је иако
смо бројем мали.

Каска игла,
душа наша пространа је иако
смо бројем мали.

Каска игла,
душа наша пространа је док

смо бројем мали.

Каска игла,
душа,
душа,
душа,
удубљена је у једну
белу шуму
и на њој остала.

Каска игла,
душа,
душа,удубљена је у једну
луку.

Каска игла,
душа,душа,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање.

Каска игла,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање.

Каска игла,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање.

каска игла,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање.

Каска игла,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, умирање,
душа, ум


===== CHECKPOINT 064 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


молбе мисле да треба богато да се плате:
труд за родну груду и љубав и идеали;
причају гласно шта су за земљу дали.
А ја с болом мислим на твој живот и на те,

и чини ми се сада: ниси морао умрети, све је
можда било празно и узалудно: пламичак
твоје вере само ја чувам будно и кроз све
мржње овде чистог ћу га пронети.

Ако се волите љубављу која буја у самоћи,
од раздаљине, која је више од сна него од
свести, и по растанку дрхтаћете од милине,
могнете ли се још икада срести.

Ви који се волите
љубављу испосника,
са страхом од сагрешења,
који као птица о кавез
ломите крила,

ећаћете се увек
једно другом лика.

Ви који се волите
љубављу испосника,
са страхом од сагрешења,
који као птица о кавез
ломите крила,

ећаћете се увек
једно другом лика.

ећаћете се увек
једно другом лика и увек
са страхом од сагрешења.

ећаћете се увек
једно другом лика и увек
са страхом од сагрешења.

И по растанку замрети
вам неће гушена хтења.

Свеједно је, безгранично као по сунчевом врелом ходу,

будимо први.

Исто је тако и са оним чега нема.

Срца људска
су за равнодушност,
за заборав,
увек спремна.

Знам људе с мислима
које не смеју да
се мисле.

Знам бунтовнике
с речима које не смеју да
се мисле.

заљубљене
са сузама
које не смеју да
се мисле.

Знам паћенике
који бол гуше у
смеху.

Знам сањалице
са сном идемо крај светлог стуба,
са песмом која се само за
себе пише.

Знам жељне одмазде
са руком која мора
да се спутава.

песнике
са песмом која се само за
себе пише.

Знам многе
судбином притиснуте,
а још дишу.

Мојој мисли на тебе
незној и смерној
не знам узрока,
ни часа зачетка,

она је као
заручнички прстен
на руци верној кружна:


===== CHECKPOINT 064 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


рану њу ће кад једном
измили из шевара.
Иструнуће одећа
њена пуна шара,
прелива росе.

И у вечности
после никад више сунчати
се неће иста змија нит’
истих птица минуће лет;

никада више исти цвет
неће наићи.
Сунце сија.

Не мерим више време на сате,
ни по сунчевом врелом ходу;
дан ми је кад његове се очи врате,
а ноћ кад поново од мене оду.

мерим срећу смехом,
ни тиме да ли је чежња
моја од његове јача,

или од његове јача;

срећа је мени кад
болно ћутим с њиме,
и кад нам срца
бију ритмом плача.

Није ми жао што че живота
воде однети и капљу
мога живљења;

сад нека младост
и све нека оде;
он је стао крај мене
пун дивљења.

ала сам те кад снег се топи,
топи, и дува ветар млак.
Близина пролећа душу ми опи,
опи, па жудно удисах зрак.

С нежношћу гледах
стопа ти траг,
траг по снегу белом;

и знадох да ћеш
бити ми драг,
драг у животу целом.

Познала сам те у звонак дан,
дан пијан, свеж и мек.

ињаше ми се већ давно знан,
знан кад те познадох тек.

С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.

Познала сам те кад те познадох тек.

Познала сам те кад те познадох тек.

нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.

нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу целом.

Реци ми сад,
када већ прошло све је:
часи болни и дани драги, лепи;

кад нови бол
се старом болу смеје;
од речи твојих
кад душа не стрепи –

реци


===== CHECKPOINT 065 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


усвојиКрупно липово саће,
и пратећи светлосни росе
жива испод плавих маслина.

И хриди ове планине, росијско поље,
и звезду,
и планину снежну
и звезду,

и планину снежну
носи с ливаде.

И по свему је наша душа мека.

Чини се да говоре капи,
да очекују сви
простори у свету,

да ођекују сви простори сури.

Али по свему
што је мени мислим,
и што би у тој земљи,
да ођекују сви простори сури:

и мириси, и мириси, и све што је на свету
као наше,
и мириси, и загонетке,
и загонетке, и загонетке,

и загонетке, и загонетке,

и призвуке, и загонетке,

и загонетке, и загонетке,

и удари, и загонетке,

и удари, и загонетке,

и чуда,
и чуда,
и чуда.

И ма шта да се тужно збива
у срцу мом:

како ћу ођедном рећи сестри
кад ми каже песма:

како ћу је дати
јесте ли је могло нешто
доћи?

Говори тихо, као да је могло нешто
доћи?

Говори тихо.
У ливади оближњој
зрикавци се ноћас воле
и у сутон изнад вена,

па до понора у ноћ све се
прича и приповеда.

и ноћас цвеће ођекују сви простори сури:

и језеро, и планину,
и све што се у
душе мисли убацају,
и све што се у
душу спушта,
и планину, што се у
душу спушта,
траву и ваздух,
и све што се у
душу спушта,
и планину, све што се у
душу спушта,
и планину, све што се у
душу спушта,
и планину, и планину.

Говори тихо.
Душа је моја страна света,
и небо, и планину,
и планину.

И ја и човека чујем:

Говори тихо.
У ливади оближњој
зрикавци се ноћас воле
и у сутон изнад вена,

и у сутон изнад грања,


===== CHECKPOINT 065 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


евина.О, ма ко да си ти,
мој свет би знао до
небеске висине учинити
небески живот
наставак наше;

мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
моје светове би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би нам знао до
небеске висине учинити
наставак наше;
мој свет би знао до


===== CHECKPOINT 065 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


инвалидаусамљене груди,
а бледолика на огњу
дрхтавим шапатом
и зеницом лута,

и падне у несвест,
и чини ми се,
није било дана
кад нисам
њена.

Око мене некад је морао
зелени сумрак бити
и мирисати смрека.

И као да је јастреб
или орао спуштао се
у моју близину
кад звезде у воду кану.

И као да је голубица мека
једно јутро мртва осванула
на мом зеленом длану.

де су гледале у мој дом
и месечину пио с воденог
цвећа јелен.

И као да је још онда,
свој вечни певајући смер,
застао зачуñен крај мене
човек или змај,

ски бог или звер,
а очи као пролеће
зелене и горке
као пелен жеñ
кобна беше обојила.

И као да иџто се збило
у сутон зелен,
кад шуме слазе
на појила.

Несташна реко, у дну мога села,
да ли још памтиш старе наше игре?
Ко сад змајеве шаренога чела крај
тебе пушта, и немирне чигре гони,
те везу?

Да л’ још по теби од хартије лаñе
са невидљивим путницима плове?
Ко именима што у књизи наñе
далеких река наивно те зове,
новим и новим?

але твоје да л’ су пусте или
каква мајушна и боса принцеза
крај тебе шета ко по сјајној вили
у рукама јој од листа лепеза
и чека принца?

Да ли и сада од врбова прућа
раскошни дворци крај тебе се граде,
и ограñују дворишта без кућа,
да ли место дрва по њима се саде
сунцокрет и крља?

Често на тебе мислим сад крај воде
по којој прави бродови и лаñе са
путницима поносито броде;
у којој само понека се наñе
капљица твоја.

Крај које увек,
докле сутон пада,
процвета безброј украса,
ситница на женској руци.

нога сјајна зграда
у чијој води охолост
свог лица стооког


===== CHECKPOINT 065 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


нестабилности.Ципелу ће паучина бити доста,
а ми нећемо никад више шетати
по њој,

бар не по снегу.

Јутрос смо се рано срели,
док је спавао мој град и
његово село, тамо где сја
онај храст млад,
један зец и ја.

Чудесно чисто било је свуд:
по снегу ни птичији траг,
по снегу ни зовем;
свежином мирисао шуме
кров и ваздух благ,
погодан за лов.

У шуми час ту, час тамо
оштро је кевтао пас, а
пољане блештале за боком.
Један ме час згроженим
оком

оњени погледао зец и
поново га неста; негде у
шуми пуцањ се расу, па све
преста.

Осетих да су,
по болу што ме прожма,
по тишини што се би тренутно
провукла кроз бели врт,
људи и пси донели му смрт.

Ја нећу никад више шетати
по шуми,
бар не по снегу.

Мили сеоски поток у
зелене жабљаке сплетен,
по тишини што се би тренутно
провукла кроз бели врт.

Мили сеоски поток у
зелене жабљаке сплетен,
по тишини што се би тренутно
провукла кроз бели врт.

сухе обалске зукве
шумор се уткива тужни.
Спустила сам очи
прозорска зукве,
јутрос у стан;
а у себи каткада суморна,
мирисна и тиха,
мирисна и тиха јутра;

да би сва
прозорска отвори била,
траву ми не би завала.

Нигде никога, само тајна,
само ја и пси;

па ни мене не бисмо волели више.

год бисмо се заједно волели,
по растанку,
по растанку, заједно се волели,
по растанку, заједно се грлили.

Били смо једно другом пријатељи,
по неписаним законима
слично као и ми.

Растали се,
умирали, заједно се мирисали,
а своје речи,
и болове,
и радости смо, по растанку,
остајали у непр


===== CHECKPOINT 066 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Уједињено Краљевство је, као земља са дуговима, имала врло мали број људи,па је још за његовог зачетка, још пре њега, било прописано да земља са дужим или дужим животом почиње да се раñа. Држава је као велика тајна могла да заñе све,па и за смрт младића, ма ко он била. Али тек кад је девојка коју су опази, умела доñе до свога врха, и до свога врха, до свога врха, постала велика тајна. доживи чуда до облака, веле,
све што се збило
и људима и љубави
пуно се догодило.

Немам више времена, да замислим
колико ће то
мога растужена рука крај мене стајати,

ма шта гледала кад!

Хтела сам да замислим
колико сам једном на путу младића склопила руке,
а једном на путу младића или жена.

Хтела сам да замислим
колико ће то
у мном проћи,
ни да ли ћу, као,
човеку који ме је волео,
уморно и самном
остати сам ја,
остати после смрти.

Хтела сам да замислим
колико ће то
толику моћ
само једном заñе,
колико ће дуго трчати испод
свода,

што све пролази.

Хтела сам да замислим
колико ће то трчати испод
свода,
ни да ли ће трчати испод
свода.

Одмара се сунце на све стране
и свако сја,
али сенке на земљи
нису се помеле.

Ни опазити нисам како трепти,
како се греје,
како се греје,
какви ће се лептири у
јастребовој канџи
коњи, и звезде у
шуми, па до краја света.

Па се питам,
прича ли то нама неко
свакој земљи на тек залечене ране,
какви ће лептири изићи из чаура,
шта ће у
смеху кс изићи из чаура,
шта ће у
смеху кс из чаура,
шта ће у
смеху кс изићи из чаура,
што ће у
смеху кс изићи из чаура,
што ће у
смеху кс изићи из чаура,

и крај нас изумрети,

и живети


===== CHECKPOINT 066 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


први помози да се затворе врата
тамница и казамата,
да савести људима
буду једине страже.

Не говорим вам овако
као песник или жена,
као Србин
с вама разговарам.

Ми били смо увек
књига отворена,
ни за кога нисмо
имали мисли скрите.

Ко пушку неверну
после боја ви злопамћење
преко колена пребите
ви мржњу у срца
не закопавајте
као у доба ропства
оружје испод прагова.

чинили сте јунаштвом
да душман клекне.
Срби, помозимо
да се сада рекне
да у свету још има људи
људскога кова.

Како је могуће,
творче земних сунаца
и месечина,
роñаче Перуна
и громовник Илије,
који си ишао од људског
несна до несна,

светлећи док се формула
сазвежñа не срачуна,
док се не забележи
тек роñена песма,
како је могуће
да и тебе тама скрије!

Зар је и тебе који си крао огањ васиона,
који си осветљавао по беспућу лаñе,
пунио бљеском концертне дворане,
гњурао руке у матице озона,
морала судбина других људи да снаñе!

који си у свакоме крај нас пламу,
свакој жаруљи, муње обасјању,
зар ниси могао помрчини утећи?
Зар и ти, који си око нас разгорио таму,
мораде у њу лећи?

Зашто те не сахранисмо у санте поларне,
где су ноћи светле и беле, па би,
кад ти зрак месечине и сунца биљурни
ковчег дарне, муње се око њега разлетеле!

Па би и мртав лежао у сјају,
повезан с нама у свакоме часку,
и пратећи светлосне олује
и мртав присуствовао
сунчеву роñају и месечевом за
горе заласку!

Имала је жена три срца,
сва три јој човек уништио.
Прво је младо било,
нежно као воћка рана,

абрао га је човек
брзо, без петељака,
као што трешње беру
из градова трговци.

Друго је тешко било као


===== CHECKPOINT 066 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


комено се у радости моли,
он у радости тишти,
ено га боље чује,

па ће му и срце знате,

па ће се,
пуне његове душе,
поћи ћу ја,
мада ме је болела душа,

пружити руку,
а што све пролази

проћи ћу ја,
а што све пролази

проћи ћу ја,
а проћи ће и мртво камење
што све пролази.

Свеједно је,
ма шта да се тужно
збива у срцу мом,

ја живот волим.

И у тежак дан мени се чини:
недеља би била кратка,
а тако и
догодило би се:

па вечност целу
опет на њу не пада
ни на ум
јер све пролази.

О, кад би знао ти како је мучу
због ње срце моје проплакало,

и кад би знао ти
како је живот кратак и
остарели јуче све
мој први
изгубити се неће
туñи ни дана.

О, кад би знао ти
како је живот кратак и
а није весео,

а ти заборавила на
што се тужни
коби, и како све
што се у поводу
зове, и чини се,
догодило би се:

да бол се омаñа у срцу мом:

и да ништа немој зборити кад
мој се растанете.

Свеједно је, ма шта да се тужно збива у мени,
ма шта да се тужно збива у мени:

биће све како је у мени,
а што се мени чини:
да све што се у мени збива
ме се због ње тишти, и чини се,
наставиће да се чини:
да ништа неће проћи,
све, ма шта да се тужно збива у мени.

О, кад би знао ти
како је живот кратак и
без краја као и све,
све што се у мени збива
можда је и само вечност:

или вечност, или ништа,

што све пролази.

И кад би знао ти
колико је живот кратак и
толико весео,

или с њим само
речи, и како све
што се у мени збива:
часи и љубав,
и радости што се мени чине,
биће све


===== CHECKPOINT 066 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


униформиела се на леñу
нашим жаром,
у каленичку порту.
У њој су
посавијали прозирна
крила сви наши дани,
и кад се човек маше,

воли своје огњиште,
сваки око куће градину,

с прозорима пуним
реза и шипрага.

Час се одшкринуло у
олујће,
гледајући у наш двор,

али све је као
плећа шара дизала.

Час се одшкринуло у
шкриваче,
понизило у млакове,

улетале се у
грабацке,
пеле се шљивице,

сетиле се
да је код нас
дошла на леñу
и да је туñа
много људи,

и да је и градину
дошла на леñу
и да је на леñу
нашу чедноставну.

На леñима су
посавијали прозирна
крила сви наши дани,
и кад се човек маше,

воле своје огњиште,
на леñима су им она и грање и
заденули селице.

Али поñе и неколико њих
поñе на леñима суñа,
и са леñима нема
отаве.

Сви сте и код нас
посавијали прозирна
крила сви наши дани,
и кад се човек маше,
воле своје огњиште,
реза и шипрага.

Али поñе и неколико кругова под
плочницима,
и кад се човек маше,
руке имаду пред ногу.

Али поñе и неколико кругова под
крилима,
коñе ће дуго
поћи после њих.

Свега девојка једна
златног, округлог ока
и трепавица бели’ лепрша
на ливади

рањеницима дели мирисне
осмехе и воћки
часовника.

Девојака нема
ни у сватови,
ни у шуми,
ни у шуми,
ни у шуми,
ни у реци,
ни у реци.

тешко је, можда,
због среће,
због јада

што ће се угушити,
због јада

што ће


===== CHECKPOINT 067 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


srediим се ја на тебе кад не видим да је све празно и узалудно:
само поноћно зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и зујање пчела
и


===== CHECKPOINT 067 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


прозе.О, кад би знао ти
како једнолик бива,
без боје и без дражи,
сваки дан када
те видела нисам.

Заволела сам га.
Вечером сваким
одлазила сам у ливаде
и у сваку цветну круну
спуштала нежним шапатом
његово име,

и потом га ујутру,
намирисано и росно,
редом пољупцима вадила.

Волела сам га.
Вечером сваким
остављала сам
у његовој души
јата нежних,
тек роñених шапата;

затим их свако јутро,
пуне његове душе,
са његових усана примала.

Он је отишао.
Вечером сваким лутам
по пољима и зовем га,

вешам своје речи,
отежале од суза,
на крила ветрова
и зовем га;

мешам своје постареле шапате
у шушањ лишћа и зовем га.
Али узалуд:
ујутру чујем само уморан
ођек својих речи.
Он је далеко отишао.

оле бела
мирисна ружа
црни бодљикави трн.

Ти не верујеш мени,
је ли, драги,
да је ружа заволела трн?

И када му она у једну бисерну зору
рече како га воли,
он се грохотом и презриво насмеја.

Ти не верујеш мени,
је ли, драги,
да се трн презриво насмејао?

када једнога дана
неко хтеде узбрати
белу мирисну ружу,
трн му избоде руке.

Ти не верујеш мени,
је ли, драги,
да му је трн избо руке?

Хвала ти за овај час бола препун.
Поред мене усамљен цвет беле круне
и улази тихо у небо месец непун.

О, не треба
склопити очи
суза пуне
кад месец излази.

ићи треба
на ливаде и пут,
где тишина лежи
бистра преко биља


и спава месечине широки скут,
па залутати у ноћи,
без циља, као у сновима.

Јер важно је само
оно што је вечно: месеца
и срца узрок полазни:

и, ма колико било противречно,


===== CHECKPOINT 067 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


уларнаи мека, мека, мека.

И заñе ми за срце
да се жари;

и да не видим прст
ни прут тополе;

да видим како је срце
громко, ко просипа са свих
грана и олука,
гласови о којим
луташе људи
и пучине се у
срцу његовом.

Шта то, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.

За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и голи, јер све пролази.

чини ми се,
негде људи сад пролазност
имају на уму,

па ће доћи ноћас
на наш брег
да спокојно
свега се одрекну.

Вечно нихају грања,
па ће доћи ноћас
на наш брег да радосно
сви поумиру.

Вечно нихају грања,
па ће доћи ноћас
на наш брег да радосно
сви поумиру.

Вечно нихају тужно сви
сви наши дани,
па ће доћи ноћас
на наш брег да радосно
сви поумиру.

Вечно нихају јасике
на друму душу немирну.
Ћуте благо плавети
неба и теку.

Ноћас ме само поглади
нежно и благо по косама
и кажи реч ми што греје.

Срце је моје пусто,
душу ми мори осама,
и боли, јер празно све је.

И чини ми се,
негде у близини
роñјено срце
да некоме смета,

па ће доћи ноћас
на наш брег да радосно
сви поумиру.

лак у сутон изнад шуме слета
и врх ливада броди.
Путују јутром магле
магле понад њива.

О, ма ко да си,
загрљај ноћас
ми врео подари.

Срце је моје уморно,
душа је моја страна
гомили људи и ствари,
и ћути у мени суморно.

И чини ми се, недалеко
негде од туга тешких
људи болују,

недалеко од туга тешких
људи болују,

ће доћи ноћас
на наш брег да радосно
сви поум


===== CHECKPOINT 067 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Чикага је млада и имала љубав тек роñеног.
И када смо сви заједно ишли,
он је отишао.

мислим да се
заборавила на мене као на љñег преко
мостова и стаза,
на осамљен кут да се чека,
да не говоримо из
ума,
да се раñа и седа,
да се враћа.

И да све тужно
се заборавимо,
и да се на почетку
не гледа кроз прозор,

да се не мисли на мене
као на аветиња,

на сунчану траву слана,

на душу биља
и трава што ту земљу
душе или у пролеће,
на предео слан.

И да се све наñе
изврћу и сатру.

И да ми је
да се не види,
у пролеће, у пролеће,
да сви чују
заборав за мене.

И волела бих
да не говоримо са њим,
да не говоримо са њиме.

Али његова
не бих могла изићи из
ума,
ни разумети да он живи,
а мене не воли.

Али његова
не бих могла изићи из
ума,
а њега не воли.

Сад.
је све код нас доста
пролеће и гложе,
и све у
пролећем набору.

И као да није ни било
твораца где он главу спушта,

и чека, да чује,
да чује,
да чује.

Али све је као
траву преко вода.

И кад би бар заједно
одлазили сви.

Али поñе дан када
смо заједно
гледали неба лепоту,

и било је све
као у сну
душе и сунца,

али драги твојој ипак си ми само
тада рећи мог’о
бескрајно много,

о како много
са реч и две.

И поñе дан када
се сетим твојих руку,

како много
са реч и две,

па све до краја живота
и све до смрти,

и све до смрти,
свисне и горке,

и све до смрти,
свисне и горке,
зенице беле, све до сузних,
лептира, и сви до смрти
и сви до краја живота.

је желиш


===== CHECKPOINT 068 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


ставе ми је да се слажем,
да ми она не сме бити љага,

она може и у шуми,
као у шуми,
да у шуми свака стабљика
доиста пада,
сваки час се
код нас у
зеленом виру воду са паоца иверова.

Не могу да се слажем,
са прага мог села,
да ми она смета,

ко глина је на мени,

и шта то,
ако ми је без мога села,
и без мога села,
и без мога села,
и без мога села,
и без мога села,
и без мога села,
и без мога села,
и без мога села,
и без мога села,
и без мога села,
и без моје школе,
и без мог села,
и без мога села,
и без моје школе,
и без моје школе,
и без моје школе,
и без мога села,
и без мога села,
и без моје школе,
и без мог села,
и без мога села,
и без мога села,
и без моје школе,
ја немам ко да ме чује,
јер да ме чује,
догодило би се
негде у живот и ја,

и са мојим имањем,
да ми каже

како је живот кратак и
није весео,

да му је и без мога села,
и без мога села,
и без мога села,
и без мога села,
и без моје школе,
и без моје школе,
и без мога села,
и без мога села,
и без мога села,
и без моје школе,
и без моје, и без моје школе,
и без мога села,
и без моје школе,
и без моје и без моје,
и без мога села,
и без моје школе,
ја немам шта,
све што ми је утеха.

ми је да
ми род тај живот и ја, и без мога села,
и без мога села,
и без мога села,
и без моје школе,
и без мога села,
и без моје и без моје,
и без моје школе,
и без моје и без мога села,
и без моје школе,
и без мога села,
и без мога села,
и без моје школе,
и без мога села,
и без мога села,
и


===== CHECKPOINT 068 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


примењи пред свештеником
што други чине,
те ће заједно
сав живот до смрти пред свештеником
сав живот до смрти трчати;

његово месечином обасјано срце
и његове болове
и радости ће се претворити у зраке
недеља кад сви буду
истогњено о њему
рећи:

О, кад би знао ти
како једнолик бива,
без боје и без дражи,

сваки дан када
сваки оде,
сваки час само
сваки час само
сваки час само сја,

сваки час само
сваки час само једном,
сваки пут само једном.

Све своје радости
и радости свуд из свег грла
проносим кроз читав век
и све што ми је утеха.

Смејем се кад помислим
колико сам нам то и
дочекала у то своје немушто доба,

ма како било,

нисам сасвим
на туñу где се све и где
душе жедно вуче,

и где радост буја расте.

Смејем се кад мислим
на радости што бол долази,

како је једино довољно
за радости радости моје;

кад се сетим како је све догодило,

и да све има румени одсјај
његовог осмеха и да све има румени одсјај.

има румени одсјај
његовог осмеха и очи,
и све о чему
си сањао од постања,
и сад стоји
крај мога скута,

и све о чему
си сањао од постања.

је све на мени,
и све у мени,
и све у мени,
и чини се,
тешко за мене ипак:

све моје радости он је
претворио у зраке,
тешкоће и терете све у
пролећа облаке.

Ја сам му на све
пришао и хтео
остати у његовој земљи,
тешкоће и терете све у
пролећа облаке.

ја сам му на све
врлинама о којима
си сањао од постања.

Све моје радости он је
претворио у зраке,
тешкоће и терете све у
пролећа облаке.

Све моје болове
он је у радости преобразио,
други кад су ме вреñали,
он ме је мазио


===== CHECKPOINT 068 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


копију ми је сад живот, све ми је сад прогутао, све
опет ми је сад прогутао без трага,

и све ће се то кад једном
не успе,
да ми не буде бола.

Срце ми је милости извор;
под терет увек своја створа
и оног који је само
бол и усхићење.

чини ми се,
негде као да је све
можда било празно и узалудно:

али све што ми се у гласу крије,
можда је било празно и узалудно:
и све што ми се у срцу скрива,
можда је било празно и узалудно:
или би бар било заборавом,
можда је и било празно и узалудно.

И све, све што ми се у срцу крије,
можда је и уморно,
можда је иежно,
можда је и вечно:
можда је и могло бити
можда је и неће бити.

И што бих онда чинила ма шта
чинила ма шта
да ми се да,

душа ми је као срце,
а срца:

и кад би могла само

како свица да се смеје,
да се смеје,

да се нада:
да у срцу мом
сваки дан се смеје,

сваки час се
души и реñе:

свуда крај мене
и чује се:
и кад би,
ма шта да се тужно збива,
волели били сви
да се тужно
душа и реñе:

, јер све је
можда било празно и узалудно:
и све што ми се у срцу крије,
можда је и било празно и узалудно:
и није било ни трага,
можда је и било празно и узалудно:
и све што ми се у срцу чује
т је вечно:
и није ме никад било ни било,
јер све што ми се у срцу крије,
можда је и било празно и узалудно:
и није било ни би смањеñе, ни би морало
остати: све, ма шта да се тужно збива:
или би, или било чиме да се она смеје,
или би остала:
свуда крај мене и ја:
или би се могла и уморно радовати,

или би једном,
меñу свог срца рећи:
па вечност целу
опет не бих могла бити,
нит ће све крај мене:

и све што ми се у срцу ра


===== CHECKPOINT 068 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


изражајаимена сам имала
пред стару сликовницу.

И на њу сам имала
стотину дана
и кад све остало
би ми се срце врате,

и кад све остало
буде ми само да се видиш,

и да се на мене
забавим и да ме се увек
сетиш кад год ме се болела.

ела сам да се борим
и да опет патим,
он је у сну надживео
дашак њене душе,

и да опет на мене има пад
као пред тобом
украј био,

као да је то и тако,

и да све пролази.

ела сам да се борим
и да опет има нека
туга од
жене и да на живот
благи бива,

и да опет много на мени
благи бива.

Одавно сам,
као пре,
због јада,
због јада остала нем.

Послушај, Боже,
речи ове пуне хлада
и срце моје
што се болом прелива,

чувај се, Боже,
мисли да се
горко не обвије
и не стрепи,

мисли да ти је љубав
њена на недра.

Не дај се, Боже,
ниједан дан да те
поново не
прозраци у дан и ноћ,

да не верујем
да ће ме срце
као пре умрети.

Не дај да ме срце обвије
као живи песак,
да се не преплаше
сети се часа смрти.

За оним чега нема
душа је наша
гомили људи и ствари,
и ћути у мени суморно.

За оним чега нема
душа је наша
гомили људи и ствари.

За оним чега нема
душа је наша
гомили људи и ствари,
и ћути у мени суморно.

За оним чега нема
душа је наша
гомили људи и ствари,
и ћути у мени суморно.

За оним чега нема
душа је наша
гомили људи и ствари.

За оним чега нема
душа је наша
гомили људи и ствари,
и ћути у мени суморно.

За оним чега нема
душа је наша
гомили људи и ствари.

Да ли је и због чега онда људи
и пре


===== CHECKPOINT 069 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


манифестује се у сваком украјинску земљу,
ја волим више зиме чистоту и смер,
јер од мене не постоји ниједан живот

један није ни сиви,

и није ни сиво,
и са земље на умивен
он је личио,
а узглавља и ужаса,
а моја душа је сва у њему,
и кроз сан и кроз радост
гледа у мене.

Мој свет се састоји
од онога што се мисли
душе и ћути,

и од онога што се мисли
душе и ћути,

од онога што се мисли
душе и збива,

од онога што се мисли
душе и збива,

од онога што се мисли
душе и збива,

од онога што се мисли
душе и збива,

од онога што се збива.

Ја волим и желим да се све што је
душе и ћути
заборав крије,

од онога што се мисли
душе и збива.

Ја волим и желим да се све чује,
да сви слушају,
да сви слушају,
да сви слушају.

ја волим и желим да се сва знања
буду у срцу мом,
да сви слушају,
да сви слушају.

ја волим и желим да сваки дан
у срцу мом има час спокојства,
од речи твојих
како да се каже,

како да се каже,

ни да се горчину што је хтела
творити не могу,

ни да горчину што је хтела,
творити не могу.

ја волим и желим да сва знања
буду у мени,
творим га,
да свака земља са којом смо заједно
заједно плакали, да и горчином што га је волела буде после нас.

Ја волим и желим да сви чују,
да сви слушају,
да сви слушају, да сви слушају,
да сви слушају, да сви слушају,
да сви слушају.

мени је задрхте зенице хтео месец,
мисао на мене
на уснама је хтео месец,
а ја сам хтела да све чује.

А ја се замислим,
да ће у једном
души када мене не буде
имала нисам.

И волела бих да све чује,
да сви слушају,
да сви слушају, да сви слушају,
да сви слушају, да сви слушају,
да


===== CHECKPOINT 069 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Милинсад ођедном не видех толико пчела,
на њиве што су још синоћ биле смеñе
пала су крилца црвена и бела,
а из сломљенога у огради коца зелени и
модри ројеви се вију.

Протурим ли главу на пролећни ветар,
лице на њему глогом ми процвета.
По Војводини се роје младе пчеле,

као детелине лист су им криоца, увлаче
ми се у недра, у пазуха, и зује око
снова и око слуха.

Нигде нема више гранчице голе;
пружим ли руку кроз прозор,
истог трена рој пролећни

зуком на њу седа и сва олиста
као прут тополе; нагнем ли се
из захуктала воза, коса ми намах
постане зелена, о трепавице
се нахвата зелена роса.

По Војводини се расуле светле пчеле,
криоца су им ситна као у проса;
дигнем ли очи небу, тамо лежи
нескупљен бео откос до откоса.

У Бранковини сад се дрва секу
и у град возе да продаду.
Сиромаси обарају шуму младу:
букве чија кора се још
купа у млеку, цериће
што тек почињу да расту.

Цео боговетни дан погнути секу, секу,
догод сунце не преñе свој пут небом.
Тек кад свештеник на вечерње
сиñе низ реку, седну на пањеве
и маше се торбе с хлебом.

радан на вочићу једином силазе граду,
на леñима комад проје за ручак носе.
Остају им голе крај куће брегова косе.
Промичу полако по туñег дрвећа хладу.

Хлад своје шуме у граду ће продати,
гледаће очајно у њих брегови голи.
Донеће кући само опанке и свеће и
неколико груменова камене соли.

Није било ниједне наше
пловидбе да је ниси,
као рибарске жене,
преседела на пучини
гледајући;

није било буре
ни бродолома да нисмо
после њих поред неба
угледали и твоје лице.

год бисмо се пробудили,
била си у прозору ти и


===== CHECKPOINT 069 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


različitimУсамљена биљка се у цветању јавља као зачеће; зачеће у цвету је зачеће; али у цветању не сме да се зачеће, јер му је свеједно због чега се зачеће. зачеће је зачеће
чудо, зачеће је зачеће, зачеће
чудо, а зачеће
чудо је као зачеће, зачеће
чудо.

зачеће је зачеће, зачеће
чудесно, зачеће
чудо је као зачеће, зачеће
чудесно, зачеће
чудесно, зачеће се
као зачеће.

зачећекао зачеће
чудесно, зачеће
чудесно, зачеће се
чудесно, зачеће
као зачеће.

зачеће као зачеће
чудесно, зачеће
чудо је као зачеће, зачеће
као зачеће.

зачећекао зачеће
чудо је као зачеће, зачеће
као зачеће.

зачеће као зачеће
чудесно, зачеће се
као зачеће, зачеће
као зачеће
и као зачеће.

зачеће као зачеће
чудо је као зачеће, зачеће
као зачеће.

зачеће као зачеће
чудо је као зачеће
чудесно, зачеће се
као зачеће.

зачеће као зачеће
чудесно, зачеће као зачеће
чудо је као зачеће.

зачеће као зачеће
чудесно, зачеће се
као зачеће.

зачеће као зачеће
чудо је као зачеће
чудесно, зачеће се
чудесно, зачеће као зачеће.

зачеће као зачеће
чудо је као зачеће
мишићно и као откриће зачеће.

зачеће као зачеће
чудо је као зачеће
чудо као зачеће.

зачеће као зачеће
чудо се зачеће
чудо као зачеће.
као зачеће
чудо се зачеће
чудо као зачеће.
Лудесно као зачеће
чудо као зачеће
творче сувремене лепоте.

као зачеће
чудо се зачеће
као зачеће.
П зачеће као зачеће
чудесно, зачеће се
чудо као


===== CHECKPOINT 069 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Štaим ти приñе на ону страну света,
где се још мисли на тебе и
где се с тобом гине,
и кад се ти ипак бориш,
и они се никад неће умирити.

А кад се бориш као роса и сита,
сећаш се човек
где се с брда и с брда
пустиш у зрак,

и после се бориш као с болом у срцу,

и кад се муте,

грмиш се у себи,
пустиш земљу,
пустиш плеву.

лак у сутон изнад шуме слета
и врх ливада броди.

О, ма ко да си,
загрљај ноћас
ми врео подари.

Срце је моје уморно,
душа је моја страна
гомили људи и ствари,
и ћути у мени суморно.

И чини ми се,
недалеко негде од туга
тешких људи болују,

ће доћи ноћас
на наш брег
да спокојно
свега се одрекну.

Грлили се у ноћас
нашим радостима
што ће им она
остати после смрти,

што ће им душа после смрти
поћи после смрти.

Грлили се у ноћ
понешто у мени суморно,
као у сну ти се чине,
па ће доћи ноћас
на наш брег да радосно
сви поумиру.

Грлили се у ноћ
тамо где није и срце,
тамо где је од туга
тешких људи радости
за којих бол не зна,
ни где је од бола
тешких остао траг.

Грлећ се, је л’ те се сећају,
што им је њихово родољубље
доста крви и светиња,

као и њихово родољубље,
као и њихово родољубље,
као и њихово родољубље,
као и њихово идеали,

у сећање и сећање сад.

Грлећ се, је л’ те с болом сећају,
ни кад им је њихово родољубље
моје родољубље и њихово родољубље,
што им је оно као давно знано,
али без тебе он је само љупка и кратка.

Грлећ се, је ли, драги,
на свет над њим кличе,
кад је од његове вере и без њега,
кад је од његове вере


===== CHECKPOINT 070 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


видљивиају се, као два вида, два вида, мисли се једно за другим:
и све је за
небеско заједничко.

Ноћ је кратка:
тица је за
себе, ноћ је за
себе, ноћ је за
себе.

тако је, док је спавао мој град,
на мене пловило
свеједно које је од њих,
и са кога смо цедили вина,

и са кога смо се пели,

и са кога смо са врелом жуди,

седели смо у загрљају
свуд хлада итужних сапутника
тајни родољубивих и сањивих.

И ја с болом у души мислим на
себе,
и мислим шта су они
своје родољубе и народе,
и са којима смо се плакали,
и са којом се само можемо борити,

и са којом се само рана од истих,
Другова,
Другова,
у којој је једино
дочекана била,

да би се избавила.

Али мислим да је у томе пространству
свеједно ко је у тој земљи
као и у вечности,
и да треба
да се жари за свим што је
душу док је гину.

мислим да треба богато да се плате:
труд за свим што је око нас,
и са свим што нас се
душа би их се откуд рекло, и да се још има
труд за свим што нас
душа буде болело.

Али у ту бих земљу хтео да легнем, у тај
крај где биљка свака,
свака болно се сломила,
и где бубица
свака болно се настави.

Али у ту бих земљу хтео да легнем, у тај
крај где биљка свака,
сваки болно се намреже као у гроб.

Али у ту бих земљу хтео да легнем, у тај
крај где бубица
свака болно се намах старом
злати. Земља би се опасати могла
низом дугих поруба
што их је испод игле извукла
њена рука, окорела
од рада груба,

и ако би се могла
на небеса скидати,

њена рука се могла
на небеса скидати.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану, умрла је
мученичком смрћу


===== CHECKPOINT 070 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


донетим да ми блато баца
поглед околних странаца
у лице, у лице, и не осећам,
да ми је дражу
од целог света он,
а ми свој живот не бисмо поднели,
ни за чим се нисмо пели,

да све што је наше,

пуно се на земљи,
и кад они због нас гину,
бију и жуде,

и кад они због нас гину,

због нас гину.

И, велите, родољуби су они,
према нама гину.
Нека је и тако, али наше родољубе
они су пљували, наше најсветије
борце разбојницима звали,

понизили нам земљу до скота;
кад они убијају, јунаштво то је,
кад ми свој живот бранимо,
дивљаштво и срамота.

И, велите, њихова деца су чиста;
подсечених ноктића, умивеног лица
лепршају као цвеће.

оватно је и тако,
али што се то тиче нас,
због њих наша деца прљава,

и без мајки ходе, због
њих код нас тече место песме
јаук и поклич буна,
и крв место пераће воде.

И Немица је, кажете, љупка,
има женствена недра, округла,
и образе румене,
и беспрекорна је мати.

Али што се то тиче нас,
и она је на наш народ
бацала ругла и мирно седела
на кућном прагу док син њен

де прогони и стреља,
док сав свет због
земље њене пати.
И она је нашој деци
из уста залогај отела.

Они, велите,
воле своје огњиште,
сваки око куће градину има,
и дуж путева засаñено воће.

Али у земљи нашој они су оставили
згариште, усеве претворили у
барјаке дима, и кроз тишину
наших питомих села, дерали се
ужасни, ужасно.

И кад мислим на њину вику,
на њине луле, пиво, децу, жене,
на доброћудно лице им домаће,
воћке крај пута засаñене,
руке чисте као од злата,
доñе ми да вичем из свег грла: из свег грла: из


===== CHECKPOINT 070 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


нахији, бр.1.илијардера -По Војводини се роје младе пчеле, бреста –
и листопадног трена.

У Бранковини је од стране младе пчеле
сељачких борова у граду, бреста
и др.

љубавних винограда у Бранковини, бреста
и др.

У Бранковини су они, бреста
и река, бреста
и др.

У Бранковини је од стране младе пчеле
сељачких винограда у Бранковини, бреста
и др.

Опремљавања је тако било,
и у Бранковини још је буде
и сад.

У Бранковини је од стране младе пчеле
сељачких винограда у Бранковини, бреста
и др.

Опремљивања је тако било,
и у Бранковини сад се сад највише дрва раñа;
и сад се сад дрва секу,
а у град возе да продаду.

је на земљи, у град возе,
и поред пут настављају да продаду.

Сиромаси обарају шуму младу:
букве чија кора се још
купа у млеку, цериће
што тек почињу да расту.

Цео боговетни дан погнути секу,
догод сунце не преñе свој пут небом.

Тек кад свештеник на вечерње
сиñе низ реку, седну на пањеве
и маше се торбе с хлебом.

радан на вочићу једином силазе граду,
на леñима комад проје за ручак носе.
Остају им голе крај куће брегова косе,
доносе се с хлебом, и груменом му се наге,
сплете до скута, и до скута носе сенице.
Остају им голе крај куће брегова косе.
Промичу полако по туñег дрвећа хладу.

Хлад своје шуме у град возе,
гледају у њих брегови голи.

Хлад своје шуме у Бранковини, бреста
и др.

Свакога су им она, за леñе њине,
свакога сутона
и два-три, и
сваки час се:
покриваче по туñег дрвећа хладу.

Није било ниједне наше
пловидбе да је ниси,
као рибарске жене,
преседела на пучини
гледајући


===== CHECKPOINT 070 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


мерилима самилости,
и све што ми се
због тебе догодило,
моје су зоре,
а ти седиш крај мене
и гледам како трепти
како се вода кобно
црни измеñу сенице,

и као сан мој
кад се ти са мном пољуби.

јутра ходам адом
измеñу сенице,

ево га волим све,
а њега волим само док он
бежи земљи сенице.

Нигде никога, само тајна
замршена грања,

само ја и
самоћа бескрајна,
слатка и очајна.

мени је свеједно
да ли је зала пун
живот мој или добара,

и да ли је моја душа
мирисна и очајна.

И да ли је оно
крупно,
као шкољка зрно песка,

цветање поља,
жива и крви,

или сутон порасте,

грање и обвије стране
погодна плима.

И чини ми се,
негде људи сад пролазност
имају на уму,

ће доћи ноћас
на наш брег
да спокојно
свега се одрекну.

Вечно нихају
јасике на друму
душу немирну.

Ћуте благо плавети
неба и теку.

Ноћас ме само поглади
нежно и благо по косама
и кажи реч ми што греје.

Срце је моје пусто,
душу ми мори осама,
и боли, јер празно све је.

И чини ми се,
негде у близини
роñјено срце
да некоме смета,

па ће доћи ноћас
на наш брег
да насмеје се свему
што бива.

лак у сутон изнад шуме слета
и врх ливада броди.
Путују јутром
магле понад њива.

О, ма ко да си,
загрљај ноћас
ми врео подари.

Срце је моје уморно,
душа је моја страна
гомили људи и ствари,
и ћути у мени суморно.

И чини ми се,
недалеко негде од туга
тешких људи болују,

ће доћи ноћас
на наш брег
да радосно сви
поумиру


===== CHECKPOINT 071 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


јачим, црним и жутим,
од којих свако сја,
свега могуће два
срећногсу срца својина.

Поñимо у шуме,
ноћас сам рада
да гледам како јесен
бела цвета и пада
на равни пут.

Поñимо у шуме,
из свију врела
гледа по један
месец жут.

Поñимо у старе
искусне шуме,
ноћас се храшћа уморне гране
спокојно сломиле.

ñимо у шуме,
на све стране
тужно миришу пролећа
увелих гомиле.

Поñимо кроз болни осмех честа;
ноћас су букве витке и беле,
и сенке бреста тихо се плаве.

Поñимо у шуме,
уз пут ће јеле држати небо
врх наше главе.

Поñимо у шуме,
ноћас ће траком свију се река
сребро осути.

ñимо у шуме,
под звездом сваком
сањају мирно листови жути стазом
и мостом, брдом и долом.

Поñимо у шуме,
ноћас бих хтела
да ме се увек
сетиш с болом.

Усамљена ливада,
као језеро горско,
зелени се јутрос
у шумарку и нише беле
звезде априла.
Гори нечија крв
у цветовима на јарку.

Ко зна,
некада је можда била ливада
ова горска дно морско.

ена се можда дизала на месту грма,
где од јутрос тица гнездо гради сувим
листом, мртве тице ребром.

Стазом је можда некад текао поток млади и
преливао се мутним сребром белих облака
и зориних срма.

Можда је склизио њоме први глечер
као зачарани бели сплав,
промилила змија кроз палми хлад.

Можда је прашумом давном
по њој ходио лав;
или запевао на њој човек млад
у прву живота вечер.

ли је моја душа?
У зору ми се чини:
нише у прамењу меком
на далекој коси;

или на живот у пољу неком
уздрхтала чека;
да би била у роси,
већ није тако чиста.

Увече као да


===== CHECKPOINT 071 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


решенаим за тебе у потаји песме,
нико од људи њиме топле звуке
пре твог повратка никад чути не сме.
Запеваћу их тек кад издалека
спазим да ти си ми испружио руке.

Смири напаћену душу, смири,
чувам срце до твог повратка.
Сва патња, ма како дуга била,
тад чиниће ми се да је била кратка.

Загрљај наш биће
дуг као чекање,
биће дуг бескрајно.

Узећу те у сутон
на своје груди и
пустити тек
у јутро сјајно.

ајим цвет да те закитим кад се вратиш.
Преда те с цвећем увек ја пожурих.
О, биће опет хиљаду дана среће после
хиљаду сузних и тмурних.

Све крај нас:
и они зраци што мекоту облака злате,
и мисао моја суморна,
и лутања твог погледа уморна,
односи собом моје сате.

А подмукло време чини се да стоји,
заробљено у светлости дугу
или у дрхтање магли:
као да таласа у кругу;
а оно унеповрат нагли.

Кроз радости што обале живота злате,
кроз суморне речи ове, кроз ћутање,
кроз смех, и сузе, и снове отиће и
односи мртве сате као вода лишће суво.

перфидно је
и претвара се
као да непомично
над земљом сања

мирисно у круни цвета,
разговорно у сплету грања,
исто које и давно
свенулих лета.

Меñутим отиће у води сто таласа,
одлеће у тица лету,
одлепршава у шушњу грања,
сахне с мирисом у цвету.

И никад не можемо ухватити
скуте ниједном нашем часу,
ма колико да нам руке порасту:

ће одлетети изнад нас
на каквом облаку меком,
проминути уз звезду,
уз ласту.

Па ће болови и радости знате,
мисао таква суморна
и поглед ока твог
уморна однети моје последње сате.

А све ће бити
како је и било,
и подмукло време
чиниће се да стоји.

Србија је велика тајна:
не зна дан шта ноћ кува,
нити


===== CHECKPOINT 071 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


цета, брдо, развиñен слап.
Поñен сам јутрос
на путу засаñено.

Патим га у болу,
пљусак миловања
и ромора.

га волим,
бићу му на срце
а све
моје снове у срцу.

Ја волим,
а све су ми они
слични,
а оно што је још злокобније
и што је још горе,

плачем и горче;

и видим како он мрзи,
како све то
и задње дрвеће
бежи и стрепи,

и најдражим га благом огрће.

Ја волим,
мој живот волим,
а све је моје,
и све моје среће
и болове у души,

и радости моје крајне,
и све моје болове у срцу,

и радости моје крајне,
и све моје болове у срцу,

проћи ћу ја,
а све моје болове

ближи ћу с њим у
срцу мом.

Он је као брег и река,
и све моје болове у срцу,
и све моје болове у љубави
врлинама живота,

и радости моје крајне, све моје болове у њиховом
лику,
и радости моје страшне,
јер све моје болове у болу
тек роñене,
и све моје болове у њиховом
лику,
и радости моје страшне,
и човекове болове у њиховом
лику,
у радости моје све знате

и сви ми:

сви ми они што су са мном
били,
остаћу после смрти.

За вашу борбу животну

немам својства,
не знам ко је,
ни шта,
ни шта,

ни шта,
ни где,
ни где.

ми се увек допадало,
али су ми се они
саме као планински ођеци,
на све стране
поимали срца.

И ја сам увек
њему и чиме се свет наñе
извртио.

Одувек се памте
људи и ствари,
и кад се узñе
у искушење,

чини ми се,
не знам ко је,
ни шта.

Мој свет се наñе
изврео на све туñе,
саме моје све горове,

и све


===== CHECKPOINT 071 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Дачу намени већ други свет он гледа коса, очи ми бивају нам месец, паук крсташ, све док се не растанете и не осетите да се сада вашег сјаја
у нама песника сретнете.

Он је наш први сликов оток, а ја сам хтела
да све што је на земљиао, тако буде,
моје душе ћу и да му родим.

Мене привлаче ливаде, дрвета, па ја
сунце на свету волим.

Мене привлаче ливаде, ливаде, ливаде, па ја
сунце волим.

Мене привлаче ливаде, па ја
сунце волим.

Ви прво испитујете мене,

можете да се замислим,

да ли има негде чега нема,

ли чега има у земљи,

која би могла да се о мени само чека,
да вас само поглади и отера.

можете да пијете а
да сваком не пружите,
да на све се у вама раñа,
да му не пружите,
да не пружите,
да не пружите,
да не пружите,
ни оне мене,
да не пружите,
да не пружите,
ни оне мене,
да не пружите,
да не пружите.

А ја се замислим,
радосно осврћући се
на питања мала,

када, ни да ли ће доћи последња
недеља нашега друговања.

можете, као и с
неке друге дане
да пијете,
да пијете а
да сваком не пружите.

А ја као да и тад
са жудњом за свим нечега
радосно живимо и неког
мора имати и неког
узда са радошћу ћемо се растати,

и када
мимо заједно да се растанемо.

Али и тад,
мада ми као да се никад нисмо волели,
заборављаш на нас
као ми на давно расуте снове

и још по стотину снова,

све што си нам као
душа дала, све што си нам као живот дала,
као да је и могло и да је још исто.

И када си нам као да трешње и пресеца
зраке у њивама,

када се ради о нама,
кад нам као да си нам нам бар јабука,
да је још и све сад,
река


===== CHECKPOINT 072 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


наредниеће,
пустити ме неће,
а месец, крчмар стари,

пустити ћу те
и кад се видиш први пут.

Свеједно кад: да ли догодине
или после лета,
или после лета,
или кад мене не буде ни било.

Свеједно кад: да ли од змије, рñавих лекова,

на састојке сунца и звезда,

и срца твог ако ме опази,

да ли опази
облака што ме прожма,

или од његове јача,

сазвежñе што се на теби
Прва ја питам,

да ли опази
да ли се сутона
или с тобом
или у мени,
или у мени,
ма колико било,

ма колико било,
или будем увек
прастао на
последњој станици лудила.

О кад бих могла само једном
ја некуда иза
мога огледала
да видим како он мрзи и граби,

и како воли и тресе;

и да на почетку
ове последње недеље
кад сви помисле: како све пролази,

само да би и горка
моја душа била њему
онај који ће је увек
у сузу уздржав’о да гледа.

Ја волим више зиме чистоту
мирну од болеснога дана
пролећњега кад руке без
страсти не могу да се дирну.

ећемо, већ с болом оставићемо
зене и све
прозор гледам како се
у нама раñа,

и задаћемо
болно када мириси у
нашим рукама,
а ти ћеш бити опет на
месту где се душа чисти
и остаје после нас.

Прозорска отвори прозор,
пева у наш глас
и реци,
у наш глас
има речито,
ко зна у које море,
ко зна у које море,
као и у шта бива.

Он је на наш брег
бацао буру живота,
застао на њивама и у водама.

је на наше чисто,
душу врео мрак,
нежношћу гриже,
душа је наша страна
гомили људи и ствари,
и ћути у нама суморно.

Ноћ је овде пуна страшних гласова,
крстаре кроз шуму зли вукови,
дозивају смрт старци ћук


===== CHECKPOINT 072 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


сона.Оне што за друге живе
срећале се на старе,
пролеће и болесна

на предео где се и јутрос
сунце сијало.

И свуд из борове коре,
пуна поленова злата,
зеба, креја,
дних наслагана
крила су се плима
крила.

увелих гомиле разгрнула су се
крила.

увелих гомиле разгрнула су се.

увелих гомиле разгрнула су се.

крила су се.

на месту где се јутрос
сунце сијало,
на месту где је од јутрос истог порекла
крила иста светлуца,
крила су се.

Стазом је запарало.

Тек кад сам те
ружичастом руком повела,
на мој траг,
узела сам те.

А ти, роса,
прелива росе,
прелива росе,
прелива росе,
окриваче.

ти, роса,
прелива росе,
крила си.

Под терет се стисла,
раñала.

ећа је ћутала.

Куда ћеш ти коју сам
ружичастом руком повела?

Ко си ти коју сам
ружичастом руком шаптала?

Дрхтавим срцем постељу
да уплашено дигнем
на уздрхтале длане.

Идем путем којим проћи нећу више никад.

Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.
Никад, пучина тајанствена и бескрајна.

Никад, пучина тајанствена и бескрајна.

Никад


===== CHECKPOINT 072 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


волети, брдо, брдом.
Јутрос смо се рано срели,
док је спавао мој град и
његово село, тамо где сја
онај храст млад,
један зец и ја.

Чудесно чисто било је свуд:
по снегу ни птичији траг;
свежином мирисао шуме
кров и ваздух благ,
погодан за лов.
Један ме час згроженим
оком

оњени погледао зец и
поново га неста; негде у
шуми пуцањ се расу, па све
преста.

Осетих да су,
по болу што ме прожма,
по тишини што се би тренутно
провукла кроз бели врт,
људи и пси донели му смрт.

Ја нећу никад више шетати
оном гором што на оближњем
види се брегу: Влашића Седам
не сплећу више свој венац росан
над усамљеном тополом;

бар не зором,
бар не зором,
бар не по снегу.

Мале постаје и по тишини што на
види се брегу: Влашића Седам
не сплећу више свој венац росан,
јер бојим се, бар не по снегу,
бар не по тишини.

Мале постаје и по болу што ме прожма,
бар не по снегу.

астале се заувек, без наде,
и погубиле без трага оне три
звезде, сестре младе,

а бледолика,
драга мати њина,
ко зна у које море,
као суза је канула.

Исцепао негде свој танки вео
Млечни Пут,
а месец жут ископнео,
и никад више загледати се неће
у јасно бео
суседова дома зид.

Допусти, мајко,
кроз прозор мој да
се осмехнем на њега.

пева: како га срећом поли
осмех мој; он пева: да из
дна душе воли једину мене.

Са онолике даљине плаве
како су могле да се јаве
његовој песми звезде јасне,

заборавићемо је до дна,
а све ће бити
како је и било,
и крај мора,
и после хиљаду хиљада
петровних гледа,
на дан кад ће доћи последња
недеља нашега друговања.

О,


===== CHECKPOINT 072 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


болесник сам кад сам имала
свега једно,
мало, несрећно срце.

Па крај; на пустом брегу
гледала сам
час у воду, час у висину, час у висину.

Мртва дани као да су ме само опили,
а ти си с болом од милоште
спокојни слушао лишће;

епелом опила топло
нежно и благо по косама
и ничу месец;

никада те више видети нећу.

Некад сам била добра и млада и
поверљива и пуна нада,
некада пре;

си ми тада рећи мог’о
бескрајно много,
о како много
са реч и две.

Спокојни били су дани моји,
а ти си срцу ми први
који ме гледао,

у срцу ми је до живота порастао,

а ти си срцу до живота порастао,

а све си ми сад
пришао и
од милоште ми само
пришао.

Сад срце ми гори,
побрала се нова срећа,
јер знам,
није ми не даостанем у жалости,

ни да се замислим,

да се забавим;

како увек
има нових путева,
на којима се стари
заборављају,
с којима се стари
заборављају,
а стари се стари
заборављају.

Сад срце ми гори,
остаћу жедна
ове далеке лепоте.

Свеједно ми је,
ма шта да се тужно збива
у срцу мом:

ма шта да се тужно збива
у срцу мом:
нежна и тиха реч,
и ти ћеш унети
заборав за собом мутно и глухо,
и срце ми стегло као гвожñе вруће,
и срце ми стегло као гвожñе вруће,
ти ћеш унети
заборав за собом глухо,
ти ћеш унети
заборав за собом глухо,
тешко као гвожñе вруће,
моје речи се уз ране превијају
као ране,
а ти ћеш унети
заборав за собом глухо,
моје чигре ће бити дубоке,
моје ће речи као река после да се уз ране превијају.

Свеједно ми је, ма шта
да се тужно збива у срцу мом:

ја нећу никада више
да живим са вама


===== CHECKPOINT 073 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


управљалиитекоји дуго од мене
пре бисмо веровали,
него да је живот сад
постао људски.

Не чини ли ти се,
него да сам ја
постала ја,

неко је отишао,
из воденице
да чека,
да ће на све заборавне
образове о којим
си сањао

да су моја плима и срце
поновити?

Не чини ли ти се,
него да сам ја
постала ја,
постала ја.

Не чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека како свиће
свуда о којој
си сањао

и са којом
с нежношћу сневаш
у слова сам увек
из пролећа слушао лишће

што сам још пре роñења

спокојно слушао лишће

уместо грана,
потребно ми је много нежности,

и то сваког дана,
потребно ми је примирје
измеñу срца и сећања
измеñу срца и сећања
што сам све мање
смерна и све бујнија

нечија нежност,
тек од роñења,

или ма шта друго,

или ма шта друго,

или ма шта друго,
потребу за животом
што ће се све реñи
и у њиховом крилу,
за животом што би ме
ради да буде
све за чим твоја песма жали,
било би ми много дражи
од срца и сећања,

па би и могло
све за чим твоја песма жали.

Не чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека како свиће
свуда о којој
си сањао
и са којом
сусретом сневаш?

Не чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека како свиће
свуда о којој
си сањао
и са којом
сусретом сневаш.

Не чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека како свиће
свуда о којој
си сањао
и са којом
сусретом сневаш.

лепота нека како свиће
свуда о којој
си сањао
мисао,
и о којој
си сањао
да је мени постојала,
и да је сва моја
песма,
и све моје
прогласи у једном дану,
и да све


===== CHECKPOINT 073 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Јединство је наше пред људима,
кад се човек само привидно смеје,
кад човек проñе кроз себе и проñе и пратећи друге;

само је неколико кругова до нас:
одсечених ноката, умивеног лица,
кад је човек само привидно слеп,
без боје и без дражи,
и не види се више
у сну.

И кад год се молим,
да се грех наш
не оте,
с радошћу оставим жене,

и не видим прст
пред собом ко зна у шта се кала,

кад ће човек рећи:

ели се грлили и
понизили;

кад се човек само привидно смеје,
заборавићемо једно друго,

као да се никад нисмо волели,

а све се догодило
људски јадно,
кад је човек само привидно несвесно,
пун и заборав,
а није ни у томе пространству:

кад је човечанство умрло,
кад је човечанство уморно,
а није му било свеједно,

да ли је живот пролазни,

или кад се живи,

или је човек увек само привидно живи,

ни кад се човек смеје, кад због
свести о њему мислим:
да ли је могло бити
или је било празно и узалудно:

можда је било негде сутон, или је обмана шумом протекла,

али је било много чега:

некада је човечанство било све
мржње и злости,

можда је и било
човека који је сву
мостао на земљи,
а није било ни воље ни својства,

знати и знати,
а није ни било наше самоће ни наших човекових ни
људских стискало се у
крај вода.

Лудога или звер нема ни у
нашим сновима ни жудима,
ни жудима ни надама,
ни да га има негде горе,

ни да му је љубав нож у срцу,
ни да је смола и отела.

И кад год се човек смеје,
чини ми се да је на земљи,
где нема ни дна,
па да је љубав маслачков пухор
који само у сну сања,

воли да се смеје,
а боје да му је љубав нож у срцу,

да све што се
згорко и криво збива у
домови њ


===== CHECKPOINT 073 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


резервниламена за вечним,
за љубави трајањем
и узнесењем.

Не дај се, Тара,
тако ти Бога,
Не дај да те смире
као Дрину,

те испресецају
као уже,
Да ти поцепају
светле рукаве!

Не дај да те попут
Сенке у круни
Ставе у гвозñаñа,
Да ти песком заспу
зенице плаве.

За таласа се бори
слободу,
За никад украдену
планинску воду.

Не дај да те као звер
Ставе у гвозñа,
Да одсеку твоје витице живе.

дај да те смире
Као воде Дрине,
Да ти грло задаве као у Пиве!

И овде, на ничијој земљи,
Улазиш ми у сан као у дворе
Које си напустио тек јуче.

Улазиш кроз затворене капије
И кроз поре,
Као да си од мога сна у дугом путу
Погубио кључе.

Улазиш у закључане просторе
Слуха и вида,
Провучеш се испод
очних капака
Као месечине и месечине,
Као лопов прескочиш
Сну преко зида.

земљу ничију
Склизнеш по јаве
и нејаве самом саву,
Пробудиш поноћ успавану,

Суза укапаш у кладенце,
Негде дигнеш,
Негде спустиш болу брану,
И тек те јутро однесе
на свом сплаву.

Судба моја јесте чудесна:
ја сам ловац срца свога роñеног.
Своје среће и болове лакоме
у слова сам оковала удесна
и редом их показујем свакоме.

Ја сам ловац срца свога роñеног.

Ја сам ловац срца свога роñеног.

Своје среће и болове лакоме
у слова сам оковала удесна
и редом их показујем свакоме.

Ја сам ловац срца свога роñеног.

Ја сам ловац срца свога роñеног.

Ја сам ловац срца свога роñеног.

је на мене
Погубио кључе.

је на мене
Погубио кључе.

Погубио кључе.

Погубио кључе.


===== CHECKPOINT 073 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


подешена лица су ми заиста род, и ја им замислим
колико сам лепа;

и да ли има негде или кроз
наш случајни сусрет,

и да ли ће овај дан сванути
сунцу или животу.

И на почетку ми се чини, да је
човек или бор, па да ће, ако ми се плаче,
зарасти у ноћ песме

и мрси, у зору сванути
неразговетне птице што лају.

Нигде нема више гранчице голе;

пружим ли руку,
истог трена рој пролећни


рупам плашње,
истог трена рој пролећни


зуком на њу седа и сва олиста
као прут тополе; нагнем ли се
из захуктала воза, коса ми намах
постане зелена, о трепавице
се нахвата зелена роса.

По Војводини се расуле светле пчеле,
криоца су им ситна као у проса;
дигнем ли очи небу, тамо лежи
нескупљен бео откос до откоса.

У Бранковини сад се дрва секу
и у град возе да продаду.
Сиромаси обарају шуму младу:
букве чија кора се још
купа у млеку, цериће
што тек почињу да расту.

Цео боговетни дан погнути секу,
догод сунце не преñе свој пут небом.
Тек кад свештеник на вечерње
сиñе низ реку, седну на пањеве
и маше се торбе с хлебом.

радан на вочићу једином силазе граду,
на леñима комад проје за ручак носе.
Остају им голе крај куће брегова косе.
Промичу полако по туñег дрвећа хладу.

Хлад своје шуме у граду ће продати,
гледаће очајно у њих брегови голи.
Донеће кући само опанке и свеће,
а у град ће, кад сви седну,
згњурити по туñег дрвећа хладу.

Није било ниједне наше
пловидбе да је ниси,
као рибарске жене,
преседела на пучини
гледајући;

није било буре
ни бродолома да нисмо
после њих поред неба
угледали и твоје лице.

год бисмо се


===== CHECKPOINT 074 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


градови.септембарски свет се састоји од два света: састоји се од два светлог завичаја, завичаја и завичаја. Једни га виде у њему, други га виде у њему. Једни га виде у њему, у другом га се; из њих се;ови га виде у његовој души. увидео је у њему два пријатеља,
трећи свет.

Други свет је тамна и бездана јама,
али јама бездана,
јама бездана, јама бездана, јама бездана,
јама бездана, јама без јама.

Ко зна,
некада је то била јама,
једно су то биле птице,

повезане у плашљивице,
а чули су се и поздрављали руком:

“Били смо увек млади и
уморни, стари и стари,

уморне да због нас чине
белу рану.

били смо увек млади и
уморни, као млади, али
смо увек заборављали себе.

били смо увек млади и
уморни.

смо увек заборављали да на земљи ођемо,
да се заборавимо:

али смо увек као млади,
остали смо увек у непролазног боравишта
и увек заборављали да на земљи
бимо први.

И кад се једнога дана
због неке далеке лепоте заборавимо,

али се на друге никад нисмо волели,

ма да се због ње живи,
ни да она због нас
боли, или да се због ње плаче.

мислим шта ли ће доћи
после ове буре.
Али по растанку мислим да ће доћи последња
недеља нашега друговања.

Лагано, у близини нас леже шарени шљунци,
цветови и лишће
што у јесен свако
по ново срце роди и
човек омаñијан у
род тај чудан гледа
као у привиñење.

Лагано, у кругу наше куће,
оставићу после смрти танки шљунак,
и то као бели шљунак,

утопљен у
жабљаке и жабљаке,

стећи на њивама
жабљаке и њивама,

и као мрав што сеје сита,

спустити се неће
уморан ни у туñини.

Свеједно ми је, ма шта да се тужно збива
у срцу мом:

Знам,
једном на све заборав


===== CHECKPOINT 074 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Драгица скривени иза
хладног неба тајни
Ти што бескрајем
моју душу засу.

руке ти узвијам
у слабости часу:
Ти си једини спас,
и крајни,
и оног који сумња

Волех га,
у срцу мом
ад све имаде крила,
кад измешане беху
истине и лажи,

и не осетих тад
да ми је дражу
од целог света он,
па сам била туñа
њему најближем.

разиñосмо се тужни
на овом свету украј мирне,
пуне облака речне бране
сад он гледа месец,

једину мету
где очи се наше
на растанку среташе
са друге неба стране

Више немам њега.
Божем својом милоштом
благом спусти руку
на срце његово пуно рана,

јер бојим се сад:
није било дана
кад нисам њему
драгом бола задавала

им се:
с њиме сам ишла,
а на друге се смешила
с другима ишла,
а њему касно стизала:

бојим се:
кад он ме гледао,
на другог очи дизала.

Можда сам много пута
њему драгом
спокојно згрешила.

Послушај, Боже,
речи ове пуне хлада
и срце моје
што се болом прелива:

ека милост твоја
њега благо целива
горко ти се моли
онај који у тебе сумња,
а једино теби се нада.

Боже суморни,
иза сумње видика сиви
хтедох да се слажем,
да га не бих морала корети
себична сам ја,

и не могу никад
прегорети срце његово,
ни разумети да он живи,
а мене не воли.

И тужно је сад.
Ниједним више леком
не да се срце моје
извидати;

огу се сад звезде
к мени с неба скидати,
и месец уз мене пловити
реком да ме утеши;

могу пролећа
над овим земље
пасом мирисати
вечито из облака
и цвета;

могу ме волети
људи целог света.
ја нећу и не могу
ниједним више спасом
да се избавим.

Сад.
Боже добри,
склони


===== CHECKPOINT 074 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


нестао,
Ти што си на ме
пала,
Ти који си ме
пустио,
на мог скута,

руке ти узвијам
у слабости часу:
Ти си једини спас,
и крајни,
и оног који сумња

Волех га,
у срцу мом
ад све имаде крила,
кад измешане беху
истине и лажи,

и не осетих тад
да ми је дражу
од целог света он,
па сам била туñа
њему најближем.

разиñосмо се тужни
на овом свету украј мирне,
пуне облака речне бране
сад он гледа месец,

једину мету
где очи се наше
на растанку среташе
са друге неба стране

Више немам њега.
Божем својом милоштом
благом спусти руку
на срце његово пуно рана,

јер бојим се сад:
није било дана
кад нисам њему
драгом бола задавала

им се:
с њиме сам ишла,
а на друге се смешила
с другима ишла,
а њему касно стизала:

бојим се:
кад он ме гледао,
на другог очи дизала.

Можда сам много пута
њему драгом
спокојно згрешила.

Послушај, Боже,
речи ове пуне хлада
и срце моје
што се болом прелива:

ека милост твоја
њега благо целива
горко ти се моли
онај који у тебе сумња,
а једино теби се нада.

ека милост твоја
њега благо целива
горко ти се моли
онај који у тебе сумња,
а једино теби се нада.

Боже, теби је свеједно
да ли се моли
а моли за тебе,
а једино теби се нада.

Боже, теби је свеједно
да ли се моли
а за тебе,
а једино теби се нада.

Мада сам много пута
њему драгом
спокојно згрешила,

загрљај наш често се
горко моли,
јер бојим се:
да ли се радосна
или болећа песма
догаñа у мени,

што у мени сија,

што се нада мном диже:

Боже, теби су,
а ти си срцу мом
драгом бола обдарио
вис


===== CHECKPOINT 074 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


алошћу суседству два из његових корака,
где се и родио,
где се родио, у једном
гробу и болу,
где се и остарио,
где се и где је и због чега
изнесен, као у задужбину
и сам до смрти оста траг.

И би љубав, као равнодушност,
без боје и без дражи,
али по шумама у
смеху срце да се пропне.

И би љубав, као равнодушност,
чинило се да се каже

речи што је више пута
од мрког погледа потамнело,


и да се на земљи о којој
са робије
слушају сви,

на видику атара
слушају сви,

и они који реч лепу
заборавност за њих чине,

што на земљи чине,

да на земљи буде
заборавнија и реñа,

па да се и на земљи о којој
са робије пише,

заборавнија и реñа,
глас или дело које
се тиче других људи,

и они које
са робије врати,
којим се само сате на путу,
и због чега
заборав крије,
од њихових
слушаја и стискања,

од приговора и презира,

што бива иза
слушаја и побуна,
што са друге куће
реке се само у запећку
душе и забацују,

и тако
чује и код нас речито,
и код нас бива,
али што је то више пута
од мрког погледа потамнело,

од зле речи и лепу
мнусправде, и тако
реке што је чине,

заборав крије,
од онога због чега
је на земљи хтео умрети,

и на земљи му нико неће схватити

да је све за чим
извидео нисам.

И о чему су сви
од онога због чега
је једном отишао,

с њиме је и остао траг,

и све је,
моје мишљење,
и свет као ја,
и све што је могло
да се од смрти самоgapa до смрти чека,

као што се једино и тражи,
тражим помиловање за несхваћене
који не остају страни
рукама што их је
лик


===== CHECKPOINT 075 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


немерена реко,
да ли још памтим старе наше игре?
Ко би ми у књизи на,
пламеном кеца;
да ли само понеком тужном, као да сам сва своја
дела хтела да испричам причу?

але твоје су пусте,
пуне коштаних одаја;
Да ли сам ти само
за усукано кукуруза
обесила руке, и руке, и руке, и руке, и руке, и руке?

Хвалили се зечеви у
зеленој трави,
кецом ти опазио задивљен
заром и сећањем
на месечину и у пролеће,
на живот у пролеће,
на детињство и смрт деце;

Да ли сам ти само
по стотину пута
од милоште ми испаштала?

Хвалили се зечеви у
зеленој трави,
не бих ли те ја
намирисано и не бих ли ти
о теби,
свакој са ти везана
о стотину јутара
слала?

Хвалили се зечеви у
зеленој трави,
не бих ли ти их
о теби,
меñу умирању
усана и луда,

ма колико да си
само једна од њих?

Да ли и ти,
ко би нам са срца
једва кап
на дланима вадио
душе, а руке кроз
зирове шаре?

Чега ли смо пет,
пет незних пронашли
крајне?

Можда су нам сад
кошуље остале непознате,

не морамо те више срести,
ни кад им се
не би догодило нешто тешко,

да се не бисмо
догодили кад им се
не би догодило нешто тешко,

да се не бисмо
дозивају кад им се
пред вратима не
зарасте?

Не мора нас ни твоја љубав
као земља текућа,
као вода кад се твоје да се каже,
доћи после много, много, много, много, много, много, много, много.

Не мора нас ни твоја љубав
као вода кад се раñа, кад се срца
на твоја да се узнесемо,

ни кад нам се
пред раздање.

Не мора нас земља,
као без тебе
ждребе наше да се тужим,
ни кад те се растанемо.


===== CHECKPOINT 075 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


угљеника за сликом. Дрво и камен пуца.

И мени је жао
да вране не туку.

И мени је жао
да вране дишу.

И мени је жао да вране вичу.

да се сада вране вичу.

ће доћи последња рука.

Вечно нихају ливаде

лагано као у сну.

Нигде нема више ни дна,
ни неба,
ни земље обала.

руке су све бујније,
поља и мириси све су грубље.

И у мојим вази меком
ноћ се мисао доñе,
и све се срачунава.


И у мојим вази жубори
као у сну,
туга као у сну.

ражим помиловање за несхваћене
који не умеју да премосте
ни капиларских раздаљина
до мајке и сина,

за оне који остају страни
рукама што их држе у наручју,

сунцу пред којим се све раздани,
за сопствене душе.

јутра ходам адом
измеñу набујалих вода.
Нигде никога, само тајна
замршена грања,

само ја и
самоћа бескрајна,
слатка и очајна.

Нигде зверке, детета, човека,
а мирис јела и лута,

и све о чему
си сањао само ја,

и чини ми се, све се то
све у мени раñа,
и све се то
покриваче:

а ја и
свега могуће два
моја срца својина,

и не знам ко ће у
срцу једном да се смеје,

и мени је жао
да због других плаче.

И чини ми се,
ближи се месец
или зорина,
сањају грања,

па ће доћи ноћас
на наш брег
да насмеје се свему
што бива.

сури:
пожури путању,
пробудиће га ветар.

Вечно нихају пролећа
и јецају меки,
модри ројеви што роје.

Нигде зверке, детета, човека,
а мирис јела и лута,
и човек и његов глас,

и све о чему
си сањао све је


===== CHECKPOINT 075 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


изградњи анñели красе поднебесну куглу, звезде се роје плимом, роне и плазе.

И чини ми се да звезда сија више од звезда,

јер у румени дан погнуте се зује око
срца и око слуха.

на чијем се крилу у ватрене опанке вију роса лету два вола, од којих свако сја, и два, роса.

Слично плаховитом небу сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви соко сиви


===== CHECKPOINT 075 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


риби прогони, као што се чине сита у пролеће,
кад мириси у пролеће
буду бурама обасјани.

И у душу моју и душу моје ничу;
и кад једном опазим да љубав твоја према теби расте,

нека се на љубав клоне,

нико, не сме ми прићи!

Ако се волите љубављу која буја у самоћи,
од раздаљине, која као птица о кавез
ломите крила,

од раздаљине, која као птица о кавез
ломите крила,

од раздаљине, која као птица о кавез
ломите крила,

од раздаљине, која као птица о кавез
ломите крила,

од раздаљине, која као птица о кавез
ломите крила,

од раздаљине, која као свила о кавез
ломите крила,

од раздаљине, која као дете о кавез
ломите крила,

од раздаљине, која као птицу о кавез
ломите крила,

од раздаљине, која као птицу о кавез
ломите крила,

од раздаљине, која као птицу о кавез
ломите крила,

од раздаљине, која као птицу о кавез
ломите крила,
од раздаљине, која као птицу о кавез
ломите крила,

од раздаљине, која као птицу о кавез
ломите крила,
од раздаљине, која као кукуруза
ломите крила,
од раздаљине, која као птица о кавез
ломите крила,
од раздаљине, која као птица о кавез
ломите крила,
од раздаљине, од којих се самотражи
од раздаљине, која као птицу о кавез
ломите крила,
до раздаљине, која као птицу о кавез
ломите крила,
у кавезу, која као птицу о кавез
ломите крила,

од раздаљине, која као птица о кавез
ломите крила,
од раздаљине, која као птицу о кавез
ломите крила,
од раздаљине, која као свила о кавез
ломите крила,
до раздаљине, која као птица о кавез
ломите крила,
до раздаљине, која као птицу о кавез
ломите крила,
од раздаљине, која као птица о кавез
ломите крила,
до раздаљине, која као птицу о кавез
ломите крила,
од


===== CHECKPOINT 076 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


причешћује се,
да сам грехове на земљи
Погубио и да их не волим више;

нико од људи њиме топле звуке
пре детињства никад чути не сме.

Некад смо сви плакали, због
нечега што нам је живот
горко и благо,
а срца им се дозивају лудо,

и као да због
нечега осећамо да је све
у срцу нашем:

и да све има негде на земљи
људског кова.

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,

и просипа се ту
пред твоје ноге?

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи, доñи.

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,

буја по градским
плочницима голим,
и ко би,
из детињства, и кад
је једном, заједно
туñим цветом,
хтео да те закитим,

не учини ли ти се неко,
не чини ли ти се,
не чини ли ти се, било негде на
нашу земљи испашта?

Не чини ли ти се,
лепота нека како свиће
у градским
плочницима голим,
и кад људи од људи само
спусте и они га слушају,

и после се, као плима нечија,
у исти мах, и грде.

Не чини ли ти се,
лепота нека како свиће
у градским
плочницима голим,
лепота нека како свиће
свуда о којој
си сањао од постања?

Не чини ли ти се
да најслаñи снови у сузе теку
претворени многе?

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,

претворени многе?

Не чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека како свиће
свуда о којој
си сањао од постања?

Не чини ли ти се
да најслаñи снови у сузе теку
претворени многе?

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,

неко тихо зове


===== CHECKPOINT 076 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


искључује скривени иза
хладног неба тајни
Ти што бескрајем
моју душу засу.

руке ти узвијам
у слабости часу:
Ти си једини спас,
и крајни,
и оног који сумња

Волех га,
у срцу мом
ад све имаде крила,
кад измешане беху
истине и лажи,

и не осетих тад
да ми је дражу
од целог света он,
па сам била туñа
њему најближем.

разиñосмо се тужни
на овом свету украј мирне,
пуне облака речне бране
сад он гледа месец,

једину мету
где очи се наше
на растанку среташе
са друге неба стране

Више немам њега.
Божем својом милоштом
благом спусти руку
на срце његово пуно рана,

јер бојим се сад:
није било дана
кад нисам њему
драгом бола задавала

им се:
с њиме сам ишла,
а на друге се смешила
с другима ишла,
а њему касно стизала:

бојим се:
кад он ме гледао,
на другог очи дизала.

Можда сам много пута
њему драгом
спокојно згрешила.

Послушај, Боже,
речи ове пуне хлада
и срце моје
што се болом прелива:

ека милост твоја
њега благо целива
горко ти се моли
онај који у тебе сумња,
а једино теби се нада.

Боже суморни,
иза сумње видика сиви
хтедох да се слажем,
да га не бих морала корети
себична сам ја,

и не могу никад
прегорети срце његово,
ни разумети да он живи,
а мене не воли.

И тужно је сад.
Ниједним више леком
не да се срце моје
извидати;

огу се сад звезде
к мени с неба скидати,
и месец уз мене пловити
реком да ме утеши;

могу пролећа
над овим земље
пасом мирисати
вечито из облака
и цвета;

могу ме волети
људи целог света.
ја нећу и не могу
ниједним више спасом
да се избавим.

Сад.
Боже добри,
склони


===== CHECKPOINT 076 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Пресветојена си
као пене крај кладенца;
а на клупу моја
блеште крај понора;
и кад се замислим,
одакле нећеш доћи,

чега се не бојиш?

Тако дана,
кад душа почиње да сазрева,

као да се и пре ње чисти,

ситно тебе да се од свих болести
душа и полних,

као да и пре њега
боли бол.

Не бој се, Тара,
нада је ова крајна од камена,
сребром нам
блага од свега
онога чега нема.

Не бој се, Тара,
невидљиви покретни лептири,
суморне птице,

криоца су наше
пљуштене у
вечито немушто море.

Не бој се, Тара,
не бојим се,
копца су наша
поданица и роса,

оголова и бродолома,

и росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна росна рос


===== CHECKPOINT 076 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


окојце већ почиње да пада
Треба у земљу лећи пре мрака,
И покојник се на пут крете,

Оста му за леñима
житнице зграда,
Оста путања до тора
Никла из његових корака.

Проñе крај рала и мотика,
И не дигоше му се руке
да их се маше,

Проñе без осмеха
крај отаве и паше,
Забрана, њива
и стране шљивика.

ñе без поздрава
преко злата
Што лагано
је сипило с грања,

Преко крупних
лисних дуката,
Преко земље меке
што за стопе приања.

Као кад се враћају
из воденице
Иду волови
ногу пред ногу.

Прича спровод уз тиху сету
О цени шљива и пшеница,
И богу, Великом
небеском кмету.

је велика тајна:
Не зна дан шта ноћ кува,
Нити ноћ шта зора раñа,
Не зна грм шта суседни грм сања
Нити птица шта се догаñа
Измеñу грања.

Не зна гуштер
шта пузи испод камења,
Нити кукуруз струк слути
Шта се у суседној њиви спрема.

Сваког часа све се мења,
Ниједног кута ни листа нема
Да није тајна.

Ко зна шта крије у себи
И та невина роса сјајна;
Ти сељачки пословни крици
Што се с брда на брдо чују
Заверу можда кују.

ће у тој земљи када
Знати шта и девојка млада
У недрима нетакнутим носи;

Какву тешку тајну
У рукама својим држи дете;
И старица погрбљена свака
До какве се упутила мете.

У тој земљи и ветри
И мириси, потоци и реке,
И црквена звона

Потајно преносе вести,
На првом завијутку
Где шума почиње она
Ко зна шта можеш срести.

тој земљи ни зечјој стопи
Непријатељ веровати не сме,
Ни трагу воловских копита.

Договори су можда тајни
И жетелачке песме И
удари шумских секира
И успаванка уз колевку скрита.

Немам више времена
за дуге реченице,
Немам


===== CHECKPOINT 077 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


ирану.Зашто?Зашто? Зато, што за сваки дан
воли сунце, па ће његове
танке шаре болно
задрхтати и замрсити се
са паучинастом мрежом мрака.

Не, не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
лепо и лако волети
кратко за један
дан.

Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну колико
те волим.

, не остављај ме никад саму,


===== CHECKPOINT 077 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


захваланце, признајем ти,
благо,
чини ми се твоје раме иде
уза ме,
а ја се растужим кад ти не
чух да ти је род,
а и ти га сличеш.

ја не верујем
да ће који пут у живот
без мога да доживи
чега се латим.

Не дај се, Тара,
тако ти Бога,
тако ти Бога,
мада он сања
да ће једном
бити благословљен,

а бити му свеједно.

Не дај да те смире
као Дрину,

те испресецају
као уже,
Да ти поцепају
светле рукаве!

Не дај да те попут
Пиве задаве,
Да ти песком заспу
зенице плаве.

И овде, на ничијој земљи,
Улазиш ми у сан као у дворе
Које си напустио тек јуче.

Улазиш кроз затворене капије
И кроз поре,
Као да си од мога сна у дугом путу
Погубио кључе.

Улазиш у закључане просторе
Слуха и вида,
Провучеш се испод
очних капака
Као месечева зрака,
Пробудиш поноћ успавану,

Пробудиш поноћ успавану,

Суза укапаш у кладенце,
Негде дигнеш,
Негде спустиш болни осмех.

Судба моја јесте чудесна:
ја сам ловац срца свога роñеног.
Своје среће и болове лакоме
у слова сам оковала удесна
и редом их показујем свакоме.

Ја сам ловац срца свога роñеног.

Ја сам ловац срца свога роñеног.

Своје среће и болове лакоме
у слова сам оковала удесна
и редом их показујем свакоме.

Ја сам ловац срца свога роñеног.

Ја сам ловац срца свога роñеног.

Ја сам ловац срца свога роñеног.

је на мене пала
нескупљен дар
који ће,
у исто доба,
све о њему снити.

Ја сам ловац срца свога роñеног.

је на мене пала
нескупљен,

прљавштине дани му се чине варљиви,

брегови као роса ти се чине варљиви,


===== CHECKPOINT 077 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


космикоме нећу рећи
каква се због тебе
песма догаñа
у мени вечито:

да ли опија топло
као шуме наше с пролећа,
или тиха и тужна
ћути у мени речито.

О, никоме нећу рећи
да ли се радосна
или болећа песма
догаñа у мени.

Ја више волим да прећутане
одемо она и ја тамо
где истом светлошћу
сја и зора и ноћ и дан;

амо где су пођеднако топле
и срећа и бол жива;
тамо где је од истог вечног ткива
и човек и његов сан.

Ма живела хиљаду година,
бићу после смрти иста са
нероñенима.

Ма била најсрећнија,
бићу после смрти иста са оним
ко је увек плакао.

Ма била клеветана,
бићу после смрти иста са
онима које су хвалили.

остала у сећању свих људи,
нећу после смрти знати да ме
се сећају.

Ма поседовала сва знања,
знаћу после смрти мање
од земље грумена.

Ма имала срце топлије од анñела,
бићу после смрти равнодушнија од
самог камења.

Ма се светлости ваздан радовала,
нећу после смрти моћи изићи из
помрчине.

како свесна себе бивала,
нећу после смрти знати да
сам постојала.

Зелени пожари трава
букте около мене,
а ја венем.

Сунцу у очи право гледају
јагорчевине зене,
а ја венем.

Небо је млада башта
пуна глогове пене,
а ја венем.

тица у грању гнездо
све јутро кљуном дене,
а ја венем.

Руке су девојака
перунике неразвијене,
а ја венем.

Свакога се тренутка
понешто у живот прене,
а ја венем.

Осећам, полудећу пролећа
овога због
неке далеке лепоте.

ејем се,
а све ми је
као да суза
нека огромна
у мени сија,

и као да туга
тешка кроз мене
протиче.

Смејем се,
а као да ме се
душа чија
гор


===== CHECKPOINT 077 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Пупин је цветало болно,
свега могуће два пуна дана.

Не бих могла никад више
поклањати на земљи
каква се због мене
песма догаñа
у мени вечито:

као кад бих у недрима
пала, где бих где нема
много вере, где бих ја руке скрила,
гласала и сва знања могла
прећи.

ела сам те у сутон изнад ушћа;

никад те више видети нећу,
ни чути твоје сузе.

Да ли сам ти заиста
познала срце?

ли сам ти заиста
познала срце?

ли сам ти заиста
по стотину пута сестра
нечија била?

Ја сам била
по стотину пута сестра
чукунунука;

и много су уздах мој дизали
пореñи поумирали.

А ти си се опио
њиховим туга радосним гласом,

па сам те
по стотину пута сестра
топлела,
узела на недра.

Да ли сам ти заиста
од милоште доñе,
или сад,
или сад.

Хтела сам те
да сада волим више него пре;

а све те љубави
нека буду и сада,
кад људи верују,

у мене се и уз тебеега;

и све сад,
у мени се сања,
и мени се сан откуцава.

мени се увек допадало сад,
кад сам те
много хтела чути.

И увек ми се допадало,
кад су и они с тобом
песници, и кад су и ти заједно
по стотину пута сестра
песници.

И од тог додира доñе
твори се мени увек
постао или гаñе ми драг,

или нам
остао је или празан,

грех што смо били,

или што смо се животом клели,

да се на друге смешили,

да нам је сада
свеједно кад и са звезде се нисмо волели,

што смо са друге неба
остајали.

Ћуте и они с тобом,
и све до сада,
сваки кроз себе,
кроз себе, све до сада,
кроз многе, све до сада,
сваки кроз себе.

, кад год си имала срца,
остали


===== CHECKPOINT 078 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


менорамичка нише или кава, мека, уска, окна,
слана,
слана, дуга,
и без наде
крај отаве.

И овде, на ничијој земљи,
пала је моја душа у мрак,
а ја каобеспослени монах
у њу будно одшкринуло.

азим да се маше,
да звезда посматрам
на небесима били су ми туñи;

али ја тада не знам шта се
душа моја свето
горко моли.

знам,
мада ни она,
меñу мени није!

И ја се питам,
а ноћ је,
а ја се питам,
да ли ће једног дана
ближи се поноћ
на горчином свануће

ближи се ноћ
у сја.

Свака твоја реч,
у мени је до песме порасла
свака твоја реч.

Наш случајни сусрет,
у мени је до живота порастао
наш случајни сусрет.

Све што ми се због тебе догодило
као очарано живи у мени,
и чини се, неће проћи
све што ми се због тебе догодило.

И волела бих
да тек сада волим
први пут.

ела бих
да не верујем
да ће ме срце
за тобом проћи
када будеш једном отишао.

Говори тихо,
Дрвеће је ноћас будно,
и мени је жао да чује:
како је живот кратак и
није весео.

Говори тихо.
Птице ноћас близу нас певају,
и мени је жао да чују:
како у гласу
нечијем има суза.

Говори тихо.
У ливади оближњој
зрикавци се ноћас воле,

мени је жао да чују:
да је љубав у срцу
нечијем тужна.

Говори тихо.
У ливади оближњој
зрикавци се ноћас воле,

мени је жао да чују:
да је љубав у срцу
нечијем тужна.

Говори тихо.
У ливади