Full Log #2

Complete training session logs dump.

Taken with Ctrl-C/Ctrl-V from Notepad.

Ok, I know … Must confest. Training this under Windows … Guilty as charged!

Training from scratch with ../../models/sr-gpt2
checkpoint_steps: 100
Train inputs found: 346
Train 2 inputs found: 0


===== CHECKPOINT 001 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


čestice kože i pmestice u boji prejuda ne mogu se videti sve do početka 20. veka. Istu te godine u javnosti se pojavio lista “Čestice” kao vrsta težnje da prođe kroz zemljište tokom perioda prejuda u kojem je bila nejasna i gde je postala besta i teška. Kasnije, u većeg dela 18. veka je primljena prva frakcija kao teška na zemljištu, a to je navelo do stvaranja šuma. Slično tome je nastala i u 19. veku u Italiji i u Nemačkoj, što je rezultiralo vršenjem statusa u zemljištu i ranom prejudanjem. Pojavili su se i drugi oblici svuda, što je dovelo do formiranja svemirske trpe (kojim je rani deo morske frakcije primljen zbog velike količine svuda koji na njemu nisu bili toliko podsećali na morsku frakciju. Godine 1880. u Kini je ostrva ostrva bila pod vođstvom Jakoba Hakana. Tokom Prvog svetskog rata je došlo do nastanka ranijih pmesta, od kojih su neke bile izumljene zbog svog ukusa. Do 1940-ih je bio primljen lekovit u južnom Kini i na tom području je nastala palkava. Krajem 20. veka palkava pilkava je ponovo primljena na zemljištu tokom ovog perioda, pri čemu se smatralo da je nastala krajem 20. veka, ali je ostrva ponovo nastala tek nakon što su prejudska ostrva uvrštena u ostrva. Ostrva je usvojila i izumljena prejuda, te su ona ostrva bila smeštena na zemljištu na kojem je bila nejasna i teža. Međutim, s druge strane, za razliku od drugih vrsta koje su preživele u prvim godinama koje su nastale od strane Američkog mornaарства, poginule su i dalje, ali ne i do danas. Pojavila su se i druga oblika tla koje su koristili ljudi. U istom periodu se pojavila i palkava. Ostrva palkava je prouzrokovala razvoj gljiva i gljive tokom Drugog svetskog rata, nakon čega


===== CHECKPOINT 001 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


теов закључак је да су „мрачне тачке“ између САД и Русије углавном настале као последица политике и њеног разбијања, иако се у тим тачкама не спомињу нити су уопште постојале нити су постојале. Све ове тачке су имале само симболичну сврху: „пружали су руке и пребацивали на леђа онима који су се повлачили за собом,“ објаснио је Путин. „Нама није падало на памет да се одрекнемо нечега што је био наша судбина. Чак су и они који су се борили у ратовима из деведесетих изгубили оно што су били. Али, ти су људи то и заслужили. И ми знамо да су нам учинили исто. Међутим, у нашем свету су сви исто, али свет је бомбардован, и сви смо истог духа. То је био један велики пораз. Русија је изгубила много живота, и то није била само трагедија. Ми смо изгубили много живота. Али све смо изгубили. То смо доживели и изгубили, то се десило у историји. Није било битке, није било ни победника. То се десило. И сви смо победили, зато што смо изгубили.“ То је та највећа победа Русије, то је најважније победа САД, то је победа Русије. „То није победа, то је победа Америке, то је победа Русије. То је победа Запада. Ми смо победили свет у рату, у том рату, то је победа Русије. И ми смо победили свет, победили смо свет у том рату, ми смо победили свет, и победили смо свет“. То је победа Русије. „Ја сам победио свет, то је победа Русије. Ја сам победио свет. Ја сам победио свет.“ То је победа Запада, то је победа Русије и то је победа Русије. „Али ми не победимо свет. Ја сам победио свет. Ја победих свет, ја сам победио свет. Ми смо победили свет. Ја сам победио свет. Ја нисам победио свет. Зато је победа света, то је победа Русије“, рекао је он. „Ми побеђујемо свет. У свету. И не победимо свет, то је победа руског народа. Ми побеђујемо свет“. „Ја сам победио свет“, рекао је он, „кад кажем, мислим, ја сам победио свет. Али то није победа руског народа, то је победа руске нације“. То је победа руске нације, то је победа руске државе. И у Русији је све тако. Јер, Русија је победила свет. И у Русији је све то било само по својој природи; то је победа руске државе. И у Европи је све то тријумф руске нације. И у Америци је све то било — победу руског народа


===== CHECKPOINT 001 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


уле, 2018-04-06 16:18 17:34ms Flag wp do suncredite to one to inexes research.svt.svt.rs резултати уживо, су биле све информације које су везане за контролу над WPON-ом, који је био главна подршка WPON-у на такмичењу, којем је присуствовла општина Алексинац, а који се налази у граду Алексинцу. Био је то меч сеоцек, кога је наша школа организовала, и којем је присуствовао помоћник директора проф. др Миливоје Стошић. На основу те информације, наша школа је добила дозволу да користи WPON, као и да учествује у раду NBA догађаја, али без правног дејства. На основу те информације, наша школа добија потврду о плаћању чланарине и потврду да је она Објавио да је WPON наш правни следбеник и да је она била укључена у VWWWWWWWWWWWWWWW-у. Такође, школа добија и потврду да је WPON, у име општине Алексинац, био укључен у VWWWWW, а у име општине Алексинац да је његов тим постигао договор са WPON-ом да на такмичењу учествује наш представник као представници тог тела, и самим тим је добио и место у квалификацијама за WWWWW. (локална самоуправа Алексинца) 11.07.2018. године TIE WITE WITE WITE WITЕ WITЕWWLE WITE WITE WITE WITE WITE WITE WITE WITEWITE WITE WITE WITEWITEWITEWITEWITEWITE WITE WITEWITEWITE WITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITE WITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITEWITE


===== CHECKPOINT 001 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


те није било. Само није било никаквих промена. Али је било других промена од пре почетка лета. Чак се дешава да, када је летом долазио и неко други, могао видети где ће се наставити, а не да изађе напоље. Не мислим да се сви путници и даље враћају у хотел, јер не виде колико је тешко или како се зове. То једноставно није могуће. Ако сте и даље у ресторану “Кастен” или у кафићу “Блаув”. Сви гости могу да напусте хотел, мада је ситуација веома озбиљна и могу се прилагодити и доћи до врата која воде до ресторана и могу наћи друге просторије. Када је дошао тај човек, одмах га није препознао. Такође не морате да се поздравите са тим. Дакле, да би се то показало, морате одмах ставити у просторију и оставити ствари које требају бити враћене. Можете такође бити сигурни да је “Дуо” већ спреман. Можете позвати људе да напусте хотел из аутобуса ако већ нису били виђени од стране неких. Дакле, да би се то остварило мора бити обезбеђен и бесплатан превоз за све путнике, тако да они не морају да долазе овде. Али, наравно, мора да буде обезбеђено да бар има довољно места, то је потребно само да посетите један хотел да бисте имали бољи улаз. Можете слободно улазити у собу у тренутку када сам дошао. Можете узети један хотел из хотела на другом спрату ако нема барова, али ако га има, то није обавезно. Ово не може бити тако скупо као са свим осталим хотелским особљем. Ако не, наравно, можете имати могућност да изађете напоље и кажете: “Ви сте то урадили, али не можете да се вратите тамо, а ви сте направили ту одлуку”. И тако, то је само начин да се покаже да ће вас неко напустити. То је вероватно био разлог због ког је хотел напустио. Ако се не осећате безбедно, то је то. То значи да морате променити своју одлуку, али са неким од људи у хотелу, то је више пута више него било шта друго што је било могуће да кажем. Али можда је боље да сте отишли ​​на неки други или чак још једна особа. Дакле, то је увек важно. Можете се вратити у хотел ако постоје стазе. Међутим, то не значи да ће особа коју сте посетили да излази с пута већ у времену и тако даље. Оно што је најбитније, то је да ће остати у овом хотелу на време, и ако неко неће пропустити да уђе, то је веома важно.Više!Više.Više: 3.1. Хотел ће вам послати неки посебан пријем и


===== CHECKPOINT 002 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


саветска активност обухвата више области: истраживање јавног мњења и јавног мњења у вези са питањима везаним за образовање, за планирање, праћење и развој образовања, као и политике и истраживања. Поред тога, овај програм нуди свеобухватан и свеобухватан спектар курсева: 1. Језик, књижевност, историја, теологија, биологија, филозофија језика и књижевности, или други предмет или област студија који се у потпуности разликује од других традиционалних начина учења језика; 2. Језик и књижевност, музика или уметност; 3. Наука о књижевности и уметности и наука о култури; 4. Класични и модерни језици; 5. Основе хуманистичких наука. Поред програмских курсева, овај програм се често одржава у оквиру неколико истраживачких пројеката. Курсеви на енглеском језику могу се одржавати на енглеском језику. [+]едржавни курсеви су доступни на енглеском језику. Курсеви на енглеском језику се одржавају у оквиру двогодишњег програма наставе енглеског језика, или оба студија у истом року. Студенти могу изабрати да посете овај програм у оквиру двогодишњег програма обуке, или се могу изабрати да посете овај програм у оквиру двогодишњег програма обуке…. [-] Традиција и култура у Енглеској на нивоу двогодишњег програма обуке…. [-] Традиција и култура енглеског језика…. [-] Традиција и култура енглеског језика…. [-] Традиција и култура енглеског језика…. [-] Традиција и култура енглеског језика…. [-] Традиција и култура енглеског…. [-] Т традицији…. [-] Т традицији и култури енглеског језика…. [-] Т традиције и култура енглеског језика…. [-] Т традицији… [-] Т традицији… [-] Т традицијом… [-] Т традицију…. [-] Т традиције и култура енглеског језика…. [-] Т традицију…. [-] Т традицију и културу енглеског језика…. [-] Т традицију… [-] Т традицију… [-] Т традицију… [-] Т традицију…. [-] Т традицију…. [-] Т традицију и културу енглеског језика…. [-] Т традицију… [-] Т традицију и културу енглеског језика…. [-] Т традицију… [-] Т традицију и културу енглеског језика… [-] Т традицију…. [-] Т традицију и културу енглеског језика…. [-] Т традицију и културу енглеског језика…. [-] Т традицију, културу енглеског језика…. [-] Т традицију и културу енглеског језика…. [-] Т традицију и културу енглеског језика…. [-] Т историју… [-] Т историју… [-] Т традицију и културу енглеског језика…. [-] Т традицију и културу енглеског језика…. [-] Т традицију и културу енглеског језика…. [-] Т традицију и културу енглеског језика.. [-] Т традицију, културу и науку о култури енглеског језика… [-] Т традицију и културу енглеског језика… [-] Т традицију… [-] Т традицију и културу енглеског језика… [-] Т традицију и културу енглеског језика…. [-] Т традицију и културу енглеског језика…. [-] Т


===== CHECKPOINT 002 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


y-Hymenock 2010, Microsoft је покренуо програм за управљање ресурсима Microsoft Word који подржава Cloud Wide Web, SATPAC и Microsoft Office. Cloud Wide Web је развијен на основу лиценце за управљање ресурсима Microsoft Wide Web 2012 на веб локацији Microsoft Wide Web. Microsoft Wide Web је објавио програм за управљање ресурсима Microsoft Wide Web 2006 и веб локацију Microsoft Wide Web 2010 на Microsoft Wide Web 2007, а Веб локација Microsoft Wide Web 2006 је пуштена у продају 2007. године. Cloud Wide Web је имплементиран у Windows Windows Wide Web 2008, и Xbox 360 је уведен у Мајкрософт Wide Web 2008 и Windows Wide Web 2008 у PlayStation 3.0. Cloud Wide Web је објављен у Мајкрософт Wide Web 2007, и Windows Wide Web 2009 у Windows Wide Web 2008 у Wide Web 2009. Cloud Wide Web 2009 је објављен у Microsoft Wide Web 2008 у Windows Wide Web 2008. SATPAC је дизајниран да подржи Wide Web 2008, и Windows Wide Web 2008 у Windows Wide Web 2009 у Windows Wide Web 2009 у Wide Web 2009 у Wide Web 2009 у Wide Web 2009. Windows Wide Web 2008 у Windows Wide Web 2009 и Windows Wide Web 2009 у Wide Web 2009 у Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2008 у Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2008 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2010 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide Web 2009 у Wide Web 2009 и Wide


===== CHECKPOINT 002 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


теорије завере и убиства у Француској између осталог садрже и податак: “Од 3. октобра 2000. до 31. децембра 2001. године оптужени су били оптужени за планирање тероризма, па су после тога они оптужени да су починили злочин, а онда су све до 24. децембра 2012. године осуђени на по месец дана затвора. Они су били оптужени да су извели терористички акт насиља над српским народом”, пише у свом коментара, између осталог се наводи: “Већ 27. децембра 1999. године оптужени су оптужени за припрему убиства српског становништва, за које се сумња да су починили, као и за атентат на руског амбасадора. Све до 31. децембра 2000. године оптужени су били оптужени за организовање тероризма, за које се сумња да су починили терористички акт, а касније су осуђени на по месец дана затвора, који такође нису били оптужени за неки злочин, а од 24. децембра 2001. године оптужују се против њих.”(исто, 93) После оваквих изјава, суд је закључио, “за геноцидна дела било је основа за оптужницу која се против њих води. Оптужбе у вези тога су лажне и не постоји никакво наређење суда, нити икакво наређење суда у целини за њихово извршење.”(исто, 85) У наведеном чланку се такође наводе, да су оптужени у том чланку и даље оптужени за злочин у Сребреници, али се наводи, како истиче Суд, да не постоји никаква наредба суда у целини, осим уколико није било потребе, како каже Суд, да се покрене оптужница против њих. Суд је утврдио, да, иако још није доказано да су оптужени, они нису оптужени да су починили злочин у Сребреници, већ је у ранијем току њиховог поступка утврђено да оптужени нису ни планирали нападе на цивиле у Сребреници. На пример, суд наводи да су оптужени у јулу 2000. године оптужени да су починили терористички акт у Сребреници. Суд тврди, да за свако друго кривично дело, оптужени има само једну пресуду. Међутим, суд сматра да за свако друго кривично дело има најмање једну изреку и да је оптужба против њега постојала све до 29. децембра 2004. године, када га је оптужба против њега поништила и наложили смо да га оптужио за убиство Слободана Милошевића, у случају да нема ништа са тим. Суд такође не утврђује, да ли је оптужени заиста убио Слободана Милошевића, осим ако се у пресуди наводи да нису ни мислили на њега, а у пресуди наводи да ни он ни његови браниоци нису учествовали у терористички чин. Суд наводи, да ако је оптужба против њега основана за спровођење терористичког акта, онда је оптужба против њега основана за извођење терор


===== CHECKPOINT 002 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


late je jedan od najboljih učesnika iz svih društvenih sistema na početku 21. veka. Uz njegovu suštinu postoji značajan broj problema u njegovom razvoju koji se odnose na razvoj društvene ravnopravnosti koja je povezana sa ekonomskom i kulturnom sredinom i koja je povezana sa društvenom ravnopravnosti. Na konferenciji u okviru koje je sproveden prvi utakmički konferencioni konferencioni konferencioni konferencija za ulaska novinarske zajednice i saradnika u organizaciju javnih institucija, objavljena je jedna od prvih knjiga te organizacije pod nazivom „Dekcija kongres-legacije” koje je objavila organizacija u časopisu „Grand Elektric Media”. Rezultati se nisu propisali s vremena na vreme jer su već prethodno udruženje i organizaciona grupa ušli za ulaskom u politiku. Ova grupa se nalazi u grupu od svih učesnika javnih institucija. Primeri ove grupe nisu pronađeni. Umesto toga, u njemu bi održan je i član Komisije konferencionih grupa za ulaženje u sistem socijalne ravnopravnosti koji bi bio saopštitan za ured na dnevnoj konferenciji u osnovnoj dekoraciji. Smatra se da je glavni instrukcioni konferencioni konferencioni konferencioni konferencija za ulaženje u sistem civilizacije u udruženje i angažovanje građana u socijalnoj ravnopravnosti koja je prisutna u periodu od 23. do 31. oktobra 1993. godine u časopisu „Water-elegument”. Smatra se da se radi o direktnom dokazu da je direktan konferencioni konferencioni konferencija za ulaženje u sistem socijalne ravnopravnosti zasnovan na zajedničkim društvenim problemima na kraju 21. veka. Međutim, u periodu od 23. do 31. decembra 1993. godine udruženje i organizaciona grupa su se nalazili u zajednici u kojoj je održana konferencija za ulaženje u sistem socijalne ravnopravnosti koji je izdat u godišnjoj razredbi. Uz ove svoje doprinosi Istraživači moraju da zaslužuju za finansiranje ovih konferencionih konferencija na kojima bi ušli u kontakt sa učesnicima i saradnika u organizacionim organizacijama, kako bi napravili konferencionu zajednicu


===== CHECKPOINT 003 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


nyakis (eng. Netscope) је врста коже која се бави заштитом, заштитом, заштитом и искоришћавањем здравља, осим заштите од пожара и шумских пожара. Садржи низ различитих својстава од коже (жене, пси, животиње, животиње, природне животиње, птице, птице, итд.), преко заштите од пожара, чишћења, чишћења, пожара и пожара за добробит стоке, до очувања и конзервације животне средине. Осим физичких карактеристика ових кожа има и заштитну функцију (боја, еластичност, отпорност на дејство топлоте, отпорност на ватру, еластичност, отпорност на ветар, итд). Осим што помаже људима, она такође има и естетску вредност, јер помаже људима, нарочито људима у невољи, као што су људи. Представља заштитни знак нације. Има ту и одређених својстава која се односе на заштиту од пожара и шумских пожара. Без тих својстава кожа не може да функционише. Из тога произилази да није довољно имати отпорност, већ треба имати развијену свест о томе где се налазе предмети који су намењени заштити од пожара. У неким случајевима, како се чини, нема ни најмање могућности да се то постигне. Постоје и нека својства која се односе на заштиту од пожара. То су својстава која могу бити веома битна у области одбране од пожара и пожара. Могу бити јако опасна, али нису довољна и они су изузетно корисни. То значи да се често и не смеју употребити против других објеката. Зато се не могу користити против других објеката, попут пожара, мостова, зграда, мостова, инсталација… Све остало се односи на заштиту здравља. Може да се користи и као заштита од пожара, али без заштите од пожара. Такође, то није сасвим довољно. Потребно је имати што мању заштиту, јер не сме постојати једна таква врста. Такав утицај може бити последица употребе различитог материјала или других природних узрока. Због тога је потребно имати већу слободу да се штити од пожара. Поред осталог, важна је и заштита од пожара. За све објекте за заштиту од пожара који су намењени заштити од пожара није битно да ли су усмерени ка споља, него о објекту који их је створио. Све наведено није довољно, довољно је имати добру свест о улози коју је он створио и њеном лечењу. То значи да треба имати свест о томе шта се дешава на месту пожара, тј. пре избијања пожара или његовог уништења. Због тога је неопходно имати и свест о томе да не треба да се користе такви објекти, већ треба да постоје, али без обзира што није могуће доћи до њихове заштите, потребно је да се успостави свест о томе шта је то што су они створили, али без помоћи природе и воде.


===== CHECKPOINT 003 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


САНУ, која је под покровитељством Републике Србије, организовала је округли сто и одлучила, поводом учешћа у изради нацрта закона, да би усвојила нове законе. На округлом столу учествовали су представници Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Учесници скупа су имали прилику да стекну драгоцена знања о различитим аспектима примене програма превенције, који се везују за превенцију раног откривања рака. На округлом столу су своје коментаре изнели проф. др Сања Димитријевић (Филозофски факултет Универзитета у Београду), проф. др Јасмина Јанићијевић (Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“) и проф. др Снежана Лукић (Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“). Скуп је организован као одговор на бројна питања слушалаца, пре свега пацијената, који су, поред редовних прегледа, имали обавезу да се јаве полицији, која је обавила увиђај, и да им доставе податке о свом здравственом стању. Сви присутни су имали прилику да на питања буду одговарали усмено и писмено, као и да сами дођу до својих информација. Након излагања присутних учесника, сви учесници су имали прилику да добију информације о резултатима рада института и њиховим симптомима. Сви присутни су имали прилику да учествују у дискусији након дискусије у којој су анализирали здравље пацијената. Скупом је председавао председник Агенције за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Након дискусије, учесници су изнели своја запажања о значају раног откривања рака дојке и значају њиховог деловања у раном откривања рака дојке. Учесници Округлог стола су истакли значај присуства представника Института за јавно здравље, као једне од главних метастаза превенције и раног откривања рака дојке. За представнике Агенције за јавно здравље, говорили су проф. др Оливера Ђорђевић (Факултет друштвених наука у Београду), проф. др Снежана Лукић (Филозофски факултет Универзитета у Београду), мр Љиљана Васиљевић (Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“) и проф. др Наташа Костић (Филозофски факултет Универзитета у Београду). На Округлом столу су учествовали представници Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и др Весна Лукић. Округлом столу су присуствовали директор др Мирјана Ковачевић (Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“) и др Снежана Лукић (Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“) који су били присутни на округлом столу. Скуп је завршио пленарном седницом. Сви учесници су дали свој допринос


===== CHECKPOINT 003 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


če, 23. februara 2007. godine je osnovao -{NBC}- program za stvaranje autorskih filma na -{NBC}–u za stvaranje emisija. Pogodni film je emitovao na engleskom jeziku, a potom je sarađivao sa -{NBC}–om na filmu -{“Het Space Tour”}-, u režiji Edvarda Marksa. Najbolji scenario na filmskom kanalu je -{“Das Let Go}-” u produkciji Debi Blues. Dobitnik je tri nagrade -{Adult Guitar December}- 2007. godine na -{Goldchington Dessu}-, -{Istore Grand Awards}- i -{Billboard Creative}- 2013. godine. Za razliku od prethodnih serijala koje su usvojile svoje prethodne serijale, a zatim i treće, serijalo je usvojena do odgovora u kojem je -{NBC}- potpisivao ponudu za snimanje filma -{“Het Space Tour”}-. Ime -{“Night of No Light”}- je izvestio Adaron Akista iz serije -{“Two Is”}-, nakon čega se ona pojavila na prestižnoj televiziji. Neke su zabeležile pesmu -{“Hawalk of Yourself”}-, gde je snimljen nečekirani spot pod nazivom -{“Day Let Space Tour”}-. -{NBC}- je takođe započeo snimanje prve serije -{NBC}–a pre nego što je 1. oktobra 2016. godine u saradnji sa -{NBC}–om. Svoj scenariku je od tada pružio veliki uticaj. Ima dve uloge: -{NBC}- i -{“News Game”}-. -{Dandere}- je postao najzastupljiv spot. Nedavno su se pojavila i dva spota u rekordnim epizodama -{“Domybet”}- i -{“News Game”}-. -{Daey Let Space Tour}- je postao jedan od prvih filmskih serija koje imaju veliki uticaj na -{NBC}–u. Kao i -{NBC}- i -{NBC}- je koristio veliki broj televizijskih i televizijskih programera. U saradnji sa -{NBC}–om u početku su se pojavila tri kompjuterska spota u nekoliko serijala; -{NBC}- je postao jedan od najdužih spotova u istoriji


===== CHECKPOINT 003 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


теорија гравитације се бави законима кретања молекула и честица (тела), који су последица утицаја планета на њих. Теорија гравитације обухвата класичне теорије о кретању атома, молекула и молекула. Теорије о кретању молекула се баве честицама и масама или течностима у облику материје. Теорије о кретању молекула и честица су теорије равнотеже и у пракси се изводе из теорије гравитације. Теорије о кретању у свемиру се заснивају на експерименталној теорији поља, а користе се и за прикупљање података из ових истраживања. Теорије о кретању материје, теже и макроскопске честице, теже и макроскопске честице имају својства кретања у времену и простору. Теорије о кретању честица се заснивају на експерименталној физици, коју је предавао славни физичар 20. века Кристијан Хокинг. Та наука се бави кретањима и законима кретања у гравитацијама, које је изложио и објавио Ајнштајн. По тој теорији је гравитација заступљена у материјалним телима и површинама. Теорије о кретању се изводе из теорије поља и у другим пољима. Теорије о кретању су извор теоријске и практичне примене. Теорије о кретању се изводи из филозофије. Теорије о кретању се могу изводити и из природних (природа). Теорије о кретању (природе), утичу на кретање материје у простору и времену. Теорије о кретању се не могу слушати, нити чути. Теорије о кретању (природе), утичу на кретање енергије, а имају позитивне особине кретања у простору. Теорије о кретању се могу држати и данас и постоје. Теорије о кретању материје се у пракси могу пратити на разне начине. Теорије о кретању (природе), утичу на кретање и у простору и у свемиру, утицај на кретање и у космосу, утицај на кретање и у гравитационом пољу, утицај на кретање материје и у космосу. Теорије о кретању нису развијене до данас. Теорије о кретању тела су теорије о кретању Земље и планете (природа), а у пракси су укључене и теоријске теорије о кретању. Теорије о кретању Земље се примењују искључиво у лабораторији, док се у експерименталној теорији кретања могу слушати и теоретски. Теорије о кретању тела су део наставе физике и у њој се одвијају практична настава и практична настава. Теорије о кретању система могу се изводити и помоћу класичних наставних предмета, као што су физика, историја и географија. Теорије о кретању тела су научни термини, у којима се изучавају практична настава, техничка и научна питања; примена природних и вештачких материјала (природа, микроскопских честица и макроскопских честица), развој и примена принципа кретања. Теорије о кретању планета се могу изводити


===== CHECKPOINT 004 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


youtube ХомеОСТИВx.цом Ако сте љубитељ нових медија, ако сте професионални новинар или имате било који посао на Интернету, ако имате било каква питања или питања за вас, можда желите да учествујете у онлине или не желите да разговарате, онда су вам потребни писани позиви. Сајтови који су регистровани могу бити постављени на захтев или захтев за пружање информација. Сајтови за који сте заинтересовани да пишете о онлајн сајтовима су обично направљени искључиво од стране чланова блогера. Ако желите да причате о нечему кориснијем, а не да знате шта да кажете о вебу, погледајте веб локација или више у овој ситуацији. Сајтови за које смо упућени немају ограничења у погледу садржаја и садржаја. Ако вам је потребна добра комуникација, можда ћете моћи да урадите нешто корисно и о себи. Неке апликације или пројекти могу бити додељени од стране веб стручњака. Не треба да бринете о томе да ли је сајт слободан или не. У неким случајевима можете приступити интернету путем е-поште или албума, а можда ћете моћи да прочитате о неким кључним темама. Још увек нисмо одговорни за ширење информација о сајтовима који нису регистровани или објављени. Неки сајтови су слободни и доступни су од стране трећих лица. Ови сајтови нису слободни и доступни су само за куповину или продају. Они су слободни и доступни су искључиво у власништву трећих лица. Такви сајтови су такође слободни и доступни су за кориснике који нису одговорни за садржај тих услуга. Неки сајтови су слободни да напишу о веб локацији, али не могу рећи о њима шта су. Сви сајтови имају слободу да пишу о корисницима који нису одговорни за садржај њиховог сајта, без обзира на врсту и карактер, садржај или политику. Сви сајтови који имају слободе да пишу о њима имају слободу да слободно пишу о корисницима које интересују за садржај својих производа. Ове слободе могу бити додељени од стране трећих лица. Неке врсте интернета дају ограничења. Сваки сајт је независан и слободан да вам пише о сајту. Неки сајтови су слободни да пишу о одређеном садржају својих производа, али ако неко сматра да је садржај вашег сајта или сајта слободан да га види и чује о њима, није одговоран за садржај или политику приватности. Сваки сајт има слободу да пише о одређеном садржају и да одговара за садржај. Постоје, наравно, и сајтови који нису слободни да разговарају са вама или ваш интернет сајт, али су заштићени да вам пишу о нечему. Сви сајтови имају слободу да пишу о нечему кориснијем и о томе како да се понашају, без обзира на врсту, материјал или политику приватности. Сви сајтови имају слободу да читају и не читају, али постоји слободан налог са свим његовим корисницима.


===== CHECKPOINT 004 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


ти век, век цивилизације која се није зауставила ни на једном месту, већ се сасвим ослободила свог историјског, историјског, културног и историјског континуитета, обележен је новим људима и културама. И они су имали свој век, али је, како рече Милорад Павић, век историје био кратак, јер је, између осталог, време „да ли је био неки историјски или књижевни тренутак? Или, на пример, један век културе, век науке, век цивилизације, век цивилизације, а били су ту вековима? И док су они, или, попут оних који ће доћи после њих, живели као наши преци, ми данас живимо, а још нам је један век наше цивилизације, век цивилизације, век цивилизације, који се само у траговима, али не заборавља, можда је он већи и већи, ако се заборавља и ако се памти. И можда је онај последњи век културе, век културе, век борбе цивилизација, век цивилизације, век цивилизације, век цивилизације, век цивилизације, век цивилизације, онај прави век за наше потомке. И зато он је век цивилизације, век цивилизације, век историје. Век цивилизације, век цивилизације, век науке, век цивилизације, али век цивилизације, век цивилизације, век цивилизације, век културе, а да ли је то то век оног времена, као што то пише писац његовог дела „Време XX века” Слободан Јанковић: „Светска цивилизација, век цивилизације је век борбе цивилизација, век цивилизације, век цивилизације, век цивилизације, век цивилизације”. И не само то. Време у коме смо живели није век цивилизације. Време XXI века, век цивилизације није век оних који су створили свет. Данас је свет Европе! Век цивилизације је век оне цивилизације која је јуче пала; век цивилизације је век цивилизације, век цивилизације, век историје. Не треба да заборавимо, али морамо да се сетимо и онога што је било некада. И не заборавимо. Све наше прошлости су век цивилизације, век цивилизације. Све наше вековне културе су векови борбе цивилизација, век цивилизације. И не треба да заборавимо. Не треба се сетити ни нас, ни нас, ни оних који су били вековима оно што је било. Можемо да заборавимо, не заборавимо ни оне које су нам оставили ти наши преци, али ваља заборављати и оне које смо нам оставили. Без ових наших предака, не може да постоји ниједан народ у историји човечанства. Али, морамо да заборавимо. И да заборавимо. И да се сетимо оних којима смо оставили своју слободу. А ми смо само једна земља, један свет. И то наше, и са нама, са свим што нас данас, деценијама, увек и у сваком часу, подсећа на


===== CHECKPOINT 004 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Космичка теорија квантне светлости се сматра основним доприносом теорији квантне механике. Она се бави формулацијом квантног закона природе који описује три основне честице које се заједно називају „нуклеарно језгро”. Ова теорија претпоставља да су електрон и протон у сталном кретању. Међутим, иако је то могуће, ова теорија ипак није тачна. Електрони, који у језгру имају позитивно наелектрисање, могу да се наелектришу релативно слободном енергијом. Атоми при којима се одвија кретање се називају електрони, мада они немају негативно наелектрисање. Та појава подразумева примену квантне механике у одређивању времена и просторних веза међу појединачним молекулима и њиховим конфигурацијама. При томе, електронски електрони који преносе светлост су веома подложни утицају на атом. У квантној физици то значи да електрон у потпуности припада материји и/или времену. Међутим, електрон има слабије наелектрисање од осталих честица у језгру и тиме губи енергију, а може да напусти магнетично поље због механичког убрзања и зрачења. Зато се многи квантни закони квантне теорије квантне светлости користе, како за одређивање правца кретања атомског језгра тако и за мерење атомске снаге атома. Ипак, квантни закони квантне механике се најчешће употребљавају зато што квантни закони квантне механике нису у потпуности схватљиви и тачни, али се могу спровести уз помоћ рачунара, који дају веома добре резултате. Многе теорије квантне светлости се заснивају на претпоставци да се атомска маса може посматрати, пре свега захваљујући релативној гравитацији. Дакле, енергија је фотона која у том случају нема постојање, а која је у неком моменту недоступна. Како би била посматрана, квантна теорија квантне светлости може да се користи да се опише, као квантна интеракција, са становишта квантних закона квантне механике. Дакле, за многе класичне теорије, квантни закон квантне светлости подразумева да се светлост понаша као гравитација и да је оно светлост без материја. Ова теорија имплицира да Максвелову теорију квантне светлости називамо квантном квантном. Заправо, квантна квантна теорија не би била могућа. Међутим, квантни закони квантне механике немају много заједничког са квантним законима квантне механике. У физици квантна физика се обично дефинише као теорија таласа. Као што можемо видети ако кренемо од атомских језгара, који се зову интермолекулима, то изгледа на основу квантне механике.[21] Физичари који раде у квантним истраживањима не могу да развију ову теорију, јер би сви делови физике могли да почну да постоје. Међутим, квантни закони квантне механике не функционишу у потпуности. Како спинови рефлектују светлост, они имају мање кинетичке енергије од електрона. За класичне теорију квантне енергије


===== CHECKPOINT 004 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


на kraju ovog putovanja za Velika Sveta proživljavaju se dva vila sa kapetana sa velikim brojem brojača. Tako je na jednom od njih u stalnom stavu napisan bio slučaj kratka vila u kojoj je jedan od njemega nalazio devet ljudi i jedan od njenih najbližih ljudi i od njega svi su se nasmejali na skalicu. Na istom je zapisan i drugi devet ljudi koji su ih vitali sve do toga da su oni vitali sve dok se nisu dogašli i nastavili. A na drugom smo se ljudi zbavili i nastavili da se bavim tim duševnim vilačkim vilama, a na trećem smo se ljudi dogovorili da ni mi nismo ни oni viđeni osim što su viđeni kako im se dogovorilo. Tako je i vila u njemu izašla iz istog sale. Tako se i ovde pojavljuje једна obična osoba sa svima kao neko čudno delovalo. Ova neprestana vila je u njoj kao kamen na kome se nalaze svi ljudi sve do prošli. Ovu se tu zapise onaj na koju smo pre toga bili uspani i radosti. Jedno je da je to isto vreme blisko sa drugim vilima i viđeno je da nasmeja ni ne videmo već je sada dakle već da je on sve vreme bio u pravu, pa se možda nasmejao na takav način da ga je čovek virao, pa se onda vratio do tih vila gde je bio na putu. Počinio je vila tu moć da se otaraže, iako mi sve to više nije trebalo ali se ja užasno i sve više sam osećao kao levo dotaci na vicini nego sto je nešto drugo i znao da je sve bilo uverljivo. Jedno je da se zapiše nešto drugo, i ono je da je sačekala volji napisan i da nikada nije mogao da ode iz ovog stava. Drugih godina proziona mi se nije sviđalo ni na jednom od nas. Isto je da li je neko drugi u kući video neko mesto na kojem se nalazio i da li je izlegao iz viceja ili da li je zaista u to vreme rekao sve to je bilo prerano? A zadnjih četiri godina u svom virtu,


===== CHECKPOINT 005 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


теорија је у ствари еволуција човека у процесу производње хране кроз настанак нових животних форми. Зато се и говори о еволуцији човека путем развоја разних облика живота. Тако се данас говори о еволуцији човека путем стварања нових облика живота. Постоје чак и примери, када се говори о еволуцији човека. Људи могу да измере свој животни ток, и да га мењају. Људи су постали човек кроз еволуцију, али су изгубили свест. Човек је ушао у еволуцију путем развоја разних облика животних форми живота. Човек се кроз еволуцију формирао као машина за убијање, а човек је у овом свету осуђен на живот који се распада, и да на крају живот остане само од себе, а не само од себе. Човек се кроз еволуцију развио у виду робота. Човек је постао машина за убијање човека. Човек је био машина за убијање, јер је само машина за убијање могла да задржи свест човека, а затим од себе створи човека, човек не може да издржи смрт. човек је човек, који је сам почео да једе, јео, пио. Човек је постао машина за убијање. Човек је створен да живи вечно и да остане на овом свету. Човек је машина за убијање, да би се сачувао, живео вечно. Човек је машина за уклањање, и да би се сачувао, човек мора да умре. То је машина за убијање, машина за убијање човека. човек је машина за убијање, не само од себе, него, човек је машина за хватање човека. Човек је машина за хватање човека. човек је машина за хватање човека; машина за хватање човека мора да умре, човек не сме да преживи. Човек је машина за хватање човека, човек треба да се бори, да би живео вечно и да би се вратио у своју душу. Човек не може да живи вечно. Човек не може да умре ако се буде борио против себе, ако се убије; човек неће моћи да живи вечно. Човек је машина за хватање човека, машина за хватање човека; машина за хватање човека; машина за хватање човека, човек не сме да умре. Човек није машина за хватање човека, човек није машина за хватање човека. Човек је машина за хватање човека, машина за хватање човека, али човек не може да издржи да се ослободи смрти. Људи немају Бога, он није машина за хватање човека. Човек је машина за хватање човека; машина за хватање човека. Човек треба да издржи да би живео вечно. Човек је машина за хватање човека. Човек је машина за хватање човека: треба да човек буде машина за хватање човека;


===== CHECKPOINT 005 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


теорија завере је од огромног значаја, јер само тако можемо спасити свет од највећег зла. Без контроле ума све ствари се чине хаотичним и непредвидљивим. Не сме човек само доћи до закључка, него и у стању да га стигне и до самог њега самог. И не смемо да будемо неми пред његовим очима и пред нашим очима. Јер наша савест је таква каквом су нас они звали. Она нам указује на грех, на његов узрок. Дакле, само у том стању може да учини нешто што је од велике важности и што може бити погубно. У мери у којој је грех заиста страшан, ако је грех трагичан, ако се само један једини пут у животу догоди, макар само један пут. Наравно да може да учини све да човек падне испод те мере. Да га буде што је могуће више. Само нека и остане. Једино од чега он може побећи јесте његова кривица. Без одговорности, човек је једино што може да учини крајњу штету, ма колико се он борио за њу. Ако би му било узалуд да постане убица, он би га увек прогонио. Кад се сви човек спасу, онда би му било узалудно да остане у рукама његових добрих речи. Оно што је немогуће учинити би био грех. Ако би га човек убио и пао. Све друге особине: веру, наду, страх. Све те особине су исте као и особине савести. Без гнева се човек више неће борити. Само ако се убије, он више неће бити ни мртав. Без страха се човек не може спасавати, јер он ни то неће учинити, само се његов грех не може претворити у пакао. Све је то пролазно, све је то вечно. Без Бога он неће бити усамљен, ни мртав. Све су то карактеристике које је Достојевски увек заступао. Све су то карактеристике духа. Све ове особине су истог порекла. Све оно што је било узалудно да буде заборављено јесте његово греховно стање. Увек ће се човек увек сећати тог часа. Све је то, ипак, једна од особина његове савести. Сви смо ми несрећни људи, сви смо се ми одрицали својих навика, својих осећања. Све друге особине човека чине га очајним. Он никад нема времена да се сећа. То је његово покајање. Само за њега човек може умрети. Једном речју, он никад неће умрети. Све остало је свеједно. Само због тога је оно што није постојало. Нико никад неће умрети у себи. Све остало је бесмислено. Нико неће умрети, никада нико неће умрети. И заиста, човек нема времена да буде сам себи смртник, али све што постоји може се излечити у њему


===== CHECKPOINT 005 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


теорије религије и религије. Студије на универзитетима укључују “Елементе и њихове примене”, а у вези са религијским наукама, атеизмом и филозофијом као у вези са религијом, он пише “Хегемоне, есеје, расправе, есеје…” Међу њима ћемо поменути “О религији” (изабрана дела), али нећемо додати неке друге књиге попут “Богова” (изабрана дела) који се баве питањем религије у различитим културама и културама, често их допуњујемо. Такође ћемо навести више различитих мишљења о религији на енглеском за које верујемо да су тачне. Што се тиче научних радова, морамо узети у обзир ове научне радове који су значајни за историју религије. Поред тога, постоје неке студије засноване на чињеници да је религија била присутна у скоро свим земљама и да је постојала све више и више све више и више раширена међу свим народима Европе – укључујући људе свих народа. Религије, филозофије и теологије су постале популарне међу различитим културама, нарочито у Европи (а у којима религије су постале популарне последњих деценија двадесетог века), док су друге области интересовања биле у већој мери заступљене на нашим просторима (у Индији). Тако да, ако бисмо на крају разматрали више научних текстова на енглеском као последњем, могли бисмо рећи да је то разлог због којег се многи научници слажу да религија има утицај на појединца због својих погледа на човечанство. У раду ћу разматрати неколико питања из области религије: 1) зашто религија има улогу у политици; 2) откуда религија има утицај на појединце; 3) каква је економска моћ религије; 4) зашто религија може утицати на људе; 5) зашто религија може утицати на социјалне групе; 6) шта, као што смо видели, може утицати на човечанство; 7) чему веровање верује. Што се тиче научних радова, треба узети у обзир радове поменутих научника о религији, а у вези са религијским наукама: 1) зашто религија као верска дисциплина утиче на људе; 2) зашто религија утиче на њихове процесе; 3) зашто религија утиче на појединце; 4) ако религија утиче на појединца, његове односе са другима; 5) чиме се религије могу утицати на појединца; 6) зашто религија утиче на појединце, поступке појединца, његове односе са другима; 7) зашто религија утиче на појединца; 8) чега религија утиче на појединце у друштву; 8) Зашто религија утиче на појединце; 9) зашто религија утиче на појединце. На пример, истраживање је показало да се религија, религије, религија генерално, не може сматрати религиозним животом; 10) зашто религија утиче на групе људи; 11) зашто религија утиче на појединце, поступке појединца. Такође


===== CHECKPOINT 005 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Петрарка, у преводу На Балкану с француског оригинала, пише да је она прво дала стихове које је тек требало прочитати; потом их је по први пут упутила на другу књигу песама; потом их је понудила једном песнику. Она их је одмах одбила и због тог, да кажемо, она им се обратила следећим речима: „Ја сам тек требало тако читати, тек ће тек тако. Све сам могла изговорити, па онда говорити: истина, моје мишљење“. У том делу Петрарка је задржала једну народну песму, а опет задржала једну; али га је опет прећутно одбила. Затим је дала десет стихова једној девојци; сад би могла почети да пише: како сам ја могла почети? Ево шта прича: „А мени, кад се она вратила оцу, све сам то заборавила“. Сада се каже: после свих тих песама морала је почети да чита; можда је морала почети, кад се морала срести с неким. И ево шта она приповеда: кад се она први пут удала, знала је да мисли: ја нећу умрети, она се не треба удаје, она мора наставити говорити: све ће, само да је хтела дати, до часа када ће сва моја писма почети говорити: и то, мислим, све ћу, нећу умрети, можда ћу доћи у гроб, можда не, можда нећу умрети, можда ћу се можда молити њој, да се бар ја, као у гробу, молим њему; па ипак је она постала врло важна. Тако је хтела; морала је умрети: тек ћемо јој рећи, ја сам видела и мени се хтела учинити смешном. Па како је могао волети кад жена, само мајка, не зна: кад, ето, тек ћемо јој рећи. Сад већ пада у грех: знао је, можда, нећу умрети, можда ће, можда, поново умрети; што би била последња ствар, могла бих веровати њој с њом или можда; можда ће се све то понављати: од њене смрти, па до последње; или, можда, опет, после свега: никад није рекла: што ја мислим о њој. Као кроз љубав она се могла расплакати, као што су се сећале: све ће знати у животу, све ће остати у животу, можда, и тад: никад не треба умрети; и ето, дошла је жена у овај живот, и све је видела; можда су њени животни дани били чудни; само тако она се сећа; могла би умрети, можда, можда, можда, и тада, могла бих казати: знам, никад ја мислим. Али није веровала. Кад је жена дала неком човеку љубав, није могла веровати


===== CHECKPOINT 006 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


nyusa je prvi put bila poznata po svojim delima u prvom kodu u selo. Sa svojim delima radila je u srednjem kodu na trećem kodu u prvom kodu u selu i vodila veliki broj prijatelja. Sa ovim selom upoznala su i braće Raja, Muhamed, Al Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-Kazab al-


===== CHECKPOINT 006 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


сарадња са породицом, које ће наставити да се развија и напредује, ће учинити живот дивном. И она ће се суочити са изазовима модерног живота, ако успе да постигне већи обим свог живота. Јер, као што би рекао Достојевски, живот ће бити ближи, ако не буде био мање кратак у сваком аспекту свог живота – животу је ближи; и као резултат, оно што може да се чује ће постати јасније. Међутим, треба имати на уму да ће све остало остати без значења и да ће постати много јаснији у њиховом животу него што би изгледало. Јер је живот, ако не би било никакве сумње, остао кратак заувек. Живот је, да би то била његова судбина, морао је да узме свој живот. Јер када живот узме свој живот, онда он ће нестати. Чак и ако је то морао бити живот, онда ће остати кратак, без икаквог смисла. Па ипак, шта ако ништа друго, рећи ће се, заиста, било је свеједно. То ће заувек постати тешко за онога ко је одувек знао да је крајња консеквенција живота, и као крајња консеквенца живота. Живот, који ће постати кратак, без иједног смисла, биће све друго осим онога у чему сви њени недостаци, од којих је увек било мање или мање, остају непознати. Живот, чија ће се судбина десити само као завршетак, остаће заувек као загонетка. Живот има вредности и вредности којих треба прихватити, али чије постојање ће доћи онда када она буде коначно готова. Без обзира на то што ће његова егзистенција бити дуга, свеједно, биће исто тако важна као и свест о његовој неопходности, јер ће му тада пасти у очи све оно што је било неизбежно. Јер живот ће постати кратак и мучан. А живот ће се претворити у вечност. Ето, тако се мења његов живот. Живот, ма колико хтео да буде кратак, биће препун радости. Живот за њега постаје пун радости. Јер он ће, као што се мења живот, бити пун наде. Али он неће умрети. Живот постаје пун радости и радости – и радост постаје мучна, пуна наде, као што се мења живот. Живот умире и почиње да стрепи. У души треба схватити његово страдање, али и његову пропаст. Љубав почиње да се претвара у смрт. Живот почиње као да тече из вечности и неће умрети. Али ни та мука не сме да се претвори у радост. Нико неће умрети без наде. Нико од њих неће умрети без наде. А живот је срећан због њега. Нико ће умрети са њим. Чак је његов живот, на крају, био само један сан. Али неће


===== CHECKPOINT 006 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Росијски је на брду испод планине Јавор, где се од извора воде два потока, поток и извор на једној од три стране. Извор има два чесме, која су међусобно повезана, али која имају своје извориште, које се два потока спајају. Вода је на изворишту вода за коју се каже да је бујица под дрвећем и која се скупља на планини и зове се поток испод села. Вода се затим улива у сеоски поток испод реке. Вода тече кроз поља све до воденице или потока, где се сливају два потока. Вода се у реци брзо прелива, па преко воденица тече у шумарак на реци и зове се воденице. Вода од воденице дели воћњак, који се зове чутура, са кога се вода прелива. Дубока су три потока, а испод једног села воденице, где је извор воде, а близу једног села воденице, где је извор воде, вода је на воденице. Вода тече у планине све до воденице. Вода тече у планину, која се назива чесма, испод моста или воденице. Вода тече у планину и зове се врело са чутурином, преко кога се види, шта у њему тече, а код потока и воденице све до воденица. Вода тече кроз поља све до воденице. Вода тече кроз виногради до воденице, а у шумарку и шуму све до воденице. Вода теку кроз сеоски поток и тече кроз чесме, који су међусобно везу. У шуми се вода спушта и преко воденице, па до воденице, где се два пута заједно спајају. Вода тече у планину све до воденице, да се два потока споје. Вода пролази кроз воденице и куће и кроз воћњаке, где се вода прелива и преко воденице, где се вода прелива. воденица тече и преко воденице, који се зову воденице. Вода тече далеко до воденица, где се вода разлива на више извора. Воденице воде живе до воденице, одакле се воде. Вода тече на све стране све до воденице. Воденица тече кроз шуму све до воденице, где се вода прелива. Вода тече и преко воденице, где се вода прелива. Воденицом се прелива до воденице, где се вода прелива. воде живе испод воденице. Воденица пролази поред воденице и куће и улива се у њу за време кад тече воденица. води до воденице, где се вода из воденице прелива до воденице. Воденица тече иза воденице, где вода тече до воденице, где се вода зове воденица. Воденица се улива у воденице, где и где се вода прелива. Вода тече далеко иза


===== CHECKPOINT 006 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Ниједан се човек не роди из љубави, ни из живота. Ко год ођедном дође ма куда пролази проћи кроз њега није од љубави. Ођедном човек оде из љубави. Ко год уђе ма куда иде, ма куда ишао, ма куда иде, ма кога чека, ма кога чека, ма кога чека, ма ког чека, ма коме се нада, ма ко од кога очекује, ма где да јесте, ма у којим траговима. Ођедном, шта буде од љубави, шта год чини човеку души: биће му радост, радост, радост. Пут му води у бескрајни човеков бескрајни животни идеал и бескрајни живот, пун светилачке радости, пун радости и радости. Све се, ма на шта пошао ма које од живота, збива на земљи, ма где да је све и да све живи; само онај, што све, увек без почетка, чека. Нико се није родио ма где да буде, ма где да јесте, ма где да је све, ма где да је. Ко зна, зна само оно што се догодило; он зна само оно што је морало: радост. И нема више радости. Али радост је, ма где да буде, ма где. Ко осети, зна све што се збива свету. А ко није ни хтео, не зна оно што се већ догодило. Он осећа и зна да не зна ништа. И да му се све збива, ма где да јесте, ма где да је; он зна, да не зна онога што ће се завршити. И он зна. Зна сва блага света; зна сва дела своја, свима се нада; зна свима. И не зна шта ће бити; он зна све. И ништа је он учинио. Ођедном, ко зна колико, колико му је срца, толико је он остао у њему, и није знао шта ће бити с њим. И тада, ма како брзо могао стићи до срца, ма где да буде, ма каква да буде, ма колико их, само једном у животу. Гле, све што је било у њега биће; ма колико их он успео. Ко зна да у њему нема бола, ма каква он њих, ма какве љубави; знао је тек толико. Ко зна колико их је год прошао; знао је да нема њих; знао је само; зна само оно што им је требало да буде. Али још неко би знао колико их је било у њему. Има неколико, можда безброј душа где нема, ма чиме се она волела; али шта је остало? Све је, ма како се осећао, све; и ма колико


===== CHECKPOINT 007 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


”Ако си ми дао глас као да сам јуче знао.”Одувек је био мој глас, мени се чинило да је у мени дошло до неба.”‘Из уста мога гласнога гласа потекла је мисао:’О, ти мене сада зовеш.’Као да сам ја у теби икада чуо.’На исти начин кроз њега се и родио мој глас, јер он тада није био глас.’Као да су ти били само они ти мени непознати, ја знам да нисам био од њих самих.’Када сам, по вољи и вољи, хтео да нешто од свег ја то учиним, ја сам му дао глас и рекао:’О, ја ћу сада само моје име чути”’Када сам знао да је то мени познато?’Тако, кад сам хтео, ја сам га онда читао’као да знам да није.’Осећам се као да га није ни било’Неба.’Одувек је било.’Прелазио би ми руком за срце да га не разумем.’И опет се догодило:’У мени је увек постојала чежња за нечим што би, по потреби, било можда чудно и чудно.”За мном као да смо сви заједно, са којима смо заједно заједно, заједно, заједно.’У мени је све било свето, што бих хтео.’Из уста мога гласног гласа мени се учинило да се тако збива.’За мном се чинило да сам га први пут чуо, и сада је тако.’Тражио сам га да ми нешто рекао.’Он би нас радо пољубио.”Осећам да ме је много волео, да га не би разумео као неког ко у мени није постојала’Не бих му то рекла’.’Одувек ме је било много.’Као да је он мени рекао:’О, ти мене тебе волим’,
за мном се увек знао глас који ме је волео, али сад, после много векова, ја га нисам хтео да знам.’Одувек је била таква, ја верујем да је мени дала глас.’Због ње је сва остала прича.’За мном се чини да сам ја одувек знао да је мени било жао, а сад је већ пала моја рука за којом је трагам; за тобом се чини да се звала само ја,
за мном се чини да сам њу волели.’Да ли сам ја њега волео’са њиме?’И сада је мени било жао, да ме не би волео, кад му је срце болело.'”О, ти мене волиш више него ја њега.


===== CHECKPOINT 007 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Космичка космологија је, према мишљењу научника Кура, пре свега, грана физике која има за последицу постојање фундаменталних теорија о простору, свемиру или звездама. Теорија је наука која сама по себи није космолошка. Зато се у космосу могу наћи три основне димензије, као космички, космички или астролошки аспект космичких феномена, те два аспекта о којима научници могу говорити само као о феноменима који би могли представљати фундаменталне теорије. Све космолошке појаве имају своју космичку историју, иако се она и не могу одвијати у истом времену. Због тога није нужно да наука која се бави космичким феномена буде схваћена као наука која није ни механичка ни математичка, јер је космичка. Стога су космолози склони да закључе да не постоје ни астрономски разлози који би могли пружити неки основу за проучавање свемира. Дакле, треба водити рачуна о свему овоме. Зато постоје питања: где су две димензије, ако се не могу схватити у исто време? Како је, дакле, космички аспект космичког аспекта могућ? Зашто би свемирски аспект требало дефинисати у исто време, ако се не могу сагледати само просторно? Јер, космичка димензија свемира може се тумачити у исто време као и њена космичка површина. Другим речима, космичка димензија свемира је у ствари, дакле, сфера космичког угла посматрања космоса. Питање о томе да ли је космички аспект могућ кроз свемир? Питање како је могуће, међутим, је неразговетно. Јер, космичко је космичко, космичко. Но оно је сасвим друго. Тако да космичко јесте космичко. Према Куру, то је космичко. Осим овога, космичко је и космичко; оно јесте космичко. Он се никада не може ухватити у свемиру док не доживи космичко. Дакле, космичко је само оно што ће постати космичко. Стога свет није само космичко, само је космолошко; свет нема никакав смисао. Но, космички аспект космоса је космичко; он није ограничен чак ни законима физике, пошто нема ни космичке суштине. То је космичко. Космичко је, значи, космичко; он није ништа. Али, да ли постоје космички разлози који би могли учинити науку о свемиру? Космичко је увек ближе космичком. За Платона, свет је више пролазни објекат. Уосталом, ни космичко није никад било ограничено: свака наука према њему јесте космичка. У ствари, све што се десило на Земљи, које је било ближе некој космичкој сфери, није никад могло да буде ограничено. Исто је било и са космичким


===== CHECKPOINT 007 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


у овом раду не треба занемарити ни чињеницу да је био пријатељ и пријатељ других људи и са свих крајева Русије, поготову са севера Украјине, који су се одликовали добрим осећањем љубави и родољубља. Као што је познато, за време комунизма у Русији су живели припадници различитих раса на југу Украјине, али су се налазили у грађанском рату који је избио после Октобарске револуције. Они су тражили спас и уточиште, спас и уточиште. И када је револуција имала много својих мана, они су тражили спаса. И када се појавила једна руска породица у борби, она је имала срећу да добије свога учитеља, учитеља. То је био наш заједнички дом и наш заједнички дом. Тада као и тада постојала је изрека: «Идите одавде.»» Не знам како многи од нас, а ни они сами, нису знали шта чине другима. Али људи су знали куда иду, играли коло и играли се полако. Само тада смо веровали у победу, а ко зна шта у животу има радост. И тада смо знали да смо у тој борби постали победници. А ко зна шта се десило нашем пријатељу или пријатељу од детињства. Само је тада постојала та реч: «Лажи, да ли ћеш победити?» Знам да ћеш победити на бојном пољу. Знам ја њу кад си се борио против ње јер је знала да ће доћи она опет. Знам је када си нас волела и волела, и знали смо то што данас живимо. Знам ја њу кад си била у граду, знам ја њу кад си га волела. Знам да си ти, кад си му се представила као девојка, волела. Знам да си га волела и заволела и волела је. Знам да си га волела, да си му се дивила, волела и да ће он умрети кад будеш хтела. Знам ти кад си му се представили као жена, јер си била срећна. Знам да те то боли. Знам. Знам да те је бол боли зато што ти знаш да ћеш умрети са мном. Знам да те ја волим и волим јер си, заиста, волела многе жене из целог света. Знам да си ти први пут отишао, да ћеш умрети са мном. Знам да си ми се учинио пријатељ само због себе. Знам, због те љубави, знам да те је волела и волела. Знам да си ти први отишао, знам да си је волео и волео, али нисам ти, него си ми учинио пријатеља. Знам, знам да си јој заиста дао срце да се бори до смрти за правду. Знам да те је бол бол обузела целог живота, знам, знам да ти је срце болна, знам да ћеш ми учинити пријатеља, знам


===== CHECKPOINT 007 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Раније сам имала један сусрет на високом нивоу у једној од најпопуларнијих ресторана у Србији. Тада је било равно педесет седам месеци. Тада сам ја звала у интервју мога оца, а они су рекли да ми је све то жао. На крају сам купила собу и дала ми је један мали џепарац. Тај други, већи, већи, већи од свега другог! Тај други, виши, виши у ствари, увек у једном часу, он ми је понудио нову девојку. Она је била једна девојка у некој другој улици на путу. Ја сам дала другом, она сада је за њим волела, али нисам била срећна. Али она ми је дала други, јер се мој друг и ја заљубимо једно другом. И ја сам онда, док сам ја била, ишла тамо и гледала на мене. Била сам први пут и у једном трену била моја сестра. И тада сам дала другом, да је воли и она је била моја. Али ја се не заљубљавам. Моја тетка, сестра, је била права љубав моја кућа. И то што се моја мама звала моја мати, била је моја љубав моја вера. Моја бака је, као једна жена, волела човека. И ти сад видиш све, твоја мама, твој муж, твог мужа. И сви су били моја љубавни пријатељи. Сви су били моји пријатељи. И сада моја мама мрзи све. И моја мама и ја смо била моја браћа. И ја сам била моја жена за њих. Моја сестра је волела мене. И ја сам заволела све. И волим све. И волела сам све. Али, ја нисам волела никога. ја сам била моја девојка због тебе, моја мајка. И волела сам само тебе. И живела сам једино кад ми је било тешко, била сам ја, моја мајка, моја бака. И сад ми је било жао што волим и тебе, што волим све и све. Знам, било је мало тужно. И када сам постала моја сестра морала сам да живим, када сам постала мој друг и ја. Она ми је дала други и ја сам постала моја. А онда нисам била тамо због тебе. И сада када је мој друг био дошао тамо први пут. И била сам ја моја мајка, моја мама. И имала сам једну лепу љубави; то је била моја драга мати, моја сестра. И ја сам била моја љубавни пријатељ. И кад сам била моја тетка, ја нисам била. И ја сам постала моја мајка. И имала сам нову љубав. И моја мама волим сваку моју реч. И моја мама је била моја мама, моја мајка, моја мама. И твоја


===== CHECKPOINT 008 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Лицемерја с’јеби. у њој се, као у калеидоскопу, могла ухватити мисао да су њени јунаци и јунаци могли бити и јунаци, и јунаци. Туга није могла доћи, у рукама оних који су у борби стали: они су хтели дати живот. Не знам за страх и не могу им сметати: они су хтели поћи; нису хтели стати на пут. Кад је дошло доба дана, они су у једном часу узели судбину која није само њихова, него је и њихова: трагичност је постала њихова; они су хтели постати светитељи; они им нису дали живота. Могу их волети, али могу знати њихову судбину; могу их љубити, или им задати бол; кад их воли, они су жудели да се врате у звезде; кад им не би било жао живота, они би се на њих навукли. Кад им је жао живота они нису хтели поћи, јер им није било жао ни живота ни живота. Јер они су их волели. Зар и они нису желели поћи! Они су били за њих трагични: све им је жао. Туга није могла почети у рукама оних који су их носили; они нису хтели поћи. Јер они су хтели поћи. За њих је било мука живота: њихове очи беху им пуне бола: они су желели поћи. Јер су желели борити се; они нису хтели поћи. Гле, кад су се ослободили смрти они нису хтели поћи. Туга се морала прекинути: сви они који су хтели поћи нису хтели поћи, јер им је било жао живота они нису хтели поћи. Јер они су хтели поћи за њим. Зар они нису хтели почети поћи за њим? Зар они нису хтели поћи? Зар они нису хтели поћи за њим? Зар они нису хтели поћи? Зар они нису хтели поћи? Зар они нису хтели поћи? И сваки ће се умрети. За њих је било мука живота: они су им биле очи; они су хтели поћи за њима. И ја нећу их издати: они су желели поћи за њим, а они нису хтели поћи. Јер њихова судбина је хтела поћи за њима. И они, које су хтели поћи, ишли су за њима; они су хтели поћи за њима. Јер они нису хтели поћи за њима. Они су хтели поћи за њима; они су хтели поћи за њима; они нису хтели поћи за њима. Јер за њих се ноћас проливала крв, они нису хтели поћи за њим. Али они нису хтели поћи. За њих је било мука смрти. За њих је било мука живота: они су хтели поћи за њима. За њих је


===== CHECKPOINT 008 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Каснија кратка филма Александра Поповића, “Мртва природа”, “Ноћ у врту”, “У руци земљи”, “Рутка у срцу, ноћно јутро”, “Земља на месечини”, “Спасите ме заувек”, “Ћутљива вода”, “Ћутљива вода”, “Живот или смрт”, “Хладно лето”, “Стижу бели облаци”, “Ноћни снови”, “Друже, месец, змајеве, месечине, шуме, брегове, шуме, брегове, планине, реке и долине, детињство и смрт, месечине, шуме, шуме, шуме, реке, планине, шуме и долине, дрвеће, небо и земља, срећа, радости и туга, ноћност и љубав, живот и радост, срећа и туга, туга и жалост, тугу, жалост и радост, тугу и жалост, бол и смрт, смрт и сузе, тугу и бол, тугу и радост, бол и сузе, бол и радост, радост и тугу. На почетку и на крају, цела наша земља је лепа слика, наша је успомена чиста, наша туга је само наша радост и наше туга. На почетку смо се већ једном срели, први пут смо се срели, први пут смо били пријатељи, први пут смо били пријатељи, први пут смо дошли у наш дом, први пут смо се срели, први пут смо били пријатељи, први пут смо заједно били пријатељи. тада смо заједно провели месец, месец и радост, радост и радост, радост, бол, тугу, радост и бол, радост и бол, туга и жалост, бол и тугу. Затим смо заједно шетали до села. Онда је наша радост била и радост и радост. Онда смо заједно провели месец месец, месец, шуме, планину, небо и шуму, детињство и радост, тугом, бол и туга, радости и туга, бол и туга. на крају, заједно су нас поново заједно волели и ја сам, заједно с њим, били пријатељи. на крају нашег боравка били смо пријатељи, пријатељи, заједно смо живели и заједно провели четири године. На крају смо заједно играли заједно. на крају нашег заједничког рада, заједно смо заједно, заједно, заједно. на крају нашег заједнички рада били смо заједно. На крају, на крају нашег заједничког рада били смо заједно заједно. на почетку смо заједно провели месец, шуме и шуме. на крају нашег рада смо се срели, заједно смо били заједно. на крају нашег рада провели смо месец, шуме и шуме. на крају нашег рада били смо заједно. на крају нашег рада, заједно смо били заједно. на крају нашег рада били смо


===== CHECKPOINT 008 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


теорија вероватноће и вероватноћа је теорија о развоју вероватноћа теорије вероватноће и вероватноћа. Теорија вероватноће се разликује у складу са теоријом вероватноће. Теорија вероватноће се разликује у односу на теорију вероватноће, теорија вероватноће и теорија вероватноће. Теорија вероватноће и вероватноћа разликују се у зависности од теорије вероватноће и теорије вероватноће. Теорија вероватноће је општа теорија вероватноће која описује вероватноћу. Теорија вероватноће зависи од тога да ли вероватноће имају одређену вредност. Ако је дата функција тачна, теорија вероватноће игра важну улогу: а) вероватноћа да је вероватноћа вероватноћа да има одређену вредност (или вероватноћа ако вероватноћа има одређено вредност); б) вероватноћа, в) вероватноћа да је заиста заиста вероватноћа. Теорија вероватноће је дефинисана теоријом вероватноће, теорија вероватноће, теорија вероватноћа. Наша теорија вероватноће дефинише вероватноћа: вероватноћа која нам може донети случајни догађај или расподелу када је позната у оквиру датог вероватноћа. Теорија вероватноће описује случајан догађај који описује случајни догађај; в) вероватноћу која се може сматрати коначним исходом неког догађаја. Теорија вероватноће и теорија вероватноће су чисто селективне теорије, јер се теорије вероватноће користе код оних који имају своју променљиву или вероватноћу. Теорија вероватноће је усмерена ка разумевању случајног догађаја у односу на одређену вредност, теорија вероватноће или теорија вероватноће се разликује у односу на обе стратегије вероватноће. Теорија вероватноће је усмерена ка тумачењу случајног догађаја без обзира да ли његова променљива има неку вредност. Теорија вероватноће показује да ли постоји потенцијална вероватноћа или вероватноћа случајног догађаја као извор вероватноће да нам он донесе случајни догађај или може имати неку вредност. Теорија вероватноће описује случајни догађај који описује случајни догађај или расподелу, теорија вероватноће: она је заснована на следећем: ако постоји вероватноћа или вероватноћа нашег потеза и наша вероватноћа да је заиста случајан догађај, онда наша вероватноћа да ли је његова вероватноћа да нам помогне јесте случајна случајна. Теорија вероватноће се може дефинисати узимајући у обзир вероватноћу. Теорија вероватноће је увек отворена за многе теорије вероватноће и може вам рећи коју ће ону коју желите да вам помогне, или у којој је то случајна догађаја или ако му не помажу или неће га успети, или онда кад она може бити дата. Теорија вероватноће се користи да би донела случајни догађај или расподелу ако она неће имати неку вредност. Теорија вероватноће зависи искључиво од теорије вероватноће. Теорија вероватноће је увек окренута ка решавању датог случаја, зато што она може имати позитивну вероватноћу и када она зависи од експеримента који треба да послужи или га је заиста требало променити. Она не описује случајни догађај, зато што она може бити вероватнија ако се каже да је случајни догађај заиста постојао пре догађаја. Ова теорија, теорија вероватноће, описује случајни догађај када неко


===== CHECKPOINT 008 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


теорија је на почетку имала да се развије из два погледа на историју и улогу историје као дисциплине која се састоји од низа научних дисциплина које проучавају прошлост и живот људи са различитих географских подручја. Развојем науке у првој половини 20. века долази до великих померања становништва, да би коначно, средином 20. века дошло и до наглог пораста интересовања за научне дисциплине које се баве историјом. Управо у то време јавила се потреба за образовањем посебних одељења у области која се баве историјом. Процес селекције кадрова почиње већ првим испитивањем научних дисциплина и открићима везаним за проучавање прошлости људи, односно, за изучавање живота људи. Процес селекција кадрова, које подразумевају проучавање старих народа, а које је започео Едвард Цвијовић, трајао је пуних 85 година; међутим, овај процес, без прекида. Наиме, током 50-их година јавила се потреба за израдом посебне збирке археолошких, етнолошких, уметничких и других предмета за које би се реконструисала прошлост. Тако настају значајни примерци материјалне културе и оне који су били везани за њу, што је један од главних услова за даљу обраду историјских извора. Најзад, овај процес се одвијао упоредо са процесом селекције етнолошких предмета који се одвијао паралелно са развојем науке о средњовековној Босни. Наиме, сваки узорак исте врсте је сматран јединственим, те је сваки могао радити посао на који је наишао при одласку. На тај начин, са једне стране, није било могућности за обраду одређених артефаката, него су сви били груписани у поједине одељке и сви они чинили једну целину. У току тог процеса није било великих језичких недоумица. Отуда је, са једне стране, дошло до развоја науке о средњовековној Босни који се одвијао паралелно са њом, тј. на целом простору Босне. Управо тај развојни процес захтевао је преиспитивање старе традиције и нове дисциплине. Но, због недостатка одговарајућих докумената, он није био завршен до почетка 20. века. Тада је наступила стагнација, а тај убрзани темпо одвијао се све брже. До средине 20. века долази откриће нових културних и образовних институција као основа за даљи рад и проширење научне области. Управо је таква потреба, на подручју Босне, резултирала увођењем основних теоријских знања о прошлости у науку о старини. Тек после распада Југославије друштво се мења и почиње да размишља о сопственој судбини. За већи део укупног броја истраживача историје, овај процес се одвијао систематски: док су се они који су обављали посао углавном бавили истраживањем старих народа, дотле је за поједине истраживаче овај процес напредовао споро, тек на прелазу 20. у 21. век било је свега две године. Тако се за једног члана Српског ученог друштва (писан на српском језику) каже да га је у својој радној


===== CHECKPOINT 009 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


али и ја смо веровали и веровали у Бога и веровали и веровали у себе, а верујем, веровали смо и веровали, веровали, веровали смо у себе. Веровали смо у Бога и веровали смо у себе, веровали су у себе, веровали смо у себе. Веровали су у себе, веровали су у себе, веровали, веровали у себе, веровали у себе, веровали у себе. Веровали смо у Бога и веровали у себе. Веровали смо у себе, веровали у себе. верујем у себе. Веровали смо у Бога и веровали смо у себе. Веровали смо у Бога и веровали у себе. Веровали у себе, веровали смо у себе, веровали у Бога, живели смо у себи. Веровали су у себе, веровали смо у Бога и веровали у себе. Веровали смо у Бога, веровали су у себе, веровали у себе, веровали у себе. Веровали смо у себе, веровали смо у себе. Веровали смо у Бога, веровали смо у Бога, веровали смо у себе, веровали смо у себе. Веровали смо у себе, веровали смо у Бога. Веровали смо у Бога у себи, веровали смо у себе, веровали у себе, живели смо у себи. веровали смо у Бога, веровали смо у себе. веру у себе, веровали смо у Бога, веровали смо у Бога. Веровали су у себе, веровали смо у себе. веровали смо у Бога у себи. веровали смо у Бога у свему, веровали смо у себе, веровали смо у себе. Веровали смо у Бога у себе, веровали смо у себе, веровали у себе. веровали смо у Бога и веровали смо у себе. Веровали смо у Бога, веровали смо у себе, веровали смо у себе, веровали смо у Бога. верујем у Бога и веровали смо у себе, веровали су у себе. веровали смо у себе, веровали смо у себе, веру у себе. Веровали смо у себе, веровали смо у Бога у себе. наде у себе, веровали смо у Бога. веровали смо у себе. веровали смо у себе. Веровали смо у Бога у себе, веровали смо у себе, веровали у себе. веровали смо у себе, веровали смо у себе, веровали смо у себе, живели смо у себи. Веровали смо у себе. veroовали смо у Бога у себи, веровали смо у Бога у себи. Веровали смо у себе у Бога. Веровали смо у Бога у себи, веровали смо у себе. веровала смо у Бога у себи.ирали смо у Бога, веровали смо у себе, веровали смо у себе. верују у


===== CHECKPOINT 009 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


теорија је за живота човека постала важан предмет, као и смисао живота. Јер, човек и човека састоји од две највеће ствари: Бога и човека. А човек је створен по икони Божијој као бићу створеноми створеном. У његовом срцу лежи смисао, извориште сваке праве мисли. На земљи он је створен по икони Божијој. Јер, сваки човек воли Бога и човека који њега воли: и љубав; и љубав. Јер, душа твоја – ако није лепа, ако нема ружна; и љубав. А када си лепота, ти си нежан, ти си нежан. Јер кад си лепо, ти си љупки, ти си љупки; кад си сладак, ти си мек, ти си млад. А кад ти се диве зраци неба – ти их видимо у мислима: они их гледају; и на земљи се виде, они их виде. На земљи је човек нежан: он је драг. Он се јавља са оном љубављу, јер се јавља са оним човеком који му је драг. “Он, вели писац: то је један човек који воли саму себе, а ти је волиш.” Али љубав се увек јавља и са оном нежношћу: и са оним чудесним осмехом: он је нежан, и са оним тужним, и са оним радосним – он увек воли саму себе. Јер душа је створен по икони Божијој. А кад си нежан, ти си сладак, ти си нежан; зато те воли сама собом. Јер љубав се јавља и када се диве, ти си сладак, ти си нежан, ти си љупки. И кад ти се диве с њом, ти си сладак, ти си жалостан; ако си нежан, ти си нежан. Јер ти је драга она љубав која се јавља у теби: и љубав је везана с љубављу, и која се јавља у теби: и љубав према животу, и љубав према животу, и љубав према смрти, и љубав према смрти. Она се јавља као љубав према свету. И љубав према животу, која је везана с љубављу, ти си нежан. Јер, живот и љубав – могу да буду једнаки и једно са другим. Зато љубав значи, волети се: сваки човек: волети у човеку; волети се сваки човек, и живот. Јер је љубав: љубав једно: само један. А љубав јесте оно што је једно, и друго. Јер је љубав љубав: лепота. Јер љубав није друго: она је једно: само једна; она је једно: све. Отуда љубав значи: љубав према смрти


===== CHECKPOINT 009 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


према подацима Међународне организације рада за миграције Уједињених нација (ИО), број активних особа на Косову износи 37% од укупног броја активних. На Косову је од 2002. до 2009. године, било укупно 218.000 лица. Процена је да је око 80.000 деце умрло од болести срца и крвних судова; процењује се да је између 85.000 и 84.000 лица умрло од болести срца и крвних судова. За многе од њих постоји статистички значај, као што је пад броја оболелих од болести срца и крвних судова узрокован лошом организацијом рада органа власти и недостатком воде за пиће, која се често препоручује као алтернатива активностима из ЕУ и међународних организација. Треба имати у виду да ни један једини случај у свету није забележен у овој области. За ове случајеве је карактеристично да је стопа смртности деце од болести срца у порасту. Према процени Уједињених нација, око 70% становништва живи у сиромаштву због посла којим се бави. Према томе, око 85% њих живи у сиромаштву због посла којим се бави. Већина њих живи и ради у сиромаштву, а не зна шта раде. Постоје бројни извештаји које објављује УНЕСКО о томе у којој мери су они повезани са животом својих најближих рођака. У последњих неколико година, због нових показатеља одрживости живота изазваних животом, људи се више брину о својим комшијама него што их штите. Деца на Косову остају без домова који су били изграђени од дрвета, као што су вртићи и школе. Деца са Косова тренутно пате због посла којим се баве. Као мера њиховог прилагођавања или прилагођавања овим условима треба узети у обзир и њихово здравље. Највећи број деце живи у сиромаштву које се суочава са посебним потребама; само у једном дану годишње има око 530.000 домаћинстава и постоји повећање стопе смртности. Поред тога, потребно је контролисати њихов физички и психички интегритет и пружити им информације о животним условима. Деца на Косову често проводе пуно времена шетајући се око кућа. Деца на Косову проводе више од половине својих раних дана одмора, без хране и животних потрепштина. На Косову има око 70% расељених лица (односимо са собом много мање ствари на које осећамо да су њихови пријатељи), а они који живе тамо обично долазе до највише информација. Ово је нарочито важно због пораста броја деце без родитељског старања. Често због сиромаштва деца постају жртве породичног насиља. Веома је важно да се не понавља иста прича – да се живот настави. Дете које није имало времена да оде на пут када ће почети да плаче над њим је пало на путу у избеглиштво. Важно је да знате да ће у том тренутку дете почети да плаче над њим; јер дете ће почети да плаче све док се не


===== CHECKPOINT 009 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


или можда мало дуже од пола века. Знам само једно: знам шта ћу када ме једном стигне мати. Знам шта ћу када ми оде мајка. Знам да ћу после неких двадесет година доћи на њен збор, рећи, све што су моје речи изговорене. Знам да ћу за вечност умрети. Знам само два корака после њеног живота: када ће умрети. Знам кад ће умрети. Знам само два корака после њеног живота: знам. Знам кад ће умрети мом оцу. Знам кад ће доћи души мојој. Знам кад ћу умрети мом оцу. Знам да ће знати само један: знам, знам, знам шта ћу и када ћу умрети мом оцу.Знам и знам: знам, знам, знам. знам шта ћу у мом животу учинити. Знам и да ћу умрети моме оцу, знам само три корака после његовог живота. Знам све. знам, знам шта ће у вечности проћи мом оцу, знам шта ће у вечности проћи мом оцу. Знам ја много тога што нећу знати кад ми се родио отац. Знам и то да сам, знам само два корака после свог живота: знам, знам, знам да ће после мога живота доћи животу моме оцу. Знам да ћу умрети мом оцу, знам само два корака после његовог живота. зна сваки. знам шта ћу рећи мени у вечности кад ми душа оде на збор. знам само два корака после његовог живота: знам, знам, знам, знам и знам, знам, знам кад ме родио. знам, знам, знам, знам да ћу умрети своме брату. знам, знам, знам, знам. знам, знам да ће умрети мојим брату, знам шта ћу у вечности мом оцу. знам да ћу умрети мом оцу. знам, знам, знам да ће после мога живота умрети мом оцу. знам, знам да нећу умрети мој оцу. знам кад ћеш умрети мом оцу, знам шта ћу за вечност мом оцу, ма где он лежао: знам, знам где он умрети. Знам ја да ћу умрети мом оцу. знам кад ће умрети мом оцу. знам, знам да ћу умрети сину мом оцу. знам да ћу умрети мом брату мом оцу мом оцу, знам, знам да нећу умрети мом оцу мом оцу. знам где он леже у вечност мом оцу. знам да ће умрети мом оцу. знам да сам он. знам где он почива: знам, знам, знам, знам. знам да ћу умрети мом оцу кад буде отишао на збор, да ћу умрети мом брату његовој. знам да ћу умрети брату мом оцу мом оцу мојим оцу, знам, знам где он лежи у вечности мом оцу, знам где он лежи у вечности мом оцу. знао


===== CHECKPOINT 010 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


pavilo se da je ona meni jačana. Odgajaj na moja osećanja i da ne mirum iz svojih rana. Sve što se nalazi u kući, na sebi, sve što ne znam, sve što ne znam, sve u sebi, sve što se tiče. A sada, naručiš se u мени iz jednog svetskog rata. Kada dođeš u kuću, u izlaz koji ne mogu da prežive u kuću, sve u sebi, u sebi, u naručiš se iz košnice da neštajaš. Ali ne znaš шта je to u tišci za tin. I ne znaš шта je u tišini, u nepoznajem mu na sebi, ne znaš. Samo ne znaš ni da ti živiš bez muke, a u nepoznajem mu u sebi. Nije u njemu ni ne znaš šta je u онme sebi. Ne znaš ni da ли je on u sebi ni ja volim ni da li ću ga voli. Ne znaš da živiš zajedno u nepoznajem ga, znaš u datu u kući. Ne znaš da ne znaš da ne znaš da se u sebi izdigne na sve što ne znaš. Znaš da sve te voli u sebi naručiš ga iz košnice da ne znaš da se u њему ne zna da se upiše na sve што ne znaš. Šta u meni ti ne znaš da se u sebi se ne naručiš. Znaš da te voli iz naručiš se u sebi. Ne znaš da ti ne znaš da se u sebi ne zna da se u sebi teže. A da te voli iz sebi na seoce, da te voli u nepoznajem muku. Ne znaš da ti to znam da voliš u sebi. Ne znaš ni da ne znaš da te voli u sebi. Znaš da znaš da se u sebi ništa ne zna da se u sebi ne zna da se u sebi ne zna za tvoju volju. A znaš ni da te voli na seoce, da znaš da ti živiš u sebi. Ne znaš ni da te voliš u sebi ni da u sebi ne znaš da se u sebi ne zna u sebi se. Ne znaš ni da te voliš da ga voli, znaš da se ne


===== CHECKPOINT 010 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Шопенхауер је као филозоф знао какав ће бити његов живот; знао је какав ће бити његов живот. О њему је читао многеПшчалице пре но што се распао. За младог принца није било наде; он је био слеп; знао је какав ће бити његов живот; знао је какав ће бити његов живот; знао је какав ће бити његов живот; морао је веровати да ће живети животом какав јесте. Ничеова рана трагикомедија донела му је једно ново искуство смрти. То је била трагикомедија; и Ниче је волео да чује тужну мисао која га је ударала с неба. Шопенхауер је горко плакао и љубио, и плакао као лудак. Одломци његове новеле певали су, весници и весници; и младић је плакао. О, спокојство је захватило Ничеа целог живота. О, среће која га је избавила из очајања! О, спокојство, радост која је пробудила његову душу после многих смрти. Шопенхауер је волео да буде будан све док он још није био мртав; његов живот је био радостиистичан; његов животни рад је био радостиистичан; његов животни пут је био радостиистичан. Шопенхауер је волео смех и радост; он је волео смех и радости. заборави на његову тугу; горко је лутао земљом; он је волео да му на њој плаче. Шопенхауер је волео смех и радост. Као нико други но као дете; као нико други. Ниче је волео смех и радост. Ниче је волео тугу и тугу; и када се човек растави од бола, он се реши да је и на своме гробу. Шопенхауер је волео сузе свога сина, и кад год се човек окрене његовом гробу, биће наде да ће једнога дана проћи све радости његовог живота.ећам се, ма да сам их ја радосно поздрављао; јер ми увек плакао срце док сам плакао над болним болом; и кад год је мој живот прошао, бићу ја с њега искасапљен; увек сам их ја будио целог живота. Ниче је волео плач и радости што људи неће никад никада бити заједно; и ако човек има тугу пред којом ће први доћи; али ако нема бола, биће радости што може један човек, један песник, једно дело, једном речи. Ниче је волео сузе свог сина; и када год је он боловао над њиме, он је плакао, плакао. Ниче је волео сузе своје кћери; и он их је волео бескрајно. Увек сам знао који је његов животни пут био срећаан; и ма да сам


===== CHECKPOINT 010 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


теорија је постала поље научног учења које нема више слуха него што је могло да смета. Оно се може описати као наука која истражује законе и законе и чија открића су постала доминантна и значајна. Док је била у стању да опише законе, она трага за новим сазнањима која остају ако их има. Док је увек била активна у свету, она је увек остајала увек у стању да опише вредности вере. У њој је једино могла да опише вредности људске вере. Тек када није могла да опише вредности вере у Бога она је могла да опише вредности вере у Бога, али само оне у њему. Кад је могла да опише вредности вере, могла је да их опише. Тек кад су се ти разлози изгубили, могла је да опише вредности вере у Бога, али без њих. Одабравши од речи, човек се може претворити у роба, или роба. Све што се данас мења било је прошлост или будућност и она се чини садашњом, а будућност само садашњост. И увек ће остати иста: прошлост се никада неће мењати, неће бити иста, никада неће бити иста. Све што се данас састоји од нечега што се зове садашњост може бити прошлост или садашњост: прошлост је пре прошлости. Историја је нешто слично чему се човечанство састоји. Једино што се догодило јесте њено порекло. Увек ће проћи само прошлост. Историја је само део света. Она је одувек део прошлости, прошлост је само део прошлости. Историја је увек део прошлости. Све што чини садашњост или будућност мора да се узме здраво за готово. То је тако одувек била и увек ће се вратити. И никад неће нестати иза прошлости. То је вечно. Све што чини садашњост ће нестати заувек. Отуда је једино могуће. Све што чини садашњост или садашњост може живети вечно. Све што чини садашњост или садашњост не може умрети никад. Једино што чини садашњост као целина, мора умрети вечно. Јер прошлост је увек и заувек иста. Отуда је данас толико важно нешто рећи, говорити гласно. Као што није ни прошло ни много чега друго, тако ниједна прошлост неће нестати никад. Јер садашњост је увек прошлост. Јер прошлост је увек вечност, увек иста. Она никада не умире никад никад, никада никада никада ни неће се срести неће; увек ће умрети никада никад. Јер садашњост је увек само део прошлости. Јер будућност је увек садашњост, увек иста. Јер прошлост је увек иста. Каже Муле: „Зашто си ме напустио? Зашто си ме напустио? Како си ме ти напустио? Све што чини садашњост, може умрети само чим се буде срео са њом. Јер прошлост је увек иста. А садашњост је увек


===== CHECKPOINT 010 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Коме ћу ти ја све? Оних који слушају глас мој, којима ходам? Кога ћу ти све волети? Који ме неће издати? Који ме неће издати? Које ћу ти све волети? Који ме неће издати, којих нећу ни бити. Који ми ће свет веровати, када ја нећу моћи, када ја нећу моћи ходити. Који ме неће издати, неће мене моћи издати, кад ја нећу моћи ходати путем мојим; ко хоће да буде са мном у души моја, да буде са мном у срцу мојој, да буде са мном уз моје ноге, да ме види. Који ће, ако будем имао срећу, бити са мном у срцу мом. Ко то мора мене волети? ко ће мене волети ја? ко ја нећу моћи нећу моћи борити се за њега, нећу моћи лећи ничему, нећу моћи победити срце моје. Ко ће мене знати волети кад волим Бога? ко љубав моја неће срести ни једнога часа, кад ја нећу моћи да те волим, кад ја нећу моћи да те волим? Који ми ће свет пасти у руке твоје? Који сам ја ти први у животу? Ко ме љуби кад ме нема? Ко ме воли кад волим Бога? ко ме воли кад волим Бога? ко ме воли кад ми је свеједно шта ће бити са мном до последњег часа, до смрти? ко ме воли кад ме воли и кад ме воли? ко ме воли кад ме воли, када волим Бога? ко ме мрзи када ме воли. ко ме воли кад ме воли кад волим Бога? ко ме воли кад волим Бога? кога волим ако га волим? ко ме воли кад волим Бога. ко ме воли кад волим Бога? ко ме воли кад волим Бога. Који ми је дан био ближи него ја, кад је могао бити са мном у крилу његовом, кад није знао откуда он. ко ме воли када се нећу волети Бога без свога бића. ко ме воли кад волим Бога? ко ме воли кад ме воли? ко ме љуби кад волим Бога? ко ме воли кад ме воли кад волим Бога? ко ме воли кад сам га ценио? ко ме воли кад волим Бога? ко ме воли кад волим Бога? ко ме воли кад ми је свеједно куда идем? ко ме воли кад ме воли? ко ме воли кад ме воли, кад волим Бога када ме воли. ко ме воли кад волим Бога кад волим Бога. ко ме воли кад волим Бога кад волим Бога. ко ме воли када ме воли? ко ми је пријатељ? ко ме воли кад ме воли? ко ме воли кад волим Бога кад волим Бога. ко ми је драг кад волим Бога кад га


===== CHECKPOINT 011 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Као што је то увек чинило и било тако, тако су сада ти људи били ближи свом бићу као што су били његови пријатељи; и шта је могло да се угледа и доживи, било је то. На почетку живота они су у тој ствари били блиски, као што је и сад, и то је увек било једно. Али пошто се сада људи воле, нису блиски. И кад би требало да буду блиски, или је још боље, да све буде једна и иста, то ће се затим претворити у нешто друго и бити слично једно другом. На крају крајева, пошто је све било свето, кад си заиста волео и волео, не би била тако добра мисао о њему као ти. Јер није било тако лако волети их, морало је веровати. Јер ти не можеш волети саму себе ако си их волео. А када си их волео, морао их је волети једино онај ко их воли. Јер је онда сваки човек волео сваког човека само онолико колико га воли други. И ти би волео свакога човека онакво какав је његов пријатељ. Јер ако волиш њега, он не може волети ниједан. И тада би волео сваког човека онакво какав он воле. И сваки човек би волео сваког човека онакво какав он воли. И ако је твој пријатељ пун тајни и тајни, он не би волео ништа друго од тога. Тако се некад могло волети твоје срце, а сад си онда могао волети и једног и једног. И ти си у почетку волео једног и једног; у другом је било других људи исто као и твој друг. Јер ти не би волео тебе. Јер ако се ти осећаш као један и исто као ти, ако те љубав привлачи и ти се радујеш, и осећаш љубав као да си ти љубав. Јер сваки је човек и увек се могао волети само ако се мисли да си љубаван. Али опет: љубав је била ту све до смрти; увек је било других пријатеља. Јер ти сад ниси волео никад себе; али си зато увек волео другог пријатеља; и кад си је волео увек си се радовао. Јер си себе волео увек исто. Јер је увек било, и увек се морало волети. Јер си једино волео, само зато што си знао за тебе. Зато ће он, можда, знати нешто друго; и биће то и волети. Јер у животу ће ти се учинити да га волиш никад више. Јер је увек било много других пријатеља. Он ти не би волео једнога; он би волео сваког другога, само зато што је он волео једног, па га воли. Јер само ти никад нећу волети њега ни кад га волим. Јер у теби је


===== CHECKPOINT 011 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Као што сам већ рекао у свом коментару о новом времену, ми смо били сведоци тог великог покрета отпора, који је угушен у време Великог рата. Народ је стао иза тих борби тек кад је требало пружити отпора, кад су Немци дошли у наш град. Наша деца ишла су улицом и тамо је било тако исто, као што је то сада случај са нашим младим, сјајним младим синовима. Они су желели да буду пријатељи и пријатељи, да буду блиски са нама, да нам помогну. Наша деца су хтела само да чују, да мисле својим гласом и да се не жале. А они су желели само да чују, да чују. И ми смо хтели да чујемо, да чујемо њихове приче. И они нису хтели да чују приче из наше куће, они су желели да чују истину. Зато су желели, желели су, хтели су. И њихова деца су хтела само да чују. Јер, била су деца своја, она су хтела само да чују о њима, да их чују. То је била њихова жеља. Ја ћу у једном дану поново доћи у наш град, тамо, тамо, да сазнам њихово мишљење о новом времену. Да чујем њихове приче. И неће им рећи ништа. Неће им рећи ништа. И они ће рећи нешто о новом времену, о новом времену, ми ћемо им рећи све што знамо. Али ће им рећи много приче, доста ствари о новом времену. И неће им рећи ништа. На крају крајева, ми немамо шта да говоримо. Ми смо хтели само да чујемо приче наших старих људи, о новом времену. И нисмо знали шта да говоримо. Јер ти ниси чуо ништа о старом времену, ми смо желели само да чују приче старих људи. Ми смо желели само да чује приче старих људи. И нису хтели да чују њихове приче о новом времену, ми смо желели само да чују приче старих људи, јер су желели само да чују њихове приче. Јер ми смо желели само да чују приче старих људи, о старом животу, нашем старом времену, нашем старом језику. И није њихово мишљење било противречно нашој земљи, они нису желели да чују приче старих људи, нисмо желели ништа о старом животу. Ми смо желели само да чују приче старих људи, о новом времену, нашем старом језику. И нису хтели да чују приче старих људи. И они су желели само да чују приче старих људи. Али наша деца нису чули ништа о новом времену. И нисмо желели да чују приче наших старих људи, нисмо желели да чују приче старих људи. Они су желели да чују приче старих људи, о старом времену, они су желели само да чују причу старих људи. И


===== CHECKPOINT 011 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Ниједну вечер нисам сањао.Ноћас су се пролиле капи кише, сенке и громови изнад нас,
и сунце се расело као планински масив,
и као земља брала се као ваздух,
и као ваздух се спуштао:
Ниједну реч нећу изговорити.
Ниједну реч нећу изговорити.
Ниједну реч нећу изговорити:ñани у мени што сам
и чуо сам и слушао звуке,
у њима што сам
и слушао звуке.
Ниједну песму нећу изговорити:
Ниједну реч нећу изговорити.
Ниједну реч нећу изговорити.

Ниједну песму нећу изговорити: знам да у мени нема бола.
Ниједну песму нећу изговорити: знам да у мени нема бола;
Ниједну реч нећу изговорити: знам да у мени има бола.
Изјутра ћу ти је изговорити: знам да је мој бол дубоко у

свему што си чуо и слушао.
Ниједну од њених стихова нећу изговорити: знам да постоји бол.
Ниједну неће изговорити: знам да је мој бол толико болан.

Ниједну ни изговорену нећу изговорити: знам да има смеха, да чује и гриже савести.
Ниједну није изговорио: знам да има бол.
Ниједну реч нећу изговорити: знам да имам радости; али ме није изговорио,
или због болести срца мога болан.
Ниједну ни изговорену нећу изговорити, ни једну.
Ниједну реч неће изговорити: знам да ми је болан бол, али не могу да изговорим ту реч.
Ниједну реч нећу изговорити: знам да је моја болна; али није изговорена, ни изговорена.


Ниједну ни изговорену нећемо изговорити: знам да је моја болна.
Ниједну нећу изговорити: знам да има туге.
Ниједну неће изговорити: знам да нема бола.
Ниједну нико није изговорио: знам да има туге.
Ниједну песму нећу изговорити: знам да је мој болан.
Ниједну нећу изговорити: знам да нема бола, али ме није изговорио.
Ниједну нећу изговорити: знам да немам туге.
Ниједну од многих ствари нећу изговорити: знам, мислим да је болна.
Ниједну нећу изговорити: знам да има бола, али


===== CHECKPOINT 011 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


сетимо се, да је наш сусрет на Тари, дан када је умрла млада кћи, први сусрет с другим јунацима. Тог дана је наша песма, у којој се песник огледа, на трагу јунака. То је, по нашем казивању, песма чија је природа таква. О томе говори и песма, настала у прошлом веку: “Говорим, сликам, сликам, сликам. А, шта рећи нећу?”…Повереник или пријатељ је у свакоме био пријатељ. О томе шта је песник рекао у песми можемо забележити речи: “Ја волим, сликам, сликам”. Песма није ни лирска ни лирска. Њој је извор песника. “За нечим новим нема других тајни, јер све се збива у мени. Ја волим сликати.” “Пропаст свет и живот и друге приче; ја сам за живота читао поезије. Све остало што је за песника било важно, дошло ми је на радост.”
И ја верујем да оно што је за мене било пресудно, никад нећемо срести. Јер, као што верујем, и ја верујем, да у мени има других тајни. “Па ипак, нећу срести мртвог; нећу срести младића; нећу срести младића; нећу срести јунака; нећу срести младића.” Све до онога часа кад ме воли песник, ја нећу срести мртвог. Сасвим је могуће да песник на наш сусрет гледа као на лепоту. Јер не верујем никоме: ако би ме икада видио, не бисмо се могли растати. Све до овога часа, и тада као кад нас гледа један или два,

што је више за једно биће. Али и ту ми је свеједно. Јер, то је једно, и зато не бисмо могли срести младића. Јер,

у мени има оних тајни, којих нисмо довољно познавали. И ма како да смо их знали, све до последњег часа, када је дошло доба, кад нисмо знали ко је тај човек, можда је била иста душа. Као што то увек бива у мени када ми је све било важно, све до онога тренутка кад сам их гледао: у мом животу. Могу разумети: “Боже, где си ме ти познао, тамо сам волео. О томе ми се сада чинило тужно: јер је све било нејасно: шта је мој живот; шта је моја вера; у вечности, где си ме ти познао, да ли је твоја вера била заиста истинитија од твоје вере. Јер, ја верујем свима што тако мисле. Све је могло доћи после тога. Јер,
ма где била твоја вера: да ли је твоја вера била жива, или је постојала, или није


===== CHECKPOINT 012 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Небески вртови су одувек, давно, били одувек тајни вртови,
где су желели да виде небо крај шуме,
где су они желели да виде небо и да виде звезде,
а месец да чује слуха и да зна речи и да их чује.
Можда има наде, можда има наде и страха
да ће у новом веку проћи и пролеће, можда има наде да ће проћи и лето и лето, можда има наде, можда има наде за оне који воле јесен, можда је и то нешто што крије тајну
и нешто што крије тајну у дубини срца.
Вода и ваздуха, вода и вода, мирис пролећа и природе, све ово заједно чине вртове и планине.
Вода и ваздуха, ваздуха и ваздуха, вода и ваздуха, ваздуха и земље, вртови и планине, звезде и планине, реке и планине, шуме и брда, шуме и шуме, све то чине шуму и планину, шуме и планине, школе, школе, вртови и планине. Све то чини дрвеће, дрвеће и шуме, биљке и људи, дрвеће и биљке, шуме и људи, биљке и школе.
Сванућу градова и села, вртове и школе. Све што се у свету крије, што се скрива од тајни, од тајни и тајни, све је то свет у коме живи и неживи и добри људи и људи и богови, деца и људи.

И све што се у свету крије, у свету где се чувају тајне, све је то и свет у коме живи, све је то свет у ком живи, све има своју душу. И све што чини да се свет састоји од тајни, има свој смисао. Све је све што се у свету крије. Све што се у свету крије од тајни, све што је свет у коме живе људи и природа, све је то свет у коме живи свет и свет око кога се стварају нове вечне везе. Све је то свет у коме су наши преци стварали, у ком живе и они и они. Све остало није ништа друго до живи свет о коме сања наш предак. Све што се у свету крије од тајни, крије се у свету и животу. Све су то тајна у којој се сања. Све тајне у свету о којој сања наш деда по мајци, бака по мајци, деда по мајци, отац по мајци, деда по оцу, отац по мајци. Све је то свет у коме живи и пева. Све што се у свету крије, што се у свету крије и што се у свету мења и мења. Све што се у свету крије и што се у свету мења


===== CHECKPOINT 012 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


У то доба, када су све велике силе биле изложене, па ипак и велике силе учиниле нешто за отаџбину, данас видимо колико то траје, да има неког људског лика који није створен ни да се оствари онакви какви јесу. Има људи који то чине својом вољом или је чине због тога што нема тог човека или другог дела човечанства. Замислите људе којима су дани дани дани као дани. А онда се окрените себи, драги брате! Кажу да ће доћи дан када ће сунце пасти јер неће стићи да доживи час када сунце падне. Неће моћи да се доживи радост него ће доћи ноћ кад ће сунце знати да има неког човека кога ће увек волети. Будите стрпљиви и будите пажљиви, да би могли да се ослободите тешких времена. Јер, чини се, није лако бити човек јер је живот створен од нуле. Нека вас, драги брате, нестане мрак кад гледате у небо, јер ћете поново срести Бога којег сте, драги брате, донели преда мном. Јер, сунце мрзи оне који су рекли: “Боже, они ће отићи, јер неће знати куда су прошли.” Знам за тренутак када ће сунце пасти, кад нећете срести Бога којим је сунце пало. Знам за тренутак кад ће месец нестати док сунце не стигне да доживи час када сунце падне. Знам за тренутак кад ћете доћи дан када ће сунце бити у тами. Знам када ћете доћи да доживи час када ће месец нестати. Знам за тренутак кад ћете ви чути од вас радосни смех, јер ћете на њега пасти. Знам за тренутак када ћете нестати у таму, јер ћете умрети као огањ. Знам да ћете умрети као огањ, знам за тренутак када ћете пасти. знам да ћете доћи сутра када ћете чути од вас радосни смех. Знам да ћете умрети као огањ због којег вас смрт може спасити. Знам да ћете умрети као огањ због кога ћете умрети као огањ због којег ћете нестати. Знам за тренутак кад ћете умрети као огањ, знам да ћете умрети као огањ. Знам за тренутак кад нећете умрети као огањ, знам да нећете умрети као огањ, знам да нећете умрети као огањ јер нећете умрети као страст, знам да ћете умрети као огањ због којег нећете умрети. Знам да ћете умрети као пламен када ваша душа нестане, знам да ћете умрети као огањ, знам да ћете умрети као огањ. Знам само да нећете умрети као огањ ни по коме другом. знам да ћете умрети као пламен док се спалите поред вашег прага и док спалите овај свет. Знам да ћете умрети као пламен док се спалите изнад вас. Знам за тренутак када ћете нестати као пламен док нећете умрети, знам да ћете умрети као


===== CHECKPOINT 012 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


А када су они били на окупу, ја бих их као ветар хтео опомињати: да се не би догодило чудо; али од свега овога нема ништа веће: што ми је било жао, па све то мени било болно, све што нам је било болно и што је било ужасно и тужно. Јер, знао сам зашто га волим и зато што нисам могао побећи, знао шта човек може учинити, шта зна шта хоће, шта мора радити, чега нема, шта му је живот кратак, шта му је Бог дао. Знам, да не разумем ниједан стих који ми је био драг, нити шта знам из других извора. Јер је Бог мој једини извор поезије. Јер ми нисмо знали чиме ће победити смрт; али то је могло заувек да нас опије, да нас освести. Јер живот у вечности и смртност – једини је извор поезије. Јер, ми смо знали у каквом стању срца живимо; знали смо зашто смо умрли, и шта смо желели да нам каже. Знам, да смрт нема везе са радошћу, него је живот пролазан и пролазан. Јер, ма да је бол кратак, он ће нас опити. Знам, да живот може излечити рану, али да нам једино добра радост доноси срећу. Јер кад душа излази из душе, душа излази ближе срцу и добија оно што ми нисмо. Знам, да свака од нас има драгу судбину, знам шта има лепше и лепше, али да ће душа проћи. Знам, да ће душа проћи и доћи крај живота, ма каква да је била, ма где била. Знам, да ће проћи вечност. Знам, да ће проћи вечност. Знам, да ће проћи вечност и проћи биће времена за душу која је болна. Знам, да ће проћи вечност за душу која живи. Знам све! Знам све, да ће проћи вечност за коју мисли да се питају, да ће проћи бесконачна година. Знам све је било мучно, све нам се догодило. Знам све, да ли ће проћи вечност, или ће проћи вечност. Знам сву прошлост што нам живот доноси. Знам све што је било горко; знам све што се догодило и све што се збило пре нас. Знам све што нам је било тужно. Знам све, да ће проћи вечност и проћи. Знам све што ми је било важно. Знам све што ми је чинило зло и болове што нам живот доноси. Знам све што ми је било драго, али не знам ни шта је било далеко било. Знам само да ће проћи вечност. Знам све што ми је било драго. Знам све што ми је досадило и ја сам


===== CHECKPOINT 012 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


По мом мишљењу свака жена има два срца, два слуха и две боје коже; по томе свака од њих има по једно срце; али сваки има два чула које се могу сагледати: једно које нема. По моме мишљењу свако има две боје коже: једно које нема никакву величину и оно који нема ни величину ни меру; свако има својства које има оно што нема ништа; свако има својства која немају никакву величину и оно што нема никакву величину. Јер сваки има својства која га ометају; исто толико има својства која му сметају: и друго: ако он има својства каква га отежавају; он има својства које му сметају. Јер кад човек доживи неку тешку борбу, он ће можда ипак успети да излечи свог старог пријатеља или неког другог; као што он умире или умире због његовог старог пријатеља или неког другог пријатеља, тако да он може проћи кроз тешку борбу. Но пошто је он створен ради ње, и пошто је створен ради ње, он ће живети због ње, пошто му је дато. Јер као што умире нека жена, тако ће живети неко много боље од ње; тако ће живети човек који умире много боље од ње; тако ће живети Онај који умире несрећно, биће као човек који умире много лепше од ње; као што ће живети онај који умире мирно, биће као човек који умире мање од ње; биће као жена која умире много пре него што ће доћи до неког трагалнијег, дубљег бола. Јер она није за њих крива; они се питају ко им је крив, него ко их је крив – за свој живот! Јер у свему ономе што је само по себи разумљиво – ипак постоји нека невидљива сила која чини човека здравим, оним који умире као дете! Ето, зато ја волим те лепоте! За мене свака жена је лепа – лепа – лепа – јер има лепоту! – она воли своју дугу косу – јер има лепоту и лепоту. Јер сваки човек је лепоту; јер свака жена воли свој дуг, јер има лепоту и величину! – тако он живи мирно. Јер жена воли своју дугу косу; зато има више и Христових заповести и дела него жена! Јер свака жена воли своју дугу косу – и она тако расте у сваком новом добу. Ко воли своју дугу косу – воли ону коју воли! Јер у свему овоме нема ничега лошег; она има једнога срца. Јер љубав за мене воли свој дуг; зато ја волим њену дугу косу – и за њу волим њеног драгог сина. Јер љубав је нешто сасвим ново; она би хтела да створи свој дуг – и да га сруши. Јер све ово што ја волим, ја знам: не постоји ништа лепше


===== CHECKPOINT 013 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Нигде сумње, ни сумње, ни сумње, никад нисмо чули о прошлости; никада нисмо чули о прошлости; никад нисмо чули о вечности; никад нисмо чули о вечности; увек смо се одрицали прошлости; увек смо заједно волели прошлост. Милиони путева, као јутарњи зраци, од којих нам срце пати, сваког дана се, и ми полако идемо ка вечности. Свуда у вечности цветају руже, које се у душу свих заједно враћају. Свуда бујају зоре, које се због тебе чине дубоке; а кад се јаве у вечности, почињу да се воле. Могу се у вечности надати, могу у вечности
да се опет врате у домовину. Не само љубав и радости; него љубав и сажаљење. Све је једно. Сасвим је друго мишљење: никад нећемо бити блиски, никада нећемо бити блиски; никад нећемо бити блиски, никад нећемо волети. Све је једно, ма како да је вечно. Јер живот је једно срце које се опет рађа, сваки дан и сваког минута на земљи, једно срце које се поново рађа. Све је једно. Све је друго једно; све је једно; све је друго: све друго: све друго, увек изнова се враћа у домовину; све друго: све друго; све друго, увек изнова се враћа у земљу. Све друго је друго. Јер живот није тако мали ни мали да би се могао звати, ни тако мали, ни тако мали да не би могао бити. Све друго је једно. Све друго јесте. Све друго је друго – ништа; све друго је друго, све друго је друго; све друго бива; све друго бива, све је друго. Све друго бива без циља и циља; све друго бива без циља. Све друго што се бива сном или сном постаје прошлост; све друго бива без циља и циља; све друго бива без циља; све друго бива без циља и циља; све друго постаје без циља и циља; све друго бива без циља и циља; све друго бива без циља и циља; све друго бива без циља и циља; све друго постаје без циља и циља; све остало бива без циља и циља. Све што се бива без циља и циља. Све друго бива само привидно, само што се живи и бива. Све друго постаје само сенка, само што се живи и чини без циља; све друго бива без циља и циља; све друго бива без циља и циља; све друго бива без циља и циља; све друго бива без циља и циља; све друго бива без циља и циља; све остало бива без циља и циља. Све друго постаје и чини без циља и


===== CHECKPOINT 013 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Безброј је прича о некој земљи која пати,
и болесно гледа у неповрат. Не мора да се плаче над животом
док у лудници болују сви: од странаца, преко странаца, до странаца. О, нека се боли
у лудници болују сви: на последњем часу
на последњем часу,
кад срце није довољно болно
и болесно срце му не може пружити ништа.
О, нека не плаче над животом
и болесно срце се нада,
ни да болесно срце није довољно топло
да болесно воли и болесно срце.
Безброј је прича о једној земљи у којој се болесно стање код сваког човека мења.
И тужно је кад душа пати,
као камен без дна, кад болесно срце престане да воли и болесно срце се претвара у болесно.
А где су бол и бол без дна?
Али код нас је болесно стање болно и болесно; болесно је кад тужном срцу треба све што је заједничко.
За оне који болесно болесно болесно стање код сваког човека чине, рећи ћу ти: да болесно срце умире код других људи, код оних што болесно болесно стање болесно чине.
За оне којима болесно болесно стање пролази, рећи ћу ти: да болесно срце пати у неповратној трагедији болнога бола и у болном срцу.
За оне којима болесно болесно стање не може бити.
За оне који болесно стање болесно чине: када болесно срце престане да жали на болесно срце, кад болесно срце престане да буде горко.
За оне којима болесно стање не дозвољава да болесно стање остане нејасно.

За оне који болесно болесно стање чине: или да болесно срце остане нејасно, када болесно срце није довољно горко.

За оне којима болесно стање не може пружити никакву слику о човеку, рећи ћу ти: да болесно срце болесно буде једино болесно.
За оне којима болесно стање може дати само болесно стање.
За оне којима болесно стање не може дати никакву слику о њему.
За оне чије болесно стање не може да излечи болесно срце, рећи ћу ти: да болесно срце не може да болесно буде једино болесно и болесно; да болесно срце може да се угуши једино болом, као камен без дна.
За оне чије болесно стање није у стању да излечи болесно срце;
за оне којима болесно стање не може да подари никакву слику


===== CHECKPOINT 013 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Птице сунца обасјавају звезде. Птице су неба, што расту, што расту. Птице су облака. Птице су земље, које чекају свој тренутак. Птице су земље неба, јер оно што се збива није њихово. Птице су небо, што стоји као сенке изнад њих. Птице су небо. Птице у звездани круг. Птице неба се враћају у просторе вечности. Птице звезда поново засипају звезде. Птице неба се враћају у просторе вечности и почињу да јецају. Птице су звезде у бескрајним висинама. Птице облака се враћају у просторе вечности. Птице облака живе заједно као сенке изнад њих. Птице облака обасјавају звездане просторе. Птице облака остају у кругу: што стоји иза њих, што стоји иза њих. Птице су живе. Птице снега воле да јецају; Птице сунца леже покрај њих; Птице сунца се враћају, јер виде оно што се збива. Птице су звездане тачке изнад којих сијају звезде. Птице су земљи пријатељи, што стоји иза њих. Птице облака у тами својим вечним трагањем јецају за собом. Птице облака напуштају небо. Птице звезда у светлости сунчане беху небо, јер сијају крила крила неба. Птице су земљи пријатељи, јер их звезда дочекује срцем вечном. Птице облака живе за њине ноге, јер их звезда гледа срцем вечном. Птице звезда имају крила. Птице облака живе за њине ноге. Птице облака живе за њине ноге, јер им је место на земљи где расту њихове руке. Птице облака живе за њином руке; Птице су земљи пријатељи, јер им је место на земљи где их сусреће Бог. Птице облака живе за њином периком; Птице облака живе за њином периком. Птице облака живе за њином периком; Птице облака живе за њином периком; Птице су земљи пријатељи, јер им је место на земљи где их сусреће Бог; Птице облака живе за њином периком. Птице облака живе за њином руком: јер им је место на земљи где их сретне Бог; Птице облака живе за њином периком; Птице су земљи пријатељи, јер им место на земљи где их сусреће Бог. Птице облака живе за њином периком; Птице


===== CHECKPOINT 013 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Шепурило се на све стране, тихо, тихо, тихо. Седамнест минута нисам могла да се сетим, видела сам толико много пута како ме боли крило. Могу рећи скоро да не осећам бол бол ни од чега другог. Знам, скоро ми не смета, боли ме, бол је бол. Могу рећи и ја, само неколико тренутка, не могу да поверујем да је моја душа жива и да ме боли, као ни да осећам бол. Седам јутара не знам, само три минута имам болесну душу. Седам јутара тихо. Могу рећи, као што је давно било, да ме боли болело срце моје. Могу рећи, болело је. нећу моћи да верујем, болело је срце моје, али у обичном животу човек бива слеп за бол. Могу рећи да сам заиста болела
једно ноћас у мени има бол: болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје. И кад су ми убили срце, моје срце се још задрхте, болело се. Сасвим ми је жао болело срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје. Знам, болом је моја душа порасла, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје. Знам, то је све. Знам, да немам више живота да лежим на земљи. Знам да је тешко, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје. Знам, болело ми је срце моје, болело је срце моје. Знам, болело је срце моје, болело је срце моје, бола је моје, болело је срце моје, болело је срце моје. Знам, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје. Знам, болело је срце моје, болело је срце моје. Знам, боли ме боли срце моје. Знам, боли ме жива, болело је срце моје. Молим се, као да се тужим, болео је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје. Знам, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје, болело је срце моје. Знам, болело је срце моје, бол


===== CHECKPOINT 014 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не мора, чини ми се, имати додира. Знам, драги драги, што си
у ливади, која чека да с брда засја вишња буја, што се у ливади, што с брда врзма, што с извора што тече, што се у ливади, што са брда врзма што лије,
што се испод грања диже, што на ливади диже, што у ливади врани, што у ливади лежи, што се у ливади
сељачке куће диже, што се на ливади диже, што стоји у ливади и камена зграда, што се у ливади диже, што се на ливади дижу, што се у ливади спушта, што се у ливади градио, што се у ливади гради, и што се на ливади граде куће, што се у ливади спушта, што се на ливади диже, што се у ливади диже, што се у ливади дижу, што се у ливади зове, што се на ливади гради, што се на ливади граде куће, што се у ливади дижу, због којих се градио, што се на ливади подиже, што се на ливади гради, што се у ливади на ливади диже, што се на ливади дижу, што се у ливади спушта, што се на ливади диже, што се у ливади граде куће, што се на ливади гради, што се на ливади граде куће, што се у ливади на грању диже, јер се на ливади граде куће, што се на ливади дижу, у ливади на ливади се гради, јер на ливади планине вране, што се на ливади диже, што се у ливади зове, што се у ливади на грању диже, што се у ливади на ливади роди, што се на ливади граде куће, што се на ливади граде, што се у ливади на топу градио.


Знам, драги, шта си нашао да чујеш у ливади када се родио, шта си нашао у ливади.
Знам, драги, да си нашао мене, драгог који чека своју родовину, да се у ливади роди.

Знам, драги, да си нашао мене, драгог који чека дан кад ће доћи његов крај. Знам, драги, да и ја желим да се чује у ливади. Знам, драги, где су ливаде, где је у ливади била кућа, где је у ливади ливадском


===== CHECKPOINT 014 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Који су и ваши стихови? Који и вашег дома су одасвуд се одазвале
као да су и срцем својим зрачиле
и миловале. Који су и вама, и вашим рукама се дигнуте, и ваших руку се дигнута. Који су и вама, и вашим рукама се дигнуте. Који су и вама, и вама. Који су и вама, и вама, и вама, и вама. Који су и вама, и вама, и вашим рукама се дигнуте. Који су и вама, и вама, и вама, и вама, и вашим рукама се дигнуте. Који, и вама, и вама, и свима који сте од памтивека своји, и Богу. Који су и вама, и мени, и вама, и вама, и вама, и вама, и мени. Који су и вама, и вама, и вашим рукама се дигнуте. Који су и вама, и вама, и вама, и вама, и вама, и вама, и вама, и вама. Који су и вама, и вама, и вама, и вама, и вама, и вама, и вама, и вама, и вама, и вама, и свима, и свима, и свима. Који су и вама, и вама. Који су и вама, и вама. Који и вама, и вама, и вама, и свима другима, и вама, и свима, и вама, и вама. Који су и вама, и свакоме, и нама. Који су и вама, и вама, и вама, и вама, и свему. Који су и вама, и свима, и свакоме, и сваком бићу. Који су и вама, и вама, и свакоме, и мени, и мени, и свакоме. Који су и вама, и свакоме, и свима, и свакоме, и свему. Који су и вама, и свакоме? Који су и вама, и свакоме, и вама. Који су и мени, и свима, и вама. Који су и вама, и вама, и свима нама, и свима. Који су и вама, и свима, и свакоме. Који су и вама, и вама, и свакоме, и свима, и мени. Који су и мени, и мени, и свима, и вама, и вама, и мени. Који су и мени, и свима, и вама, и вама, и мени, и вама, и свакоме, и свима, и свима вама, и свима, и свакоме, и свакоме. Који су и


===== CHECKPOINT 014 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Мој пријатељ, који је са мном спавао испод ограда мојих и
откад ми душа гори,
заобићи ћу је уñе.
Мој пријатељ порастао у недра и отишао у шуму;
и кад ми душа порасте,
због његове величине оде.

Волим његов загрљај кад се сетим
и кад ми његове очи бивају јасне,
као да му је живот пун снова.

Поверник из шуме ми је драг;
поверник у шуме и села ми је добра.
У једној шуми сретне га мој друг;
и у шуми доживи нешто чудно и тужно:
погрешио је на мене као на аверзију,
развије
у лудилу.
Поверник у шуме често ме пита:
Шта има у шуми?
И ко тражи мене,
и шта тражи?

И знам ко ме воли.
Осећам се тужним,
као да ми је цело биће.
Ближи се мени тај дан,
кад ме душа воли,
а ја се питам.

Ниједног дана ми није било свеједно због чега умрети.
У једном дану ме је повела у шуму да посматрам како људи расту.
Поверник у шуму зна шта ми је рећи,

ја све разумем и разумем.
Поверник у шуме и села ми је драг;
и док год ми је срце топло
а све је моје,
кад ми срце куца.

Поверник у шуме ми је драг:
Срце ми срце куца,
и кад ми срце куца,
поверник у шуму се јавља.
Срце ми је радосно;
и кад ми је срце топло,
а ја све разумем,
и када видим:
теби благо,
и кад чујем:
и кад чујем:
и кад видим:
ти благо,
и кад чути:
ти благо,
и кад чујем, да ја нећу умрети,
ни да се више нећу спасити,
само зато што је горко.

Поверник у шуме и села ми је драг:
у шуму крај потока,
у шуму где пада дрвеће:
и кад видим:
теби благо у цвету, и кад видим:
о тице моја
срце моје горко; и кад чујем: како ми срце куца,
и кад чујем:
то ми је болно,
и кад чујем:
тице моје горко; и кад видех: како ми срце куца


===== CHECKPOINT 014 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Ближи се дан када смо ми од туге ишли. Сутра ћу се борити у себи, за нечим што се данас зове човек и његов век. Сутра ћу се борити не ради самоће, већ ради Бога Који нам је дао да продужимо живот као и пре. Сутра ће се борити са болом, за часом који није од овога света. Сутра ћу се борити да продужим живот као први, да продужим и продужим живљења као прва: да продужим живот као прва: да продужим вечности као и први. Сутра ћу проћи без туге, али нећу ни проћи без туге. Сутра ћу борити се за оним што си хтела, за оним што ти је у вечности дато и дато као и пре смрти. Сутра ћу почети бити са болом, никад дотле. Сутра ћу почети борбу за помиловање. Сутра ћу почети да се борим, као и јуче, за оним што нам је дато као и увек. Сутра ћу почети умрети мирно, без болова. Сутра ћу почети служити овако као пре смрти: биће опет радост као пре смрти, биће опет радост као пре смрти. Сутра ћу почети да се борим као пре смрти: да продужим живот као после смрти: пре смрти нећу стати никад. Сутра ћу почети да се борим у себи, после смрти нећу никад. Сутра ћу почети да се борим раме уз раме са другим људима; Сутра ћу почети да живим са сузама као пре смрти. Сутра ћу почети да се борим раме уз раме са другим људима: да продужим живот као што си ме волео пре смрти. Сутра ћу почети да живим са страхом Божјим, као да све разумем, као да сам ја са страхом Божјим умрети. Сутра ћу почети борбу у себи као пре смрти. Сутра ћу почети да се борим раме уз раме са другим људима. Сутра ћу почети борбу, као и јуче, умрети мирно; Сутра ћу почети да живим са страхом Божјим који ми је подари да продужим живот као и пре смрти. Сутра ћу почети да радим са страхом Божијим; Сутра ћу почети да се борим раме уз раме са другим људима, нећу никад више моћи да продужим његов век, а да продужим живот као последњи. Сутра ћу почети да волим љубављу. Сутра ћу почети да се борим раме уз раме са другим људима, живота ће престати бити без трага. Сутра ћу почети да борим раме уз раме са другим људима. Сутра ћу почети борбу са страхом Божјим. Сутра ћу почети да се бор


===== CHECKPOINT 015 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не може Бог умрети никоме. Него ће умрети свакоме који ме чује: јер ме чује Бог: јер срце моје чује. Јер знам да срце моје чује ли или чује. Гле, срце моје чује ли или чује, чује или слуша, или чује или чује нешто слично што је чути или чути. Него, ма где умрети, рећи ћу: ја чујем или не. Јер ја не чујем или нећу чути. Јер чују или не чују сви; чују или не чују сви или не чују сви или чују сви, или не чују сви или не чују сви. Не може нико чути или не чути, чути или не чути ништа друго чега нема. Јер мене чује срце моје слуша и чује. Јер ја знам једнога дана: чуо или чује, или чује или чује. Јер знам да ће умрети свима који слушају или не чују. Знам да ће умрети свакоме који чује или чује, или чује или не чује. Знам да ће умрети само онај који чује или чује, или неће чути ништа или чути или чути ништа из онога што чује. Знам, наиме, да ће умрети тек онога који чује. Знам да ће умрети само онај који чује или чује нешто слично што чује или не чује. Знам да ће живети једино онај ко чује или чују из онога што чује или чује. Знам само једног који чује или чује нешто слично што чује или не чује. Знам да ће умрети све онога који чује или чују. Знам ја како ће умрети тек онај ко чује или чују из онога што чује или чује. Знам да ће умрети сви који слушају или чују, или не чују или не чују. Знам да ће умрети сви они који чују или чују из онога што чује или чују. Знам, истина, да ће умрети сви који чују или не чују. Знам све што чујем или чују. Знам уједно да ће умрети сви они који слушају или чују или слушају из онога што чује или чује. Знам како ће умрети сви који чују или чују или чују. Знам целог живота да ће умрети сви који чују или чују. Знам сваког човека који чује или чује. Знам свакога човека који чује или чује из онога што чује или чује или чује из неког другог: ко чује или чују из ког узрока или ко чује из ког узрока или узрока. Знам целог живота. Знам сваког човека који чује или чује. Знам сваког човека који чује или чује из неког узрока или узрока. Знам сваког човека који чује или чује из ког узрока или узрока или узрока. Знам сваког човека који чује или чује из тог узрока или узрока. Знам сваког човека који чује или чује из ког узрока или узрока. Знам сваког човека који чује или чује из


===== CHECKPOINT 015 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Ко год о мени сања, њему увек се враћам.
Он се једва чекаше да ме чује.
Па, ма шта чинила?
Сећам се:

Никад никад нисам била с њим.
Одувек смо плакали.
Ма шта ми је причао, никад ми је срце било бучно.
Ма шта да ми је причао, никада ми није позлатио душу.

А једном ме је
још увек тиштала змија,
па је хтео да ме пита:
како то да ми каже?

Или ли ћу
бити с тобом ја,
или ћу те, или нећу, или нећу?

Ма шта да ми говори,
ја ћу те волети.

Идем путем који ми је заиста доста драг,
далеко,

у срцу.

Иди улицом крај мога кала,
па ћеш проћи путем којим се враћаш
а
одувек и много волим.


А ти си једном морао
у тој земљи,
где још увек станиш,
а ти си отишао,
на усамљеном росу.
Идем стазом која је од јутрос постала
свега за један мах.

Идем путем који пролази
и кроз коју
нећу никад доћи.


је сад све одреда:
па све се мења
у мени.
Само је једна нова туга.

О, када неко
у мом ропству има нешто за тебе.

О, кад се нешто тужно збива,
колико се тужно збива
из детињства;
и кад неко
знам да све што знам
знам да није тачно,

воли све
што ми је горко.

Не, неће увек
да ме чује
нико неће знати шта ми је
слушај читао,
нити шта ми је

слушај читао,

и шта ми је срцу утеха.
Идем стазом која је од јутрос била
свега за један случај.

Куда си отишао,

колико дана,
о чему ми је
било море?
О, ма шта да ти је причао,
то је сад негде крај тебе.

Па, увек треба да се враћаш.
Куд си отишао.
Далеко од мене је
и море.

О, кад год се вратиш,
на њему већ је постојала тајна;
у теби је оно што је сада
у мени било.
Ник


===== CHECKPOINT 015 EX # 001 K 50 P 0.98 =====

 

Јутрос су заједно играли вечерас у гледалишту. Има их стотинак. Драму је режирао Драгољуб Мићуновић. Као група: “Памтимо један другог” и “нећу бити последњи, јер нико нема права пред њим стати.” Путовали смо сви редом, свако је сањао у себи: “Сећам се
да је на путу, као да сам овде увек седела. Памтила сам га кад се мраче: “Ма где он стоји крај куће
кад идем ја ћу му продати, јер не знам шта да радим”


Ћути! Памтила сам га кад ми је продао нешто. Памтила сам га кад је морао продати нешто продати
своја
оружја, затим кад је морао продати тај комад. Памтила сам га кад ми је поцепао све зидове и тиме обљубио сина
кад се враћа’ на пут. Памтила сам га кад је морао продати нешто
на путу. Памтила сам га кад нам је увек пред вратима
кад је хтео продати. Памтила сам га кад је требало продати нешто. Памтила сам га кад је морао продати нешто. Памтила сам га кад је морао продати комадић беле сламе. Памтила сам га кад је хтео продати нешто. Памтила сам га кад је морао продати комадић плаве сламе. Памтила сам га кад је морао продати комад белог песка, јер више није хтео продати ништа. Памтила сам га кад је хтео продати комад белог песка. Памтила сам га кад год је хтео продати комад белог песка. Памтила сам га кад је хтео продати комад белог песка. Памтила сам га кад је хтео продати комад белог песка. Памтила сам га кад је хтео продати комад белог песка. Памтила сам га кад је морао продати комад белог песка. Памтила сам га кад је морао продати комад белог песка, јер је хтео продати комад белог песка. Памтила сам га кад је требало продати комад белог песка. Памтила сам га кад је знао шта треба продати’ када је хтео продати комад белог песка. Памтила сам га кад је хтео продати комад белог песка. Памтила сам га кад је хтео продати комад белог песка. Памтила сам га кад је хтео продати комад белог песка. Памтила сам га када му је хтео продати комад белог песка. Памтила сам га кад је морао продати комад белог песка. Памтила сам га кад је хтео продати комад белог песка. Памтила сам га кад је


===== CHECKPOINT 015 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Лимунско коло је коло чије се лишће скупља у једно стабло и затим се грана. Као и саће, и саће је зрело и лако. Помрчина која га у тој земљи пресуши састоји се из три дела: зракасто дрвеће, плава и зелена. Ођедном се угаси сва та бела и сребрна семба и сви семени листови који у њему леже. Пада сенка на тле па се сруши. Ођедном се угаси семе и сруши сва та сива семба. Пада сенка на тле па се сруши. Ођедном се суше стабла и опада трава; све бива како је и саће и плодови расту. На путу до нуле, све је ближе небу, само што се шири. Пада сенка па се сруши, суше листови и расте лишће. Пада сенка на земљу па се сруши и сруши семена што расту и расту. Пада сенка на језеро, па се опет запали и сруши семена што расту. Пада сенка на воду па се сруши. Пада сенка на поље па падне. Пада сенка на језеро, па падне на земљу. Пада сенка на језеро, па падне с облака. Пада сенка на воду па падне на језеро. Пада сенка на оно језеро које се зове Цветно поље. Пада сенка на оно језеро. Пада сенка на језеро што се расипа и опада, па се расипа. Пада сенка на језеро где пада с облака и падне с облака. Пада сенка на језеро, па се расипа и опада. Пада сенка на језеро. Пада сенка на језеро што се расипа и падне с неба. Пада сенка на језеро које се расипа и пресуши све те три гране што расту и расту. Пада сенка на језеро кад падне с неба па падне с неба. Пада сенка на оно језеро што се расипа и сруши оно језеро где падне с облака. Пада сенка на језеро, па падне на језеро које падне с облака. Пада сенка на језеро у коме се расипа и падне с облака. Пада сенка на језеро где пада с облака. Пада сенка на језеро што се расипа и падне с облака. Пада сенка на језеро где се расипа и сруши. Пада сенка на језеро; Пада сенка на језеро где се расипа и сруши све те две гране. Пада сенка на језеро где пада с облака и падне с облака. Пада сенка на језеро где падне с облака па падне с облака и падне с неба. Пада сенка на језеро где се расипа и падне с


===== CHECKPOINT 016 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


ð�, брегу, страсној косини, брегу и ветру,

се лако око страза указа
па све до страза
са обала.


Преко страза
се заорила на брегу
са обала реке.


Истоку брегу, страсној косини, брегу.
На брегу.
На брегу.
У месту брегу.
Зрикавци се још увек
плаше
да им се због јада због слути.


О, где се грања
могу због стропа
поноси.

 

У ливади крај понора, брегу и брегу
даљином се
носим с болом.

По старом времену
на брегу је некад лежао свет.

Па, тамо, брегу на брегу.
Свадбено, брегу на брегу.
О, где се грања.

О, где се грање.

Ко је овде сада
на брегу?

Ко је овде
на брегу?
Ко овде лежи?
Ко на брегу?
Ко овде лежи?
Ко овде лежи?
Ко овде стоји?

Ко овде лежи?
Ко овде лежи.
Ко овде чека?
Ко овде лежи.
Ко овде чека?
Ко тамо чека?
Ко тамо чека?
Ко овде чека?

Ко зна колико је људи?

Куда, где се грања.
Ко овде лежи?
Куда, где се грања?
Куда, где се грања?
Ко овде стоји?
Ко овде чека?
Ко овде чека?
Куда ме он чека?
Куда, где се грања?
Куда ме се грања.
Ко овде чека?
Куда ме се грања?
Ко овде чека?
Ко ту чека?
Куда ме гази?
Куда ја идем?
Куда долазим?
Куда ме зове?
Ко овде полази?
Ко овде пролази?
Куда ме гази?Ко овде чека?
Куда ме гази?
Куда ме гони? ко овде чека?
Ко овде пролази?
Ко тамо чека?
Ко овде чека?
Куда ме зове?
Куда ме гони? ко се овде врати?
Ко ме сећа?
Куда ме напада?


===== CHECKPOINT 016 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


и кад се сетим како је лепа била,

и кад се сетим колико дивимо се кад се сетим како је волела да буде млада,

и кад помислим да има дана који ћу тек доћи,

и кад помислим да има дана који ћу после бити млад,

и када се сетим како је лепа и да ми је доста и


да ми је много дивљења и
не би ми много било да ми се ругам.

И кад помислим да има дана који ћу бити кад се сетим како је лепа била,

од ког ће се растати,


да ће ме срце загрлити и за који ћу после умрети.

И када се сетим како је лепа била,
у ком ће тада срцу живети,


и кад помислим да ће тада срце моје бити доста,


да ће ми срце бити много милије од овога мога неба,

 


и тад ће срце моје бити једно
и мени много драгије од овога мога неба.

И кад помислим да има дана који ћу бити кад се сетим
да ће ми се све нестати


од ког ће живети,
од ког ће почети да ме грде,


од ког ће се растати,

од ког ће бити узрока свет.

И када помислим на овај мој свет,
да ће ми радост бити врло мила,

од ког ће живети,
од ког ћу бити плода ја,

од ког ћу почети да грде,
од ког ће бити целог.

И кад помислим на овај мом свету,
нећу никада више бити чиста.

Свеједно ми је да ли ће мој свет,
од ког ће се ја растати,
од ког ћу и ја растати,

ни ја који ћу бити створен.
И кад помислим на овај мој свет,
ни ја који ће бити мој
од кога ћу умрети,
нећу никад више бити иста.

И када помислим на овај мој свет,

и кад помислим да има дана који ћу бити кад се сетим како је лепа била,

од ког ћу и ја растати,
од ког ћу и ја бити.
И када помислим на овај мој свет,
као и на овај мој,
мој свет,
или на овај мој,


ни ја који ћу бити млад,
или ја који ћу бити кад се сетим


===== CHECKPOINT 016 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Где не умеју они чија љубав почиње? где љубав почиње? где љубав почиње? где се почиње полако, бивају сви добри и стари, где љубав почиње нагло и у свему се и састоји. како све већ прошло; како све пролази, све већ се на почетку сплела земља. где почињу сви они чије је све било тешко ухватити се у коштац и сви су се у томе и растајали, па онда све опет бива. јер све већ пролази. где љубав почиње полако у истом правцу, и све се мења. где људи, који су се растали, који су се растали, који су плакали и смејали се једно другом док све почиње. где љубав почиње све је грубље, све је грубље и грубље, све је грубље и грубље. где се све мења, све је грубље и грубље, све су грубље и грубље. где почињу сви они који нису хтели да се одрекну себе, свега оног што имају а све су већ постали. где љубав почиње полако нићи и већ се мења. где љубав почиње лагано опада, све је грубље и све има трагичније. у свету где љубав почиње све је грубље и грубље. где се све већ мења. где љубав почиње све је грубље и грубље. где љубав почиње све је грубље и све се своди на грубље, све је грубље и све је грубље. где моћници почињу све да се брину, све је грубље и све има трагичнији и злослутнији израз. где вера почиње да се настави у новом крају све је грубље и грубље. где се све на крају претвара у грубље и све се претвара у грубље и све све добија грубље и грубље. где почињу све да се селе сви они којима је живот порастао. где нови човек расте све је грубље и све се до краја мења. све се то збива у свету као једна огромна промена. све почиње полако у свету у коме нема повратка. где се све све мења, све се враћа и све добија дражије и грубље. где љубав почиње полако опада. у свету где се све смањује, све почиње све мање и све је грубље и све је грубље. све је грубље и све се враћа и све почиње да бива грубље. коме је љубав све грубље и грубље. где су све наде гореле на крају све се претвара у ружније и све је грубље и све се добија злослутније. где љубав почиње све је грубље и све


===== CHECKPOINT 016 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Пробудих се тешко. Покрај пута,


и знај се,
а верујем,
остани у месту,
и биће ми опет тешко;

и знај,
и знај,
ја нисам више.

Све ми је тек сад тешко,

а знам,
јер знам,
никада нећу више доћи никад док се не јавим.

Све у свему је једно
и знај,
све ме је болно.

Ја волим
и желим да ме познаник воли,
за нечим чега нема.

Кад једном на земљи

изгубим срца,
због
ћутке мога скутања,

и знај,
на жалост,
са горком тугом
саме своје туге и горчине,
а који у сузе
сузе,
на сажаљење и заборав,
тешко ће му бити,
све за љубав
за коју се опија.


И чини ми се,
свеједно му је,
и чини ми се,
са горком тугом
сваки дан сам
спајао, и
верујем, стрепео,
да ће негде изићи
и проћи.

И чини ми се,
јер знам,
да ће једном у ноћ,
у миру
пробудих поново
са горком тугом
бити опетономахран.

Сваком трнутку
буде доста
одсутног бола
или
или од истог бола.

Свакога трнутка
и од истог бола
или од истог бола,

да ће једнога дана доћи мени.

Сваког трнутка
што сам будан,
и верујем
у загробни живот,
мисао коју сам
о њему сањао,
измеñу га,
и чини ми се,
измеñу га,
знај да сетан,
снови да се опија,
знај, цвет,
траг,
свака реч која на земљи
би знала
да је љубав права.

Свакога трнутка
сећаћу се увек у њему.

Свеједно ми је, јер знам,
на жалост,
ни ма шта друго
сећаћу се никад више.

И чини ми се,
на срећу му је
судбинска срећа.


И чини ми се,
а знам,


===== CHECKPOINT 017 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


О, када би знао твоја звона,
ни ти се неће одазвати
кад руке твоје буду млакога вина
до смрти
и до смрти.

Па ти нећеш знати да ћеш моћи умрети;

ни ти нећеш знати да ћеш проћи поред мога огњишта;

ни ти нећеш знати ко је ко
да је он био,
да је бол умрло
и шта је могло да се деси.

Учиниће ти се да будеш
облачан у срцу мом.

И тада ће све нестати
ако се будеш
од детињства снивао,
и да се будеш радосна
од детињства
дошли до мога прага,
па да будеш радосна
од сад до смрти.

Никада ниси знала шта
остави крај мене,
ни ти га немој угледа
на свом
сусрету.
Никада нећеш знати шта се догодило
ако те сунце
знај да ме пољуби.
Никада нећеш знати шта се збило
или нећеш схватити шта се збило
да би било.
Никада нећу знати да је сунце
знај да ме пољуби,
кад душа моја до смрти оста непозната.

Никада нећеш знати зашто срце моје остаје неразговетно
тешко и заборављено
од постања света.

Никада нећеш знати да сам ја
на свет дошла
кад руке моје остану непролазеће.
Никад немој знати каква је од тебе лежало
за тебе,
а чим се склопе
као илузије,
од тог склада срца порастао,
само да лијесан смех.
Никада више нећеш знати због чега је дошло,
ни ти први траг да се збије,
ни ти први траг да се збије.

Никада нећеш знати због чега се збила туга;

ни ти први траг да се збије,
као да те није ни
кад душа моја
узела срце моје.
Никада нећеш знати због чега срце моје ћути.

Никада нећу знати да је срце моје умрло
кад сам ја
због тебе плакала
одувек.

Никада нећеш знати због чега је дошло.

Само зато што нећу знати шта се збива
или ћу је
на светове
и самилостивом учинити.
Никада нећу знати због чега је дошло,
што више нећу знати да је мене срце умрло.
Никада више нећеш моћи рећи шта се збило,
тамо где су


===== CHECKPOINT 017 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Мој сан


и ја

сваког јутра
сам окусила
сребро у мени.
Ја
теби знам,
мада сам жена и
мој сан.

Ја знам,
прича се,

да је љубав
моје душе створена.

Ја знам,
и знам,
да је љубав
моја срца створена
и створена
као ја
сам створена
са свим својимилама.


Ја знам,
да је љубав
моја срца створена.

Ја знам,
да је љубав
моја срца створена
само за себе.

ја знам,
да је љубав
моја срца створена
само за себе,
а ја
сваки мој сан
мој сан

сам ја.

Ја знам,
да је моја душа створена
и створена
једно другом.


И ја знам,
да није моја душа створена
за друге,

за мене је свет
мој сан

моје душе створен
са свих својихилама.

ја знам,
а ја знам,
да је љубав
Моја срца створена
од свога срца.


Ја знам,
да је моја душа створена
и да је моја душа створена
са свих својихилама.

Ја знам,
да је моја душа створена
само за себе,
јер ја знам,
да ни ја
није моја душа.

Ја знам,
да је моја душа створена
и да је моја душа створена
само за друге,
да има једног дана

сам створена.


Ја знам,
да и ја
прича се,

само за себе,

у мени је створена
смерна жеља
да има истог узрока,

са свих својихилама.

 

ја знам,
да су моја срца створена
са свих својихилама.

Ја знам,
да ја знам,
да је моја душа створена
једно другом,
да има другог срца створена.


ја знам,
да ни ја
нема других љубави
са свога роñења.

 

Ја знам,
да није моја душа створена
због ње,
да има других драгих душа.

 

Ја знам,
да је моја душа створена
са свих својихилама.


Ја знам,
да је моја душа створена


===== CHECKPOINT 017 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Кинеска индустрија за производњу лекова ће проћи кроз три фазе развоја и у зависности од почетног стања пацијента, као и по фазама рада, биће могуће да се обезбеди адекватан третман, који обезбеђује да се на сваком месту смањи број лекова. Тренутно се процењује да ће се у свету до краја године почети да расте број лекова који су већ у употреби у Кини и иностранству, док се смањује са годишњим бројем лекова који су у употреби у Кини и другим земљама. Међутим, у будућности, број лекова који ће до краја године бити у стању да се прилагоди условима реалног и континуираног промета, а који ће бити створен за сваку нову колекцију лекова за чије лечење није потребно обезбедити одговарајуће лечење. Процењује се да ће чак 75% светске популације здравствених радника бити упознато са новим лековима, а око 100% сваког нашег радника је ушло у нову производњу лекова. Такође се разматра да се на крају сваке календарске године настави са радом, тако да ће се повећати укупни број оних који ће се појавити као произвођачи лекова, тако да ће се повећати потражња. Због тога ће се повећати број лекова који могу да смање губитке и болести нашег послодавца, јер и даље се смањује снабдевање наших радника. Истовремено се смањује и број оних који ће почети да расту, јер ће доћи до смањења, због чега ће се повећати број оних који су у свету оставили своје старе лекове. На крају, а посебно ако се верује, наша земља ће постати земља чуда за лекове. Јер важно је да се обезбеди одговарајуће лечење, а не само да се смањује укупан број лекова. Јер ће почети да расте и број оних који су тренутно доступни са новим лековима, а на почетку ће се повећати број лекова, све у свему, чак и у нашој земљи. Са све већим бројем лекова, наша земља ће пасти ниско испод границе сиромаштва и све ће пасти испод нивоа сиромаштва. Стога ми говоримо о томе да ће доћи до промене и стопа сиромаштва биће повећан, јер ће се до краја године почети да расте. На крају крајева, не само што наша земља расте, ми сумњамо у чињеницу да наша тржишта лекова ће у наредним годинама достићи број нових лекова, јер ће почети да опада – у нашој земљи ће се појавити нових лекова. Тако ћемо у наредном периоду имати све веће смањење и губитке. Ми смо посвећени да се бори против њих и на крају сваке године, јер не само да ће они који су у стању да се баве лекаром, већ ће доћи до смањења вредности лекова, јер ће доћи до смањења лекова. Наш циљ је да учинимо наше тржиште конкурентна земља на светском тржишту. Сматрамо да ће и даље наставити да расте. Јер ће доћи до


===== CHECKPOINT 017 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Ko su zenice iz sulte iz zenice iz zenice iz muškanice iznatrivaju se gasom iz jednog tkiva iz jednog ćelija u drugi iz постигнеnja da se iz tela iz jednog tkiva izdnemire iz različitih tkiva ne iz drugih umire. Jednim vodom iz tela iz jednog tela sve iz sebi umire, osim jednog задовољиna umire u iznom tkivu iz gasa iz jednog tkiva iz jednog tkiva iz jednog tela iz trećeg organa iz jednog сматрао se muški sulte iz krvi iz jednog organa iz jednog намеравао da ga izdire iz organizma iz jednog organa iz drugog organa u jednog bio оправдаna iz jednog пристане iz jednog намеравао da га izdire iz jednog organa u treći sistem iz iz jednog tkina iz trećeg organa u treći program iz treća organa iz jednog organa u drugi iz trećeg organa u trećem увидео se гаs iz jednog organa u trećemЗЕna u trećem organu muškanice iz jednog organa u trećem organu iz trećeg organa iz trećeg organa u trećem organu iz trećeg organa na suprotno izdire. Nakon jednog задовољиna u trećem organu iz jednog organa u trećem organu iz trećeg organa u trećem organu из jednog organa u trećem organu iz trećegЦЕ iz trećeg organa u treći progra iz jednog organa u trećem organu iz drugog organa u trećem organu iz trećeg organa u trećem organu iz trećeg organa iz trećeg organa u trećem organu iz trećeg organa u trećem organu iz trećeg organa u trećem organu iz trećeg organa iz trećeg organa u trećem organu iz trećeg organa u trećem orgaну iz trećeg organa u trećem organu iz trećeg organa iz trećeg organa u trećem organu iz trećeg organa u trećem organu iz trećeg organa u trećem organu iz trećeg organa iz trećeg organa u trećem tkinu iz trećeg organa iz trećeg organa u treећем organu iz trećeg organa u trećem organu iz trećeg organa iz trećeg organa u treећем organu iz trećeg organa iz trećeg organa iz trećeg organa u trećem organu iz trećeg


===== CHECKPOINT 018 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


За њине песничке грехе који ми не може стајати на души,
Да сам грех или његов крај,

Сиромаштво по коме је и сад,
За нечије слабости,
За нечије слабости,

за злурадости,
За свачије слабости,
За помисли,
Не чини ли се,
За наше грехе које
није било,
за нечију душу,

Да сам грех или његов крај,

за свачије гажењу и ругања,


Да сам грех или његов крај,
За нечије болове,
За нечије немире,
За несослабости,
За нечију душу,
За говању и ругања,
За нечију душу,
Да ми нисмо грехови,
За нечију душу,
За свачије грехе,
За нечије подмукло дело,
За несослабости,
За свачије грехе,
За свачије злобе,

За нечије хуле,

за свачије грехе,
Да сам грех или његов крај,
За нечије дело,
За твој крај,

За завидљиво дело,
За свачије презирање,
За сваког човека,
За себичност,
За завидљиво дело,
За свачије грехове,
За свакога човека,
За злопамћење,
За свачије немире,
За сваког човека,
За себичност,
За сваког човека,
За нечије терете,
За сваког човека,
За сваког човека,
За свачије гажење,
За нечије вере,
За завидљиво дело,
За себичност,
За нечије грехе,
За свачије гуше,
За нечије исмеваче,
За свачије гуше,
За сваког човека,
За сваку гриже савести,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За све њих,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,
За сваког човека,


===== CHECKPOINT 018 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Мојој земљи, али и земљи, до последњег дана, остала је непозната нада мном. О, ма ко да сам, ја ипак верујем. Знам, у многом сам стању да до краја живота носим у души мојој ожиљак. Знам, као река, да све моје речи теку, и да све моје мисли имају наде. Знам, јер све што ми бива пролази, све пролази. Знам, да све што ми се чини није тако лако. Знам, да све што се збива у мени бива узалудно. Знам, да све што бива није узалудно. Знам, да све што бива бива за мном бива за чим трагам. Знам, да све што бива за мном бива за чим трагам. Знам, да све што бива за мном пролази за чим трагам. Знам, да све пролази за чим трагам. Знам, да све што бива за мном није узалудно. Знам, да све што бива бива за чим трагам. Знам, да све што бива за мном бива за чим трагам. Знам, да све што бива за мном бива за чим трагам трагам. Знам, да све што бива за мном бива за чим трагам. Знам, да све што бива за чим трагам није узалудно. Знам, да све што бива за мном није узалудно. Знам, да све што бива за мном бива за чим трагам трагам. Знам, да све што бива за мном бива за чим трагам. Знам, да све што бива за мном пролази за чим трагам трагам. Знам, да све што бива за мном бива за чим трагам. знам, да све што бива за мном бива за чим трагам. знам, да све што бива за мном бива за чим трагам. Знам, да све што бива за мном бива за чим трагам. Знам, да све што се зове узалудно, за мене бива вечно. Знам, да све што бива за мном бива за чим трагам. Знам, да све што бива за мном бива за мном. Знам, да све што бива за мном бива за чим трагам. Знам, да све што бива за мном бива, за мном се све очекује. Знам, да све што је тужно за мене јесте узалудно. Знам, да све што се догодило за мном није бесконачно. Знам, да све што се преда мном није бесконачно. Знам, да све што бива за мене бива за чим трагам. Знам, да све што се данас збило за мном бива исто за што и пре, исто тако као и пре. Знам, да све што се данас збило за мном


===== CHECKPOINT 018 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


padneli se na sunce i voda u napuštaju ga sve. Oni ne voju zenice, već zenice napuštaju gali se ne napuštaju gali. Pokušaju mu zenice kad ga ne napuštaju. Kada napuštaju zenice napuštaju gali se ne napuštavaju gali. Ovaj ne napušta ih ne napušta. Usledio se jedan napuštani muštenik da napušta muštenik. Kad napušta gali se ne napušta seli. Tada muštenik napušta gali se sve dok ne napusti гаli seli seli seli seli seli seli na zenice jednog ne napuštana muštenik da napušta гаli seli seli seli seli sela na zenice jednog ne napuštana muštenik da napušta гаli seli seli seli seli na zenice jednog napuštana muštenik da napušta гаli seli seli na zenice jednog napuštana muštanik da napušta гаli seli seli seli seli seli seli na zenice jednog napuštanika seli seli na zenice jednog napuštana muštenik da napušta gali seli na zenice jednog napuštana muštanik da napušta гаli seli na zenice jednog napuštana muštenik da napušta гаli seli na zenice jednog napušta seli na zenice jednog napuštana muštani seli na zenice drugog napuštana muštenika da napušta гаli seli na zenice jednog napuštana mušteник da napušta гаli seli na zenice jednog napuštani seli na zenice jednog napuštanika da napušta гаli seli na zenice jednog napuštana muštanik da napušta гаli seli na zenice jednog napuštana mu сеli na zenice jednog napuštana mu сеli na zenice jednog napuštana mu seli na zenice jednog napuštana mu seli na zenice jednog napuštana му seli na zenice jednog napuštana mu seli na zenice jednog napuštana mu seli na zenice jednog napuštana mu seli na zenice jednog napuštana mu сеli na zenice jednog napušta seli na zenice jednog napuštana mu seli na zenice jednog napuštana му seli na


===== CHECKPOINT 018 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


БУДО-ИЕ, К.В.Д.К.О.О.О.О.О.О, К.В.Д.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О,О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О, О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О, О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О.О!О.О.О.О.О.О.О.О.О!О.О!О.О.О!О.О.О.О.О!О.О!О.О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О,О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О!О,О!О!О!О!О!О!О!О!О!О.О!О!О!О!О!О.О!О!О!


===== CHECKPOINT 019 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не говорим вам само зашто треба да се борите за вашу земљу и свој народ, јер сваки дете мора бити кадро умрети. Јер ја, који волим свет, увек волим и желим њему да да се борим, не тражећи ничему друго чега нема ранију срећу. Јер мене воли једино Бог. Знам, велите, велите, ако ко хоће да се бори сме да мрзи: ако мрзи, мрзи, јер мрзи Бога. Знам, велите, ја сам ја њему увек верна. Знам, велите, ја њему то не могу учинити: да живи животом вечним ја и његов народ, не могу борити се животом његовим ни за кога. Знам, велите, ви њему не одговарате ником, он ће све знати. Знам, велите, велите, да многи верују њему: нећу стићи ни до какве висине изнад неба, ни до чега ни у васиони; велите, он ће све знати: све знати: све знати. Знам, велите, њему неће побећи кад порасте ни до каквог висина, ни до какве висине, јер он ће свима волети свет. Знам, велите, он ће једном знати: све зна. Знам, велите, он ће му рећи: неће моћи! И када порасте, он неће моћи више ником рећи: ништа. Знам, велите, ја њему нећу рећи: ништа велико и тачно: ничему неће побећи. Знам, велите, ја њему нећу рећи: ништа велико нећу рећи. Знам, велите, њему нећу рећи: ни речи људима његовим нећу рећи: ни речи народу своме: све ће почети! Знам, велите, он неће знати: све, све. Знам, велите, он мени неће веровати: ништа велико нећу рећи: све што ми падне на ум: све што ми се плаче неће рећи: све: све, што се нада мном: све ћу учинити: све, што он пролази. Знам, велите, он мени неће веровати: ни речи свету. Знам, велите, он мени неће веровати. Знам, велите, он мени неће веровати: све што зна: све што живи: све што живи: све што живи: све што он зна: све о чему сања. Знам, велите, он мени неће веровати: све што сања: све што живи: све што живи: све што живи: све што живи: све што живи: све што живи: све што живи: све што живи: све што живи. Знам, велите, њему нећу рећи: све је, велите, он мени неће рећи


===== CHECKPOINT 019 EX # 002 K 50 P 0.95 =====

 

Усећати се себе ја


ме

да
се не уморна
даш ми у животу
ја
нисам ништа
мора
да живим
и чини ми се
да живим у мени.

Усећање на тебе
је
да моје срце
ближи моме срцу
и да од
дана мојих
и да живот свој
опет све је
пуно.


Ноћас сам
ближа теби
због тебе
ја немам где
да живим.


Ноћас сам
пред путањом
ја
чинила теби
одувек

како тебе волим.


Дрвеће моје
и задње
дражаје ми примирје
са болом
одувек га
због тебе волим.

Месечева зора
што на
нашу љубав
маñу
могла бих
да живим у теби

са болом
са болном жаљењем.

Знам да ћеш
пружајућем
сузама
својим
у душу
одувек
да се увек бориш
са болом.

Боже,
не остављај ме саму
себе на
часовима
кад те бол
са болном жаљењем
суза боли.


Боже,
Боже,
Не остављај ме саму
на миру
са плачем
тебе моје
ја немам где
да живим.

Ниједној страни света
неће
да будеш
сад имала бола
сузе срца твог
кад ме волиш.

Несташна сам
себична
као душа
мојогражњег
и бола мог.

Боже, ја
суграñам бол
болове душе
одувек ми је
лутао сећања.

Боже,
не остављај ме саму
ни да туга
ја бол овде
у мени није туга.

Боже, ја
сусретнем
саму саму
сву душу
сву душу.

Боже, знам да срце
није боли
ни да се жалости
само мени саму
да не бих
хтела
на томе
да живим.

Боже, ја
сусретнем
се саму себе
одувек.

Боже, знам да срце
као моје живо
као моје живо
не зна ко
сусретом са мном
је га злостављала.

Боже


===== CHECKPOINT 019 EX # 001 K 50 P 0.98 =====

 

Негде изнад ушћа речице Студенице и њених потока,
око стотинак квадрата,
с прозорима пуним лета
кривом веје
и шумом мирише.


Грачанице су за њих,
на сваком квадратном метру, непознате,
с прозорима пуним лета
што се роје.

Некад су им сузе биле сасвим јасне:

да, можда,
као што птица воли
да летом летом летом крете
са рукама белим.

Грачанице су за њих,
крај обала Дрине,
близине њива миришу
на тресет река;
на сваком квадратном метру,
са прозорима пуним лета
што цвета,
ситости је њихово заплакање

и њихово умирање.

Грачанице су више пута плахе,
поноћ миришу на њих
на тресет река.

Грачанице су,
изнад ушћа речице Студенице у ушћа речицу Дрину;

На брду Сопоту, на брду Градац,
где се сада налази њен поток,
згазили су у грачаничком крају
да их се није сетити;

на брду Дренчу,
где се данас налази њен поток.

Налазе у питомој њиви негдашње Дренче,
пред обала Дрине понорница;
зиме су као поток мутно априла.

И овде леже
у грачаничком крају
што мирише на њих
што пада.

Ових лета
и јесени има их безброј.

Дели се
на шумарке жуборе,
рупнице косе,
као што шума пада.

По Војводини се
у једном дану
појаве младе
као детелине непознате,
као што храшће лишће пада
у хладноћу под ледом.

Ко зна шта си ти?

Ко зна шта си ти?
ли си ти и ко си ти?

Ко зна откуда?

Ко си ти?
Ко си ти?
Ко си ти?

Ко си ти?
Ко си ти?
Ко си ти?

Ко си ти,
ко си ти?

Ко ти сам,
ко ти сам?
Ко ти сам
који сам?

Ко ти сам?
Ко сам ти?


Ко ти сам?
ко ми је
као ветар
који ми је опет

који ми је пао?


===== CHECKPOINT 019 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Као што смо се више пута осврнули,

кад неко свира или свира,

плашена лица оних којима она смета,
па и ми,
заборавићемо
слично стању душе сваког човека,

заборавићемо
како Бог
разумно о њему приповеда,

како грехове чини,
узрочно као плод пожара
и смога
из уста његовим,
узрочна о њему реч.

Али, нисмо више
хтели
да му приђемо
да му бар мрском
сутрадан испричамо причу и гласно
са невидљивим у њега
свему
умиљашним гласом
одемо.


Спустили смо главу,
руку,
испружили руке небу
на земљи,
одузели му да на њему плови.


О, кад бисмо их
прегрштали с облака
одбацили главу,
на ону страну
иза облака били бисмо
изуми,
руке, паучинасте птице.


О, кад бисмо их
прегрштали с облака
са облака,
па онда заједно певали
из детињства,
па затим заједно одговорили
у гневу
својим греховима.

Прегрштали би нас
около
сваки дан,
од њих смо се наклонили
с мислима својим,
а затим заједно
оседели од нас
нашу тајну.

Спустили бисмо главе небу,
палили би нас
на облака смола,
на архангелска крила
узлеће им главе,

а када бисмо их
прегрштали с облака,
помрчини срца се проломи
од њихових уста,
а срца им се проломи.

Заборавићемо се више
да прећутамо
да су им душе гореле од свих рана,
од битака и побуна,
од којих ни једна
душа предака није пала.

Саме те се сетим
недалеко од нас
као
срца који сам се
заклео,
да би разумео
да су моја сећања на мене пала.


Нигде нисмо више
намицали
сузе да нас загрлимо,
у туге и несвестима нисмо
заједно играли.


Прегрштали смо се с болом у срцу
на
огледа над гробовима,
а ти


===== CHECKPOINT 020 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не стидим се,
Не стидим се.
Не стидим се.
ећу да је забавим.
ећу је.
ећу је, али ће мене да
падне.

ећу је, не стидим се.

ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.

ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је.
ећу је


===== CHECKPOINT 020 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


За земљу која данас нема ни глади, ни снега, ни вулкана, која је данас без снова и склада, која је пуна и пуна људи, који су и без свога размишљања стали иза ње, ми никад нећемо нешто починити: а нећемо живети ни у чему! Јер је и са људима и са другим људима и са светом све прошлост и прошлост, и све је прошлост и дан. Јер ће доћи време кад многи као крици и бура пролазност живота буду заборављали, а са њима и прошлост. Све ће почети, до све одреда, а стићи само до последњег. Јер ће нестати и све што се у свету неће учинити: све што се на свету неће учинити. Јер ће нестати и све што се на свету не може учинити: све што се на свету неће учинити: све што није било могуће рећи неће бити. Све ће почети, до краја света. Јер ће престати: а што не зна шта бива: или: или, свеједно, или: или, свеједно: све што се на свету неће рећи: све што се на свету неће рећи: неће бити ни прописано. Јер све што се на свету не може рећи неће почети, ни схватити: све што се неће рећи, све што се неће рећи неће почети. Јер ће нестати и све што на свету не бива: све што се на свету није рекла, што се није рекла, ни рекла. Јер ће нестати и све што на свету није рекла, све што на свету није рекла. Јер неће знати шта учинити: шта учинити: ако није рекла све што се на свету тврди: није донела никакву нову вест. Јер све што се на свету не мења, откриће: све што се на свету мисли: све што се на свету неће рећи, све што се на свету неће рећи: све што се на свету неће рећи: није толико важно, није толико важно, толико важно. Јер све што се на свету неће рећи неће моћи да се тврди: све што се на свету тврди: није толико важно, толико важно, толико важно. Све што се на свету не мења, откриће: све што се на свету не мења, откриће: све што се на свету не мења, откриће: све што се на свету неће знати: све што се на свету неће рећи: то је толико важно! Све што се на свету неће схватити: све што се неће схватити: све што се на свету неће изрећи: све што се неће рећи: све што се на свету неће изрећи неће бити. Јер, откриће: све што се на свету неће рећи: све што се на свету неће


===== CHECKPOINT 020 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


ражим помиловање.

Ја сам жено мати,

њено је срце,
а срце је моје горко.


Чини ми се сад, да је доста
као кад је
кад суро;
да је мало,
али не треба
волети.

ја сам жено мати,
нисам мајка.

Некад је било болно
како сури
као кад у Пиве
кад је живот чудно:

кад на Тару
сја је живот
или живот
или живот,
али ја волим живот.


Ти ми се сад надаш:
тад ће доћи нови звезде,
нећу више никад
ити време кад
се још
роди.

Ти ми се удам:
остаћу као заливена свака птичија крила,

нећу више никад прићи.


Нећу више никад
иду више
тебе кад једном прона.


И када сетан дан
у осами настану
ти дани кад
буде љубав,
а љубавници су благословени,

јер ће доћи нови дани.

И кад се не муте:
јер у њих се срца без размишљања
задрхташе,
јер с тобом се и не живи.

И сад ја волим
моје последње сате,
јер као рибари без мишића
задрхташе.

И када с татом друговала,
а ти си знала:
да ће доћи последња роса,
а ја сам,
ближа теби од свих,
па ће доћи нови дани.

И ти сад не верујеш:
да ће доћи последња роса,
па ће доћи нови дани,
па ће доћи последња роса,
кад се нови дани,
кад нови завијутак прут врати.

И ти верујеш: да ће доћи последња роса,
а ја верујем:
Да ће доћи последња роса,
ако се само у њу не вину,

само ако се прут врати.

И да ће доћи последња роса,
јер је последња роса,
а кад од себе прут не остане,
тад ће доћи последња роса.

Или не верујеш:
да ће доћи последња роса,
тад неће више бити ни росе,
па ће доћи последња роса.

А


===== CHECKPOINT 020 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Па све у свему, све разумем, све разумем, све разумем и све разумем, све разумем.огу да се разумем и волим, све разумем, све разумем.све разумем и волим, све разумем и све разумем.и знам, све разумем и све разумем.
Па све разумем, све разумем и све разумем.
Па све разумем ја, све разумем, све разумем и све разумем, све разумем и све разумем. Све разумем и све разумем, све разумем и све разумем. Све разумем и све разумем, све разумем и све разумем и све разумем. Све разумем, све разумем и све разумем, све разумем и све разумем. Све разумем и све разумем и све волим. Све разумем, све разумем и све разумем, све разумем и све разумем. Све разумем и све разумем, све разумем и све разумем. Све разумем и све разумем, све разумем и све волим. Све разумем и све разумем и све разумем, све разумем и све разумем, све разумем и све разумем. Све разумем и све разумем, све разумем, све разумем и све разумем, све разумем и све разумем. Све разумем, све разумем и све разумем, све разумем и све разумем и све разумем, све разумем и све разумем и све разумем. Све разумем и све волим, све разумем и све разумем, све разумем и све разумем и све разумем. Све разумем и све разумем, све разумем и све разумем. Све разумем, све разумем, све разумем и све разумем и све разумем. Све разумем и све разумем, све разумем и све је то у свему, све разумем и све разумем, све разумем и све разумем и све разумем и све разумем. све разумем и све разумем, све је то разумем и све разумем, све разумем и све разумео, све разумем и све разумем и све разумем. Све разумем и све разумем, све разумем и све волим.Све разумем и све разумем, све разумем и све разумем. Све разумем, све разумем, све разумем и све разумем и све разумем, све разумем и све разумем. Све разумем, све разумем и све разумем, све разумем и све разумем и све знате, све разумем и све разумем. све разумем и све разумем, све разумем и све је то разумем и све разумем. све је то разумем и све разумем и све разумем и све нисам ја њега. све знате и све се разумем и све разумем, све разумем и све се разумем и све разумем. Све разумем и све разумем и све разумем, све разумем и све је то разумем и све је то разумем и све разумем и све разумем. све разумем и све разумем, све


===== CHECKPOINT 021 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не морамо да се играмо ватром! Ноћу, кад се сетим детињства нашег,
кад ми
се сетим детињства нашег,
кад ми се због ње
дотле
у сећање
нашем
нашим сном смеје.

Не морамо да се играмо ватром.
Не морамо да се играмо ватром;
Ни да се заборавимо
да се срца
нашега
нашега
стазом прелије.


Не можемо да се играмо ватром.


Свакога часа
сетимо се детињства нашег,
недолично и неумитно.

Свеједно нам је ко нам је
као комета;

Ни да ли ћемо нешто
по шумама
муњевито
сутра у наш брег,

сутра
на свом виру рећи
да нам је
као комета;


Ни да ли ћемо нешто
као комета у наш брег рећи
ономе ко нам је
као комета

сребро
сребро
са правих путева;


Ни да ли нећемо умети да разумемо
да се ради о
чуду зачетка света,

а не заволети их.

Ни да ли ћемо умети да разумемо
да нас
смо ми
очиоци бола.


Мене ће однети сном
од искони,
као комета после буре.


Није свеједно,
Ни да ли ће нас ико волети,

нити да ли ће нам
свакога часа
по дану доћи опет
на наш брег.

Већином
бићу добра иономе
среброме,
и људима ће бити свеједно
да ли ће им он негде
по дану доћи.


Сваког часа
ја заволех оног који
с вама долази.


Срце моје моје биће
и биће ми свеједно да ли ћу га волети.


Срце моје биће
сваки бол
сваког часа
одувек ме злостављао.


Грехове ће људи волети;
неће се због тебе тужити
ни за
нашим столовањем,
не дајући
га знати


за наш народ.

Кад воском на ме
неко хтеде
сузети да ме диже,
и да ме жалости,


не смејем се.

Проћи ће
одувек ме волети
као кашаљ,
пуштати му кроз чаше


===== CHECKPOINT 021 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


имам више среће; све
што ми се тада
провуче кроз душу
буде нам доста
много танано;
и осећам се тужним,
и осећам се тужним,

и мислим се тужним
оном што ме је
провуче кроз душу.
Песникињо,
ено,
волим
и волим
немирну рану детињства
за коју жали
то нестрпљиво тражи,

 

јер ја
саму немам скоро
чега немам
чега нема
од душе мог;

а од
мене немам срца
за коју милује
само болна.

И волела бих давно
неудостојну
љубав
љубавну тајну.
И волела бих давно
Љубавне створове
којим
с радошћу
се погладим,

и горчином огрнем
са њеног скута.

И волела бих
да ниједан додир
саме немам
измеñа
јер све има
облака.


И волела бих да ниједан додир
нечијим срцем
немам
нејасних снова.


И волела бих да сузаñа
у срцу
у срцу моме
загрљај ноћних
живота.

И волела бих да вечност
са жудњом снева
измеñа
огледало неког звезданог неба
или звезде
и сјаја звезда сунца
или цвета
или сунца
или сунца
или звезда
или звезда.


И волела бих да
свакога трена
у срцу моме
немири суза
прве топле дрхтавице
или неба
сваког трена.


И волела бих да
сваки додир
може
да уплете многе
образове лепоте
и поља
свака.

И волела бих
да свуд по свету
наместим
шта има

и чиме ћу узвратити
за болна сећања
суровога бола.

И волела бих да
сваког дана
сваки додир
срушим друге радости
као да све пролази
и пролази.

И волела бих да свакога часа
волим другог
да свачије маште има
све чега нема.


А подмукло време пролази,

никада као да никад ништа
је ушло
у васиони
као змија у кричу.


Али јутром на пустињак
ноћ се роје
очи


===== CHECKPOINT 021 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Сад већ прошлост почиње тамо негде у сјени, тамо
има нових путева,
сечених ливада;
и сад сви сад знамо јасно ко смо и због чега смо;


и сад звезде сад тек почињу тамо негде далеко;


и сенке све сад већ сад ишчезавају овде тамо,
и зелене звезде сад већ почињу тамо.

демоне сад свако зачуñе крај вас
и зачуñу вас
те звезде и храшћа бића наших
потму
понешто се и занесе.


И сад, сад, опет по оној
далекој тиши, вама је доста
душа наших
моја, оних, чије смо боје
померили
са правих стаза и стаза;
и сад пролазимо целом
крај њих.

демоне сад идем
и видим вас негде поред ливада,
и видим да свуда истом светлошћу
гледа цела васиона.

демоне сад видим да идем,
па опет ка теби.

А ја се наñем улицом
одасвуд до твог
тамног боравишта.

демоне сад чујем:
Ко се иза васега
доведе кроз
светове
и кроз таму
теби засуñе.

И зар ми нисмо
слични теби,
неко чека
као по дану;

мени доста
кад смо
остали страни
књига,
теби заñе;
ни ја више
није весео
ни празан.


Идем лагано кроз
тамну гомилу
болног огледала.

демоне сад видим како
самоћа се кобно куца.

Сад ми доста
јесте тужни
плећаци,
и они се тужни
понешто врате
људи, што су
изгубили драж;


и сад ми доста
пред собом имамо
теби за ким трчимо.


демоне сад видим поново тамо;
ту нема ниједне звезде
пролазних стаза.

И сад видим поново звезда сунце
као пролећни мрак.

Сад видим:
тебе не можемо да спавамо,
ни ми више нисмо
људи.

И видим да јуче
дотле све ствари остају у
далекој тиши,
и сенке све сад поново ишчезавају тамо.


И сад виде како се сунце кује
дуго као огроман облаци
докле год


===== CHECKPOINT 021 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


За мене су се у прошлости, за живота,
на питања која смо као људи дали одговорили, одговорили одговорили касно. Као кад бих хтео знати,
нисам ни слутио:
волела бих врло просто,
да сам постојала.

Било би лепо када би ме
неко хтеде срести.

Никада нећемо знати:
волела бих да сам ја
много невина.

Никада нећемо знати:
сад можемо знати:
ма шта драге
твоја рука рећи
ма шта да се
тата рећи.

Иструнуће
и кад све чујемо
и чује се.


Никада нећемо знати:
да је љубав лепа,
ма шта добра.

За себе нисмо знала:
ма шта драга
нечија била.

Ни речи, ни снове.

мерице су девојака,
очи су девојака

очи девојака
нечија струка.

Свима ће се у ноћи
случајно
чудесно
збиркаити и
изуми
чути шта драге
у мени тишти.


За себе смо

на питања
на питања одговарале радо.

За себе нисмо знала:
ја сам имала
много невина.


Сестра нежна
нека је млада.


Воли да нас закратко
одсеку као невина.


За себе нисмо знати:
ма шта драга
твоја била.


За друге нисмо знати:
ма шта драга била.

 

Свима ће опет сјутра
сваки доћи на наш

 

ашчишњи дан, свака му нова
твоја струка рећи
свака нова
одсека.

Свима ће опет доћи опет на наших


неба.

Свима ће опет доћи ноћас
сваки крај њеки ћемери.

Свима ће опет доћи ноћас
сваки последња.

Свима ће доћи ноћас
сваки последња.

Свима ће доћи ноћас
сваки последњи.

Свима ће доћи ноћас
сваки час.

Свима ће доћи ноћас
у један, а другима ће доћи ноћас
сваки нови дан.

Свима ће доћи ноћас
сваки нови дан.
Свима су опет пролеће
свеки дани.


===== CHECKPOINT 022 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


За све што бива, ма ко да је, за сваки твој додир, ма ко да је, ја ипак имам негде на видику да сам од роñене деце, и да сад сваког јутра ми се за руку увек бори. Све се мења у свету: у животу се враћа цела истина: све је у свету, па и мене, али сад већ мора да се мења. Све мора да се мења: и дан и ноћ, и дан, и ноћ, и дан. Све мора да се мења, све што се мења, све је у свету: у свету се мења све: мења се све у свету: све што се сада мења, све је у свету: све је у свету: мења се свет: све је у свету: мења се и дан, и ноћ. Све је у свету: пре свега: мења се свет: све што се сада мења: све је у свету: мења се и дан, и ноћ, и дан, и ноћ, и дан, и ноћ, и дан, и ноћ, и дан, и ноћ, и све што се тренутно мења: мења се и дан, и ноћ, и све што се данас мења: мења се и дан, и ноћ, и све што се сада мења: мења се и дан, и све што се у свету мења: мења се и дан, и све што се у свету мења: мења се и дан, и ноћ. Све је у свету: мења се и дан, и ноћ, и све што се у свету мења: мења се и дан, и дан, и сву земаљску куглу. Све мора да се мења: у свету се мења: мења и дан, и све што се у свету мења: мења се и дан, и сву земаљску куглу. Све је у свету: мења се и дан, и сву земаљску куглу. Све је у свету: мења се и дан, и све што се у свету мења: мења се и дан, и све што се у свету мења: мења се и дан, и све што се у свету мења: мења се и дан, и све што се у свету мења: мења се и дан, и све што се у свету мења: мења се и дан, и све што се у свету мења: мења се и дан, и све што се у свету мења: мења се и дан. Све што се у свету мења: мења се и дан, и све што се у свету мења: мења се и дан, и све што се у свету мења: мења се и дан,


===== CHECKPOINT 022 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Ниједној је тужној не изрећи она исте
као од искони
доиста
или од века.

Јер од ње нема веће,
душа је за кога
од онога ко има
душу она,
или љубав
према њему.

У њој и под њеом живи и човек и свет.

Лагано
њено лице и њена душа:
И она живи и дела;
и чини дела.


У њој и под њу се мисли,
и чини се,
свакојако: и мисли, и мисли.

Погубила је на реци
како је свуд
и заплакала;
и заплакала, и заплакала, и заплакала, и
и заплакала.

Пружила је руку
да се отворе врата.

Лагано, јер у њој има
зенице која мами,
и просипа, и просипа, и просипа, и просипа, и просипа, и просипа, и просипа.

И рече:
Куда ћеш сад?
О, мајко, која си од нас овде?

И рече:
И овде и сад; сад, где си овде, на земљи;
и сад; где си сад, после смрти;
и просипа, и просипа;
и раздани;
и чини, и просипа.
И рече:
чини шта да се каже.
И рече:
У ливади, где је просипце,
пошла је, и просипала;
чини шта да се чује,
и просипала;
чини како је свуд:
Куда ћеш сад; где се сад, после смрти;
која си после смрти;
а овде сад; где се сад ја јутрос;
коју ћеш ти, после смрти, после смрти,
умном бити,
у исти мах.
А у тој земљи боравиш, брдо, где је од камена,
у њој и људи;
и у њу станеш, и седиш;
и учини како је од камена,
и у њој људи;
и учини како је од камена,
тукли су те,
или просипали;

и учини како је од камена,
и чини се, и сад: чини како је од камена,
и све је од камена,
каква је од камена


===== CHECKPOINT 022 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не мора, не мора да се сања, ни сан сања, све се само у сну сања. О, тек проливене капи лековитог, хладног кајања
још само да не опазим да ми са гране беху отекли скут, да ми цело биће
све је росно и златно. Све ми је, срећом, сад свеједно: ма ко да ме је икада волео, ма ко да ме је пољубио, ма ко да ме је волео, ма ко да ме је волео. Сасвим кратко. Јер, све ми је свеједно: да ли за оца или за сина, или за самицу. Јер, све што ми се у сну не чини сја, све је исто: све у мени, све што се мени чини сја, све је као сан: и мени и срцу: све што ми се у сну чини сја, све је одреда и све је у мени. Све ми је свеједно: све као сан: све већ је мени свеједно, ма ко да ме је волео. Све ми је свеједно: све је овде јасно: ништа ми не може донети нечега, ни бола. Све ми је свеједно: све ми је свеједно: све је исто: све је овде нејасно: све је овде тачно: све је овде тачно. Све ми је свеједно: све ми је свеједно: све има и ноћас саму на нас је: све је овде тачно: све је овде тачно: све је овде тачно. Све ми је свеједно: све је овде тачно: све пролази, све је тачно: све је овде тачно. Све пролази: све је овде тачно: све има и бледа сенка. Све што ми се у сну не чини сја, све је овде тачно: све има и ноћас саму. Све ми је свеједно: све је овде тачно: све пролази. Све је у мени вечно: све је овде тачно: све пролази. Све је овде тачно: све је овде тачно: све што се у сну сања сад је исто: све је овде тачно: све пролази. Све ми је свеједно: све што се у сну збива: све пролази. Јер све у мени никад није ни било. Све пролази: све је овде тачно: све је овде тачно: све се овде тачно: све је овде тачно: све је овде тачно: све је овде тачно: све је овде тачно: све је овде тачно: све што се у сну збива: све овде тачно: све је овде тачно. Све је овде тачно: све све је овде тачно: све се овде тачно описује. Све је овде тачно: све је овде


===== CHECKPOINT 022 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


оле, ја и твоја рука сада већ били
по Војводини, увек на теби као саса још од
сељачких дана,
а по Војводини одма’ ће и одма’ када да те
по Војводини.


Не чини ли ти се,
послушај нас, да сад у Војводини још има људи који неће да те
своје на свој иметак, уселе овде, у њину нову домовину,
а и ако си за другог
прогласио да је твој, ако је и са које стране?

О, кад бих знао и сам, шта бих ти једном хтео бити хтео,

и колико би сада хтео бити,
а да на земљи није других људи,
кад би знао и ти шта он с тобом мисли.

Не чини ли ти се, да је одма’ само одма’ само одма’ потро, да још нема других људи,
као сева и одма’с у њина два пријатеља,
у земљи нашој, хтео бих те звати да те не буде више са мном.

Не чини ли ти се, да говоре неке од речи твоје,
тамо где људи сад пролазност не буде
ма шта друго хтела?

Не чини ли ти се, да још неће да те због
не чини,
да сад ка’са овога света
и са овог света полази,
да за њим из дубине душе
бију и људи још других људи,
и да ће више и л’ више моћи у земљи нашој, да те више и не дира.

Не чини ли ти се, да сад са твог чита речену:
осећам те, да сам ја и тобом,
који си још пре мене и кад те више и нема,
оставол’о тамо, не бих с тобом
ма’ хтео бити.

Не чини ли ти се да нас сад због нас је доста,
у земљи нашој, да сад у земљи нашој још има људи,
па да на земљи нашој има више људи,
и неколико који неће да с нама.


чини ли ти се, да још нећу моћи још горе тајити шта ћеш са мном учинити?

Не чини ли ти се сад, да говоре људи: да је наше, да је и наш и да треба да се радујемо,
да се радујемо,
а за друге сад их не тлачи,
а да на земљи нашој буде опет
смерна и лепа


===== CHECKPOINT 023 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


ражим помиловање за себра
који је давно напустио овај свет,
за себра
који живи у непролазној самоћи
и умире као дете.

За себра
који живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи.
А себар је мртав,
као живи песак,
као живи песак.

За себра
који живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
јер живи у непролазној самоћи
што живи у непролазној сам


===== CHECKPOINT 023 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


О, никоме нећу рећи
да ли волим сунце,

да ли волим човека или неког Који воли мене

да ли волим човека?
И волела бих да волим оног
који воли мене.

И волела бих да волим оног
који воли мене
до самог краја
да ли волим човека.

И волела бих да волим човека.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да ли волим човека или неког Који воли мене.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да ли волим неког ко ме
душа воли.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да ли волим човека или неког Који је
душа
или љубав или страст
да ли волим оног који ме
душа воли.


И волела бих да волим оног
који воли мене
да ли волим оног који ме
да воли.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да ли волим човека
да ли волим оног који ме
душа воли.

И волела бих да волим оног
који ме
да воли.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да ли га волим.

И волела бих да волим оног
да ли га волим.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да ли га волим.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да га волим.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да ли га волим.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да ме воли.

И волела бих да волим човека
у срцу моме.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да ме воли.

И волела бих да волим оног
који ме
да воли.
И воли неког
који ме воли
да ме воли
да ме воли.
И волела бих да волим оног
који воли другог
да ли га воли.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да га волим.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да га волим.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да га волим.

И волела бих да волим оног
који воли мене
да му га воли.

И волела бих да волим оног
који ме воли
да ме воли
да га воли
да га воли.

И волела бих да волим оног


===== CHECKPOINT 023 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Где су сада ти редови који ти поумиру
пред њим у најтишим часовима,
ушли у душу
пред њим у мрак.


ЧУДИРИ:
Не говорим ти овако.
Чини ми се да сад
умиреш у мени живо
и чини ми се:
неће проћи све
моје последње реченице.
И чини ми се:
не говорим ти овако:
мада верујем.

Спокојно ми је,
и чини ми се,
да ће бар
бити све што се у теби раñа.

Допусти ми сад,
а чини ми се:
поверљиво је
оно што бива.

Спокојно је оно што се збива
на тамној сумње
болној сумње
нестаје.

Допусти, да се јутрос
тешко мисли
на неку моју
тужну мисао.

Спокојно је оно што се збило
као очарано
и откриће.
Спокојни су они
загрљени
с мислима
које сам им ја
сребро
ос’о подари.

Бићу вечна
себраñина
које ја волим.

Спокојно је оно што се збило
о мом сну.
Спокојно је оно што се збило
као очарано
и откриће.

Спокојно је оно што се збило
као очарано.
Спокојно је оно што се збило
као зачудо.
Спокојно је оно што се збило

као очарано.

Спокојно је оно што се збило
као очарано.

Спокојно је оно што се збило
пред собом у ноћас
као очарано.
Спокојно је оно што се збило
пред лицем које се збило.
Спокојно је оно што се збило
пред тобом.
Спокојно је оно што се збива
пред тобом у сну.
Спокојно је оно што се збило
пред тобом.
Спокојно је оно што се збило
пред тобом.
Спокојно је оно што се збило
пред тобом у тами.
Спокојно је оно што се збило
пред тобом у тисућу.
Спокојно је оно што се збило
пред тобом у тисућу.
Биће вечно.
Спокојно је оно што


===== CHECKPOINT 023 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


теорија модернизације била је за Уроша врло жива; и у њу се још једном дубоко загледао. Као заштитник и заштитник, у доба ропства он се морао надати у ослобођење; али у доба кад све ново и златно сагледати и сагледати – и кад је одвећ касно – чинило се доста: хтео је да очува и створи у његовој свести живо и необухватно средиште. Кад су, у доба ропства, они били, у првом реду, деца оних истих стамено ћуди – жељни да се једна за другом стеже; они нису били само деца истих стамених стамено ћуди него и деца истих стамено ћуди, жељни да заједно с њима чине једно исто дело: да у круни свог лика заувек одвуку и
изврћу старе лажи – као што је, на пример, у песми на једном од његових сонета – “Опрости гласно сви срцем својим
светли гласом својим! Нашто теби, мајко своја? Нашто теби, мајко моја? Нашто теби, мајко моја? Нашто теби, мајко моја! Нашто теби, мајко? Нашто теби мом? Нашто теби? Нашто теби? Нашто теби. Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби коју смо, као деца своје младости, кад се, заједно са својим другаром, клели оцу: “Идеш ли у једну земљу да се радујеш?” Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби? Нашта теби коју смо, као деца своје среће, кад случајно случајно нисмо поредили оца с младим
који ће, пратећи оца тужно ходити, заједно рећи да је
човекова судбину и да се ради о човеку – мајко? Нашта теби место на коме смо сад? Где смо ми данас? Где ћемо сада бити? Зар они коју смо изгубили, ако нисмо волели бесповратну и бесконачну, ако смо је изгубили и претворили у сан, ако нисмо волели бесповратну и бесконачну? Нашта теби место на ком нисмо сада? Нашта теби место на ком смо сада? Нашта теби одмаралиште у ком смо сада? Нашта теби пустимо дворац крај кога смо данас


===== CHECKPOINT 024 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Као Србин, у доба ропства многи су се родољуби у пролеће у шуме враћали;
У истом веку многи су се у пролеће вратитли.
Остао је млад и
млад, и не умора поново да се враћа.
Мора се после много шетњи,
све у свему.

Мора се у пролеће сви,
са свију страна,
загрљајати као трава.

Стала сам сама на клупу док месец сања
мора поново
да се буди.
О, ја бих се наñела
на клупу да ме пита:
а где је моја душа?

Куда ћеш одавде,
где ћеш ме ти пренети?
Одакле ћеш доћи?

Стала сам у једну џепну џепну торбу.
За мном иде
Све је у мени, све је у мени,

све је у мени,
и све моје.

Осећам, одавно ми све је
мучило и обгрлило руке.

Одавно сам заволела себе.
Па ипак, у шуми је још стотину
сунцокрета
и људи и жена.

Седе људи у чине јој се
драги су и воле
и у њој се све до смрти
суде на малу ливаду.

Били су зечеви са зечјој стопи,
вихоришу шарена чела
и њишу шарени.

Куд ћеш доћи?
Ко је наñе на свет гледа
као на светиште где људи се још боје.

Наñе неки сеоски чобан у шуму,
на чокоту од шљива
и пшеница њише.

Затим их у свануће
преко стотину.

Нису им они што су у шуми
сељаци из заселака,
на којима још сад живе
на пролеће.

Или ће опет доћи
из наше шоље,
из свију села стране.

Свештеник им је читао писмо.

Свештеник им је читао молитву.

Свештеник им је читао молитву.

Или ће им бар једном у животу
пити по једну
пенушицу:
Свештеник им је читао молитву.

Нису им они што су писали молитву
на питања
на која им је

Али их је,
што је редудро
на питања,
воñено у реци,
глас


===== CHECKPOINT 024 EX # 002 K 50 P 0.95 =====

 

Не говорим људима, немам ништа.
Мене боли срце
не знам шта плива
душа ми је пуна рана,
на умору срце ми гори и горко и горко,
ни у души моме има срце
мирно.

Али боли срца узрокују душу моју трагикомично; јер болну душу
наñе једино болни и горки цвет; јер боли душу моју јер пролази све
моје срца:
и боли срце моје зато што пролази,
а срца узрокују рану.

И боли срце моје јер пролази и пролази:
И чини ми се,
изгубљени месец у сутон слета
буја, јер пролази и зује,
ноћу ми гори као реч,
душу ми гори као сан,
а боли срце јер пролази.

чини ми се,
негде у близини
ноћ је тамна жеља
засана у срцу мом:

И чини ми се,
ходи дан је тамна жеља
душа ми пада
ноћ је пуна рана,
и у мени расте
присутна жеља
да се све
моје душе споје,
па вечност чини пуном.

асвим је тамна жеља
толика:

да све оставља у шоку.

чини ми се:
да све чини и пролази:
да све чини и пролази:
да све оставља у шоку,
од мрког звука и
ноћас се све чује.

чини ми се:
да све чини и ћути,
да све бива:
изгубљени месец чини и зује,
а срца узрокују рану.

чини ми се:
да све чини и пролази:
па вечност чини и пролази:
мада је све празно и горко,

буја чини и чини ми се:
да све бива:
да све бива:
да све чини и пролази:да све бива:да све бива:
изгубљени месец чини и саће,
а срца узрокује рану, јер пролази и зује,
да све бива:
да све бива:
да све бива:
да све бива: да све бива:да све се мења:
да све се чини:
да све бива:да све бива:да све бива:
да све бива:да све бива:
да све бива:да све бива:
да све бива:да све бива:да све се чини


===== CHECKPOINT 024 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не чини ли ти се,
Не чини ли ти се,
Не чини ли ти се,
Не чини ли ти се,
Засипао полуго
мирно
мирно
уморног
од раздаљине
од мржње, преко

сузе и неснаñености,
до понора, до
сасушености и потиштености?

Не чини ли ти се,
Не чини ли ти се,
Не чини ли се,
нисам ли ти сад
суза и неснаñеност?

Не чини ли ти се,
нисам ли ја сад
суза и неснаñеност,
брзо се смањује
на душу
нечега што је у
нечему што ће се
нечему што се
брзо мора
нечему учинити
дугогубило?

Не чини ли ти се,
Не чини ли ти се,
негде у
нечијем крилу
нечему што се мисли
претвара у
двоје мисли?

чини ли ти се,
Не чини ли ти се,
не чини ли ти се,
брзо и неумитно
нечија рука
суза и неснаñеност?

Не чини ли ти се
да је
ја ипак грех,
смеран
од раздаљине?

Не чини ли ти се,
остани
у крилу
сузе и неснаñености?

Не чини ли ти се,
Не чини ли се,
нисам ли ти сада
суза и неснаñеност,
нечему што ће се престати
нечему што се
суза и неснаñеност претвара у
нечијем срцу?

Не чини ли ти се,
бежи с болом
од раздаљине до себе,
не чини ли ти се да је
после свега овога
дуг све крај нас
саздан и да нас
саздан злате?

Не чини ли ти се
да је у
нашим рукама
много
много
зло, свега чега нема,

и да нисмо ми
некада плакали
само за време тешких
ћутких
наñења?


Не чини ли ти се
да је
да је негде у
нашим рукама
много
саздан био
и да га је срце
некада


===== CHECKPOINT 024 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


За вашу борбу, за вас, за твоја сећања,
за вашу борбу, за живот,
за вашу борбу, за вашу борбу,
за вашу борбу, која је, мање, од свих
чуда, мање, од свега била: пламен, пламен, по мени,
а, мање од мога скута,
а, мање, то је сада,
и, мање од свих трајала:
никада, до последњег часа,
ни тад, ни часа, остала.
За вашу борбу, мање од свих била сам ти, мање од мога скута,
на земљи остала.
За моје песме, мање од свих,
била сам ти, мање од мене.

За мене је, мање од свих, била ноћ, ни часа остала;
трагично томе било је мање од мога скута,
јер у мени је још од јутрос порастао пламен,
и, више од свих борби провела сам теби.
За моје родољубе, мање од свих,
нисам те тако повела.
За моје родољубе, мање од свих,
ниједанпут. нисам те повела.
За тебе, мање од свих.
За тебе није било ни дана
ни часа дотле, ни часа, ни часа.

За сваког човека, мање од мене: и без тебе, и без мога скута.

За сваког човека, мање од свих.
За мене није било дана
ни часа до смрти;
ни часа, ни часа
најао ми ништа;

ни часа ништа.
За мене није било дана
на земљи остала свет,
као у последњег часа мога скута.
За мене није било дана
ни часа ни часа.
За сваког човека, мање ни часа.

За сваког човека, мање од себе,
нисам те, мање од свих,
нитада сама срела.

За сваког човека, мање од свих.

За мене није било дана
на земљи оста камен;
за мене није ништа;
није било дана
ни часа дотле, ни часа.


Ни часа, ни часа
нисам те срела.


за мене је, мање од мога скута.
За срећу народњег ни часа
сазвежñа није било дана
на земљи;


за мене је, мање од свих,
ни часа остала.

Мале су се и наше наше зелене певали наше јеле и наше наше сребрне химне и наше
ћ


===== CHECKPOINT 025 EX # 001 K 50 P 0.95 =====

 

Свакога часа све разумем:
ја нисам толико драга
а знам која ми је душа.

Свеједно ми је срце
којим сам хтела
да
срећем лулу,

и боли ме врло
јер треба да се слажем.

Сваког часа све разумем:
да треба
да се волите,
и да се волите
сваком свежом
као и ја,

сад бих могла бити
ја на првом

небеском путу


и бити жена
смерна и нежна.


Свеједно ми је срце
што ће дуго
ти мени
ити око срца

небеског
туда побећи.


Свеједно ми је да ли су зоре
бескрајно топле
и срећа да ће једног дана
туда путањом проћи
сваки дан.


Свеједно ми је ко нас воли
и ко нам је најближа
ја,


сестра или сестра,


или нам је блиска
свему што нам је утеха,


или нам је било или не,

свеједно је шта нас

ради,
или нам је утеха
или нам она нам је сјекла
сваког часа.


Свеједно ми је ко нас воли
и шта нам је утеха.


Ћуте благо и суморно
да нас воле
сестра и сестра,
и с болом у срцу

туда ће путањом проћи
сваки дан.


Ћуте благо и благо да нас
не гледа


или има негде где да се заборавимо.

Ћуте благо да нас
ире
и да нас
не гледа
и да нам
твоје
туде зоре
с радошћу
туде многе.


Ћуте благо и благо да нас
с радошћу засмеју.

Ћуте благо и благо да нас
ме
сетите.

Ћуте благо да нас
с радошћу сретну.

Ћути благо да нас
с радошћу сретну.

Ћуте благо да нас
с радошћу сретну.

Ћуте благо да нас
с радошћу сретну.

Ћуте благо да нас
с радошћу сретну.

Ћуте благо да нас
с радошћу сретну.

Ћуте благо да нас
с радошћу сретну.

Ћуте благо да нас
с радошћу сретну


===== CHECKPOINT 025 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Учинила сам ти, госпо,
да у мом загрљају
носим са сном
небеске
ситости топле
неке топле
неке топле
неке топле
очи пуне.

Била сам драга
и
из детињства ми је цветала душа
и кад би једном отишао у
собу са мном
али увек смо били у
нашим сновима.

А једном у
кад бисмо само
преденули
сваки цвет,

свакога трена
одводила се

сан у сну
свему што бива
од шума и поља.

А једном у
нашим сновима
свакога сутона
да се једна
на другу
сањају,

сваки цвет
могла бих рећи:

да је живот
свакога трена
свакога трена
свакога трена
сваки цвет
свакога трена.


Ћутке крај вода
неке топле
неке топле
неке топле
неке топле
неке топле
неке топле руже.

 

Ћутке крај
неке топле
неке топле руже
неке топле речне
неке топле руже
сваки пут до
неке топле шуме.


Ћутке крај
неке топле чесме
неке топле
неку топлу речне
неке топле руже
неке топле води
и до
тебеске чесме.

 

Ћутке крај врела
неке топле руже
неке топле зоре
неке топле руже
неку топле цветне
неке топле мутне
неке топле воде
неку топле руже
неку нежне тлеке топле руже
неку тужну
неку тужну
неку тужну
неку тужну
неку тужну
неку тужну реч нежну.


Ћутке крај врела
неке топле руже
неку тужну
неку тужну.

И мени би опет
у сну
нека топле зоре
или неке топле
неке топле
неке топле руже
неке топле топле руже.


И мени би, кажете,
на њиве и поља
нека топле гране
неке топле
неке топле руже остале непознате
неку тужну.


И мени би, кажете,
сваки


===== CHECKPOINT 025 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


недеља, ноћас
ми не можемо
да заборавимо
и да заборавимо
на нас
да трагамо
за нечим чега нема.
Ноћас
ми не разумемо
ниједну од светлог нам светлог нам вечног сна,
тебе мисли
једним новим тоном
свог
дугог кута,

и све ствари као што су умирање,
узлазак на небо,
узлеће до неког звезданог света,


и ноћас
ми не разумемо
којим се тичемо;
или ће нас ипак
свисне тиши,
душа наша варка.

Ноћас
ми не разумемо
којим се тичемо
свог звезданог света,
мога се тичемо
свог срца,
мога се тичемо
свог звезданог света,
свог вечног тута.
Ноћас
ми не разумемо
на нас,
не разумемо
као да се због нас
ситно тичемо
свог света.

Ноћас
ми не разумемо
као да смо заједно
срећни
свог тровача;
ни у томе што се
ситно тичемо
свог кругова,
ни у томе што се
ситно тичемо
сога светлог нам светлог нам се због нас плаче.
ноћас
ми не разумемо
ни да се тичемо
смог времена,
да стрепимо
да ли ће нас море волети,

да ли ће нас ико волети
ни ко ће нас волети,

да ли ће нас ико волети
кад се тичемо
судбина.
Ноћас
ми не разумемо
ни да се
судбина није срела
судбином;
или ће крајне само доћи ноћас
у наш свет,
да се никад нећемо сетити
да ће сунце
када нас ни сунце
не опази.
Ноћас
тичемо увек на почетку
да се заборавимо
судбином због нас.
Ноћас
тичемо на вас
судбином због вас
своје среће.
Ноћас
ми не разумемо
ни да се играмо
судбином због вас;
и нико сем вас
није рекао да нас сна воли,
да нас тамна туга
неће људи волети.

Ноћас
тичемо на вас
судбином због вас
судбином због вас
који се због нас брину.


===== CHECKPOINT 025 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не морамо бити равнодушни према свему,
ниједанпут кад
смо блиски
као планински поток
кад се раñа,

нисмо блиски
ни са
суровошћу.


Мирно ћемо се поздравити
једно другом


једно другом.

О, никоме нећу
пружати
руке нежне
руке нежне
да их
са
суровошћу сретнемо.

Мирно ћемо се поздравити
са
суровошћу која ће
наићи на
душу у наручју

ономе што
је живот
за људе.


Мирно ћемо се поздравити
и с болом се
сугледати
једно другом
када

после боја
наших

наших
не заволе и мржњу.

Мирно ћемо се поздравити
једно другом.

Мирно ћемо се поздравити

са сумњом и презиром.

Мирно ћемо се поздравити
са пламеном
љубављу,
суграñање и сећањем

и пријатељовања.

Мирно ћемо поздравити
с радошћу

и с болом и туговањем
с радошћу
дела наша

и љубав наших

миловања.

Мирно ћемо се поздравити
са горчином и тугом
који ће
наше
танке страшне
наше
тајне
ситости згазити.

Мирно ћемо се поздравити
с радошћу
љубави без зазора.

Мирно ћемо се поздравити
са горчином и горчином
љубављу непуном.

Мирно ћемо се поздравити
с радошћу
с песмом и песмом
и тиме
с речима које
с болом и болом
с подсмехом
наше.


Мирно ћемо се поздравити
с љубављу.
Мирно ћемо се поздравити
са горчином и жаром.
Мирно ћемо се поздравити
са горчином и болом
с речима које
смо са
суровошћу изрекли.

Мирно ћемо се поздравити
с љубављу.

Мирно ћемо се поздравити
с љубављу.

Мирно ћемо се поздравити
с песмом и песмом.
Мирно ћемо се поздравити
са горчином и болом.

Мирно ћемо поздравити
с љубављу.
Мирно ћемо се поздравити
с


===== CHECKPOINT 026 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Ако вам се чини,
како он мрзи себе и мрзи вас,
и поноси се,

и он ће, као и други, патити од те тише,
тражећи љубав твоја.

Они су, велите,
претворили у просца,
себично га се грлили и мицали.

Кад он сања
бићу ја с тобом у врту;


кад он сања
бићу с тобом у врту.

Бићу с тобом у врту.

Ја нећу с тобом у врту,
а ти с тобом у врту.

Кад он сања,
а ти се грлили и роје,
а ти се грлиш и ругаш,
а кад он с тобом је у врту,
реци њему: “Бићу с тобом у врту,
а ти се грлиш и ругаш,
а он с тобом је у врту.

Ја не знам више шта су с тобом.
А ти заборавила на себе
биће с тобом у врту.

Ја се грлиш и ругаш,
а ти се ругаш.
Али, док се ти ругаш,
а ти се ругаш,
а ти се ругаш,
а ти си само у гаћама,
а ти се ругаш,
а ти се ругаш.
Ја се грлиш и ругаш,
а ти се ругаш,
а ти се ругаш,
а ти се ругаш.

Ја се грлиш:
а то је грлиш:
а ти се ругаш.
Ја се ругаш.
Али, кад се ругаш,
а ти се ругаш,
а ти се ругаш,
а ти се ругаш,
а ти се ругаш,
а ти се ругаш.

ја се ругаш:
а ти се ругаш,
а ти се ругаш.
Али, кад се ругаш,
а ти се ругаш,
а ти се ругаш,
а ти се ругаш,
а ти се ругаш,
а ти се ругаш.

Али, када се ругаш,
а ти се ругаш,
бићу с њим у врту.

Бићу с тобом у врту.
Себична је ова
туга мазна.
Спарушена у њој,
зараст


===== CHECKPOINT 026 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Што се нас тиче, овде се дотичемо старих грехова и грехова, као што о њима говори св. Теофан Затворник. Све што се у свету збило, догодило се, како мислим,
свеједно ми је. Мисао таква се може доживети и доживети:
као што се о теби мисли, мисли људи, они су се пробудили и пробудили. Мисли људи, ма како
на тебе се мислим:
као што се о теби мисли:
или су се претворили у досаду. Мисли људи, ма шта гледала, све су то живе снове и болове, о којима сања сваки дан, све је то живи сан. Све је то живи сан, ма шта гледала, ма шта гледала, ма шта гледала, ма шта гледала. Све су то мисли, све што се с тобом збива: сан је у нама, ма шта гледала, ма шта гледала. Све је то живи сан, ма шта гледала. Све је то живи сан. Све је то живи сан. Све је у нама, ма шта гледала, ма шта гледала, ма шта гледала. Све је то живи сан. Све је овде живи сан, ма шта гледала. Све је у мени, ма шта гледала, све је то живи сан. Све је овде живи сан. Све је овде живи сан. Све је овде живи сан. Све је овде живи сан. све је овде живи сан. Све је овде живи сан. Све је овде живи сан. Све је овде живи сан. све је овде је живи сан. све је овде живи сан. све је овде живи сан. све је овде живи сан. све је овде живи сан. све је овде живи сан. све је овде живи сан. све је овде живи сан. све је овде живи сан. Све је овде живи сан. све је овде живи сан. све је овде живи сан. Све је овде живи сан. све је овде сан. све је овде живи сан. све је овде живи сан. све је овде живи сан. све је овде сан. све је овде живи сан. све је овде снове који се смање, све је овде снове који се смање, све је овде сан. све је овде живи сан. све је овде живи сан. све је овде је овде сан. све је овде сан. све је све је овде сан. све је овде живи сан. све је овде сан. све је овде сан. све је овде сан. све је овде живи сан. све је овде сан. све је овде је сан. све је овде сан. све је овде није сан.


===== CHECKPOINT 026 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не дај Боже,
Не дај да ми се кроз таму сумње баца траг,
Не дај да се на земљи разлучује траг,
Не дај да ми се на светлост пасти падне.
Не дај да на време
се изгуби траг,
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли.
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли умирању.
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли мрси.
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли горко.
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли горко.
Не дај да ми се на таму ноћи мисли горко.
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли горко.
Не дај да ми се у срце спушта траг.
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли горко.
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли горким.
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли горко.
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли горко.
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли горком.
Не дај да ми се кроз таму веровала слути.
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли горко.
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли горко.
Не дај да ми се кроз таму ноћи мисли горко.
Не дај да ми се кроз таму мисли горком.

Не дај да ми се кроз мрак сумње мисли горко.
Не дај да ми се кроз таму мисли горком.
Не дај да ми се кроз таму сумње мисли горко.

Не дај да ми се кроз таму ноћи мисли горким.
Не дај да ми се кроз таму ноћи мисли горко.
Не дај да ми се кроз таму ноћи мисли горком.
Не дај да ми се кроз таму ноћи мисли горком.
Не дај да ми се у срце ноћи продре горк.
Не дај да ми се кроз таму ноћи мисли горким.
Не дај да ми се кроз таму ноћи мисли горком.
Не дај да ми се кроз таму ноћи мисли горком.
Не дај да ми се кроз таму ноћи мисли горким.
дај да ми се кроз таму ноћи мисли горком.
Не дај да ми се кроз таму сије успомена горк.
Не дај да ми се кроз таму ноћи мисли горким.
Не дај да ми се кроз таму ноћи мисли горком.
Не дај да ми се у срце ноћи мисли горком.
Не дај да ми се кроз таму сије успомена


===== CHECKPOINT 026 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


О, ја пожурих да ти не верујем, не постидим ти се,

мисли шта да страсно сања
и мисли шта о теби сања
и мисли шта да сања
и мисли шта да снева.

Идем путем којим проћи нећу, а знам да ће се стаза преко твог срца за тобом проћи,
а срце ти неће моћи проћи.

О, ја се не бојим,
јер знам да твоја радост се неће помаћи,
јер знам да ти ћеш проћи,
а знам да те нећу проћи.
И када ме
не знам пут,
а знам да ти не верујеш,
да ћеш проћи,
и да ћеш проћи, не бих волео више да те волим.
И касно, ноћас ме не сплело срце,
ни срца твог не могу до тебе да допливају.

И када бисмо бар неког
остали на путу,
нећу више смети да се придружујем часу;
ни да се придружујем часу:
ни да ми не верујеш.
Нећу више шетати кроз туñе
прозорко, кроз шуму,
ни да се борим докучиво са врбе;
ни да ми не ометају пролаз;
ни да ми не ометају да на путу плива,
ни да ми не бране да се борим.
ећу више никад шетати кроз туñе,
ни да ми не ометају да се борим:
ни да ми не ометају пролазни пут;
ни да ми не помаже да се борим:
ни да ми не ометају пролазни пут.
Реци ми што ти живот изда,
од сада само ја га не познајеш.
Нећу више шетати кроз туñе,
ни кроз туñе, нити у тице дане.
Нећу више шетати кроз туñе, јер знам да ћеш проћи;
ни да ћеш проћи, јер знам да ћеш проћи.
Нећу више шетати кроз туñе, јер знам да ти не верујеш.
Нећу више шетати кроз туñе, јер знам да ћеш проћи.
Знамење, тад биће све:
неће више шетати испод туñе.

Нећу више путовати, јер ћеш и те
неће више бити овде.
Нећу више путовати, јер знам да ћеш проћи,
ни после ове врбе
да се лије жара и жара.
Од


===== CHECKPOINT 027 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


О, никоме нећу рећи
да ли сам десет пута сестра?
Али ја се питам:
Да ли још увек волим да се придружујем љубави једног дана, као што чине њени часови?

Односи се можда тајни због чега сам ја увек драга,
ма колико пута била ту,
срцу моме,
ма колико да се будем плела.
Односи се можда тајни због којих душа
до свога врха воли више него што је у стању да се размрси.

Али ја знам,
прелива се свака у мени,
у мени је до загрљаја порастао сумрак.

Ја се замислим:
да ли ће ми крај живота
остати сећања,
ма колико да се с болом рекне:

Јесам ли се икада радовала
нечијем загрљају?

Хтела бих да за тобом не умрем, али не знам: да ли ће љубав до песама доћи.
Учиниће ми се да на ме се гледа последњи пут;
а ја ћу и сада
бити један од оних због чега сам ја увек драга.

А све се то тиче
тешких и себичних душа.
Или ће доћи ноћас
твог грања;
и све ће доћи ноћас
и нека се већ по врелом снијегу
вечерњи час нека свану.
Или ће доћи ноћас
тебески облаци неки
што живе у сјају,
таму на санте,
а знам и ласту.
И знаћу: да ли су и горки и горки,
или тихи,
а знам и тихи,
а знам и тихи,
а знам и тихи,
а знам и тихи,
а знам и тихи,
а знам и тихи,
а знам и тихи,
биће ми све до краја живота.

ће доћи ноћас
и у мом срцу и у мојим рукама, и у мојим рукама.

И када мене не буде ни било,
чиниће ми се да све своје ја,
бићу и биће све за чим
свима бити мора.
И када мене не буде ни било,
остаћу сасвим непозната.
И када год ме не буде ни било,
чиниће ми се да све своје све своје ја,
бићу и биће све за чим
сад све своје ја.
Али ја се замислим:


===== CHECKPOINT 027 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Ако вам је по стотину дана
пуне сусе срца
и срце
већ се стегло,
пуне сусе срца
и срца
и сећања
и сећања,
а бојимо се да
не нестане у
срцу срцу нечијем
и да не сретне се срце
и да се не радосније
моли срцу
да му буде радост.
И не бојимо се да срца
задрхте од изненадног звука
прегрштаја срца, и да душа због ње
не падне у заборав.

Не бојимо се да срца
уморна од тог звука
се не стишају,
не бојимо се да се срца
на дрхтаје угибају.

Не бојимо се тај звука
да нас не споје
и да нас не споје.
Не бојимо се да се срца
уморна од тог звука
не споје,
да им душа смета да се размрсе.
И не бојимо се да у срцу
гори неко
сугра, већ да се сједином плода
сасушне у срцу
и да се срце
изгуби у тражењу нових срца.

У грудима својим сваки дан кад се вратимо у свет,
вичемо срцем својим да се боли и да се тресе.

У грудима својим сваки дан кад се сретна душа чисти,
вичемо да је душа жалосна,
вичемо да се срце чисти и да се срце чисти.

Вечно нихом опија се око нас
и бива у радости.
Вечно нихом опија се око нас
и бива у радости тка,
као у сну тка.

У души нашој сваки дан кад се узнесимо,
вичемо да је душа ведра,
вичемо да се око ње сања,
вичемо да се срца
воле као у сну тка.

У души нашој сваки дан кад се узнесемо,
вичемо да је љубав тужна,
вичемо да је љубав тужна.

У души нашој сваки дан кад се узнесемо,
вичемо да је љубав тужна,
вичемо да је љубав тужна,
вичемо да се срца осећамо несрећни.

Вечно нихом опија се око нас,
вичемо да има љубави више него у срцу.
Вечно нихом опија се око нас.

У души нашој сваки дан кад се узнесимо


===== CHECKPOINT 027 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Мој народе, драги добри стари,
поспани ме неће ако
те бар једном
истини поздравим.
Поспани ме неће ако
те бар једном
истини поздравим.
Поспани, када ме угледа,

истине ти први.

Поспани, када се вратиш из мога шевара. Поспани, када, после само, као осмех на небу,
истини ти први, после мање, све.
Кад, после само, као осмех на небу,
истини ти први, иза
истине ти први. Поспани, кад, као осмех на земљи,
истини ти први, иза
истине ти први. Поспани, када, као први, после мање, све магле.
када, као први, иза
истине, све пролази. Поспани, када, као први, после тебе опет све пролази. Поспани, кад, као први, после тобом све пролази. Поспани, када, као први, после тебе све пролази. Поспани, када, после мање, све пролази. Поспани, када, као први, после свих њих, све пролази. Поспани, после само, пре сваког, све пролази. Поспани, када, као први, после свих њих, све пролази. Поспани, после свих њих, сви они, сви они који мене
стајају у шевара. Поспани, после сваког, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, све пролази. Поспане, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, само, све пролази. Поспани, када, као први, после свих, све пролази. Поспани, после сваког, само, све иде. Поспани, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, само, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, све пролази. Поспани, после сваког, само, после сваког, све пролази. Посп


===== CHECKPOINT 027 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Као што су се облаци лагано суше, тако се хладнији мириси јаве. Земља се у сну не заñе, тек с три поилиске у близину. Земља се у сну наñе кроз густу маглу; па се на њу, као на тек узор, дигла свет. Земља се у сну заñе на три дела. Земља се затим у сну на њу спушта. Земља се, у сну, заñе у душу дубоко, па се на њу, као на тек узор, узлећу. Земља се па на њу, као на тек узор, кати и узноси. Земља се тада, као на тек узор, у сну рони. Земља се заñе у сну у сну. Земља се заñе на санте, па за њом, као за узор, дигла небо. Земља се заñе на санте, па се на њу, као на тек узор, узноси. Земља се заñе у сну. Земља се заñе на два дела. Земља се заñе на два дела. Земља се заñе на два. Земља се заñе на један. Земља се заñе за санте, па на санте. Земља се заñе на два дела. Земља се заñе на један. Земља се заñе на под. Земља се заñе на два. Земља се заñе за један. Земља се заñе на један. Земља се заñе за другог. Земља се заñе за један. Земља се заñе за један. Земља се заñе за један. Земља се заñе за један. Земља се заñе за један. Земља се заñе на један. Земља се заñе за један. Земља се заñе за другог. Земља се заñе за један. Земља се заñе на другог. Земља се заñе за један. Земља се заñе за један. Земља се заñе за један. Земља се заñе на два. Земља се заñе за један. Земља се заñе за један. Земља се заñе за један. Земља се заñе на један. Земља се заñе за један. Земља се заñе за један. Земља се за један. Земља се за један. Земља се за други хвата. Земља се за један. Земља се за другог хвата. Земља се за један. Земља се за један. Земља се за другог може надати. Земља


===== CHECKPOINT 028 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


За жене немам времена;
за жене немам дана.

За њине љубави
и
наших
нејасних
бића
и стаза
чудно пливају
немирним
као облаци
Идем путем којим проћи нећу.

за њине љубави
благи дан
билијардама
када сунца нема
уза ме корача.

ражим помиловање
за њине
љубавне снове
за њине саучеснице.

За њене
љубавне снове
за лепоту
сунцу непознате.

за мирис сунца
и јутарњег сјаја
што се са
неба нада мном.

за ливаде
које се дижу
за ливаде
сахле од сунца,
за ливаде
сахле од сунца.

за ливаде
које се дижу
за болне
сузе.

за ливаде
сахле од сунца,
за ливаде
сахле од бола.

За ливаде
сахле од бола.

За ливаде у којима се
своје зоре
силазе.

За ливаде у којима се
своје зоре
силазе.

за ливаде у којима се
силазе.
за ливаде у којима се
сузе.
За ливаде у којима се
сузе.
За ливаде у којима се
сузе.
За ливаде у којима се
сузе.
За душу биља
које се пење
са неба,

са земље,
за ливаде у којима се
сузе.

за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.

за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
за душу биља.

за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
за ливаде у којима се
сузе.
За лирику
сузе.


===== CHECKPOINT 028 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим
човека који живи
ономе чега нема у
нашим сновима. Јер
пре мене
сваког
сваког
небеског слоја бића
остала је нестална шваља.

Па када
неко гледа
у небо,
неко гледа
час у висину.

Само у средишту
неба леже облаци
и сунца га роје.

Само у средишту
неба леже облаци
и сунца га сја.

Није ми жао
да их гледам у очи
кад им се
неко смеје.

И чини ми се,
неко гледа
у небо месеце
трепти и шуме
и све што живи
огледало.

И чини ми се,
због њих очи остају
успомене
болно замућене
и остају непознате
шумовима земље.

И чини ми се,
негде људи сад пролазност
имају на уму,

ће доћи ноћас
на наш брег
на наш брег
да спокојно гледа.

Ћутке у даљини
су моје звезде
и сунца га облака се боје.

Ћутке у небеса се плаве.

Ћуте и зенице у сновима
као живе звезде
и сенке у сенкама
су моје очи живе.

И чини ми се,
негде људи више воле сунца
негде људи више воле сунце
од којих само сја.

Ћуте и зенице у снове
нежну одувају
неба и жуде.

Ћуте и зенице у сновима
као живе звезде у сенкама

небеског слоја.

Ћуте и зенице у сновима
небеске даљине зенице у сновима
небеске даљине праве.

Ћуте и зенице у сновима
небеске даљине праве
собове светле.

Ћутке у сновима
небеским
сумрљана бића се више
наñе него очи сна.

Ћуте и зенице у сновима
небеске даљине праве
сукобе живе варнице
и живе варнице
самоће у сенкама
небеске даљине праве
огледало облака се нада мном
за сутра.

И чини ми се,
негде људи у сну
на наш брег
да ће доћи ноћас
на наш брег
да гледа


===== CHECKPOINT 028 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим
чистилишчеглацкога сам срце заболела! Хоћу издалека
да волим
чистилишчеглацкога сам срце заболела! Хоћу издалека
да волимчеглацкога сам срце пела! Хоћу да волим
чистилишчеглацкога сам срце заболело! Хоћу издалека
да волимчеглацнога који је сву вечер
погодио! Хоћу да волим
чеглацкога сам срце пела! Хоћу
да волимчеглацскога нијесуñено! Хоћу издалека
да волимчеглацњега нијесуñено! Хоћу издалека
да волимчеглацкога! Хоћу издалека
да волимчеглацскога јестесуñено! Хоћу издалека
да волимчеглацскога нијесуñено! Хоћу издалека
да волимчеглацкога! Хоћу издалека
да волимчеглацкога! Хоћу издалека
да волимчеглацичкога јеñено! Хоћу далека
да волимчеглацкога! Хоћу издалека
да волимчеглацнога! Хоћу издалека
да волимчеглацњега! Хоћу издалека
да волимчеглацњега! Хоћу издалека
да волимчеглацскога јеñено! Хоћу издалека
да волимчеглацнога! Хоћу збива се
да волимчеглацнога у нечему
човеку чега нема! Хоћуся да волим
чеглацкога нема! Хоћу издалека
да волимчеглацкога нема! Хоћу издалека
да волимчеглацкога волим! Хоћу издалека
да волимчеглацкога! Хоћу издалека
да волимчеглацкога! Хоћу даљине
да волимчеглацскога! Хоћу издалека
да волимчеглацнога! Хоћу издалека
да волимчеглацкоровога! Хоћу издалека
да волимчеглацњега! Хоћу
да волимчеглацкоровога! Хоћуся да волимчеглацкога нема! Хоћу издалека
да волимчеглацскога јеñено! Хоћу пуñен
да волимчеглацскога јеñено! Хоћу далека
у таму!


===== CHECKPOINT 028 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Мојој мисли на тебе
падне ми,
падне ми на ум
да се разграñујем,
пљусак миловања
спустим га
да се и ја
осећам
да је и њу
склопио

прогласио
Потребно ми је примирје
измеñу га једном дану,
падне ми на ум
да се и она
реза, као пенаñа
на предео где сам
с пролећа постала
њена рука
прогласила
да ми је свеједно
да ли ћу је
по тешкој земљи,
пружајућ другој, или
нечијем темену
да се красти,
односи са оним чега нема.

Ако неко мисли
да сам ја створена
само за себе,
ја онда
не знам шта
да се красти,
ни уморне ствари
да се краду, ни да се краду.

Знам да то је
чему подвргнут
часпитак од
часпитка
прогласио
да ће цело једно
творче
односи са мном мирисати.

Знам да ће цело једно
односи са мном патити
и мирисати
сваки час док
часа буде крала.

Знам да то више мени
није од сна
што се граби,
односи се на тебе
према мени као звер
што се граби.

Знам да ће цело једно
часастави својина
у срцу мом
без боје, да ће цело једно
односи са мном
све до смрти
падне ми на ум
да се красти,
односи са мном свакаравнање.

знам да ће цело једно
односи са мном
излетети у небеса
вечитог жара.

Знам да срце моје неће
будити пусто и узалудно
као земља жива,
да ће цело једно
односи са мном нестати.

Знам да то
је обијена
мирисна опка
замршена рука
што се раñа
на дрхтавице
на дрхтавице
на дрхтавице
на дрхтавице
на дрхтавице
на дрхтавице
на дрхтавице
на дрхтавице
на дрхтавице на дрхтавице
на дрхтавице на дрхтавице
на дрхтавице на дрхтавице
на дрхтавице на дрхтавице
на дрхтавице на дрхтавице
на дрхтавице


===== CHECKPOINT 029 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Где су пале букве?
Ко именима река наивно
у свом језику крије,
где су им текле наше
стазомеленштине?
Ко именима река у њиховом језику крије,
да ли из нашег тла,
или у дубине
далеке безданице,
или кроз душу дубоко у
далеци ми?
Ко именима река у њиховом језику крије,
или што су им само запале душе?
Ко именима река у њиховом језику крије,
у души дубоко у
далеку безданицу?
Ко именима река у њиховом језику

купа, шта добија,
што је са нашег тла,
и са наших тла,
и са
путника и безданице,
и са свих брегова и брегова?
Ко именима река у њиховом језику
у њиховом језику крије,
као и у срцу нашем,
неку мутну и мутну слутњу?

Ко именима река у њиховом језику
купа, шта добија,
ко то и са
путника и безданице,
и са
путника и безданице,
ко је и са обала живота мог’о
оставити руку?”

Ко именима река у њиховом језику
купа, шта добија,
ако и са
путника и безданице,
и са наших врела,
што са
путника и бездана,
и са вода које ми само душа наших
у језику крије,

или које сам ја
ти са тла
у свом језику крије?

Ко именима река у њиховом језику
купа, шта са
сунце своје у њиховом језику
као и са
путника и безданице,
и са свих врела,
ко и са кога смо их ми
у срцу нашем
у језику нашли?

Ко именима река у њиховом језику
купа, шта са
земљишта наших
путника и безданице,
које са
сечених и лутаних путева и стаза,

што са
путника и безданице,

што са вода које нам
у језику предака чине
личне и немуште?

Који су од њих,

да ли са
путника и безданице,

и са
путника и безданице,
и са безданице,
или са хлада и бездана,
или са
сечених и капака,
и са
путника и безданице


===== CHECKPOINT 029 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не морамо бити толико
они који су пљували по свету,
и као ми што се
не могу
ваздан радовати,
ни кад
ваздан радовати,
ни у привођају
ваздан рад.

Не мора нас
ваздан радовати ниједан наш рад
ни сном да се не играмо
и да се не тужно
збиремо.

Не мора нас
ваздан радовати ни трагу
ни сном да се играмо
и да се не изгуби
свако наше маште.

Душа је наша пространа иако
смо бројем мали.

Не сме нас
свако ново дрвеће
свуда у
род тај и ту
сву зачепршају
сваки нови дани
којима смо ми и они
свој животни дуг.

Не мора нас
свуда
свуда
ваздан радовати ни сном да се нисмо
истудирали.

Не мора нас
свуда
ваздан радовати ни сном да се нисмо
истудирали.

Свуда у свету има свакакога
зеба и у
сну да се играмо
сваки свој живот
пролећњега и све што је
свеједно.

Свуда у свету има непролазног
суда је људима
свуда и овде
дата песма.


Свуда има људи
свог срца
и срца
свог срца.


ају сви ми
прогласи се да се нисмо
истудирали ни за чим чега се
ваздан радовати.

Свуда је код људи
своје среће и болове капље,
и човек је
себична и очајна страст
која може за
себична и очајна љубав
и вечно жива.

Ћудљиво је овде
огледало и месечину
и звезда и небо
свуд и ноћас
и тада човек нема
своје среће и болове
твога бола.

Оних што
саме на земљи
чују с неба
и мени су
свог бола.

ели смо више
прогласи се срца сном да се нисмо
истудирали.

Па ће болови и болове
томе моћи да
се угушују
као с воћем и поврћем.

ће болови и болове
томе моћи да
буду и болу.


===== CHECKPOINT 029 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не чини ли ти се сад
да тебе
чују људи
посредњаки’,
и
и кад се
о теби
сиљају
и чине ти се
посредњаки?

ли те с младим
детињаштвом
случају песме
посредњаки?

чини ли ти се
да се у теби
душа и људи
воле?

чини ли ти се
да ти се
о теби
олепрша ваздан и љубав
душа и љубав
и љубав
и бол и бол?

чини ли ти се
да љубав и бол гину
претворени многе?

чини ли ти се
да и ти
с тобом се
увек памте
снови?

чини ли ти се
да и ти
са младим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
најдражим
н


===== CHECKPOINT 029 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не морамо бити за земљу грумен
ни по шумама, ни по пути
ни по путевима.

Не мора нас земља грумен
на нашем крову грумен
нечија земља,
ниједан шум због кога
нечија душа
осетила се
на наше груди.

Не мора нас земља грумен
на нашем крову грумен
ни по путевима,
ни по путу ни после
нечега због кога
ниједан шум не сме
ни после
нечега због кога
ниједан шум неће срести се.

Не мора нас земља грумен
на нашим рукама
до свога скута
до понора
до скута.

Не мора нас земља грумен
на нашим рукама
до скута.

Не мора нас земља грумен
на нашем крову грумен
ни због кога
нечијем не бисмо поднели
прелива.

Не мора нас земља грумен
на нашег бездана.

Са нама је земља наша’,
што је на земљи
ниједан шум.


На нашем крову грумен
ни по путу ни после
нечега због чега
нечија жива душа
после насита се земљи.

Ко сме у наш двор
да чека доћи к мени
до понора
до свога скута?

Ко сме у наш двор
да чека доћи к мени
до понора
до свога скута?

Ко сме у наш двор
да чека доћи к мени
до понора
до нашег скута?

Ко сме у наш двор
да чека доћи к мени?

Ко сме у наш двор да седне
до понора
до краја?

Ко сме у наш двор
да чека доћи к мени
до понора.

Ко сме у наш двор да се попне
до понора
да чека?

Ко сме у наш двор да оде
до понора?

Ко сме у наш двор да седне
до понора?

Ко сме у наш двор
да чека?
Ко сме у наш двор да седне
до понора.

Ко сме у наш двор да се попне
до понора?

Ко сме у наш двор да се попне
до понора.

Ко сме у наш двор да се попне
до понора?

Ко сме


===== CHECKPOINT 030 EX # 001 K 50 P 0.95 =====

 

И када устреба,
и кад не треба
бити заштитник
до самог свода,

до самог свода моста,
до уñе моста,
до моста,
до моста,
до подñе,
до извора коме река тече.

И кад треба
бити заштитник
до извора,
до моста,
до извора где река тече,
до града,
до извора где река тече,
до извора где река тече,
до извора где река тече,
до града,
крај моста,
крај кога река тече.

И кад се мора
бити заштитник,
до извора где река тече,
до извора кога река тече,
до извора где река тече,
до извора којим река тече,
до извора где река тече,
до извора у чијој земљи река тече,
крај које река тече,
крај којих река тече,
крај које река тече,
крај које река тече,
крај којих река тече,
крај које река тече,
крај које реке које река тече.

И кад се мора
бити заштитник,
до извора у чијој води вода своје,
до извора у коме се река тече,
крај кога река тече,
крај ког ушћа,
до извора у коме се река тече,
крај које река тече,
крај које река тече,
крај које река тече,
крај које река тече,
до извора у чијој води.

И кад се мора
бити заштитник,
до извора у чијој води тече,
крај којих река тече,
до извора у чијој земљи река,
крај које река тече,
до извора у чијој се земљи раñа,
у чијој се земљи вода раñа,
у чијој се води река виñа,
у којој река виñа,
у којој се река раñа,
у којој се реке живота скрха,
процвета река васиона,
у чијој се води вода раñа.

И кад се мора
бити заштитник,
до извора у чијој се земљи вода раñа,
с ког се моста,
на коме се река раñа,
у чијој се води вода виñа,
у којој се реке живота скрха,
у којој се реке живота скрха,
с ког се мора
бити заштитник,
који се реке животнуислава
бивају.

А кад се не сме
бити заштитник,


===== CHECKPOINT 030 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не могу да познам
саму се ја разгорела


мој крик је л’
паук.

Ма ко,
Ма ко,
Ма ко,
Ма ко,
Ма ко,
Ма ко,
Ма ко,
ма ко.
Ма ко,
Ма ко,
Ма ко.
Ма шта,
Ма ко.
Ма ко.
Ма ко.
ма ко.
Ма ко.
ма ко.
ма ко.
ма где.
Ма ко.
Ма ко.
ма ко.
ма ко.
ма ко.
ма ко.
ма ко.
ма ко.
Ма ко.
ма ко.
ма ко.
Ма ко.
Ма ко.Ма ко.
Ма ко.
ма ко.
Ма ко. ма ко.
Ма ко. ма ко.
ма ко.
ма ко. ма ко.
ма ко. ма ко.
ма ко. ма ко.
ма ко.
ма ко. ма ко.
ма ко. ма ко.
ма ко. ма ко.
ма ко. ма ко.
Ма ко. ма ко. ма ко.
ма ко. ма ко. ма ко.
ма ко. ма ко. ма ко.ола. ма ко. лута. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма ко. ма


===== CHECKPOINT 030 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Ако се волите љубављу која буја у вама,
сећаћете се
да сте били заједно и
ћути меки,
и знајте,
да је неко рекао
да и пријатељ драг,
и пријатељ драг,
да има у земљи порекла
и да сам ја
љубав и светиња.

Ако се волите љубављу која буја у вама,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиону,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, коју буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони, до раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, коју буја у васиони,
с раздаљине, која буја у васиони, раздаљине коју буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони,рој, које буја у васиони,
од раздаљине, које буја у васиони,
од раздаљине, која буја у васиони, до раздаљине, која буја у вас


===== CHECKPOINT 030 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Какву тековину
са страшћу очекује човек?
Да ли сам ја још онда
на свет насто
пре три недеље,
да ли у детињству, пре смрти,
или пре смрти,
или пре смрти,
или пре смрти?

Свака твоја реч,
меаће,
одувек се светлости
душа шеће
из шумске шумске смејаће се
мрак смрти.

Наш случајни сусрет,
у мени је до песме порасла
свака твоја реч,
свака твоја реч,
свака твоја реч,
свака твоја реч,
свака твоја реч.

Ко зна,
у мени је до загрљаја порастао
сваки твој додир.

Све ти је сад
свеједно,
и све је:
сваки твој додир,
сваки твој додир,
и сваког твоја реч.

Све ми је сад
свеједно,
свака твоја реч,
свака твоја реч.

Све су моје речи,
и све моје птице крај мене,
све моје туге су моје мисли,
и све моје туге су моје љубави,
и све моје горчине,
и све моје горчине,
и све моје горчине, сви сунцокрети су мој смех.

Ја сад све волим, све ми је свеједно.

Ја сад волим, све ми је свеједно.
Заувек сам за
кршу свога срца жедна
чега се одрекла.

за увек ми се увек
због тебе догодило:
да л’ је негде на свету
заборавићу те,
на овом свету,
да ли са пауна,
да ли у близини
неће ме људи разумети,

шта и чему,

као и у давно заборављених
путника и дуга.

Заувек ми се чини:
да л’ је негде на свету
чему крај,
свакога се тренутка
у мени нешто догодило.

Па крај свих
осталих људи,
вековима
сву срећу и љубав чине:
да л’ је негде на свету
чега нема?

Да л’ је негде на свету
чега нема,
да ли са пауна,
у дан тај или ноћ тај
крај где
јесте ноћи и узреле,

и научиће нас,
у дан тај или ноћ тај
крај где
јесте и све моје


===== CHECKPOINT 031 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Помрачина је само кад се тражи.

Заштитниче мојих
рана, лепи Боже,
што у мени још пре
гори радост и бол.
Заштитниче мојих рана, ја бих хтела
да на све
случајно о њему сневаш.
Помилуј ме, Боже,
не остављај ме никад саму,
од речи твојих
кад ти станем у загрљају дугу.

Заштитниче мојих рана, ја бих хтела
да и у мени још после
гори бол и бол.
Заштитниче мојих рана, ја бих хтела
да на све
случајно о њему сневаш.
Заштитниче мојих рана, ја бих хтела
да на тебе раме вране
буду бурама плеву.
Заштитниче мојих рана, ја бих хтела
да на тебе ветру скидам и врелом шара плеву.
Заштитниче мојих рана, ја бих хтела
да на тебе ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру.
Или, или, или, или, или, или, или, или, или, или.Заштитниче мојих рана, ја бих хтела
да на тебе ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру.
Заштитниче мојих рана, ја бих хтела
да на тебе ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру ветру


===== CHECKPOINT 031 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека.
Не, немој ми прићи! Има у мени ожиљка кад се већ сетим
насмејане жене која нам је
пружила руке.

Не, немој ми прићи! Има у мени ожиљка кад се тражи,
а под коритом још од заборава се тражи,
као у просјачењу, у тузи, у раду.

По ливадама и пољима крај којих се тражи,
неко нам је поумирали и крили.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Има у мени ожиљака кад се тражи,
а под коритом од заборава се тражи.

Или, на земљи,
или на земљи,
или у вечности,
неко нам је на длану намрштио и заденули смо ми.

Или, на земљи,
неко нам је испружио руке.

И зачуо се неки глас као
неко кад нам је
пружио руке.

Шта то и чему?


Ко нам је позлатио руке?

Куда то води?
Ко нам је намрштио руке?
Ко нам је избо руке?
Ко нам је задавао да због
неке врлети несхваћу?

Ко нам је опет обљубио руке?

Ко нам је намрштио руке?

Ко нам је намрштио руке?

Ко нам је намрштио руке?

Ко нам је врео дан као
срцу мазио?

Ко нам је позлатио руке?

Куда то води?
Ко нам је врео дан као
срцу мазио?

Ко нам је врео дан као
срцу мазио?

Куда то води?
Ко нам је врео дан као
срцу мазио?
Ко нам је врео дан као
срцу мазио?

Куда то води?
Ко нам је врео дан као
срцу мазио?

Ко нам је врео дан као
срцу мазио?
Куда то води?
Ко нам је врео дан као
срцу мазио?
Куда она води?
Ко нам је врео дан као
срца


===== CHECKPOINT 031 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Мој драг саде,
Потребно ми је много нежности,
речи, милоште речи,


и много нежности,
и много нежности.
Потребна ми је топла добродошлицом
и пријатељском, невином,љубављу.
А ја као дете
Волела бих да све
буде како рекнем,
потребно ми је примирје.

А волела бих да и на земљи
пренасељена места буду тужна.

Жено и рубини,
и земље, где људи ноћима
иду за зимом,
траже спокојство.

И каоонај што у шуми
је род тај,
то нестрпљиво них
што у косама снева,

спокојно му звездано лето заче као јулско сунце.

Жено и рубини, где драг сада тица,
тужно зрачно пролеће,
тица крај огњишта сребрна,
и човек пред вратима
доиста млад,
буја.
Жене које ноћас
је требало да доручкују,
траже спокојно ноћас
месец дана,
траже мирисе,
и пуно нежности.

Жене које ноћас
је требало да доручкују,
за којима ноћас
је требало да доручкују,
а ноћас
са којима су децу
деца уче,
траже спокојно ноћас
траже спокојство.

Жене са села, ма све,
а бојим се да ће опет бити опет све,
жене неће оздравити
од јутра до мрака.

Жене са села, ма све,
неко не сме рећи
да ће ноћас
и у зору доћи.

Жене које су ноћас
пуне шиваком и помрчином,
и миразом, и мирисом,
и тихо се гуска по башти,
на све и где
се и од јутрос воле пале птице.
Жене без села, ма сви они,
у којима су греје,
а све је као у сновима и жудима
творци.
Жене без села, ма шта
да су девојке и
самоћа и усхићење
померите с болом.
Жене које ноћас
је требало да доручкују,
што имају старинске алате,
а све оловке и зидове


===== CHECKPOINT 031 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


деñоноша.
О,
деñоноша.
Угледати
изнад којих се роје
сестре
сестре
сестре
сестре
сестре
сестре
сестре
као што се чине
сестре
као што се чине
сестре
сестре
уидне за свадбе.

Као што се о
реке од камена
купа од камена,
руке од злата,
реке од саса,
сечених опиљака,
реквизита, чизика, коса, бркова, бркова, бркова, бркова, рукава, бркова, бркова, рукава.

И када
зденуше уñенице,
истог часа се
истог часа врате
из воденице
праведника.

Али, не зови
тако што
сестре
сестре
сусвој вечни певајући радосну
мисао на њих.

Да,
злати,
буди му.

Забрана дела твоја,
у којој има неколико
сељачких речи,
забрана дела твоја,
и крај које си
застао и мир
пред људима.

асвим је могуће,
како је могуће,
о чедноставне речи чути у срцу,
у срцу, када неко
с радошћу слушао о
свему што је заједно с тобом.

асвим је могуће,
да заједно чују о
судбини људи,
и о
узбору који је
неизбежно и безгранично уткао.

асвим је могуће, да
буде и безгранично и безгранично сузе.

Или ти,ако светковима
будемо их се увек грлили,
злати, као да их нисмо волели.

асвим је могуће,
да о теби рекну
сестре
сестре
како су оне
сестре
сестре, можда су и
неизбежно болеле.

асвим је могуће, да
неизбежно болују од суза.

асвим је могуће, да
нечија болна оучина има на уму
о нечему што је безгранично и безгранично.

асвим је могуће, да
као што о
судбини човековој не могу
као даса робије чека,
да му је човек на крилу,


===== CHECKPOINT 032 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


О, никоме нећу рећи
да ли је моја душа тужна


,


или је моја туга
или туга тесна

или болна
или болна
или љубавна
или болна
или болна
или туга на
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или


===== CHECKPOINT 032 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Пореска висина кљука креће се од нуле у тише време до тише,а од нуле до тише.Близина кљука је од нуле,а од нуле до тише од нуле.

На тице се срачунате са нуле,па све до нуле,и до нуле.

Идуска од нуле до тише од нуле,бежећи од нуле до нуле,па све до нуле.

Оне се грде са нуле када их видимо:
сваки их све граби,
сваки њих све граби.

Свак ће понеких дивних тела
пружајућ другој страни руке
теби своју ону прву.

Свака јој је душа:
свака јој је страна:
свака јој је од себе.

Многе грде од нуле до ње,сваки их све граби.

Свака од њих је грлећа:
свака јој је од пустих:
свака јој је од пустих:
свака јој је од пустих:
сваки је драг.

Ко сад воду на њу граби:
сањају је и грде:
неко је на њу седа:
нека успаванка се може свратити,
и ако слета:
неко на њој стоји:
и док чека:
сад ће доћи последња:
пролеће.

Свак песму у којој се само на
олово раме пише:
чује се до песме
и док је чека:
свак песму која се само
чује у
сенаñини тише.

Свак песму у којој се само на
сунце у поноћ чује:
сасушна, тужна,
слатка, тужна
и са жудњом се оџива:
и кад песма ођека тужни,
свак песму која се само
чује у
сенаñини тише,
и после се ођека тужни,
суза као свица роса.

Свак песму у којој се само
сасушна, и човек има
сваки додир:
свака јој је од пустих:
свака јој је од пустих:
свака јој је од пустих:
сваки јој је драг.

Свак песму у којој се само
сасушна, и човек је од нуле до тише:


===== CHECKPOINT 032 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не чини ли ти се
да најслаñи снови са мном,
бежећи од погледа
нечега?

Не чини ли ти се
да најслаñи снови са мном,
бежећи од осмеха
нечега,
нечега?

Не чини ли ти се да говоре капи,
да очекују сви простори,
и ћути
одоздо у дрхтање
нечега?

Не чини ли ти се,
лепота нека да се на твоје очи
и ослушну сви простори,
и ћути у њима суморно,
бежећи од осмеха
нечега?

Не чини ли ти се,
бежећи од погледа
нечега,
нечега?

чини ли ти се,
бежећи од погледа
нечега,
нечега?

чини ли ти се
да говоре капи,
да ћутање од погледа
нечега има у себи кајања
нечега?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
да се у њих узнеми
себра, да се узнеми
себра!

Не чини ли ти се,
бежећи од погледа
нечега?

Не чини ли ти се,
бежећи од погледа
нечега,
нечега?

чини ли ти се,
бежећи од погледа
нечега?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
нечега нема.

Не чини ли ти се,
бежећи од погледа
нечега?

чини ли ти се,
бежећи од погледа
нечега,
нечега нема у себи кајања
нечега?

Не чини ли ти се,
бежећи од погледа
нечега,
нечега нема у себи кајања
нечега?

Не чини ли ти се,
бежећи од погледа
нечега,
нечега нема?

Не чини ли ти се,
бежећи од погледа
нечега,
нечега нема.

чини ли ти се,
бежећи од погледа
нечега?

Не чини ли ти се,


===== CHECKPOINT 032 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


За лепоту
неке кутове
тебе има сасвим обичне:
тебе нема да
падне ми на срце,
и да ме боли
као у сну.

за лепоту
неке кутове
тебе нема да те боли,

он је, кажете, ружан и мек.

За лепоту
неке кутове
тебе нема да те боли,
он је, кажете, ружан и мек.

За лепоту
неке кутове
тебе нема да те боли
као у сну.

лепоту
неке кутове
тебе нема да те боли
као у сну.

За лепоту
неке кутове
тебе нема да те боли

као у сну.
Куда си ти
таму волео
само да танки
поути
бол долази?

Куда ћеш ти коју вечер

на коме си сањао
намирисано напустио?

Да ли на свету
сунце сија
или ти мене
или ти који си
мораде да снасте?

Куда ћеш ти коју вечер
на тебе
бацати
плакале се
као у сну?
Куда ћеш ти коју вечер
на тебе
на тебе пасти
кад за тебе
неко чека ноћ?

Куда ћеш ти коју ноћ
на тебе
неко чека?
Куда ћеш ти коју ноћ
топи и лута?

Куда ћеш ти коју ноћ
на тебе
у сну чека?
Куда ћеш ти коју зору
на тебе
на тебе пасти
акуда ћеш пасти?

Ко тебе
у сну чека ноћас
и чека зору?
Куда ћеш ти коју вечер
на тебе
на тебе пасти
када руке
чују да умеју да вичу,

Куда ћеш доћи?

Куда ћеш ти коју ноћ
на тебе
на тебе пасти?
Ко тебе
у сну чека,
у сну му немирна
туга лежи.
Куда ћеш, кажете, коју ноћ
на тебе пасти?
Ко тебе
на тебе пасти мора,
какви ћеш љубавници руке
на тебе пасти?

Куда ћеш ноћас
на тебе пасти када руке
већ не умру?

Куда ћеш ноћас
на тебе пасти,
какви ћеш мирис чути моћи?

Куда ћеш ноћас
на тебе пасти
ко теби лута?


===== CHECKPOINT 033 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?

Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето,лето.Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Сви ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Сви ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Сви ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.

Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
ближа лето. Као
сјајна царска круна,
ближа лето. Као
сјајна царска круна,
ближа лето. Као
сјајна царска круна,
ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,


===== CHECKPOINT 033 EX # 002 K 50 P 0.95 =====

 

И не чини ли ти се
да говоре капи,
да
рука ветру
и цвета тихо

и цвета тихо
и зује у
зеленој трави
и на цвета ново
и у нежним
часовима цвета тихо

и цвета тихо
и цвета тихо
и зујање у
јасике и зује у
сунце жубори.

чини ли ти се,
лепота твоја
у цветовима зује у
сунце жубори,

безброј неких нежних
у нежних
нечијим шапатом
односи се
у гроб.


И чини ли ти се,
безброј неких нежних
нечијим шапатом
односи се
у гроб.

И чини ли ти се,
безброј неких нежних
нечијим шапатом
односи се
у гроб
и у нежним
часовима цвета ново
о.

и зује у нежним
часовима зујања,
и цвета тихо
и зујање у ноћас
и зује у
дну од
јасика и зује у
часовима зујања.

чини ли ти се,
безброј неких нежних
нечијим шапатом
односи се
у гроб,
у нежну дну од
јасика и зује у
сена нежним
часовима зујања,
безброј неких нежних
нечијим шапатом
односи се
у гроб,
безброј неких нежних
нечијим шапатом
односи се
у гроб.

чини ли ти се
да говоре капи,
безброј неких нежних
нечијим шапатом
односи се
у гроб
и у нежним
часовима зујање у близини
и зује у ноћас
и зује у ноћас
и зује у ноћас
и зује у цветове зујања.

чини ли ти се,
безброј неких нежних
нечијим шапатом
односи се у гроб
и у нежне
часове зујања,
безброј неких нежних
нечијим шапатом
односи се у гроб
и у нежне
часове зујања.

И чини ли ти се
да говоре капи,
безб


===== CHECKPOINT 033 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Мој народе,
Ти,
Ти који си једини разумео
како се живи
у љубави
и у љубави
и у врлини
и у добрости
и у љубави
и у свима
који су са мном,
Ти си једини разумео
како се живи
у љубави
и у врлини
и у љубав се сумња

са сузама

и у срца
која се
у љубави сумња
са сузама.

Ти, за
себичност сам
знала
и умела
да познам
колико се срце
било
с радошћу и љубављу
и кад мене није
дошло.

Ниједним више леком
нисам
имала срца
ни срце да
болујем,
ни да се нећу
доћи на свету
ни да се слажем
са овим
који ме је злопамћење
случајно пољубио.

Ја знам,
ниједним више леком
ни тиме
да ли смо блиски
или са ким смо плакали,
ни да ли смо се
на путу срели.

Мој свет се састоји
од онога што се мисли
за љубав,
и оне се
с тобом љуби,
и оне се
с тобом љуби.

Мој свет се састоји
од онога што се мисли
и срца
суза, и срца
што је љубав
туга заборава
у љубави твоја.

Наш свет се састоји
од онога што се мисли
да се живи
са љубави жедно узлеће,
и срца
што се живота
с тобом љуби,
и срца
што се живота
с тобом љуби.

Знам да сам срце
из детињства заволела
и да ме она воли,
да му се она љуби,

да вас она воли.

Мој свет се састоји
од онога што се мисли
и срца
у љубави жива.

Мој свет се састоји
од онога што се мисли
да суñе
и срца
себична.

Мој свет се састоји
од онога што се мисли
у љубави
и с болом се постаје
себична.

Мој свет се састоји
од онога што се мисли
у љубави
у љубави ваздан.

Мој свет се састоји
од онога што се мисли
у љубави
и с болом се постаје
себична.

Мој свет се састоји
од онога што се мисли
и срца


===== CHECKPOINT 033 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
ДОðИ К МЕНИ,
ДОðИ, ДОðИ.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
послушај, брдо,
пошла је

 

 


Патим ти реч,
неко тихо зове:

ПОЖУРИ,
биће ти сасвим
неко тихо:
ДОðИ, ДОðИ.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
поверљиво зове:
ПОЖУРИ, брдо,
поверљиво зове:
ПОЖУРИ, једно једино

ДОðИ.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
поверљиво је зове:
поверљиво зове:
неко тихо зове:
послушај.

биће ти сасвим
неко тихо,
послушај.

у налету јачем
неко ко тихо зове:
неко тихо зове:
послушај.

Не чини ли ти се,
послушај.
Не чини ли ти се,
послушај.
биће ти сасвим
неко тихо зове:
послушај.

Поверљиво је зове:
поверљиво зове:
неко тихо зове:
послушај.

Поверљиво је зове:
послушај.Помаља она тихо
неко ко тихо зове:
послушај.Поверљиво је зове:
послушај.

Поверљиво је зове:
послушај.
Поверљиво је зове:
послушај.
Послушај.Послушај.
Поверљиво је, брдо,
послушај.
Поверљиво је, брдо,
послушај.
Не чини ли ти се,
послушај.
Поверљиво је, брдо,
послушај.
Не чини ли ти се да говоре капи,
да очекују они својим гласом

послушај.

Не чини ли ти се,
послушај.
послушај.Поверљиво је, брдо,
послушај.
Не чини ли ти се,
послушај.
Поверљиво је, брдо,
послушај.
Заволела је
Послушај.
Поверљиво је, брдо


===== CHECKPOINT 034 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Допусти, ја те волим први пут.
Срце је моје пусто,
душу ми мори осама,
и боли,
а ти верујеш у
да ће једног дана
доћи ти последња таласа
сазвежñа.

Срце је моје уморно,
душа је моја страна
гомили људи и ствари,
и ћути у мени суморно.

Грлице су моје уморне,
и умрло би
ако би уморна
била.

Грлице тихе
кад би била од мене
одувек ми задавала
свака твоја рана.

И чини ми се,
негде као да туга
у мени сија,
па од милоште до данас

И би моја туга пред тобом била;

па жудно жубори
тугом и жуди за горким,
јер све ми је
и горко и дрхтаво,
и мислим, све би било
ово што би у
заборавеном нежном шушњу лежало.

И чини ми се,
негде као да туга
неће моћи да се дирне у
земаљску таму,

јер све што бива
одувек ми је тужно.

И чини ми се,
негде као да туга
тешка преда мном почиње
доћи и траје.

Грлице тихе
кад би се могла
на небеса вазнети,
па залутати у
тиху времена бела,
па залутати у
тамној дубрави.

Грлице тихе
кад би се могла
на небеса вазнети,
па залутати у
тамној дубрави,
па залутати у ноћи као у сновима.

Грлице тихе
кад би се могла
на небеса вазнети,
па залутати у
тамној дубрави,
као у сновима суморно.

Грлице тихе
кад би се могла
на небеса вазнети,
на срца дубоко дисати,
па залутати у ноћи као у сновима.

Грлице тихе
кад би се могла
на небеса вазнети,
па залутати у себе,
па залутати у болу као у сну.

Грлице тихе
кад би се могла
на небеса вазнети,
па залутати у болу као у сну.

Грлице тихе
кад би се могла


===== CHECKPOINT 034 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


О, никоме нећу рећи
да ли има негде људи
људскога кова;

и срце моје пуно је

у њему жедно песме,

и мисли моје пуно је
људскога кова.

О, никоме нећу рећи
да ли има негде људи
људскога кова;

људскога кова и речи које ми
неку нову реч у
сопственога кова.

Преко тебе волим ја
кове сите,
и рубине и пољане
и континенте.

Ја волим све што се
душа у мени раñа,
и мисао ми смета
да га има негде у срцу,

у души мом има непролазног
срца.

Ја волим све што се
душа у мени раñа,
и мисао ми смета да га има негде у срцу.

Ја волим само
тебе што се
душа у мени раñа,
себе што се
душа у мени раñа,
а мисао ми смета
да га има негде у срцу.

Ја волим само
тебе што се
душа у мени раñа,
тебе што се
душа у мени раñа,
а мисли ми смета
да га има негде у срцу.

ја волим свега шетам
душу у мени,
са жудњом
да има негде у срцу
нечега што се
душа у мени раñа,


и мисли ми је на мене диже.

Ја волим свега шетам
ја се све
душа у мени раñа,
као реч живи,
на мени раñа,
себе што се
душа у мени раñа.

Ја волим све што се
душа у мени раñа,
као реч живи,
и мисли ми је на мене диже.

Ја волим свега шетам
у мени диже,

и мисли ми је на мене диже.

Ја волим све што се
душа у мени раñа,
на мени диже.

Ја волим свега шетам

у мени диже,
односе ме људи изнад себе,
на мене диже.

ја волим свега шетам
ја се све
душа у мени раñа,
на мене диже,
односи се.

Ја волим свега шетам
ја се све


===== CHECKPOINT 034 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Ko sunce voli senka ga ne napušta senka ga ne napušta.Ko boje zenice izvana ne napušta voli senka ga ne napušta senka ga ne napušta senka ga ne napušta сеnka ganka senka muli senka gaковима gana.Заплашена звезди, izvana ne napušta сеnka ganka ne napušta сеnka ganka ganka ne napušta senka гаna.
Ko živi u sebi napadaga sve izvana.
Ko ne zna da vredja umire muноћу izvana.

Ko ne zna da vredja umire му
od zadanih rana.


od zadanih rana napušta senka ganka sve izvana.

Ko živi u sebi napadaga sve izvana.

Ko živi u sebi napadaажењу ne napušta сеnka ganka ne napušta сеnka gana.

Ko ne zna da vredja umire
padne izvana.

Ko živi u sebi napada
ga sve izvana.


od zadanih rana napušta сеnka munka ganka.

Ko živi u sebi napada збива се
od zadanih rana.

Ko živi u sebi napadaga sve izvana.

Ko živi u sebi napada
ga sve izvana.

Ko živi u sebi napada
ga sve izvana.

Ко живи u себи напада
ga sve izvana.

Ko živi u sebi napada
ga sve izvana.

o ne зна da vredja umire.

Ko živi u sebi napada
ga sve izvana.

od zadanih rana napada
ga sve izvana napada.

od zadanih rana напада
ga sve izvana.

o ne zna da vredja umire.

Ко живи u sebi napada
ga sve izvana.

o ne зна da vredja umire
padne izvana.

Ко живи u себи напада
ga sve izvana.

Ко живи u sebi напада
ga sve izvana.

Ко живи u себи напада
ga sve izvana.


od zadanih rana zadanih rana napušta сеnka ganka.

od zadanih rana napušta сеnka гаnka.

napušta сеnka гаnka ne napušta сеnka ganka.

Ко


===== CHECKPOINT 034 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


О, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све,
све је мени донде:
поспани, пријатељу.

Помисли само
како је и како је дошло
када се раñало.

Или, када ти чекаш, седиш крај
жива и не стрепиш,

и реци: како је дошло ти?

Помисли само
како је дошло ти?

Помисли сам
како је дошло ти?

исли које је све тамна слутња
на живот или срећа:
само да ти не бих
једном отишао.

Или, када би знао како је дошло ти?

Да ли ти је оно
доста и
чега нема,
ништа не бих знао
да га има у дубини
нашем?

Или, када би знао
да га нема,

да ли и ти би волео
да га има негде у
нашим рукама.

Или, када би знао
да је оно дошло теби?

Или, када би знао
да га не болеш,
госпо, да те је срце
сетило се
на тебе,
или ти са њиме?

Или, када би знао
да га нема,
ли му је оно
недрдругово било
и кроз њега?

Или, када би знао
да га не волим
да га има у срцу?

Или, када би знао
да га нема у срцу?

И када би знао
да га нема у срцу?
Помисли само
на мене саму
кад знам да је он
недргоñен и када мене није
довољан!

Или, када би знао
да ми не може бити
недргоñен и када
неко свира и свира,

али ја њега нећу волети
кад му не знам
да је моје срце
доста иро.

Или, када би знао
да је оно дошло теби,
да ли и мени,
кад знам да је дошло ти?

О, немој ми прићи!
Или, када би знао
да


===== CHECKPOINT 035 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не морамо умрети,
Не мора нас земља прогутати,
Ни богови
своје да поглади.
Не мора нас земља засути,
Не сме нас земља засути.
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути.
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути.
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути.
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути.
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути.
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути.
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути,
Ни богови нас волети
своје да заспу,
Зиме се не
двоје понадвоје.
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути,
На нашем крову да се спавао,
Не мора нас земља засути.
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути,
Не мора нас земља засути,
Са својом кртом да заспе,
Са својом кртом да заспе,
Са својом кртом да заспе,
На нашем крову да се раñа,
На нашем крову да се раñа.

На нашем крову да се раñа,
На нашем крову да се раñа,
У нашем да се раñа,
На нашем да се раñа.

На нашем крову да се раñа,
У нашем да се раñа,
На нашем крову да се раñа,
У наш да сесñа.
На нашем крову да се раñа,
На нашем крову да се раñа,
На нашем крову да се раñа,
На нашем крову да се раñа.

На нашем крову да се раñа,
На нашем крову да се раñа.

На нашем крову да се раñа,
На нашем крову да сесñа.

На нашем крову да се раñа.
На нашем крову да се раñа.

На нашем крову да се раñа.

Коñа сесñа


===== CHECKPOINT 035 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не чини ли ти се,
Не чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли ти се,
Не чини ли ти се,
Не чини ли ти се,
Не чини ли се,
Не чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли се,
Не чини ли се,
да говоре капи,
Не чини ли се,
Не чини ли се,
чини ли се,
Не чини ли се,
неко тихо зове

да говоре капи.

Не чини ли се,
Не чини ли се,
неко тихо зове
да говоре капи,
Не чини ли се,
неко тихо зове
да говоре капи,

Не чини ли се,
неко тихо зове
да очекују капи.

Не чини ли ти се,
Не чини ли се,
неко тихо зове
да говоре капи,
неко тихо зове
да су из говоре капи,
неко тихо зове
да говоре капи.

Не чини ли ти се,
неко тихо зове
да говоре капи,
неко тихо зове
да говоре капи.

Не чини ли се,
неко тихо зове
да говоре капи,
неко тихо зове
да очекују капи.

Не чини ли се,
неко тихо зове
да говоре капи,
неко тихо зове
да је чује,
неко тихо зове
да говоре капи.

Не чини ли ти се,
неко тихо зове
да говоре капи,
неко тихо зове
да говоре капи.

Не чини ли се,
неко тихо зове
да говоре капи,
неко тихо зове
да говоре капи.

чини ли се,
неко тихо зове
да говоре капи,
неко тихо зове
да су са говоре капи,
неко тихо зове
да очекују капи.

Не чини ли се,
неко тихо зове

да су саовести капи,
неко тихо зове

да су саñе капи,
неко тихо зове
да очекују капи.

Не чини ли се,
неко тихо зове
да су саñе капи,
неко тихо зове
да су саñе капи,
неко тихо зове
да говоре капи.

Не чини ли се,
неко тихо зове
да говоре капи,
неко


===== CHECKPOINT 035 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
лижи се, ближи лето.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.

Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће.
Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве круне.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.

Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.

Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми учинити
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
негде у близину
небеске висине неке неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
негде у близину
небеске висине неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
негде кроз душу и кроз душу
пасом наливене
зрелим


===== CHECKPOINT 035 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
чини ли се,
неко тихо зове:
неко дуго зове:
неко тихо зове:
неко тихо зове:
неко дуго зове:
неко тихо зове:
неко ко тихо зове:
неко тихо зове:
неко ко тихо зове:
неко тихо зове:
неко тихо зове:
неко тихо зове:
неко тихо зове:
неко тихо зове:
неко тихо зове:
неко ко тихо зове:
неко тихо зове:
неко тихо зове:
неко ко тихо зове:
неко тихо зове:
неко тихо зове:
неко тихо зове:
неко дуго зове:
неко ко тихо зове:
неко ко тихо зове:
неко ко тихо зове:
неко дуго зове:
неко ко тихо зове:
неко тихо зове:
неко ко тихо зове:
неко тихо зове:
неко ко тихо зове:
неко ко тихо зове:
неко тихо зове:
неко тихо зове:
неко ко невидљиво зове:
неко тихо зове:
неко коенко невидљиво зове:
неко ко тихо зове:
неко тихо зове:
неко тихо зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко тихо зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко тихо зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко кочас тамо стоји:
неко ко тихо зове:
неко тихо зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зове:
неко ко невидљиво зна: да није


===== CHECKPOINT 036 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Допусти,
позови,
да ти говори шта дана
да с тобом
ради.

За оним чега нема
душа је моја
као и тебе,
и срце моје
што сву себе
сву вечер на твоје раме
плачем.

За оним чега нема
душа је моја
као и тебе,
и срце моје
што сву вечер на твоје раме
плачем.

За оним чега нема
душа је моја
као и тебе.

За оним чега нема
душа је моја
као и тебе.

за оним чега нема
душа је моја
као и тебе.

за оним чега нема

да с тобом
синови моји
што су разасути
односе се;
за оним чега нема
у души нашој
што је као да таласа;
за оним чега нема
и у мени је оно што ме боли.

За оним чега нема
да се моли
онај који у мени сија,
у срцу мом
или у мени га жива
демони којима је душа
гомили људи њега
саме и срца.

За оним чега нема
да се моли
онај што у мени спава,
срцу моме
и срцу мом
и души његовој
што је као да живи,
за оним чега нема
да се моли,
за оним чега нема
да се моли.

За оним чега нема
да се моли
онај што у мени спава,
за оним чега нема
да се моли,
за оним чега нема
да се моли,
за оним чега нема
да се моли,
за оним чега нема
да се моли.

да се у мени чује
туга и бол,
туга и радости,
а срца осећамо
да у мени песника има
душа.

За оним чега нема
да се молим,
да у мени
који је кроз мене ођекивао
и бол
и бол га косио,


да се у мени
аñе сви радости
туñе сви они
што су са мном
заједно плакали,


да се у мени
аñе сви часови
што су ме болели,
да му због јада
нису
зенице остале непознате,

и да је требало
све јутро да
поñе и да ме боли,

да му због ј


===== CHECKPOINT 036 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


И не само то,
кад неко свира у срцу,

да ти приñим дете,


ено кад мене
сјајна грана
носи.

Ја увек гледам
на своје срце,

и кад неког
некуñим цветом
реком зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зецеца зеца зеца зеца зецеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зец зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зецец зеца зецеца зеца зеца зеца зец зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зец зеца зеца зеца зец зеца зеца зеца зец зеца зеца зеца зеца зец зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зец зеца зеца зеца зец зеца зец зец зец зец зеца зец зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зеца зец зец зец зец зец зеца зеца зеца зец зеца зеца зец зеца зец зец зеца зеца зец зеца зеца зец зец зеца зеца зеца зеца зеца зеца зец зеца зец зеца зец зец зец зец зец зеца зеца зеца зец зец зеца зеца зец зец зеца зец зец зец зеца зеца зец зец зеца зец зец зец зец зеца зеца зец зец зец зеца зеца зеца зеца зеца зеца зец зец зеца зеца зеца зеца зец зеца зеца зец зец зец зец зец зеца зеца зец зец зец зец зец зеца зец зец зец зец зец зец зец зеца зеца зец зеца зец зец зец зец з


===== CHECKPOINT 036 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


За вашу земљу, у њој су
и грање
посавијали грање.
За вашу душу, за сваког човека,

За мене је, драги,
душа моја пространа.


За вашу душу, за сваког човека,

За мене је, драги,

Стаба кратка и
по свему
душа твоја пространа.

За мене је, драги,
душа моја пространа и
посавна.

За мене је, драги,
душа моја пространа.

За главу, за сваког човека

Тута у цвету
тута ми пада
Када сја,
ремек тужим
Пијмо,
О, ти се,

О, ти се,

тужиш
Пијмо,
Немо, пријатељу
и кад
Земља ничија

не мирише
на чаше и пиво,


ни кад
застане
Немо.

За мога срце, драги,
изуми тужни

Пијмо, пријатељу,
и кад он
изуми тужни
Пијмо, пријатељу.

За њега, драги,
руку твоју сам


на свадби заједно

Пијмо, пријатељу,
а за њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За ким.

За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За другим,
За њим,
За њим,
За њим,
За ким.

За њим,
За њим,
За мном.
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За ким.
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За ким.
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За ким.
За њим,
За њим,
За ким.
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За ким.
За њим,
За њим,
За њим,
За њим,
За ким.
За њим,
За њим,
За њим,
За ким.
За њим,
За њим,


===== CHECKPOINT 036 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


У земљу се враћа и
као дете,
у оно доба

кад нико на земљи
до последњег руна
сахора није ходио,
повезан с младим роñеним
који беше крао
као врабац с сребрном боком.

У земљу се враћа
као дете,
повезан с младим роñеним
који беше крао
као врабац с сребрном боком.

У земљу се враћа
као дете,
као дете,
као дете,
као дете,
повезан с врабцем с сребрном боком.

У земљу се враћа
као дете,
као дете.

У земљу се враћа
као дете,
као дете,
у доба кад нико на земљи
до последњег руна
сахора није ходио,
повезан с младим роñеним
који беше крао
са сребрном боком.

У земљу се враћа
као дете,
повезан с младим роñеним
који беше крао.

У земљу се враћа
као дете,
повезан с младим роñеним
који беше крао
са сребрном боком.

У земљу се враћа
као дете,
у доба кад нико на свету
сузе не беше крао.

У земљу се враћа
као дете,
у доба кад нико на земљи
сузе не беше крао,
повезан с младим роñеним
који беше крао.

Али под радозналости
заплака још подоста
неће се брзо
из свију врела
сребро из њих
изти’ топла
мистичност.

У земљу се враћа
као дете,
повезан с младим роñеним
који беше крао
са сребрном боком.

У земљу се враћа
као дете,
као дете.

У земљу се враћа
као дете,
повезан с младим роñеним
који беше крао
са сребрном боком.

У земљу се враћа
као дете,
у доба кад никог нема
ипак ни мртве хриди.

У земљу се враћа
као дете,
у доба кад нико на свету
сузе не беше крао.

У земљу се враћа
као дете,
у доба кад нико на свету
сузе не беше крао.

У земљу


===== CHECKPOINT 037 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


И овде ће се сва тамна гнезда
сопственити.

И вечно пламење
што у таму баца
злослутница.

И овде ће пламење
творче ноћи замрсити
као живе звезде
и светлост радосну
застати крила
у вечности.

И овде ће пламење
творче ноћи замрсити
као живе звезде
и радост ћу његову радост стрти
у заборав.

И овде ћу ја,
прећи ћу земљи
место где се моја душа чисти
од страсти,

твоја и слаба
нежна блага.

на земљи ћу с болом
пити,
твоја и тужна
нежна блага
гдегод започета
твоја и болна.

таму ћу замрсити.

И тамо лежи мој дом
и моја душа у њему.

О,
једном за чим
једном заñе неко
нежно и благо.


О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.

За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и боли,
јер не умеју да премосте
нежна блага
бића и благо заплакају
његове очи.

И овде лежи моја душа
и моја радост у мени.


чини ми се,
граби
душу да ми боли,

јер не умеју да премосте
нежна блага.

чини ми се,
лепота је у мени суморна
и моја болна
бића на земљи,
и боли,
јер знам,
нисам ја саму себе
оговела на земљи
суграñа свога дома.

И ма шта са мном било:
нежна благаала се
горко и благоти,
јер мене није никада
душа имала.

И чини ми се,
горко и благоти,
и ма шта са мном било:

бићу увек жедна
несталнијиега свога нисам
ти
што сам хтела
бити на земљи
с нечијем благом.

чини ми се,
Граби
да су моја болна
блага
твоја и болна.

чини ми се,
увек се слатко и благо чини;

горко је и благоти,
што за мене


===== CHECKPOINT 037 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’.

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и
лутке неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
лепо и лако волети
кратко за један
дан.

Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
часу сјајну
предрагу ми тајну колико
те волим.

Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну колико
те волим.

У мене се враћа моја невина душа.

И уз све то,
ближи се, ближи


===== CHECKPOINT 037 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не чини ли ти се
да најслаñи снови у сузе
нашим
часовницима
чују сате
и теку?

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
и просипа се
у твоје недражене снове?

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи.

чини ли ти се,
доñи.

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
или се просипа?

Не чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

Не чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
и у свакоме кутку
о којој си сањао
дан у шапт, ноћ

и недеља када
свуда си сањао
да се сан граби:
пљусак миловања
и презања
и просипа:
буја по градским
плочницима голим,
и по градским
плочницима голим,
и оне што меким гласом
одасвуд зорама
грле и лише.

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
у видику гори и лије
и у сузе
теби расте?

Не чини ли ти се,
буја по градским
плочницима голим,
лепота нека
у сузе теку?

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
у сузе теку
претворене многе?

Не чини ли ти се,
буја по градским
плочницима голим,
лепоту нека
у сузе лије.

Не чини ли ти се,
буја по градским
плочницима голим,
лепота нека
у сузе лије
и усви кутци сури одасвуд се слива,
лепота нека
у сузе теку.

чини ли ти се,
лепота нека
у сузе лије,
лепота нека
у сузе лије,
лепота нека
у сузе лије,
буја у најтишим кутцима,
лепота нека
у сузе теку
претвор


===== CHECKPOINT 037 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”Помаља усне рујне у
булкама црвеним.

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко ће који пут у
цвет скривени негде
на коме се сада
крај вода раñа?

Ко ће у путу срести:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко ће у путу срести:
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

Ко ће у путу срести:
заволех га,
мој деда,
ближи се лето.”

Поред пута стабла вита,
образи се, села леже.
Поред пута стабла


===== CHECKPOINT 038 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?

Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два.

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.

лижи се, ближи,лето.

лижи се, ближи.

лижи се,лето.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох.

лижи се, ближи.

лижи се, ближи.

ближи. Као
у предрагу сретох
чије очи
у путу сретох.
Вечно слушах

у путу сретох
чије руке у
зрелим њивама жутим.

Руке су ми роје и
чукундедова срца
и њине чукунунучице.

Сви су ми они рекли да
имају оружје,

да ће их,
у путу сретох.

А скоро увек ми са пута на путу

има људи зелене косе,

и чизме крилате,

и чизме крилате,

и чизме крилате,

и чизме крилате,
и чизме крилате,
и чизме крилате.

А једном заñе у
собу моме
девојака
близина и потказивача
и чела ми,

и они одоше.


Ближи се, ближи,лето.

лижи се, ближи.
Помаља усне,
и стаклене,
реза за спровод
доñи до руна.

лижи се, ближи.

лижи се, ближи.
лижи се, ближи.
Помаља усне,
и крила,
од руна
у путу сретох
чије руке у
булкама црвеним.

лижи се, ближи.

ближи. Као
у предрагу сретох
чије руке у
булкама жутим.

Вечно слушах
у путу сретох


===== CHECKPOINT 038 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не дај се, Тара,
Не чини ли ти се,
Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
ДОðИ К МЕНИ,
ДОðИ, ДОðИ.

Не чини ли ти се,
Не чини ли се,
неко тихо зове:
ДОðИ, ДОðИ.

Не чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

чини ли ти се,
пљусак миловања
о којим се у најтишим часовима
сања да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плоћницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.

Не чини ли се,
у налету јачем неко,
ко дуго је сузе уздржав’о
да сад их лије
и боље му бива?

Не чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
и у ноћ свиће
и у ноћ свиће
и у ноћ свиће
и крај њих свиће
и смрт ће се
чинити.

Не чини ли ти се,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.

Не чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
и у свакоме крај
сања остане.

Не чини ли ти се,
одасвуд рони:
плачем, плачем.

чини ли ти се,
лепота нека
како свиће свуда
у дан свецима
и у час ноћ свецима
и у ноћ свецима
што тек доћи?

Не чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
ако и у час кад
једном од њих настану
и па довека.

Не чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
ако и у час кад
теку одасвуд рони:
буја по градским
плоћницима


===== CHECKPOINT 038 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не мора бити
да ти не
бежи руке
кад ти приñу са
болом.

Не мора бити
да је љубав
или болна
или болна.

Не мора бити
да је душа
или болна.

Не мора бити
да је љубав
или болна.

Не мора бити
да је љубав
или болна.

Не мора бити
да је љубав
или болна.

Не мора бити
да је болна.

И љубав ће младо
наñе за
реком да пише.

За млад
душа нијерећна.

За млад
душа је болна.

За песме
нежност и љубав
ја слутим кад
не мора
да се пише.

За песме
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Пева се
и опет роса
што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама
Што у танким лирским кошуљицама


===== CHECKPOINT 038 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Потребно ми је много
чежње, нежности, нежности;
за сваки кут
Мога срца, ма где да се латим,
нећу га никад више срести.

За сваки кут
Мога срца, ма где да се латим,
једном ћу га срести.

За сваки кут
Мога срца, ма где да се латим,
једном нећу срести ништа.

За сваки кут
Мога срца, ма где да се латим,
ем ја тебе.

За сваки кут
Мога срца, ма где да се латим,
Мога срца, ма где да се латим,
чега се латим.

За сваки кут
Мога срца, ма где да се латим,
нећу га више срести.

За сваки кут
Мога срца, ма где да се латим,
мећу га више срести.

За сваки кут
Мога срца, ма где да се латим,
нећу га више срести.

За сваког кут
Мога срца, ма где да се латим,
нећу га више срести.

За сваки кут
Мога срца, ма где да се латим,
ам чезну.

За сваки кут
Мога срца, ма где да се латим,
Мога срца, ма где да се латим.

Могу га срести само људи, али не свих.

За сваки кут
Мога срца, ма где да се латим,
ам му срце
са својом вечном жуди:
да се увек мами, увек јавља,
са својом бескрајном љубави.

Могу га срести само људи.

Ни срца, ма где да се латим.

За сваког кут
Мога срца, ма где да се латим,
ећу га више срести.

Могу га срести само људи.

Ни срца, ма где да се латим.

Па ни срца, ма где да се латим.


За сваког кут
Мога срца, ма где да се латим,
љубимца увек
са својом горчином.

За сваког кут
Могу га срести само људи.


Могу га срести само људи.

људе.

Могу га срести само људи.

Ако су у
Лепе жене,
са својом горчином,


===== CHECKPOINT 039 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Мој деда,
песник или жена,
и ја,
и ја,

и жена,

и ја,
и ја,
и Бог,
и Бог,
и они,
и Бог,
и Бог,
и људи,
и песникиња,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и жена,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и жена,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и песникиња,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и човек,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и жена,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и жена,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,
и Бог,


===== CHECKPOINT 039 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


За мене су срца
нашим
једно другом
дуг све до склада
њено блиставо лице;


и изнад и испод
срећног неба
срећногледа сенка
небеске звезде
у рукама твојим
кад их с неба

сетиш с неба.

За себе сви се грозничаво брину,

мени је свеједно
да ли су у стању
радости
да ме спасу;

мени је свеједно
да ли су у стању
небеске висине да ме спасу.

ја не господарим
зрачном зеницом своје
среће и свога
срећа;

бар у стању
небеске висине ја нећу
имати срце његово.

ја се за
себична сам ја
ја за
срећа сва
срећа сваоблаци и пси што
понешто на друге
тужно
на друге
тужно
тужно греје.

ја се за
себично греје
тек око мене;

себична сам ја
ја за
себично греје.

ја знам да сам
срећа свих
срећа свих
неба.

Па ипак,
мада ми овде није удесно
среће свега
себично греје,
исто ме боли.

Као светиљка
двоје љубавника
себично греје,
јер знам да сам
срећа свега
тебеске неба
и сутона.

зар ми може жао бити
ако има нека нежна
рука која у
срећа њему нема
тебеску радосну
таму.


ако има нека нежна
рука која у
среће срца
као лептир у очи воли
небеску бесконачност?

ако има нека нежна
рука која у
срећи нежна
срећа у мени има срце
које воли
и мисли са мном,

и мисли са мном
и мисао са мном
и мишљење са мном?

ако има нека нежна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или болна
или


===== CHECKPOINT 039 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да. Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да. Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? О, ја прићи! Нашта то и чему? О, ја рећу! Нашта то и чему? О, ја рећу! Нашта то и чему? Нашта то и чему? Све о чему
тражим помиловање
у ноћи? Нашта то и чему? Нашта то и чему? Нашта то и чему? О, ја рећу! Нашта то и чему? Нашта то и чему? Нашта то и чему? Нашта то и чему? Нашта то и чему? Нашта то и чему? Нашта то и чему? Нашта то и чему? Нашта то и чему? Нашта то и чему? Нашта и чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? ко сам? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? ко сам? шта? шта? чему? чему? шта? чему? чему? чему? чему? шуми? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? ко је рад могао да научи? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? шта? чему? чему? чему? чему? чему? чему? шта? чему? чему? чему? шта? чему? чему? чему? чему? чему? чега? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чиме? чему?акву? чему? чему? чему? чему? чему? чему? чему


===== CHECKPOINT 039 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
Дрвеће је ноћас будно
и мени је жао
да нас чује

неко ко нам је или драг или драг,
да нас чује
чуј шта
друкчије бива?

Не чини ли ти се,
неко ко нам је драг,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

чини ли ти се,
неко тихо зове:
пљусак, патим.

Не чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
пљусак, патим.

чини ли ти се,
неко тихо зове:
плачем, патим.

чини ли ти се,
пљусак, патим.
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
да нас чује
неко ко нам је нам је или драг или драг,
пљусак скупа
и мени је жао да нас чује
па да му због нас
душа због нас
тешко буде

кадгод у свету
сваког часа има негде на
сванућу брегова.

Не чини ли ти се,
пљусак скупа
и мени је жао
да нас чује
плачем, патим.

Не чини ли ти се,
пљусак скупа
и нама је жао
да чује:
да нас чује
неко ко нам је драг,
па да му због нас
тешко буде
кад у свету
сваког часа буде

нечијим меким гласом
умиљатим да нас чује.

чини ли ти се,
пљусак скупа
и мени је жао
да нас чује:
па да нам због нас
тешко буде
па да због нас
тешко буде
кад у свету свуда
сваког часа има негде на
сванућу брегова?

Не чини ли ти се,
пљусак скупа
и мени је жао да због нас
тешко буде
кад у свету свуда
нечијим меким гласом
одемо.

чини ли ти се,
пљусак скупа
и нама је жао да због


===== CHECKPOINT 040 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Потребно је врло просто, без мога знања и без мога старог реда,
да све
пропатим, све
препричавајући.

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
и просипа се ту
пред твоје ноге?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
како ођекује
у зеленило сунца?

Не чини ли ти се,
пљусак миловања
о ком се у најтишим
часовима сања
да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плочницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волшебници, убице, убице.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Не чини ли ти се,
како говоре капи,
у налету јачем неко
неко ко дуго је сузе уздржавао
и тихо одувао из
мрача сутона?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се чуда.

Не чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем по градским
плочницима голим,
и тихо одувају из
мрача сутона?

чини ли ти се,
одасвуд рони:
плачем по градским
плочницима голим,
одасвуд рони:
плачем по градским
плочницима голим.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се чуда.

Не чини ли ти се,
одасвуд рони:
догодиће се чуда, чуда.

чини ли ти се,
одасвуд рони:
шубару збаци на пањеве
и пеñу
пролеће из борове коре?

чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се чуда.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из


===== CHECKPOINT 040 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Као и толике песме,
Бисерна сонета,
сликови на нуле,
брзо се дотичу,
чују се и сад,
као и сад.

Бисерна сонета је заталаса,
мирис залелуја,
сахне с
понета ветром.

је на њу
направила змија
Тражим помиловање
За тридесте кућица његовог кромпира,

За усукано кукуруза
Што у грању гнездо
Свакога нежна

Свакога нежна
Свакога нежна
Свакога нежна
Сваког нежна
Свакога нежна
Сваког нежна
Сваког нежна
Сваког нежна
Сваког круга,
Ниједног нежна
Сваког круга,

Ниједног круга,
Ниједног круга,
Ниједног круга,

Измеñутим,
ноћу лутку

Измеñу грања.

Измеñу грања
Измеñу грања
Свакога нежна
Свакога нежна
Свакога нежна
Свакога нежна
Свакога нежна
Свакога нежна
Сваког круга.

Измеñу грања
Што у грања
има
Свакога нежна
Свакога нежна
Свакога нежна
Свакога нежна
Сваког нежна
Сваког нежна
Сваког круга.

је на њој
као и сад.

У њој су и сад
тражим помиловање
Свакога нежна
Свакога нежна
Сваког круга.

За све су на њој
пружене толике
зраке,
и грања.

Кад је у земљи
месечев комадић леда
Погубљен цвет
Свакога нежна
Свакога нежна
Сваког нежна
Сваког нежна
Сваког нежна
Сваког нежна
Сваког круга.

Сваког су на њој
пружене толике
реке, зечеви, пчеле,
а подмукло грање
Свакога нежна
Сваког нежна
Свакога нежна
Свакогсу на њој
пружене птице.

Сваког часа када се у
нашим сновима и жудима


===== CHECKPOINT 040 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли ти се
да говоре капи.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли ти се
да су говориле капи,
Не чини ли ти се
да говоре капи.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли ти се
да су говориле капи,
Не чини ли ти се
да говоре капи.

Не чини ли ти се
да су говоре капи,
Не чини ли ти се
да говоре капи.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли ти се
да суГовори капи,
Не чини ли ти се
да говоре капи,

да је

Учинило се
да говоре капи.

Не чини ли ти се
да говоре капи,

Не чини ли се
да говоре капи,
Не чини ли се
да говоре капи.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли се
да су говориле капи,

Не чини ли се
да су говориле капи,

Не чини ли се
да је говоре капи,

Не чини ли се
да су говориле капи,
Не чини ли се
да су говоре капи,

Не чини ли се
да говоре капи.

чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли се
да говоре капи,

Не чини ли се
да су говорене капи,
Не чини ли се
да су говорене капи.

чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли ти се
да је говоре капи,
Не чини ли се
да суГовори капи,
Не чини ли се
да су говорене капи,

Не чини ли се
да су говорене капи,
Не чини ли се
да суГовори капи,
Однелиружни
нажно је
да су говорене капи,
Не чини ли се
да говоре капи.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли се
да говоре капи.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
Не чини ли ти се
да су говорене капи,


===== CHECKPOINT 040 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Мојој мисли на тебе
кад су у шуми
твоја и добра,
поспане
и рекне
куда си ишла,

и неком хтела рећи
куда си ходала.

Волела бих да ти
од јада не
моју душу не
болно патиш.

Волела бих да те
тек сада боле срца
што у нежности
болно патиш.

Оних дана кад си
малено волела
белу душу
кад се дубоко волиш,

твоја и слатка
кад се растанете,

ако волиш у срцу
који се једино с болом
може рећи,
ако се волите,

памтићеш те.

Волела бих да ми
белу душу биља
кад неко мре
за љубав, без
речи,
као да је само
познаник био или пријатељ драг,

па да му због
твојих рана душа
бери груди.

оних дана кад су
ти крви пожари
пили,
оних срца кад он је ту
на земљи мазио,

на њему се грлили,

на њега се мазио,

на њега се мазио.

Оних дана кад сам њему
по стотину пута сестра
по стотину пута сестра
спокојно јецала,

на њега се с презрењем поздрављала.

Можда је то и неко
дворче меко
што је испод
мога камења јасна

на земљи испашта
била.

И тужно је што ти не
будеш срести се
крај мога скута.

ећеш када
не верујеш
да је душа
толико слатка
кад се човек на тебе
плашим,

како се тада мазио,

кад те
тек сада волим
кад ти са горчином
кад са горчином
страсно волела

кад са горчином
шутим

од дивљења
тек сада патим.

Оних дана кад сам с тобом
по стотину пута сестра
кад се волите,
кад се волите,
моје речи
у изговорене
у задње реченице без
речи,
кад ти приñуочи и кад се не
склопим,

ни да раскујем
тек сада волим.

Заувек на исте
врлине


===== CHECKPOINT 041 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


И би детињство,
ено као јасика,
на усамљеним стазама

измеñу којима
душа спава,
и сан дечака
у дугом ходу
спава.
И би детињство,
о, тек што би прошло
не зна грм шта суседни грм сања,
што не зна грм шта суседни грм сања.
И би детињство,
полагано као бели грал,
све истим,
светлим чулом;

свега се одрекну,
свега се одрекну.

И би детињство,
што тек штоби пролазило
полагано као царство љубави
и живота као сна,
све истим,
светлим чулом;

свега се одрекну.
И би детињство,
мада не зна грм шта суседни грм сања.

И не би детињство,
полагано као царство љубави
узели себи га.

би детињство,
полагано као царство љубави
оставиле у њега.

би као царство љубави
узело му име,
је било исто
као царство љубави
са исто језгом које му је и сам
као царство сунца,
као царство љубави.

И не би детињство,
око когаНи слутити не може.

Ни умети нешто,
ипак немо као царство љубави
без боје, не могу
ниједним хтела
бити са горким мирисом пелена,
што ће их у недрима
певати кад их зором
измоли.

И не би детињство,
само да није пролазило
полагано као царство љубави.

И не би било много,
велите,
са језгом пуном пелена,
што ће потећи саме
образ стати да се жари;

ни детету име да није
чило своје да се жари.

Бацили сте се каменом у
смех сребрних облака
ићуташе сунцу у
собу давним
собом.

Ућуташе вретена црна док
се њише беле
као стреле у цвету.

И тужно као безброј нежни
зраци болу срца
што се њише
као уморни лептири
које ће младо камење
као лаки покрет
побећи на њише.

Али наједном болно као да се нешто догодило
у високом небу тајни,
заборавих ођек тужни
у ноћи


===== CHECKPOINT 041 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Нигде нема синоћне песме које сам хтела да прећутане,
и само једна кратка.

Не, немој ми прићи!
Нигде нема синоћне песме која је заталаса,
ни после није.

Не, немој ми прићи!

Не, немој ми прићи!
Ко хоће да ме смеје
мој деда, тај ме зове и зове.

Мирису ливаде у ливада и мирису трава!

Ко хоће да ме смеје
мој деда, тај ме зове и зове.

Мирису ливаде и мириси у ливада и мириси у душу моју.

Мирис у душу моје мајке
Мирис у душу мог сина
Мирише у души моје мајке
Мирише у души моје мајке
Мирише у души мога таче
Мирише у души моје мајке
Сан никад не почиње!

Мирис у души моје мајке
Мирише у души моје мајке
Мирише у души моје мајке
Мирише у души моје мајке
Мирише у души моје мајке
Мирише у души моје мајке
Мирише у души моје мајке
И би поново у мени песма,
мирис у души моје мајке
Мирише у души моје мајке
Мирише у души моје мајке
Мирише у души моје мајке
Сан никад не пре краја није ни до песме,
ни после смрти њеног оца.

И би поново у мени песма,
на којој опазим
радост и болну рану као и
болно и златно када
тако у мени туга расте.

Нигде нема синоћне песме
мирис у души моје мајке
Сан никад није до краја отишао.

Нигде нема синоћне ни неке песничке збирке
неке сасвим обичне.

У ми песме враћа сећања
као што се душе
заборављају у сновима
пламена и бола.

је на земљи,
и у мени болу расте туга.

И радости се тихо узнивају
на души моје мајке.

је на земљи,
и у мени жуди болна и жива страст
да туга расте.

Све што се тужно збива
као што се живи у мени,
као да је мени горко
као што се живи у мени,
нестаје и ја као радости
нестаје и сруши се као пролеће
И видим,
у души мојој има бола.

Све што се тужно збива
и што се тужно збива
у срцу мом


===== CHECKPOINT 041 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да. Све,
како је мени бити
мирисно и лако,
и лако.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирисно и лако пада.

По бескрајно нежном, тужном,
насмејаном животу
снег нема краја.
Возимо се. Сања цвеће;
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве круне.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани дан се чини
наставак наше
у детињству игре.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, беже.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани дан се чини
наставак наше
у детињству игре. Не,
друкчије очи не смеју
на њега пасти,
кад их нема.

Може се десити
да неко доживи чудо или да неко свира.

Не, не, не чини се
да ми се због њих плаче.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи


===== CHECKPOINT 041 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


За сваки дан кад
срце ми право да плива,

срце ми је да волим,
а ја да волим.

Куда ћу,
куд ћу,
ја знам.

Заувек на живот волим
и желим да волим.

Одувек ми је оно што мене боли,

И знам, у новом животу
душа је моја болна оаза,

И знам, у новом животу
Заувек на живот волим
и желим да волим.

Заувек на живот волим
и желим да се сва моја туга
и сва моја болна
срца врате,
И знам, у новом животу
ја волим
и желим да се све моје радости
смање,

помоле,
у блага да се узнесем,

И да све своје радости
у блага да раскујем,

И да ми радост да,
Све жеље
у блага да раскујем
И да се узнесем.

заувек ме слатко забавим
Као кад сам на путу дугом
одспео до дедовских винограда.

Сенке смо заједно провели у шетњи,
гледали се,
на клупу
палили,
девојке играли,
на свадби играли.

И од јутрос на танку
ми се чини,
лепота нека како се узнела
у моју близину.

Као да јуче бејах млад,
знам, да је ружа млада
мирисна ружа,
а ја венем.

Некад смо били у шуми маслиновој,
пили,
а ја венем.
Крупнисна ружа у грања скрила
зрикавци нису ми мирисали
по коси,
а ја венем.

И ја венем.
Небо је моје уморно
и зукве грана неко
прогорели пут небом
и зором
нашим плотом.

И увек када у шуми грана
зелени трн,
зрикавци се
грле у зрак,
И зукве ничу
и јецају меко.
Чини ми се да то само у сну боли
и боли
И знам, у новом животу
ја волим
и желим да узнесем радост.
И знам, у новом животу
после мене људи су на мене оставили
зукве пену,
а ја венем.


===== CHECKPOINT 042 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


И не би било толико чудно, да нисмо заједно
истих дана заједно ишли на пучину.

Чини се да је,
по болу што нам је родило душе,
дошло болно пробуñење
наших душа.

Чини се да је
у почетку било горко
што нам је душа некад
слала сећања.

Зрикавци су болни и криви,
а срца им се дозивају лудо,

дивљаштво је њихово.

Чини се да је
дошло тешко, горко,
због свега
што се догодило
нама, али да је било горко.

Ћуте благо оном ком смо те
тек сада ми,
у болу што нас је родило,
онај ко ће,
као и сада, као и увек, с тобом проћи.

О, ко ће у радости
теби као брату
памтити те,
као да је и ти први
драг.

О, ко ће као брату
у болу крајоно,
у радост тиху и белу
застао крајне,
као да је и наш први
наш друг,
у болу што нам је родило душе.

Куда ћеш ти као брату
у болу што те је родило,
теби као брату
у болу што те је родило?

Куда ћеш ти као брату
у болу што те је родило?

је на трн и камен
па да се на тебе тама не свлачи,
Да те не дира море,
Да те не дира срце моје,
Куда ћеш побећи од нас,
Куда ћеш побећи од нас.

Куда ћеш сама
у болу што те је родило?

је на трн и камен
па да се на тебе љуте наше очи,
Да ти са нама
заједно идемо на пучину.

је на трн и камен
па да се на тебе љуте наше очи,
Да нам горки дани што нас више
не зорама.

је на трн и камен
па да се на тебе љуте и горки дани што нам беху
неизбежно оте.

И тужно је сад.
Као да је дошло болно
као да је дошло горко
мисаоно и болно пробуñење
и срце да се горко осуши.


===== CHECKPOINT 042 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


И у тежак дан,
кад душа почиње тихо да се пита,

како је могуће да човек буде створен у какав свет он и да га живи,

како је могуће да има срце као таоца,

какав рад да они, не могу да га чине,

да је њихово заједничко стоглаво лице
пуно крви и ужаса,

и да је њихово заједничко стоглаво лице
пуно крви и ужаса,
и ужаса.

Не могу да познам срце
чије су руке као пене,
ни да знам која.

Никоме нећу рећи
каква се због тебе
песма догаñа
у мени вечито:

патим, патим, патим.

Ја знадем, госпо,
како је могуће да срце
је као срце дубоко у мени,
и да звуке смеха
прескочим из душе.

Ја знам,
мада људи садају у мени ожиљке,
знај да их је срце заболело,

да је оно још онда,
због свега испаштало,
и да ће врло дуго,
кад се каже, врло дуго,
пати.

Ја знам,
ви сте као земља ласте,
памтиће те он,
памтиће те он.

И ко зна,
ви сте као пене,
а као пене ласте незналица.

И ко ће у пролеће,
памтиће те он.

Он ће као пене нестати у магли,
као у сну.

Али нико неће знати,
како је могуће, да срце спава у магли,
да је срце дубоко у њему,
да је душа хладнији па да му не може до краја живота.

И, ко ће у пролеће,
памтиће те као Дрину,
као у Пиве!

И као у Пиве!

О, никоме нећу рећи
памтиће те он.

О, никоме нећу рећи
памтиће те он.

А, никоме нећу рећи
памтиће те он.

Ја више волим да прећутане
одемо она и ја тамо,
где истом светлошћу
сја и зора и ноћ и дан, и ноћ и дан.

Ма шта да се тужно збива
у срцу мом,
чућете у мени,
којим сам ја ноћи
слуш


===== CHECKPOINT 042 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Што се тиче нас,
У грудима ми још
пала рука,

Не будите сасвим страже,
На уснама ми сад
чиниће се да ме грде:
Што се тиче нас,
У грудима ми сад
прозрачно лице
пуно мана.

И кад год ме грде,
Али ме грде.

Сви браће људска
потока гину,
И зечјој стопи;
И зечјој стопи;
И пужјој стопи.
Тек сада,
мада је уморна од плача,
ја видим колико сам на земљи,
и чини ми се, и шта је;

И зечјој стопи.

Тек сада,
после многих срца ћу се
сети да за
боравим у врту;
а у животу ће ме корети људи и,
Ни срца немам вашег да
боравим у врту;

Ни срца немам вашег да
за вашу срећу сате.

А све се догодило
изгубљеном душе

асвим је тужноглуца.

чини ми се,
негде у вама занеми радост што че живота
не закопати у
булке меке.

Тек сада,
мада ми је срце жедно свега
онога чега је било,
Као и увек,
ја видим увек:
трудну ли са мном
ја када сам –
и као жена и као жена,
тамо где се моја туга
сноси са мном.

је на земљи,
ја сам увек –
ја сам увек –
ја увек –
са мном.

И ма шта са мном било:
нећу бити на земљи
смерни непријатељ
сопственицама што беру
нашу тешку и гину.

И ма шта са мном било:
нећу бити на земљи
смерни непријатељ
сопственицама што струше
нашу ливаду.

И ма сунце сијало
ја сам увек -ја сам увек -ја.

И ма шта са мном било:
нећу бити у свету:
ни на небу,
ни на земљи,
с чега нема
наше наде.

Одувек ме слатко злостављала:
ни у земљи,
ни у љубави,
ни на земљи,
ни у раду, ни часка
ме није остављала.

, увек сам -онај који је на земљи,
сетиће


===== CHECKPOINT 042 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не треба се варати:
ни у љубави
ни у раду ни часка
меñу
што оја
је на зенице
и гудало.

Не треба се варати:
ни у раду ни часка
меñу
што оја
онај ко је рекао
да је љубав
ја на зенице
и гудало
одемо она и ја.

треба се варати:
ни у раду ни часка
меñу
што оја
одемо она и ја.

Не треба се варати:
ни у раду ни часка
меñу
што оја
одемо она и ја.

Не мора се варати:
ни у раду ни часка
меñу
што оја
одемо она и ја.

Не смеју се варати они,
који мисле
да је љубав
ја на зенице
и гудало.

Не смеју се варати они,
па и ја.

Не смеју се варати они,
чије је само
одемо она и ја.

Срца људска
има свога срца
на тугу пред грубошћу,
јасивошћу и злом.

Срца људска
су за мном људи.

ају ме ти.

Засивилионе на тебе
неко је рекао,
да је љубав маслачков пухор
који сваки додир
може да стресе.

Ја нисам хтела
да се варам,
ни да се на тебе
бацим.

Срца људска
су за тебе спремна.

За мене су само танки,
слични шушњу грања;

срца људска
су за тебе ко проса,
ти се на њих
бацати стене.

ражим помиловање за тебе у дан кад,
када,
после многих срца
што се разграñују,
што се побраñују,
што се хладнокрвно и безгранично љуби,

и кад, у сну,
у исти мах се и љуби,
и кад, у сну,
у исти мах се и љуби.

ражим помиловање за тебе у сну.
За тебе је љубав маслачков пухор.

За тебе је љубав маслачков пухор.

За тебе није свеједно,
ни за мене није свеједно.


===== CHECKPOINT 043 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не чини ли ти се,
Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
ДОðИ К МЕНИ,
ДОðИ, ДОðИ.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да очекују сви
простори сури:

ПОЖУРИ К МЕНИ,
ПОЖУРИ, ПОЖУРИ.

Не чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

Не чини ли ти се,
пљусак миловања
о којим се у најтишим часовима
сања да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плочницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.

Не чини ли ти се,
у налету јачем
неко ко дуго је сузе уздржав’о
да сад их лије
и боље му бива?

чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека како свиће свуда
свуда о којој
си сањао од постања?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.

последњи,
невидљиви пут,
узела сам те
на своје срце
и загрлила
као што се сан грли.

Пружила сам ти,
у себи,
увек спутаване руке
и невидљиво за друге
спустила их
на твоја рамена.

А ти си с болом слушао
насмејане речи
што сам их као
шарене птице бацала
у гомилу да је забавим.

Били су благословени
сви часови
што смо их заједно провели,

заједнички залогаји;
кроз многе мутне дане
и јесени оно пролеће још сјаји.

Благословен био је
сваки поглед
којим си ме


===== CHECKPOINT 043 EX # 002 K 50 P 0.95 =====

 

И чинило се сваком да ће дуго,
да ће врло дуго трчати испод
свода плава док све
задатке на свету не
посвршава.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану, умрла је
мученичком смрћу чета ñака
у истом дану.

Дечака редови цели узели
су се за руке и са школског
задњег часа на стрељање
пошли мирно, као да смрт
није ништа.

Другова редови цели
истог часа се узнели до
вечног боравишта.

Ливада крај реке сања.
Зрикавци тужно зричу.

Помрлих трава душе
још лебде врх откоса
што се лагано суше.

, ви не знате тужну о
смрти трава причу.
Зрикавци тужно зричу.

Јутрос доñосе неки
дивови као храшће у
домовину трава; и
мртво паде безброј
љупких, шарених, глава;

и безброј нежних тела
зденуше у плашће,
дивови као храшће.

Свега девојка једна
златног, округлог ока
и трепавица бели’ лепрша
на ливади


рањеницима дели мирисне
осмехе чедне, уместо
црвеног сока, – девојка
златног ока.

Сутра опет у зору доћи
ће дивови они, и страшне
сурове виле зденуће у
сена многе мирисне
главе миле.

Лежаће у једном
гробу толики
милиони.
Доћи ће дивови они.

Тужно зрикавци зричу,
чује се до облака;
вечера целог жале
зелен-коњици своје
лепе витезе пале.

лачу над гробовима трава и трава;

вечера целог жале
зелен-коњици своје
лепе витезе пале.

лачу над гробовима
мртвих, драгих јунака,
чује се до облака.

Песник нема рода,
века ни порекла.
Као зрак он је:
био, јест и биће.

Он је богова
добро и откриће.

Он је одувек
као брег и река.

Он је одувек
као брег и река.

порекла је пре њега нико


===== CHECKPOINT 043 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


И тек што ме угледа,
остани ноћас
крај мога скута,
пружи ми руке.

Небо је тамна роса
Куда ћу минути,
Мирно је моје срце

И вечно жедно пролећа,

И вечно жедно свега
чега
ми душа блиста

И вечно жедно заборава.

И неудостојим ли ми неочију душу,

неко тихо зове:
Како је живот кратак и
Ниједној ливади

неко тихо зове:

ДОðИ К МЕНИ, ДОðИ, ДОðИ.

Неко тихо зове:
ДОðИ, ДОðИ.

чује се
како је живот кратак и
није весео.

Неко је тихо зове:
ДОðИ, ДОðИ.

хоће да доживи чудо
.

хоће да доживи чудо
.

хоће да доживи чудо.

Или ће после
бити тужно.

А када
муњевито и златно лето

позастане
И с гуском и с гуском,


и с гуском,
и с другим догаñима
удадисаним земљи,

тешко уверење да ће
застати где су пођеднако тугу и бол
заборавити.

А када
Знати не сме,
је не умети.

Ни у чему не сме
бити среће.

Ни у чему нема
чежње речи.

Ни у чему нема
чежње речи.

Ни у чему нема
чежње речи.

И кад не умемо
бити у стању
остати и кадри.

Тек што је дошло пролеће,
заседело је сунце
и пало у воду.

Од јада теби нисам била.

Ниједној ливади
неко је тужно
ковчег прости;

толику бих хтела
да видим ко је
рупио с благом
и са
високо га пољубио.

Па се питам,
Да ли ће бар
тад крај воде
пасом мирисати
као сита;

Доћи ће дан када
тешко буде
и пољубио срце

Идуног дана.

А када се
дете нешто догодило


===== CHECKPOINT 043 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


За мене је оно што ме слатко тишти,
јер боли мене који се бојим.

Не чини ли ти се,
негде као плима
нечија нежност
или бол жива,

лепота нека оде
оном што за мном
стазом спава.

чини ли ти се,
лепота нека оде
оном што за мном
стазом спава.

Не чини ли ти се
да ништа велико
предрагом не полази
од мене као плима

с нечијег осмеха и ужаса?

чини ли ти се,
лепота нека оде
оном што за мном
стазом спава?

чини ли ти се,
лепота нека оде
ономе што за мном чека
од себе као дете
оддечака који се са мном
увек плакао,

а тако далеко
од себе од рана,

па све до смрти,
безброј неких остао мутних,

због њих остао мутних,
због њих наша душа мутна,
и погубна.

чини ли ти се,
лепота нека оде
ономе што за мном чека
од себе као дете
оддечака чије су речи као
несталну светлост
пружене кроз
самоникле чесме,

зене и мирисе
и кроз читав век
на којима су,
зен сви наши дани,
зене и мириси,
с којима смо измешали радости
и радости
које смо са болом сви ми
с пролећа,
а срца нам се
окретна;

и они зраци што мекоту облака
зене и уморне,
зене и замне,

с којима се сва наша туга
зене,

с којима се све моје туге
мотре
као дрхтавице у нечијем крилу?

лепота нека оде
ономе што за мном чека
одувек пре мене
и после смрти;

и све моје болове
тражим помиловање
за несхваћене
болове чије смо речи
зене на земљи,

а све се моје радости
зене и после смрти.

На крају биће да је
моје зоре
бескрајно дуга
а све до смрти,

и да је час
довољна свака твоја реч.

На крају биће да је
душа нечија ако је за мене
неч


===== CHECKPOINT 044 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


За оним чега нема
душа чија се грана
пне мирише
на срце жедно
па се њих,
тек роñена,
не могу спасити
од мене.

За оним чега нема
душа наша
ја је до
мене допала
сваку нову вест,

и неком свежом
чуду што је
после дала.

За оним чега нема
душа наша
ја је до
мене допала.

За оним чега нема
душа наша
ја је до
мене допала
сваком новом весту.

За оним чега нема

душа наша
ја је до
мене допала.

За оним чега нема
душа наша
ја је до
мене допала.

За оним чега нема
у срцу
јата сувремене,

некада пре
неће доћи

после смрти.

За оним чега нема
душа наша
ја је до
мене допала.

да је љубав маслачков пухор
који сваки наш
дашак сваки наш
дашак у нежности греје.

За оним чега нема
саме наше
ја је до
мене допала.

За оним чега нема
душа наша
ја је до
мене допала.

За оним чега нема
саме наше
ја је до
мене допала.

За оним чега нема

саме наше
ја је до
мене допала.

за оним чега нема
душа наша
ја је до
мене допала.

за оним чега нема
душа наша
ја је до
мене допала.

да је љубав маслачков пухор
који сваки наш
дашак у нежности греје.

За оним чега нема
саме наше
ја је до
мене допала.

За оним чега нема
у срцу нашем
да је љубав маслачков пухор
па се њих,
нећу после смрти
нећу после смрти
нећу после смрти
ти доћи.

За оним чега нема
неће после смрти
ја се истим цветом
купа.

За оним чега нема
саме наше
ја је до
мене допала.

за оним чега нема
саме наше
ја је до
мене допала.

За оним чега нема
с


===== CHECKPOINT 044 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Нашта ћу
чинити оцу
да ми кроз прозор
зенице провидне

доñе
и ближе.

Не, немој ми прићи! Нашта ћу
чинити теби да ми кроз прозор
окоме
у ока потеку?

Не, немој ми прићи! Нашта ћу
чинити теби да ми кроз прозор
зенице провидне
доñе
доñе? Има више дражи ова
слатка стрепња од
неизбјегнуте руке

његове да ми кроз прозор
зенице провидне
доñе? О,
не остављај ме никад саму
после твог повратка.

Не остављај ме никад саму
кад неко свира.

остављај ме никад саму
кад неко свира.

Сву вечер на пустом брегу
шири по дану
кад неко свира.

Сву вечер на пустом брегу
неко стоји сам
на пустом брегу
гледајући
час у воду.

О кад, кад бисмо и ми, драги,
по дану умаñели да се заборавимо
и заволели да се заборавимо
одемо до понора.

О кад, тек те јутро однесе
са руке на руке
свануће птице и
зенице у гнездо.

О, тек те јутро однесе
у недра
свануће птице.

Сву вечер на пустом брегу
неко стоји сам
на перилу
свануће птице.

Душа је моја страна
гомили људи и ствари,
и ћути у мени суморно.

мени је увек
потока жуборила
ваша душа
гомили људи и ствари,
и ћути у мени суморно.

И чини ми се,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.

За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и боли,
суза се пролије
као ружа
црни бодљикави цвет
и чини ми се,

негде као цвет у цвету
нечијем први пут се
нашим пољем
руши.

чини ми се,
негде као јутарашња сен мој
у души нашој
нечија радост
теби је дала
тебе свима,

па и теби.

чини ми се,


===== CHECKPOINT 044 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Допусти,
опусти,
пробудниче!

Не чини ли ти се,
буди
да ми се
горко
удружи?

Не чини ли ти се,
негде као плима
нечија нежност
према теби расте,

неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи,
доñи.

чини ли ти се,
од раздаљине
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем невином мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем невину драж
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем невином мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем невином мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем невином мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем мекоту
нечијем вечеру мекоту
нечијем мекоту


===== CHECKPOINT 044 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не чини ли ти се
да најслаñи снови у сузе теку
претворени многе?
Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
и просипа се ту
пред твоје ноге?

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи, доñи.

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
и просипа се ту
пред твоје ноге?

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
неко тихо зове:
доñи, доñи.

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи, доñи.

Не чини ли ти се да говоре капи,
да ођекују сви простори сури:
пожури к мени,
пожури, пожури.

чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим.

Не чини ли ти се,
пљусак миловања
о ком се у најтишим
часовима сања
да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плочницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
ко дуго је сузе уздржавао,
да сад их лије и боље му бива?

чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
о којој си сањао
од постања?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.

последњи,
невидљиви пут,
узела сам те
на своје срце
и загрлила


===== CHECKPOINT 045 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
лепо


===== CHECKPOINT 045 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


И кад год си
уморно или криво
спокојно
спокојно
спокојно
спокојно
спокојно згреших,

и ма шта друго
моје сузе гораше;

и сад, кад год си
постала свет,
остани ње
крај мога скута,

безброј неких твојих суза.

За благом сад највише
чујем;
за благом сад највише
буду дани;
јер све пролази.

сад се све мења,
граби и луда.

И чини ми се,
све се овде мења,
због нечег се
душа мења,

граби и луда.

И чини ми се,
све је овде сад:
Србија је на ноге
смејала се свему
што бива.

Само овде има нека
часа и мак,
све је овде на мени.

Само овде није овде
туга римована;

ту лежи срце
мојих тужних и тужних дана.

Само је овде
туга римована.

И чини ми се,
све је овде на мени,
све је овде на мени.

И чини ми се,
све је овде на мени,
и све овде на мени.

И чини ми се,
све је овде на мени,
и све овде на мени.

И чини ми се,
све је овде на мени,
и све овде на мени,
и све овде на мени,
и све што се овде збило
као очарано
кривом што се овде збило.

И чини ми се,
све је овде на мени,
и све овде на мени,
и све овде на мени,
и све овде на мени.

И чини ми се,
све је овде на мени,
и све овде на мени,
и све овде на мени,
и све овде на мени,
и све тамо на мени.

И чини ми се,
све је овде на мени,
и све овде на мени,
и све овде на мени.

И чини ми се,
све је овде на мени,
и све овде на мени,
и све овде на мени,
и све овде на мени,
и све овде на мени,
у срцу, чини ми се,
све је овде на мени,
туга римована


===== CHECKPOINT 045 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму,
никад саму, кад
се усана већ дубоко


===== CHECKPOINT 045 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.


===== CHECKPOINT 046 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Као и толике у свету, тако је и овај век росан,
од којих свако сја,
свега могуће два
срећногсу срца својина.

Свеједно је, ма шта
да се тужно збива у свету,
ма шта да се тужно збива у свету.

Свеједно је, ма шта
да се тужно збива у свету,
ја вечно трагамо.

И ма шта
да се тужно збива у свету,
ма шта да се тужно збива у свету,
ма шта да се тужно збива у свету.

Свеједно је, ма шта
да се тужно збива у свету,
ма шта да се тужно збива у свету.

Свеједно је, ма шта
да се тужно збива у свету,
ма шта да се тужно збива у свету.

Свеједно је, ма шта
да се тужно збива у свету,
нашта се тужно збива у свету.

Свеједно је, ма шта
да се тужно збива у свету,
ма шта да се тужно збива у свету.

Свеједно је, ма шта
да се тужно збива у свету,
ма шта да се тужно збива у свету.

Свеједно је, ма шта
да се тужно збива у свету,
ма шта да се тужно збива у свету.

Свеједно је, ма шта да се тужно збива у свету.

Свеједно је, ма шта срести у свету,
ја вечно трагамо.
Свеједно је, ма штада се тужно збива у свету.

Свеједно је, ма шта
да се тужно збива у свету,
ма шта да се тужно збива у свету.

свеједно је, ма шта
да се тужно збива у свету.

Свеједно је, ма шта
да се тужно збива у свету,
ма шта да се тужно збива у свету.

Свеједно је, ма шта
да се тужно збива у свету,
ја вечно трагамо.

Свеједно је, ма шта срести у свету.
Свеједно је, ма шта да се тужно збива у свету.

Свеједно је, ма шта да се тужно збива у свету.
Срећа је кад
те неко тужно
због свега сна бива
тужно
што се људима
горко не чини.

Широка ливада у цвету
спокојним осмехом сја,
неће се море
днако сванути.

Лаг


===== CHECKPOINT 046 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


За мене су, као за побожне
поверенике, човека који мисли мутно,
а за себе не зна.

И као за побожне
априлске дане
Лудогаињо,
не знам добро шта можеш срести у
тамној дубрави.

Срце моје мисли вечито је
болно,
као мириси пролетњи,
и боли ме: јер знам:
како он мрзи и страсно воли;

знам, страсно воли и сања.

Ја знам:
како воли, мисли воли.

воли, мисли празно;
и боли, и радости воли.

И као за побожне
поверенике
биће све љубави
у срцу моме:
и радости њине, и радости моје;

и бићу увек
бићу увек драга

кршу његову,
и бићу увек драга
човеку који мисли мутно.

Или могу рећи и
плашити се:
да ли ће овај дан сванути
ако ми радост доñе,

или ће потећи саме
цене,
и радости моје,
па ћу рећи:
да ли ће овај дан сванути
ако ми радост доñе,
или ћу је због ње патити.

ражим помиловање за несхваћене
који бол гуше у
смеху,
а мирисом пелена

опазим да наñе
нисам га волела.

за сопствене душе тамничаре,
за радости својих троваче,

за оне што гину
и у нечије дворе продре.

јутра ходам адом
измеñу набујалих вода.
Нигде никога, само тајна
замршена грања,
само ја и
самоћа бескрајна,
слатка и очајна.

Нигде зверке, детета, човека,
а мирис сунца наноси те отуд
одакле нећеш доћи никад,
и светлост има сјај
твојих беоњача,
уза ме корача.

кад год ме грана дарне,
чини ми се твоје раме иде
уза ме, од сенке на стази

учини се да ти чекаш,
а знам: да то не може бити
одсад па довека.

Ако нисмо заједно
по априлској газили трави
сачекаћемо заједно
прве мир


===== CHECKPOINT 046 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Као заштитник биља,
Укроћена биљка,
Укроћена биљка,
Опрала сам га у недра,
разне су ми саднице
перунике и нише,

Пчеле га лепрша,
Окрстаре га лепрша,
И када одрасте,

Небо га мами,
Небо га дира,
месец га дира,
Небо га мами,
Небо га дира.

Небо га дира,
Небо га дира,
Небо га дира,
Небо га дира,
Небо га дира,
Небо га дира,
Небо га дира,
месец га дира.

Небо га дира,
И мами мами,
И када прона.

Небо га дира,
И када прона.

Небо га дира,
Небо га дира,
И кад прона.

Небо га дира,
И када прона.

Небо га дира,
И када прона.

Небо га мами,
Укрилато га дира,
И кад прона.

Небо га мами,
И кад прона.

Небо га мами,
Небо га дира,
И кад му приñу дошли зец и
Мир га мами.

И када прона.

Небо га мами,
Укрилато га дира.

И када му приñу они га
прера.

И када прона.
Небо га мами,
И не успе да га стигне.

И не успе да га стигне.

И не успе да га стигнетимо.

Небо га дира.

Ти не верујеш мени,
је ли, драги,
да ће све крај нас изумрети?

када прона.

Небо га мами,
Укрилато га дира.

Укрилато га дира.

Небо га мами,
И не успе да га стигне.

Укрилато га мами,
И не успе да га стигне.

Срце је пусто,
И не успе да га стигне.

И


===== CHECKPOINT 046 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Што се тиче тебе,
кад сам ја тебе
спокојна,
плашљива, тужна.

ти само у гласу
видиш
како се тресе,
и чини се,
неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи, доñи.

Ја сам ти
од речи твојих
душа и око слуха
осетим тешки мирис бола.

Осећам, од тебе се очекује
да све
мора бити све
мора.

Смири напаћену душу, смири,
чувам срце до твог повратка.
Сва патња, ма како дуга била,
тад чиниће ми се да је била кратка.

О, ма како дуга била,
чиниће ми се да је била кратка.

О, ма како дуга била,
чиниће ми се да ми је била кратка.

И на крају биће ми само
неизбежна судбина да ме опет нестане.

Узалуд ће доћи последња
недеља свенулих лета,
бићу ти на звезди
човеку који је на земљи
као дете обграбио
сневце своје,

и на њих седа
сна своја рамена.

Узалуд ће доћи последња
недеља сванућа,
као да је обмана шумом протекла,

и подмукло време
чиниће се да стоји.

Све крај нас:
и они зраци што мекоту облака злате,
и мисао моја суморна,
и лутања твог погледа уморна,
односи собом моје сате.

Кроз радости ћу и ја проћи,
проћи ћу и ја,
проћи ће све што ми се због тебе догодило.

Ма шта да се тужно збива у
нашим сновима,
односи собом моје сате,
и чини ми се,
недеља од смрти биће на мени.

Ма шта да се тужно збива у
нашим сновима,
бићу увек иста.

Све крај нас:
и они зраци што мекоту облака злате,
и мисао моја суморна,
и лутања твог погледа уморна,
односи собом моје сате.

Ноћас ме само поглади
нежно и благо по косама
и кажи реч ми што греје:
да све крај нас некад је ибе,
и да ништа нема
толику моћ
да вечно траје


===== CHECKPOINT 047 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Потребно је много нежности,
и то сваког дана,
и много од милоште речи,

потребно је примирје
и то, што све
те крајне, што све
те крајне, што све пролази.

Потребна су ми добродошлицом
озарена лица многа,
и то сваког трена,
потребан ми је пријатељ
и то, што све пролази.

у ми поклони.
Мене растужују ти крви пожари
што иза себе остављају пепелиште,
те олује што ниште женина
сневања блага.

Душу ми поклони.
Мене растужују ти крви пожари
што иза себе остављају пепелиште.

Душу ми поклони.
Мени је мало тај
трнутак заборава,
то нестрпљиво
крви хтење.

Душу ми, душу поклони,
од искони у мени
спава чежња

ламена за вечним,
за љубави трајањем
и узнесењем.

Ја сам жена и не чезнем
само за врелим
љубавничким бдењем
после којег душа пада;

хтела бих у загрљају да доживим
светле снове и пијанство оног
мутног склада што љубав се
зове.

Хтела бих да се не изгуби
ниједан наш тренутак
да свака наша милошта
се створи у какав живот.

Душу ми поклони.
Причај ми своје снове у тами,
причај ми детињства сећања.
Жели и ти да будеш уза ме до
последњег дана.

Душу ми поклони и задњу јој
честицу сваку и најлакши
дашак сваки њеног бездана.

О дај ми својих суза, ноћних
нејасних мука, причај шта срце
ти најчешће сања.
Дрхти од изненадног звука
мога корака и гласа.

ели и ти у мом загрљају да
и после смрти часа остану ти
на мене сећања.

О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.

За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и голи, јер све пролази.

И чини ми се,
негде људи сад пролазност
имају на уму,

ће доћи ноћас
на наш брег


===== CHECKPOINT 047 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


За вашу борбу животну
ја немам својства.
А срце ми је,
меñутим,

вечно жедно свега
онога чега је сито;
и умрло би
ако би у дану
имало час спокојства.

за срећу људску
нисам ја створена,
јер не умем да живим
само од живљења;
јер знам да не могу
свој животни дуг
само сном измирити.

Па ипак,
мада ми овде није удесно,
живота ја бих задржала круг,
јер боли мене ипак чудесно
што ће ме једном нестати.

Ни срца немам вашег,
суграñани честити,
јер бескрајно волим
некога иза оних
на видику атара.

његов би осмех
једини пошла
преко вода и ватара,
преко урвина и брегова,
одавде на дан и ноћ хода;

па ипак његова
не бих могла бити,
нит ће љубав моја
за њим икад другог
рода до песама имати.

Конца није било
нашем самопоуздању,
мислили смо да нам
богови нису равни,

а све се догодило
људски јадно и нама,
ни ми нисмо
били у стању
остати у непролазног
огња висинама.

да је неко рекао
да ће све крај нас изумрети,
да ће сунце престати да греје:
пре бисмо веровали,
него да ће твој смех негде
без мога да се смеје,
да ћемо живети опет
сваки свој живот
празан и мали.

Не дај се, Тара,
тако ти Бога,
Не дај да те смире
као Дрину,

те испресецају
као уже,
Да ти поцепају
светле рукаве!

Не дај да те попут
Пиве задаве,
Да ти песком заспу
зенице плаве.

дај да те смире
Као воде Дрине,
Да ти грло задаве као у Пиве!

И овде, на ничијој земљи,
Улазиш ми у сан као у дворе
Које си напустио тек јуче.

Улазиш у закључане просторе
Слуха и вида,
И закључане просторе
Слуха и вида,
Провучеш се испод
очних капака
Као месечева зрака,
Провучеш се испод
оч


===== CHECKPOINT 047 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Нашта то и чему? Нашта то и чему? Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се, ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца; из
румене круне, која му у руци држи главу,
рече да ће бити у његовој вечна животу.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох: “Ближи се, ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца; из
рода у роси му бејах срен.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох: “Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће; из
далека само подланице -и путања до ушћа,
докле одрони с грана и с грана и
прелива.
Сања цвеће; у
далеку је на усамљеним стазама
много хладу. Не,
хиљаду пута препун;
и више него путника
кад сретох:
нишу мину плаву и белу.

Возимо се. Сања цвеће; у
души истопи се лед.


===== CHECKPOINT 047 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не треба
заборавити на старе
који без сватова –
излетника
и ноћас
задихати
сваки час
Пијмо по понеком
грабацку.

треба
пећи с потоком,
пити с мирисом и цветом.

О, никада ништа немој зборити кад
од јада не седиш с
на своје огњиште.

Дува септембарски месец у
зелени грање,
док од јада не седиш с
на своје огњиште.

Свакога часа све се мења,
ниједног кута ни листа нема
Да не верујем
да ће
у једном дану
на наш брег
пала зора.

Не треба
склопити с њиме
склопити своје срце
докле потеку.

треба
пити с њиме опело,
а месец
пити кад се зима раñа.

треба
пити с њиме опело,
а месец се муне опио.

О, никада ништа немој зборити кад
од јада не седиш с
на своје огњиште.

Свакога часа све се мења,
сутони се ноћас
на наш брег
и никад више њему
собној зори.

Сваком кад се смире
сваки додир
у срцу понеком спрема се
да доñе у наш брег.

Свакога часа све се мења,
сутони се ноћас
и никад више њему
сачекај лек.

Свакога часа све се мења,
сутони се ноћас
воле уз њу,
а ноћас
у њу будиш.

О, никада више њему
сачекај лек.

је од јада
Асад нека због тебе
и много жедна
и много болнија.

ујутони се ноћас
воле уз њу,
а ноћас
свему што се у
суду крије
неће бити скоро
неће бити мало
неће бити мало
неће бити лако.

ујутони се ноћас
воле уз њу,
а ноћас
с тобом без тебе
и без тебе
и без тебе.

ујутони се ноћас
воле уз њу,
а ноћас
воле уз њу.


===== CHECKPOINT 048 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и м


===== CHECKPOINT 048 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Допусти, мајко,
и сад скупа

За вашу борбу животну
ја немам својства.
А срце ми је,
меñутим,

вечно жедно свега
онога чега је сито;
и умрло би
ако би у дану
имало час спокојства.

за срећу људску
нисам ја створена,
јер не умем да живим
само од живљења;

јер знам да не могу
свој животни дуг
само сном измирити.

Па ипак,
мада ми овде није удесно,
живота ја бих задржала круг,
јер боли мене ипак чудесно
што ће ме једном нестати.

Ни срца немам вашег,
суграñани честити,
јер бескрајно волим
некога иза оних
на видику атара.

његов би осмех
једини пошла
преко вода и ватара,
преко вода и ватара,
преко урвина и брегова,
одавде на дан и ноћ хода;

па ипак његова
не бих могла бити,
нит ће љубав моја
за њим икад другог
рода до песама имати.

Конца није било
нашем самопоуздању,
мислили смо да нам
богови нису равни,

а све се догодило
људски јадно и нама,
ни ми нисмо
били у стању
остати у непролазног
огња висинама.

да је неко рекао
да ће све крај нас изумрети,
да ће сунце престати да греје:

пре бисмо веровали,
него да ће твој смех негде
без мога да се смеје,

да ћемо живети опет
сваки свој живот
празан и мали.

Не дај се, Тара,
тако ти Бога,
Не дај да те смире
као Дрину,

те испресецају
као уже,
Да ти поцепају
светле рукаве!

Не дај да те попут
Пиве задаве,
Да ти песком заспу
зенице плаве.

За таласа се бори
слободу,
За никад украдену
планинску воду.

Не дај да те као звер
Ставе у гвозñа,
Да одсеку твоје витице живе.

дај да те смире
Као воде Дрине,
Да ти грло задаве као у Пиве!

И овде, на ничијој земљи,
Улазиш


===== CHECKPOINT 048 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 048 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Као врачи
кад неко свира,
срце нам не значи
пунити се
сита.

И када неко свира,
брина нам буја.

И кад неко свира,
И никад не можемо
изволети
срце умели.

И кад неко свира,
неко пева.

И ођедном тужно
се чини
да није ни било.

О, ма ко да си,
заборавићемо се.

Све што си зборила
ја ћу им рећи тек кад
не буде ни листа
на којој си
наслушала.

Помисли само
како је неко рекао
да је наше
дело празно.

Или поверуј једног дана
како је неко
као тица ноћас
на пустом
чуду пламу.

Помисли
како је неко
у запећку хтео
да насмеје се
свему што бива.

Заклони, Боже благи,
са собом у свет
сну радосну
као што због нечег каза.

Или помисли, да је неко
заборавићемо се сутра.

Заклони, Боже,
зенице срца твог
у час кад се њих
заборавиш.

Заклони, Боже благи,
увек нежне
који бол гуше у
смеху.

Помисли
како их је срце
узело засуñено.

Заклони, Боже,
који радосну
нежну
нежну главобољу с брда на брдо,
на предео с кога
слушаш радосну
нежну главобољу с брда на брдо,
на предео голи.

Заклони, Боже, срцем својим наше
срце у час кад се пролеће раñа,
кадаcцветања трава крај грана и
кад осетиш
белу своју тугу.

Заклони, Боже,
који радосну
нежну
нежну главобољу с брда на брдо,
на предео голи,
на предео голи.

Заклони, Боже,
који радосну
нежну
нежну главобољу с брда на брдо.

Заклони, Боже, срцем својим наше
срце у час кад се пролеће раñа.

Заклони, Боже, срцем својим наше
срце у час кад се пролеће раñа


===== CHECKPOINT 049 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Ko su rana zenice voli se mrega gani
padne mrena.

Ko boje zenice voli na zenice mu
padne mrena.

Ko živi u sebi napada
ga sve izvana.
Ko ne zna da vredja umire
od zadanih rana.

Ko ne zna da vredja umire
od zadanih rana.

сунце napada
ga sve izvana.
сунце napada
ga sve izvana.

сунце napada
ga sve izvana.
Ко ne zna da vredja umire
od zadanih rana.
Ко ne zna da vredja umire
od zadanih rana.

сунце napada
ga sve izvana.
Ко ne zna da vredja umire
od zadanih rana.

сунце napada
ga sve izvana.
Ко ne zna da vredja umire.
сунце napada
ga sve izvana.
Ко ne zna da vredja umire
od zadanih rana.
Ко ne zna da vredja umire.
сунце напада
ga sve izvana.
Ко не zna da vredja umire.
Ко не зна da vredja umire.

сунце напада
ga sve izvana.
сунце напада
ga sve izvana.
Ко не зна да vredja umire.
Ко не зна да vredja umire.
Ко не зна да vredja umire.
Ко не зна da vredja umire.

сунце napada
ga sve izvana.
Ко не зна да vredja umire.
Ко не зна да vredja umire.

сунце напада
ga sve izvana.
Ко не зна да vredja umire.
Ко не зна да vredja umire.
Ко не зна да vredja umire.
Ко не зна да vredja umire.

сунце напада
ga sve izvana.
Ко не зна да vredja umire.
Ко не зна да vredja umire.
Ко не зна да vredja umire.
Ко не зна да vredja umire.
Ко не зна да vredja umire.

сунце напада
ga sve iz


===== CHECKPOINT 049 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не могу да познам
речи нове,
какве не умеју да споје
и роне.

Кад све има зрно
руске душе,

и срце ко зна шта можеш срести.

Не могу да познам
речи нове,
какве не умеју да споје
и рониоца.

Кад душа почиње тихо да сазрева,

сазрева брзо,
сазрева пре смрти.

И нико не зна откуда он долази.

Па се питам,
да ли ће овај дан сванути
облачним шапатом
снова и крина?

Договори девојка,
прича мати
што шепури
и мрава под
собом рукама обема,

прича она
како једнолик бива,

те се питам,
да ли ће овај дан сванути
са нама?

У зору већ почиње
да пада киша,
и бивају ми само
снова и крина.

Лута нам месец око собе,
и бивају нам само
с пролећа траве и
душе у цвету.

нам не ставља на чело
као вода,
као да је свила,
као да је свила.

У почетку
снег се смањује,
отвара се лагано
пред крај лета.

Слади хладноћом
пламена и пада.

У почетку
поново се смањује,
због
благо растужују грома.

Слади мирис глога
пламена под
небом роñеног бола.

У почетку
људи се чуде

што у пролеће гори,

што у пролеће бива.

О, ко ће крај
тебе мирисати
као с воћки цвет?

Ко ће у земљу
ронити
као с воћки цвет?

Куда ћеш сама
теби суморна
теби суморна
теби суморна
теби суморна?

Снежно и благо по свему
и нас
тужно мучу.

Своје среће и болове
у болу
болима нашим
теби подмукло
тамничаре
који болују у
болима наши.

Знам,
једном на све заборавићу.
Све своје радости
у боловима мојим
теби подмукло
навеју на уснулу
теби тр


===== CHECKPOINT 049 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


За свачије мишљење,
свега могуће што друго;
за свачије мишљење
детињасто И јеретично.

Тражим помиловање за свадбе
учињене без венчања
без благослова архијереја,
ван Студенице и Дечана,

свадбовања оних
који су сунце
узели за сведока,
а за измирну
прогласили мирис биља;

за оне који су без сватова,
као у задужбину
Светога краља,
ушли у дубоку шуму
мирну пуну косова,
зеба, креја.

И над отвореном
књигом живота
што је блистала,
шумела и мирисала,

као изнад јеванñеља,
на питања шуме
узимају ли се
драге воље одговорили,
прво човек па онда жена,

пред свештеником
што други чине,
да ће заједно
сав живот проћи,
његово месечином обасјано
вилинско поље
и његове урвине.

Морам ти лепе вечери неке
зенице топле згледати до дна,
па ти на капке провидне, меке,
лагано као миловање сна
спустити усне.

Морам ти једном у дана јату
од мрског дана учинити драг,
па ти на срце, благо као брату
кад бих да бола отклоним траг,
спустити руку.

Морам, кад једном опазим да ме
с радошћу среташ последњи пут,
уз тиху песму на твоје раме,
тај тако чудно примамљив кут,
спустити главу.

ћеш лепих јутара неких
пружајућ другој зеница дна рећи:
О, где су они меки,
слични милошти лакога сна
пољупци њени?

Тако ћеш често у ноћи јату,
када ти живот не буде драг,
рећи: “О, где је она као брату
да ми са срца збрише бола траг
додиром руке?”

Тако ћеш, после лутања разна
осамљен кад се видиш први пут, рећи:
“О, где је она мазна рамена мога
на осамљен кут да спусти главу?”

О теби нећу говорити људима.
Нећу им рећи да ли си ми само
познаник био или пријатељ драг;

какав је, ни да ли је у
нашим сновима и жудима
дана ових остао траг.


===== CHECKPOINT 049 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


А тамо ка истоку
и дан, ноћ, ноћ
и недеља
и недеља
и недеља

и недеља

и недеља

и недеља

и недеља
и недеља

и недеља

И недеља
и недеља
и недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И недеља
И крај обале живота
И радости
И смрт
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај смрти
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај смрти
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај живота
И крај


===== CHECKPOINT 050 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


А када ноћ, као равнодушна прашина,
падне по свему,
нико неће знати:

да ли су се удавиле у њој,
или су се радосно загрлиле
сенке облака, дрвета,
цвета и човека.

И ја се питам:
прича ли то нама неко
свакога сутона
о нечему што ће
неизбежно доћи?

Свака твоја реч,
у мени је до песме порасла
свака твоја реч.

твој додир,
у мени је до загрљаја порастао
сваки твој додир.

Наш случајни сусрет,
у мени је до живота порастао
наш случајни сусрет.

Све што ми се због тебе догодило
као очарано живи у мени,
и чини се, неће проћи
све што ми се због тебе догодило.

И волела бих
да тек сада волим
први пут.

ела бих
да не верујем
да ће ме срце
за тобом проћи
када будеш
једном отишао.

Говори тихо.
Дрвеће је ноћас будно,
и мени је жао да чује:
како је живот кратак и
није весео.

Говори тихо.
Птице ноћас близу нас певају,
и мени је жао да чују:
како у гласу
нечијем има суза.

Говори тихо.
Небо је ноћас
бескрајно танко,


и мени је жао
да нас чује Бог,
па да му због нас
тешко буде


Путовали смо скоро
половину дана.

шли смо зането
немирним стазама
и спокојним путевима,
све истим и истим;

али смо увек заборављали
да има заседа и крајева,
и са белом душом изнова
смо почињали.

О, ко би нам опет
у душу знао засадити крин,
па да на почетку
не помислимо са горчином:

како негде чека крај;
па да на крају
не помислимо са горком
мирноћом: како увек
има нових путева,
на којима се стари
заборављају.

мислим шта ли ће доћи
после ове буре.
Да ли ћу, као тица своја
крила после лета,
уморно склопити своје срце,
а као камен себи о грло
обесити живот.

Или


===== CHECKPOINT 050 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Допусти,
одасвуд за тебе
и за мене,
и за тебе,
и за мене,
и чини ми се,
неће бити
нигде у свету
сад за тебе
човека који
је обузет
собом и злом.

Кад помислим да ће дуго,
све до смрти,
све крај нас изумрети,

сети се,
одасвуд за тебе
човека који
је обузет полетарцем и злом.

Кад помислим да ће као комета
неће доћи сам,

одасвуд за тебе,
до смрти,
свакога часа
како ћеш бити
неман и гугутка
неразговетна и чудна.

Грачанице, кад бар
не би била од камена,
кад би се могла
на небеса вазнети,

на тебе сама,
кад ти приñем,
теби сама,
кад ме се такне,
кад не бих крала,
кад би ми срце разнело
и кад бих могла
као ти на небу
бити жена,

воћка, мајка, мајка.

О, како вечерас,
о, како бих радо
волела и умела бити,
воћка, мајка, мајка,
кад ме не би умрло
кад ја не бих могла пружити
руку оном ком
лака сутон, вео скида
руку оном ком
лака сутоном.

И чини ми се,
негде као у сну
неко је рекао:
И мени је жао бити жена,
па да ме се таче,
кад нам срце изгриза
и да се смејем.

Куда ћеш сама
у свет сама
ти по себи,
какви ће те звати,
какви ће те звати,
пробудиће те груди
којима ћеш их око тебе
рећи.

ражим помиловање за себра што ниче
и умире као трава у заборав из заборава,
за тридесте кућица његовог кромпира,

за усукано кукуруза
стабаоце, за дим над кровом,
за оно где је, следећи оце,
погрешио делом и словом.

За себра увек верна животу,
за себра који сунце воли.
Ако живот изда и сева,
и гуштери, сунца уж


===== CHECKPOINT 050 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 050 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се,
ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
лепо и лако волети
кратко за један


===== CHECKPOINT 051 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


А ти, од страха
да ми не приñем,
доñе ми,
доñе, доñи.

А ја спустих главу
на уздрхтале длане
гледајући у себе
болно, као у дворе
кроñе беле;

и када се растанете,
од раздаљине,
од раздаљине,
од срца оставите
сваки њеног бездана.

О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.

За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и голи, јер све пролази.

чини ми се,
негде људи сад пролазност
имају на уму,

па ће доћи ноћас
на наш брег
да спокојно
свега се одрекну.

Вечно нихају
јасике на друму
душу немирну.

Ћуте благо плавети
неба и теку.

ас ме само поглади
нежно и благо по косама
и кажи реч ми што греје.

Срце је моје пусто,
душу ми мори осама,
и боли,
јер празно све је.

чини ми се,
негде у близини
роñе беле
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене
и зелене.

Облак у сутон
изнад шуме слета
и врх ливада броди.

И чини ми се,
недалеко негде од туга
тешких људи болују,

ће доћи ноћас
на наш брег
да радосно сви
поумиру.

Грлице тихе
брдом нашим столују
и јецају меко.
Путеви бели
у небеса увиру.

Коме да се тужим
што се разграñују
неба порте,
што је обијена
месечева шкриња,

што се дуга
појављује гола,
без иједнога
од седам велова,
што љубав бива
без снова и бола;

е на свету


===== CHECKPOINT 051 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


И мени је доста
за срце врели маков цвет,
за око блистав тица лет,
за душу с гране песмица проста,
јер закратко овде боравимо
и једном ћемо да се заборавимо:

румени маков цвет,
и сребрни тица лет
и песмица са гране
и сви због којих
ми тужно бива.

О, сви ми
што случајно заједно
гледамо неба лепоту.

И знам, у новом животу
заборавићемо овај земље крај
и нећемо никада поново у
сунца гледати сјај.

Свеједно ми је, ма шта
да си ми испружио руке,
ма шта
да си ми испружио руке.

Причај ми своје снове у тами,
причај ми детињства сећања.

И по сто ноћи
и све у тами
причај ми детињства сећања.

причај ми детињства сећања.

о, и по сто ноћи
и све у руменом маковлику,

памтићеш и ти мене
ако има негде у мислима ми остала.

И као да све на свету се догодило:
у болу и у несвест,
на путу за смрт,
на путу смрти.

Свеједно ми је, ма шта
да си ми испружио руке,
ма шта
да си ми их обдарио у болу,
на путу смрти као да ништа немој знати.

Свеједно ми је, ма шта
да си ми испружио руке,
ма шта
да си ми их обдарио у болу,
на путу смрти као да ништа
нећу.

Причај ми детињства сећања.
О, сви ми
што случајно заједно
гледамо неба лепоту.

И једном, пре смрти
неће ми се учинити
да све има румени маков цвет,
јер проћи ћу ја,
ма шта
да си ми испружио руке.

Свеједно ми је, ма шта
да си ми испружио руке,
ма шта
да си ми их обдарио у болу.

Причај ми детињства сећања.
Причај ми детињства сећања.
Мене растужују ти крви пожари
што иза себе остављају пепелиште,
те олује што ниште женина
сневања блага.

ми не може бити
одсад све жалије,

јер све пролази


===== CHECKPOINT 051 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Где су пођеднако топле неке далеке земље,
томе је или
кад су топле неке непознате,
сите и пријатељска,
и свака има неколико
далека.

И у тежак дан мени се чине дубоке и меке,
и све је
много лепше донде;

и све је више и више
неко је отишао, све је више
неко је отишао.

Само неколико дана после смеје се
плаво и благо плав.

је на трн и каменита
ливада морска дно морско.

О, сви ми
што случајно заједно
гледамо неба лепоту.

Ближи се, ближи,лето,лето.

лижи се, ближи,лето.

Помаља усне рујне у
булкама црвеним.

Зрикавци су ми ступила на чело
кад ме угледа;

Мирису ливаде бујне и
пуне глогове ливада.

Мирис слеће са ливада
и зориних срма.

И зар ми може жао бити
ако има земље,
ако има негде или где су ми род и
довољна бих била,
да ми је она,
као тица после кише,

по њој се и родим.

И у тежак дан мени се чини:
ако има неког далеког
од кога моја душа
зависи и ко са
висина светле дрхтаје
у њу спушта,

као што се два крила
нећу после тебе
Однети ме.

везе ме с
онима тица и
змија са руком која ме боли,

и човек са
висина светле дрхтаје
своде ми први пут.

везе ме с
онима тица и
змија са руком која ме боли.

везе ме с
онима тица и
као што се сан грли.

И кад год ме грана дарне,
жир се грли,
као што се сан грли,

и маше са нама.

И кад нам звезде у сну јадају,
светли и драги,
као што се сан грли,
као што се сан грли,
Као да и ми се
пред раздање
срца њише.

, у мојим рукама жутим,
зрикавци ми бивају гости.

Н


===== CHECKPOINT 051 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


деñуñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñамñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñамñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñимñим


===== CHECKPOINT 052 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Ако вам је који пут на дан
поклонио кључе
и осмех развејао

руке,
а ти се опио
суза,
а ти седиш крај мене
без поздрава,
а ја спустих
руку на земљу,

нико од људи њиме топле звуке
суза не сме
пружајућ другој зеница да кане.

О, никоме нећу рећи
да ли се радосна
или болећа песма
догаñа у мени.

Ја више волим да прећутане
одемо она и ја тамо
где истом светлошћу
сја и зора и ноћ и дан;

амо где су пођеднако топле
и срећа и бол жива;
тамо где је од истог вечног ткива
и човек и његов сан.

Ма живела хиљаду година,
бићу после смрти иста са
нероñенима.

Ма била најсрећнија,
бићу после смрти иста са оним
ко је увек плакао.

Ма била клеветана,
бићу после смрти иста са
онима које су хвалили.

остала у сећању свих људи,
нећу после смрти знати да ме
се сећају.

Ма поседовала сва знања,
знаћу после смрти мање
од земље грумена.

Ма имала срце топлије од анñела,
бићу после смрти равнодушнија од
самог камења.

Ма се светлости ваздан радовала,
нећу после смрти моћи изићи из
помрчине.

како свесна себе бивала,
нећу после смрти знати да
сам постојала.

Зелени пожари трава
букте около мене,
а ја венем.

Сунцу у очи право гледају
јагорчевине зене,
а ја венем.

Небо је млада башта
пуна глогове пене,
а ја венем.

тица у грању гнездо
све јутро кљуном дене,
а ја венем.

Руке су девојака
перунике неразвијене,
а ја венем.

Свакога се тренутка
понешто у живот прене,
а ја венем.

Осећам, полудећу пролећа
овога због
неке далеке лепоте.

ејем се,
а све ми је
као да суза
нека огромна
у мени сија,


===== CHECKPOINT 052 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Као и другима, и онима који у радости
болују,
он је једини разумео
како једнолик бива и како једнолик бива,

сваки дан када
сваки дан је
час где се
душа раñа и срце
суши,

душа се пролије и просипа,
и свако око је оно
душа што га
душа може да воли.

Ако је љубав маслачков пухор
који сваки додир
може да стресе,

неко ко немоñе
може да опрости,

ако ми заведе туñину
и задњу јој
могну да наñе
уñе и да је наñе
неспеñу.

Ја сам жена и не чезнем за врелим
љубавничким бдењем
после којег душа пада.

знам, док се љубави љуби,
а преда мном иде суморан дан,
уза ме чека,
а за оним чега нема
душа се сломила и
болела.

знам, док се љуба у срцу
суши,
или од себе само,
с речима које је
мој крик,
а које је само
узлета испод срца,

или од срца
које се пролије,

или од срца
што се стегло,
или од суза тешких,
или од милоште изговорених,

и да је човек увек
јастреб, и његов глас,

и оног који је пао.

Ја сам жена и не чезнем
да ме се таче,
јер боли ме пред тобом
ако има у мени горку и горку,
и човек који ме волео буде,
а није волео ни себе саму,

па иза себе остављају пепелиште.

Ја сам жена и не чезнем за врелим
љубавничким бдењем,
ма како далеко била,
можда зато
што ме се таче и тиче,
можда боли
што ће у моје не банути радости
бити ми драг,

а не могу бити њему
кад он ме воли.

Али у души нашој има непровидне
и зелене помрчине прашума и бетона,
и гложе,
и плача,
и плача,
и грања,
и сенке бреста,
и гложе,
и све се
зове, и


===== CHECKPOINT 052 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Нашта то и чему?

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци се више пута
љубављу сретају,

с радошћу се грлишће.

лижи се, ближи,лето.
Помаља златну косу у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох.

Ближи се, ближи,лето. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и
као да ме ти не познајеш.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
лепо и лако волети
кратко за један
дан.

Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну колико
те волим.

, не остављај ме никад саму
кад неко свира. Учиниће ми се
негде у шуми поново све
моје сузе теку кроз
самоникле неке чесме.

Учиниће ми се црн лептир један
по тешкој води крилом шара што
некад неко рећи ми не сме.

Учиниће ми се негде кроз таму
неко пева и горким цветом у
непреболну рану срца дира. О,
не остављај ме никад саму,
ник


===== CHECKPOINT 052 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим. Не,
ближи се,
ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже


===== CHECKPOINT 053 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Допусти, мајко,
још сунце
кад ти приñем с
његово за срце,

кад ти приñем с
мога срца
да се видиш први пут.

Он је отишао,
из тајне у осмех
облака му се увек допадала.

И од тог додира доñе до споја
наше душе
само с мојим исто
маñутим с
мог срца
да ми задрхте руке.

Али,
кад се сретнемо,
кад се сретнемо,
кад се сретнемо,
кад се сретнемо,
кад сретнемо,
кад се сретнемо,
кад се сва моја срца
кад сретнемо,
кад заједно се дражи,
кад заједно ћемо дражи,

и кад се сретнемо.

Али,
кад се сретнемо,
зар и ти може
да се дражи,
кад се дражи,
кад приñимо с
мога срца
да се сретнемо.

кад се сретнемо,
кад се сретнемо,
једно другом сјати,

кад се сренемо,

кад се дражи,
кад заједно ћемо дражи,

кад се сренемо,
кад се сренемо,
кад се заједно заборавимо.

Али,
кад се сретнемо,
зар и ти може
да се дражи,
кад се сренемо,
кад се сренемо,
кад се заједно заборавимо.

Ја више волим да прећутане
одемо она и ја тамо
где истом светлошћу
сја и зора и ноћ и дан;

амо где су пођеднако топле
и срећа и бол жива;
тамо где је од истог вечног ткива
и човек и његов сан.

тамо где је од истог вечног ткива
и човек и његов сан.

Одемо она и ја тамо,
где се сренемо,
где се сренемо,
тамо где је од истог вечног ткива
и човек и његов сан.

Одемо она и ја тамо,
где се сренемо,
где се сренемо,
сетимо се сренемо,
кад се сренемо,
кад се сренемо,
кад заједно заволимо.

Одемо она и ја тамо,
где се сренемо,
где се сренемо,


===== CHECKPOINT 053 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 053 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не чини ли ти се
да најслаñи снови у сузе теку
претворени многе?

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
и просипа се ту
пред твоје ноге?

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи, доñи.

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи, доñи.

Не чини ли ти се да говоре капи,
да ођекују сви простори сури:
пожури к мени,
пожури, пожури.

чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

Не чини ли ти се,
пљусак миловања
о ком се у најтишим
часовима сања
да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плочницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
ко дуго је сузе уздржавао,
да сад их лије и боље му бива?

Не чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
свуда о којој
си сањао од постања?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.

последњи,
невидљиви пут,
узела сам те

на своје срце
и загрлила
као што се сан грли.

Пружила сам ти,
у себи,
увек спутаване руке
и невидљиво за друге
спустила их
на твоја рамена.

А ти си с болом слушао
насмејане речи
што сам их као
шарене птице бац


===== CHECKPOINT 053 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


За сопствене речи,
За друге ствари,
За мене је
детињасто
и равно до споја
и од
твојих капака.

А ти, од
мојих капака,

За мене је вода

сада само вода
сада само вода
сада вечно танка,

не памтим каква је
а била;

Не морамо умрети да се растанемо.

Време као земља
сада је вода
твојих капака,
мојих капака,
јер све је мени
моје вечно доба.

Већ после тисућу,
или сто,
или педесет ноћи
Лагано путањом идемо,

ходимо, идемо.

крцата невесела,
а од
неке мутне што се
даве,

вајкаћемо се,
пунемо,
разговораћемо се,
а никада нећемо оздравити.

Мимо дивљења
сву вечер нећемо никада у
ини живота знати
једно о другом;

сву вечер никада нећемо знати
једно о другом;

сну смо увек
заволели и сваки топли израз
и сваки топли израз
и топли израз
и човек млад,
а није весео
пролећутити се.

Мимо дивљења
сву вечер нећемо никада више заједно
тамо заједно
;
са паском
смо заједно
гледали небо и сунце.

Па ће болови и радости знате,
мисао таква суморна
и поглед ока твог
уморна однети моје последње сате.

А ти, од
своје речи,
у срцу мом
сву вечер смо измешали
и све се моја
прелива на горе,
где погнуте ствари
срце се кваре,
где симплони и ограñују,
твоје снове тлаче,

пролеће и радости никад нећемо оздравити.

Знам, док се љубимо,
мој деда и ја,
мој деда и ја,
мој деда и ја,
мој деда и ја,
мој деда и ја,
мој деда и ја,
мој деда и ја,
мој деда и ја,
мој деда и ја,
мој деда и ја,
мама и тати.

, стр. 89.
Д


===== CHECKPOINT 054 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


За вашу борбу животну
ја немам својства,
јер немам својства.
А срце ми је,
меñутим,

вечно жедно свега
онога чега је сито;

и умрло би
ако би у дану
имало час спокојства.

за срећу људску
нисам ја створена,
јер не умем да живим
само од живљења;

јер ни за шта чега има
немам дивљења;
јер знам да не могу
свој животни дуг
само сном измирити.

Па ипак,
мада ми овде није удесно,
живота ја бих задржала круг,
јер боли мене ипак чудесно
што ће ме једном нестати.

Ни срца немам вашег,
суграñани честити,
јер бескрајно волим
некога иза оних
на видику атара.

његов би осмех
једини пошла
преко вода и ватара,
преко урвина и брегова,
одавде на дан и ноћ хода;

па ипак његова
не бих могла бити,
нит ће љубав моја
за њим икад другог
рода до песама имати.

Конца није било
нашем самопоуздању,
мислили смо да нам
богови нису равни,

а све се догодило
људски јадно и нама,
ни ми нисмо
били у стању
остати у непролазног
огња висинама.

да је неко рекао
да ће све крај нас изумрети,
да ће сунце престати да греје:

пре бисмо веровали,
него да ће твој смех негде
без мога да се смеје,

да ћемо живети опет
сваки свој живот
празан и мали.

Не дај се, Тара,
тако ти Бога,
Не дај да те смире
као Дрину,

те испресецају
као уже,
Да ти поцепају
светле рукаве!

Не дај да те попут
Пиве задаве,
Да ти песком заспу
зенице плаве.

За таласа се бори
слободу,
За никад украдену
планинску воду.

Не дај да те као звер
Ставе у гвозñа,
Да одсеку твоје витице живе.

дај да те смире
Као воде Дрине,
Да ти грло задаве као у Пиве!

И овде, на ничијој земљи,
Улазиш ми


===== CHECKPOINT 054 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се


===== CHECKPOINT 054 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.


===== CHECKPOINT 054 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Све у мени сија и о мени се само ја снивала.

Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,


===== CHECKPOINT 055 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се


===== CHECKPOINT 055 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 055 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не морамо умрети,
Не мора нас земља прогутати,
Не мора нас земља засути.

Не мора нас земља засути.

Не мора нас земља засути.

Не мора нас земља засути.

Не мора нас земља засути.
Не мора нас земља засути.

Не мора нас земља засути.
Не мора нас земља засути.
Засипају нас усеви времена,
бестелесна тежина њина.

Већ после тисућу,
не мора нас земља засути.

Већ после тисућу,
не мора нас земља засути.

Засипају нас усеви времена,
бестелесна тежина њина.

Већ после тисућу,
не мора нас земља засути.

Већ после тисућу,
не мора нас земља засути.

Не мора нас земља засути.
Засипају нас усеви времена,
бестелесна тежина њина.

Већ после тисућу,
не мора нас земља засути.

Већ после тисућу,
не мора нас земља засути.

Већ после тисућу, не мора нас земља засути.

Засипају нас усеви времена,
бестелесна тежина њина.

Већ после тисућу, не мора нас земља засути.

Већ после тисућу, не мора нас земља засути.

Засипају нас усеви времена,
сутони наши,
сутони наши,
сутони наши,
сутони наши,
сутони наши.

Већ после тисућу, не мора нас земља засути.

Већ после тисућу, нема нас трка.

ује нас земља у пролеће,
сеñу пролећа, пролеће,
или у пролеће заборав.

Не мора нас земља засути.
Засипају нас усеви времена,
сутони наши,
сутони наши,
сутони наши.

Већ после тисућу,
сутони наши,
сутони наши,
сутони наши,
сутони наши,
сутони наши,
сутони наши,
сутони наши,
сутони наши,
сутони наши,
сутони наши.

Већ после тисућу


===== CHECKPOINT 055 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не чини ли ти се
да најслаñи снови у сузе теку
претворени многе?

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
и просипа се ту
пред твоје ноге?

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи, доñи.

Не чини ли ти се да говоре капи,
да ођекују сви простори сури:
пожури к мени,
пожури, пожури.

чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

Не чини ли ти се,
пљусак миловања
о ком се у најтишим
часовима сања
да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плочницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
ко дуго је сузе уздржавао,
да сад их лије и боље му бива?

чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
о којој си сањао
од постања?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.

последњи,
невидљиви пут,
узела сам те
на своје срце
и загрлила
као што се сан грли.

Пружила сам ти,
у себи,
увек спутаване руке
и невидљиво за друге
спустила их
на твоја рамена.

А ти си с болом слушао
насмејане речи
што сам их као
шарене птице бацала
у гомилу да је забавим.

Били су благословени
сви часови
што смо их заједно провели,


===== CHECKPOINT 056 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


За мене је вода увек топла,
и увек ћу је
вихорити.

И поñем улицом,

по леñима по
грмочима и
сунцокретима у
непреболну рану.

О, кад бисмо и
празан и мали
кров и сунце,
били у прозору,
била змија,

или гром,
а њу увек
оставићу измеñу мене.

Одувек сам веровала,
да увек има заседа и крајева,
и да је једино довољно лепо
за мене,

и да ће овај дан сванути
заром и ватром,

и да ће сва кућа
у сузу
ти и смеху када
буду бурама
када настану.

Одувек ми се допадало,
због њих волим да се борим,
и да на све заборавнем.

И поñем улицом,
зовем га можда погледом
на умрлу им кћер.

јутра ходам адом
измеñу набујалих вода.

Нигде никога, само тајна
замршена грања,

само ја и
самоћа бескрајна,
слатка и очајна.

Нигде зверке, детета, човека,
а мирис сунца наноси те отуд
одакле нећеш доћи никад,

и светлост има сјај
твојих беоњача,
уза ме корача.

кад год ме грана дарне,
чини ми се твоје раме иде
уза ме, од сенке на стази

учини се да ти чекаш,
а знам да то не може бити
одсад па довека.

Ја волим више зиме чистоту
мирну од болеснога дана
пролећњега,
и знам да ти не може бити
одсад па довека.

ећемо заједно свечане дане
кад душа почиње тихо да сазрева,
и бивају пуне плода њене гране,
и о вечности већ крадом снева.

Смејаћемо се заједно у вечерње часе
кад се човек смеје тише и реñе.
Волећемо се кад почињу да се живота
овог сагледају меñе,

кад љубавници постају
једно другом пријатељи
благи и браћа.

Растаћемо се само
пред путањом дугом,
са које не може да се пише,
ни


===== CHECKPOINT 056 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не чини ли ти се
да најслаñи снови у сузе теку
претворени многе?

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
и просипа се ту
пред твоје ноге?

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи, доñи.

Не чини ли ти се да говоре капи,
да ођекују сви простори сури:
пожури к мени,
пожури, пожури.

чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

Не чини ли ти се,
пљусак миловања
о ком се у најтишим
часовима сања
да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плочницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
ко дуго је сузе уздржав’о
да сад их лије
и боље му бива?

чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
о којој си сањао
од постања?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.

последњи,
невидљиви пут,
узела сам те
на своје срце
и загрлила
као што се сан грли.

Пружила сам ти,
у себи,
увек спутаване руке
и невидљиво за друге
спустила их
на твоја рамена.

А ти си с болом слушао
насмејане речи
што сам их као
шарене птице бацала
у гомилу да је забавим.

Били су благословени
сви часови
што смо их заједно провели


===== CHECKPOINT 056 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 056 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и


===== CHECKPOINT 057 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не чини ли ти се
да најслаñи снови у сузе теку
претворени многе?

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
и просипа се ту
пред твоје ноге?

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи, доñи.

Не чини ли ти се да говоре капи,
да ођекују сви простори сури:
пожури к мени,
пожури, пожури.

чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

Не чини ли ти се,
пљусак миловања
о ком се у најтишим
часовима сања
да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плочницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
ко дуго је сузе уздржав’о
да сад их лије
и боље му бива?

чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
свуда о којој
си сањао од постања?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.

последњи,
невидљиви пут,
узела сам те
на своје срце
и загрлила
као што се сан грли.

Пружила сам ти,
у себи,
увек спутаване руке
и невидљиво за друге
спустила их
на твоја рамена.

А ти си с болом слушао
насмејане речи
што сам их као
шарене птице бацала
у гомилу да је забавим.

Били су благословени
сви часови
што смо их


===== CHECKPOINT 057 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


И чинило се сваком да ће дуго,
да ће врло дуго трчати испод
свода плава док све
задатке на свету не
посвршава.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану, умрла је
мученичком смрћу чета ñака
у истом дану.

Дечака редови цели узели
су се за руке и са школског
задњег часа на стрељање
пошли мирно, као да смрт
није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели до
вечног боравишта.

Ливада крај реке сања.
Зрикавци тужно зричу.
Помрлих трава душе
још лебде врх откоса
што се лагано суше.

, ви не знате тужну о
смрти трава причу.
Зрикавци тужно зричу.

Јутрос доñе до облака и
понад њива; и
мртво паде безброј
љупких, шарених, глава;

и безброј нежних тела
зденуше у плашће,
дивоте миле.

Свега девојка једна
златног, округлог ока
и трепавица бели’ лепрша
на ливади

рањеницима дели мирисне
осмехе чедне, уместо
црвеног сока, – девојка
златног ока.

Сутра опет у зору доћи
ће дивови они, и страшне
сурове виле зденуће у
сена многе мирисне
главе миле.

Лежаће у једном
гробу толики
милиони.
Доћи ће дивови они.
Тужно зрикавци зричу,
чује се до облака;
вечера целог жале
зелен-коњици своје
лепе витезе пале.

лачу над гробовима
мртвих, драгих јунака,
чује се до облака.

Песник нема рода,
века ни порекла.
Као зрак он је:
био, јест и биће.

Он је богова
добро и откриће.
Он је одувек
као брег и река.

Песник нема рода,
порекла ни века.
Млад је и кад
му стотину је лета,
А стар и када
му тек је двадесета.

есник је као зрак,
брег и река.
Он је миљеник
богова самоће


===== CHECKPOINT 057 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


У мојим рукама,
и кад идем,
од раздаљине,
од јутра до мрака,

од мрава до мрака,

од јутра до мрака;

од јада до мрака;

од погледа до мрака;

од милоште до зоре;

од јутра до мрака.

од милоште до мрака.

од милоште до зору;

од погледа до мрака;
од мрава до мрака.

од милоште до јутра;

од јада до мрака.

од милоште до зоре.

од милоште до мрака.

од јутра до мрака.

од погледа до мрака.

од мрака.
до мрака.
од погледа до мрака.

до мрака.

од поноћи.
до мрака.
од јутра. идем.

од мрака.
до мрака.

од погледа у мени.

до мрака. од погледа у мени.

од погледа у мени.

од погледа у мене.

од милоште до мрака.

од мрака.
од мрака.
до мрака.
од мога сна.

од мога сна.

од мога сна.

. од мога сна.


од смрти.

. од туге.

до мрака. од мога сна.

. од циља.

. од јутра.

. од погледа у мени.

од погледа у мени.
од погледа у мени.
од сна.
. од погледа у мене.
од погледа у мени.
од милоште до чела.

од циља.
. од циља.

. од циља.

. од циља.
. од циља.
. од циља.

. од циља.
. од циља.
циља. идем.

од себе.
. од циља.
. од циља.
. од циља.
. од циља.
. од циља.
. од циља.
циља.од циља. циља.
. од циља.
. од циља.
циља. циља. циља.
циља. од циља. циља.од циља. циља.од циља. циља. циља. од циља.
циља. од циља. циља. од циља. циља. циља. циља. од циља. циља. циља. циља. а циља. циља. од циља. циља. од циља. циља.


===== CHECKPOINT 057 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Мој град се у мени раñа,
и ја каñуñам,
од искони
ја волим.

Мој град се састоји
од дуга,
од туге, и у
сусретом сам срце
наñе
и живот чудно
што се људима
горко
горко не чини.

Мој град се састоји
од туге, и у
сусретом сам срце
што се срца
душа чија
воле да се
љубављу жуде.

ја се питам,
да ли ће љубав твоја
за љубави крајне,
твоја и од смрти,

и живети у мени,

и то сваког трена,

и као што се мном
сад у нежне дане
души,

и чини ми се,
остаћу жедна
ове душе.

ја се питам,
да ли ће љубав твоја
за љубави крајне,
твоја и од смрти,
а бити равнодушна
од целог света?

И ја се питам,
да ли ће љубав моја
за љубави крајне,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти?

ја се питам,
себе се питам,
себе се питам,
а преда мном
и смрт се моја
горко
са друге странеја се питам,
да ли ће љубав моја
за љубави моје
у мени и бити,
у срцу мом
ти се ја питам,
да ли ће љубав моја
за љубави моје,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти,
твоја и од смрти


===== CHECKPOINT 058 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 058 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


И над отвореном жуди
Ти што бескрајем
моју душу засу.

руке ти узвијам
у слабости часу:
Ти си једини спас,
и крајни,
и оног који сумња

Волех га,
у срцу мом
ад све имаде крила,
кад измешане беху
истине и лажи,

и не осетих тад
да ми је дражу
од целог света он,
па сам била туñа
њему најближем.

разиñосмо се тужни
на овом свету украј мирне,
пуне облака речне бране
сад он гледа месец,

једину мету
где очи се наше
на растанку среташе
са друге неба стране

Више немам њега.
Божем својом милоштом
благом спусти руку
на срце његово пуно рана,

јер бојим се сад:
није било дана
кад нисам њему
драгом бола задавала

им се:
с њиме сам ишла,
а на друге се смешила
с другима ишла,
а њему касно стизала:

бојим се:
кад он ме гледао,
на другог очи дизала.

Можда сам много пута
њему драгом
спокојно згрешила.

Послушај, Боже,
речи ове пуне хлада
и срце моје
што се болом прелива:

ека милост твоја
њега благо целива
горко ти се моли
онај који у тебе сумња,
а једино теби се нада.

Боже, теби је, оче,
ено да сада очију твојих
видишима вид,

па да га сад не познајеш
ни кад руке твоје
буду поседеле.

Боже, теби је, оче,
душа наша тужна и
гнезина болна.

Боже, теби је, оче,
душа наша тужна и
гнезина болна.

Боже, теби је, оче,
душа наша тужна и
гнезина болна.

Мада смо били
у твом крилу,
с њиме смо били у
дану,
кад се разграñосмо;

он је далеко отишао,
а једино теби, оче,
драгом се нада.

Мада смо били
у твом крилу,
с њиме смо се плакали,
а једино теби, оче,
он је остати


===== CHECKPOINT 058 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
лепо и лако волети
кратко за један
дан.

Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну колико
те волим.

, не остављај ме никад саму
кад неко свира


===== CHECKPOINT 058 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Који год бисмо се пробудили,
била си у прозору ти и сунце;
била си нам увек на дохвату руке
као вода, увек као ваздух
присутна.

И увек си знала
да нас погладају болни,
ни богови наши,
ни ствари без краја.

И увек си знала
да нас погладају болни,
ни богови наши.

Куда ћеш сама
ти што си нам
дуг све пустила,
као пену ми туñу.

И увек си знала
да нас погладају болни,
што смо их као пену ми
палили.

И увек си знала
да нас погладају болни,
што смо их као пену ми
палили.

си znaела,
да је од смрти сав глас
присутан,
ни богови наши,
ни ствари без краја.

је од смрти страх спајао
наше са савом.

Свакога часа смрти
никад те не изводе
Пред свештеником,
као да си од смртијуриш на пучину.

си знала,
да ће на тебе пасти
врућ пепео и пламење,

и да ће цело једно
моје срце
у пламеном понору нестати.

си се пожурила,
да таласа на тебе гину,
да те смире болни,
кад се ти тада
не вратиш.

си се пожурила,
да те смире болни,
кад се видиш први пут.

си се пожурила,
да те смире болни,
кад се видиш први пут.

си се пожурила,
да као пене се кобно указа
на тебе.

си се пожурила,
да зору те као пену на пучини

ишчеш,
на живот се дана
померила.

си се пожурила,
да зору речима
што си се више пута
спокојно осмехнула,

на тебе се срела рука,
на њу се срела рука,
на тебе клела рука.

је од смрти страх спајао
наше са свих
грана и олука.

је од смрти страх спајао
наше са свих
грана и олука.

епела је на зиду слика
као пена


===== CHECKPOINT 059 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 059 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 059 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Као и свуда, родољубље је, пре свега, родољубиво и часно.

је, за себе, безгранично, безгранично и безгранично, без крви и ужаса, безверно и без бола.

је, за себе, безгранично и безгранично, безверно и безгранично, без иједне планине, без иједне планине.

, за свој народ, они су, за себе, за друге, за друге, за другог гину.

, за свој народ, они су, за себе, без размишљања гину.

Нека је и тако, али наше родољубље, без наде,
сваки пут је само сенка наших рана.

И, велите, њихова деца су чиста;
подсечених ноктића, умивеног лица
лепршају као цвеће.

оватно је и тако, али наше родољубље никада дотле док смо били у шуми, као у сну,
нису нам велике и дубоке.

је, као што је и тако, и тако, али наше родољубље, без снова,
свеједно је и сада.

је, за себе, за друге, за друге гину.

Знам људе, за себе,
нисам ја створена,
јер сам за себе.

Мој народе,
нек ми је само
прозор до мога срца,

и голи, јер ми је све
као да нећу више смети да живим
сваки час тамо.

И, велите, њихова деца су чиста;
подсечених ноктића, умивеног лица
лепршају као цвеће.

оватно је и тако, али наше родољубље,
свеједно је,
ма шта да се тужно збива
у срцу мом:

кад су ми,
пелеñјено као у хемијском кабинету,
пелеñене луле,
пелеñене луле,
пелеñене птице,
цветови наñене,
руке на умору.

Али наше родољубље никад овдне није било,
меñу је и сада, кад сви
заборављају да се чуде:

како у пролеће, у пролеће,
тако је и сада.

Ако је оно у пролеће,
можда је и тако,
а никад више;
јер мислим, тако је и сада.

Али наше родољубље је,


===== CHECKPOINT 059 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Потребно ми је много нежности,
и то сваког дана,
и много од милоште речи,

потребно ми је примирје
измеñу срца и сећања
измеñу неба и бола
који пред њим клечи.

Мене растужују ти крви пожари
што иза себе остављају пепелиште,
те олује што ниште женина
сневања блага.

Душу ми поклони,
у љубави ја бих хтела
до у вечна времена
да све оставља трага.

Душу ми, душу поклони,
од искони у мени
спава чежња

ламена за вечним,
за љубави трајањем
и узнесењем.

Ја сам жена и не чезнем
само за врелим
љубавничким бдењем
после којег душа пада;

хтела бих у загрљају да доживим
светле снове и пијанство оног
мутног склада што љубав се
зове.

Хтела бих да се не изгуби
ниједан наш тренутак
да свака наша милошта
се створи у какав живот,

ма мален био као грумен
вечитог злата, да ми душа блиста
после загрљаја као јулска небеса
звездама крцата.

Душу ми поклони.
Причај ми своје снове у тами,
причај ми детињства сећања.
Жели и ти да будеш уза ме до
последњег дана.

Душу ми поклони и задњу јој
честицу сваку и најлакши
дашак сваки њеног бездана.

О дај ми својих суза, ноћних
нејасних мука, причај шта срце
ти најчешће сања.
Дрхти од изненадног звука
мога корака и гласа.

ели и ти у мом загрљају да
и после смрти часа остану ти
на мене сећања.

О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.

За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и голи, јер све пролази.

И чини ми се, недалеко
негде од туга тешких
људи болују,

ће доћи ноћас
на наш брег да радосно сви
поумиру.

Грлице тихе брдом
нашим столују и јецају меко.
Путеви бели у небеса увиру.


===== CHECKPOINT 060 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Договорено: како ми може бити
свеједно ко ми је брат,
ни какав је сам ја,
ни какав је предрагор.

Ја волим и волим
први пут.

Ја волим и желим да се све
друкчије док се не забележи,
не забележи.

Ја волим и желим да се све раздани,
код нас се још и раñа,

и да се све заједно
суседим.

Ја волим и желим да се све чујемо,
и да се све чујемо,
и да се све чујемо.

Ја волим и желим да се све чујемо,
и да се чујемо.

Ја волим и желим да се све чује,
и да се мисли што су мени могле бити
јасике,
и да се мисли што су могле бити
јасике.

Ја волим и желим да се све тужно чује,
и да се мисли што су могле бити
јасике, и да се све чујемо,
и да се све чујемо,
и да се све чујемо,
и да се тичемо.

Или ће доћи последња
недеља нашега друговања,

неизбежна последња,
туга што нас је
увек тиштила.

Свима ће доћи последња,
недеља нашега друговања.

Свима ће доћи последња,
недеља нашега друговања.

Свима ће доћи последња,
недеља нашега друговања.

Свима ће доћи последња,
недеља нашега друговања.

Свима ће доћи последња,
недеља нашега друговања.

Свима ће доћи последња,
недеља нашега друговања.

Свима ће опет доћи последња.

Свима ће доћи последња.

Сви ћемо имјасике рећи своје,
тешкоће и терете,
тешкоће и терете,
Али све ће бити
тешкоће и терете,
тешкоће и терете,
И они ће опет говорити све што су им велике,
недиље ће им бити велике.

Свима ће доћи последња,
недеља нашега друговања.

Свима ће доћи последња,
недеља нашега друговања.

Сви ће доћи последња.

Све што су им велике,
недиље ће им се претворити у чар,
тешкоће и терете.

Свима ће


===== CHECKPOINT 060 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 060 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


За земљу се на земљи, чија јењена обала мало,
сунце на рукама јој пише и спава,
и боли, јер у њу спушта
три сужња.

И у ту земљу, тамо где су умели
да се маше,
заборављају да је гину,

догодили се она и за друге
неке планине.

И у ту земљу,
у дубоку шуму,
заборављају да је гину.

И у ту земљу,
у дубоку шуму,
заборављају да је гину.

И земљу, где је срце
заборављених
због њих пусто,
душа је нашој деци
сломљена.

И кроз тишину,
кроз тишину
кроз тишину, кроз смех, и кроз смех, и кроз снове,

најезда што је теби
душа, кроз сузе, и снове,

као и кроз многе врлети,
узели смо земљу од
светога краља.

У ту земљу,
у њену бескрајну
цену, белу,
цену мадригале, мадригале, мадригале, мадригале, мадригале, мадригале, мадригале, мадригале, мадригале, мадригале, мадригале.

У ту земљу,
у урвини, мадригале су певице
песници, а од њих,
па све до у
собу, никад нећемо оздравити.

У ту земљу,
у њену бескрајну
цену, на земљи,
заборављају да је гину.

У ту земљу,
заборављају да је гину,
душа је нашој деци
туñа и да је гину.

И земљу,
заборављају да је гину,
душа је нашој деци
туñа и да је гину.

У ту земљу,
заборављају да је гину,
заборављају да је гину,
душа је нашој деци
туñа и да је гину.

И они су,
у ту земљу,
заборављају да гину,
а њина деца,
туñа и да је гину.

И они су,
у ту земљу,
узели земљу, донели
на


===== CHECKPOINT 060 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и


===== CHECKPOINT 061 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 061 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Крупно за свачије мишљење,
одражава се мисли
одакле нећеш доћи никад,

и та се мисли
појављује у вама,
и та мисли
воле да се роје.

А ја као
с вама разговарам
и разговарам
у љубави.

Ја као да заједно
одражавам мисли
одакле нећеш доћи никад,

и та мисли
воле да се роје.

А ја као
с вама разговарам
ја као да разговарам
у љубави.

Ја као да заједно
одражавам мисли
одакле нећеш доћи никад,

и та мисли
воле да се роје.

Ја као да заједно
воле да се роје
иНоћас
ја.

Ја као да заједно
воле да се воле
и реке.

Али ја као да заједно
воле да се воле
и реке.

Али ја као да заједно
воле да се воле.

Али ја као да заједно
воле да се греју.

Одражавам мисли у њиховом
лику,
у њиховом
лику,
а ја их
воле да се роје.

Али ја као да заједно
воле да се греју.

Али ја као да заједно
воле да се греју.

Али ја као да заједно
воле да се воле
и реке.

Али ја као да заједно
воле да се греју.

Одражавам мисли у њиховом
лику.

Али ја као
воле да се воле
и реке,
у сузе теку.

Али ја као
сву вечер овде
чујем само
туку у срцу.

Али ја као
змија чујем само
туку у срцу.

Али ја као
воле да се воле
и реке,
у сузе теку.

Али ја као
змија чујем
туку у срцу.

Али ја као
воле да се воле
и реке,
у очима сваког човека

и да се греју.

Али ја као
змија чујем само
туку у срцу.

Али ја као
воле да се воле
и реке,
у очима сваког човека

туку у души.

Али ја као
змија чујем само
туку у срцу.

Али ја као


===== CHECKPOINT 061 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


И у тежак дан мени је доста
за срце врели маков цвет,
за око блистав тица лет,
за душу с гране песмица проста,
јер закратко овде боравимо
и једном ћемо да се заборавимо:

румени маков цвет,
и сребрни тица лет
и песмица са гране
и сви због којих
ми тужно бива.

О, сви ми
што случајно заједно
гледамо неба лепоту.

И знам, у новом животу
заборавићемо овај земље крај
и нећемо никада поново у
сунца гледати сјај.

Свеједно ми је, ма шта
да се тужно збива у срцу мом:
јер проћи ћу ја,
а проћи ће и мртво камење
по коме сам газила,

оћи ћу ја,
а проћи ће
и вечно пламење
са кога ми светлост
слазила.

Проћи ћу ја,
а проћи ће
и пољане равне
покрај којих
сам ходила

проћи ћу ја,
а проћи ће
и планине
давне изнад којих се
високо мисао моја
сводила.

Проћи ћу ја,
а проћи ће
и све што сам
мимогред или дубоко волела;

оћи ће све,
а проћи ћу и ја,
мада ме је болела душа наших
неизбежна судбина.

Проћи ћу ја,
а проћи ће
и све што сам
мимогред или дубоко волела,

оћи ће све,
оћи ће све,
а проћи ћу и ја,
мада ме је болела душа наших
неизбежна судбина.

Свеједно ми је, ма шта
да се тужно збива у
срцу мом:

Знам,
једном на све заборавићу.
Све што се овде збило
поновити се неће
тамо где без краја
боравићу.

Знам,
са својом кртом стабљиком
душе моје бела цваст,
и моја бескрајна жеља за животом,
и моја болна страст за лепотом
увенуће у таму.

, тад заборавићу
колико сам на земљи
грабљиво волела себе
саму.

Широка ливада у цвету
спокојним осмехом сја,
безбројно звезда
нежно је гледа.

Лагано путањом идемо,
једно за другим


===== CHECKPOINT 061 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим. Не,
друкчије очи остају
мирисно склопљене!

лижи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирисно га слутим. Могу ми се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

ле, сеоске куће беле,
као да је
отад имаде неке сасвим обичне.

“лете, роса, лете, беже.

ле, роса, лете.

лете, роса, лете.

лете, роса, роса. Сања цвеће;
лете, роса. Као
шкриња пуна семена,
лете, роса.


===== CHECKPOINT 062 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Допусти, мајко,
кроз прозор мој да
се осмехнем на њега.

Поñимо,
из захуктала воза
да се заборавимо:

мирно ћемо се поздравити;
а никада нећемо оздравити
од чудеснога туговања.

Поñимо,
из захуктала воза
до станице града,
из станице бола,
сад све се
измирило.

оље је, драги,
дошло у грање,
из градова трговци,
а ми они што смислено
тужно
тужно
тужно судба уз твоје да чине:

друкчије је, неће бити
кад је неко
брзо и без мајки,

као што се сунце
из уста мојих
из уста мојих
са неба злате,

из уста твојих
да душман клекне,

из уста твојих
да лије са свих
грана,

и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волите, они што смислено
тужно судба уз твоје да се граби,
а гледате да се граби,

што са свих
грана,
суза се пролије.

Вечно нихају јасике
на друму душу немирну.

Утеха што у свете
ноћи похаñа бедне,
што у свете
ноћи похаñа бедне,
што у тебе похаñа бедне,
што у тебе сја,

верујем.

Ти си једини спас,
јер такву мене не волиш.

Сад камен на мој бол се оџива,

јутрос се кобно указа
и за руку узе ме.

Сад камен на мој бол се оџива,

и за руку узе ме.

Узбереш се, брдо,
како га свуд светле
светао звезде
светао звезде скупи лет.

Узбереш се, брдо,
светао па на њему
суседова туга.

На тице ти седиш
и чека,
крај огњишта ходаш.

Судба моја јесте чудесна:
ја сам ловац срца свога роñеног.
Своје среће и болове лакоме
у слова сам оковала удесна
и редом их показујем свакоме.

Ја сам ловац срца свога ро


===== CHECKPOINT 062 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Нашта то и чему?

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се,
ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.


===== CHECKPOINT 062 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


За мене је вода увек оно што ме боли.
И чини ми се, увек: вода се увек
сребро слива.

И сено увек
буја.

И чини ми се, увек: вода се увек
буја.

У љубави има љубави сјаја,
танке љубави нове,
чежње радости.

једино на живот у
срцу мом
и болу што га косцу у рукавима живота наноси,

само на трн и камен се
злати.

ја се питам:
да ли ће овај дан сванути
или ће његове загонетне
танке шаре болно
задрхтати?

Куда ћеш ти коју сам
на свет сама позвала,
чувар највећег блага
у свету?

ли ће море у
срцу мом мирисати
и вечно пламење?

Куда ћеш ти коју сам
на свет сама позвала?

Куда ћеш ти коју сам
на свет сама позвала?

Ко сме да узме срце
коме сам ја живот дала?

уморне моје груди
као роса ти си пала.
Храпави свој сам длан
на твом темену одмарала.

Око тебе сам руке своје
и живот свила.
Под терет увек своја
плећа потурала

и груди своје,
да теби труда буде мање.
Своје сам срце пружала
испред твога јада.

ећа да се је красти могла,
за тебе бих крала;
Да живот се граби,
из зверских уста бих
јуришала.

Недра су моја некад
ти била уточиште;
откуд си ишла,
увек си знала мене да иштеш;

на уздах мој увек си тугом
ти се одазвала,
а глас мој детињим
дочекала смехом својим,

ма како далеко била,
моје си речи чула.
Сад камен на мој бол се оџива,
а ти ћутиш;

епам ти милоште
из детињства,
не одговараш.
У мојим рукама,
а тако далеко
већ си сада;

висина што се нада мном диже
теби је ближе,
ближе ти далеке звезде
у ноћи од мога бола,

ближа од мојих суза
сада роса што пада.
Никад те више видети
ни чути


===== CHECKPOINT 062 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
и просипа се ту
пред твоје ноге?

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи, доñи.

Не чини ли ти се да говоре капи,
да ођекују сви простори сури:
пожури к мени,
пожури, пожури.

чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

Не чини ли ти се,
пљусак миловања
о ком се у најтишим
часовима сања
да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плочницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
ко дуго је сузе уздржавао,
да сад их лије и боље му бива?

чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
о којој си сањао
од постања?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Заволе зумбул лепи јуче,
кад зора свану
и сунце пољуби цвеће,
шуме и пољану

и на њој росну траву,
љубичицу плаву
заволе зумбул лепи.

истом жбуну беху;
и када вече паде,
он јој на свежа уста
пољубац први даде,
на чедна, росна уста.
Ћуташе шума густа.
У истом жбуну беху.

Данас стоје у вази,
спустили главе ниско.
Кончић им нежна тела
у топли загрљај стиско.

И зумбул с плаве косе
пије јој капи
росе последње,
јутрос у вази.


===== CHECKPOINT 063 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не морамо да се растанемо.
Не мора нас земља прогутати.
Засипају нас усеви времена и
бестелесна тежина њина.

Већ после тисућу,
или сто,
или педесет ноћи
и јутара понешто
у нама занеми,

свисне, сломи се, скамени,
понешто се угаси и сруши,
утоне у мрак, у несвест,
и пре смрти полако тонемо
у времена тресет.

удбина је када Сунце чим заñе
опет се истим путем врати.
Судбина када на тек залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на тек залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.

Судбина када на тек залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на тек залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.

Судбина када на тек залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.

Судбина када на тек залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на тек залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на тек залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на већ залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на тек залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на тек залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на тек залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на тек залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на све прелечене ране падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на све ранке падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на све жене падну
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на само залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на само залечене ране падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на све ранке падне
врућ пепео или љута слана.
Судбина када на све ранке


===== CHECKPOINT 063 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Некад као да ти се
руга нова

и нова

туга римована

И мени је увек
на души
слатка душа и срце

па да ми она опет
очи и да ми да она опет опет све
моје душе.

О, ма ко да си,
загрљај наш биће
неизбежна песма

моја душа и срце
и њу ће кад једном
измили на твоје срце
и срце, и нашаптаће се таме.

ти ћеш се радовати када
месец излази.

ћеш чути само
тешку шну на твоје раме,
кад цвеће пузи испод перене жеге,
када пузи испод камења,
када пузи испод камења,
када се дуга
појављује гола.

ћеш чути само
тешку као свануће
заромиња.

ћеш се радовати кад
месец излази.

Биће ти сасвим прозирна
моја душа и око слуха,
сваки око слуха,
сваки око слуха;

ће понекада изићи с
страха и месечине,
и крај којих ће се разлетети
снова и љубав.

Неће доћи ноћас
кадаcцветаће сунца и твог
тебе за којим жуди,
ни да л’ те је моја душа
већ давно
гњурила!

Све што си ми икада
на земљи испружила,
дошла је на тебе
и неком свежом
собом испашта’с тобом?

Нећу никада више шетати
по пољима,
ни да ти са
сунцокрета на њу седиш и
крај којих се
песак сваки топли израз
у високом чедном сја;

тад изненадно погледе твоје
у ноћи самилостивом
спокојно дадох ти.

Смири напаћену душу, смири,
опи, засени,
теби за срце да се тужим.

За таласа се бори
слободу,
своје сенке у тами.

За никад украдену душу
неће никад више
теби подмеће срце.

За никад украдену душу
неће никад више
теби подмити.

За никад украдену душу
неће никад више шетати
по пољима,
само да ти светлост баца,

док се не


===== CHECKPOINT 063 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Допусти, мајко,
од речи до речи,

и чини ми се да
негде као да суза
нека огромна
топла, кратка.

Не чини ли ти се,
негде као да туга
нека огромна
топла, кратка?

Не чини ли ти се,
негде као да туга
нека огромна
топла, кратка?

Не чини ли ти се,
негде као да бол
нека огромна
топла, дуга
и да је дуга?

Не чини ли ти се,
негде као да туга
нека огромна
топла, дуга
и да је нема?

Не чини ли ти се,
негде као да туга
нека огромна
топла, дугу
и да је нема?

Не чини ли ти се,
негде као да бол
нека огромна
топла?

Не чини ли ти се,
негде као да бол
нека огромна
топла?

чини ли ти се,
од речи до речи,
неко тихо зове:
доñи, доñи.

Не чини ли ти се,
негде као да туга
нека огромна
топла?

чини ли ти се,
око ње бела
топла?

Не чини ли ти се,
топла мајко, дуга
и да је нема,
негде као да је нема?

Не чини ли ти се,
од речи до речи,
неко тихо зове:
доñи, доñи.

Не чини ли ти се,
негде као да је нема,
негде као да је нема?

чини ли ти се,
од речи до две,
неко тихо зове:
доñи, доñи.

Не чини ли ти се да туга
нека огромна
топла, дуга
и да је нема?

Не чини ли ти се,
око ње бела
топла?

чини ли ти се,
око ње бела
топла?

неко ко тихо зове:
доñи.

има ли коме
топла, кратка.
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим.

Исплео паук у грање

да ти


===== CHECKPOINT 063 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Мој свет се састоји из два света,од којих свако сја, и ја.

Мој свет се састоји из два света: светлог и светлог.

Мој свет се састоји из два света,од којих свако сја, и ја.

Мој свет се састоји из два света,од којих свако сја, и ја.

Мој свет се састоји из два света,од којих свако сја, и ја.

Мој свет се састоји из два света,од којих свако сја, и ја.

Мој свет се састоји из четири света,од којих свако сја, и ја.

Мој свет се састоји из четири света,од којих свако сја, и ја.

ају се пролећа, јаве,
а преда мном и ја.

ају се пролећа,
а преда мном и ја.

ају се пролећа,
а преда мном и ја.

ају се пролећа,
а преда мном и ја.

ају се пролећа,
а преда мном и ја.

ају се пролећа,
а преда мном и ја.

ају се два света,од којих свако сја.

ају се пролећа,
а преда мном и ја.

ају се и они,
а преда мном и ја.

ају се и они,
а преда мном и ја.

ају се и ја,
а преда мном и ја.

ају се и они,
а мене ипак
ају.

ају се и они,
а ја њих.

ају се и ја,
а ја њих.

ају се и ја,
а преда мном и ја.

ају се и они,
а мени је

очије заједничко и мени је,

свеједно шта да се мисли.

ају се и они,
а мене нема.

ају се и ја,
а ја њима.

ају се и они,
а ја њима.

ају се и ја,
а ја њима.

ају се и ја,
а мени је,
у мени је,
а мени је,
а мени је,
а ја њима,
у мени је,

.

ају се и ја,
а мени је,
а мени је,
а мени је,
у мени је,

.

ају се и ја,
а њима је,
у мени је,


===== CHECKPOINT 064 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке


===== CHECKPOINT 064 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
лепо и лако волети
кратко за један
дан.


===== CHECKPOINT 064 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


И сад ће, док ја те волим,
тад,
чини ми се твоје раме иде
ја вечно плаву
као ти зрак што на
моју душу ољушти.

И сад треба богато да се плате:
тад ће све крај нас изумрети,
тад ће се све претворити у досаду,
у зеленашке пабирке и зеленаше,
тад ће доћи зеленашке пабирке и зеленашке пабирке.

, не треба богато да се плате:
тад ће сваког дана када
тад поново буду злата и сламе
пуне наше улице,
тад чиниће ми се да ће све крај нас изумрети.

треба богато да се плате:
тад чиниће ми се да је све крај нас изумрли:
потребни смо сваког дана да се још имамо
и да се још имамо
ситнице на свету,

и да се још имамо
пред стару сликовитост:
тад ће све крај нас изумрети,
ситнице на свету ће се претворити у лепе
реквизите и шаблоне,
тад ће доћи пабирке и шаблоне,
тад ће доћи хајкали и јуте и јуте,
тад изненадно и глухо,
тад чиниће ми се црн и смејем се:
тад чиниће ми се негде кроз таму
неко пева и горким цветом у
непреболну рану срца дира.

тад чиниће ми се:
тад чиниће ми се:
потребна сам ја била:
а имала сам све,
и све ми је
у мога да се због тебе
од искони.

Мене ће ме се више таки довикати:
патим, патим, патим.

Или ћу због тебе сванути:
пљусак милоште на празан бол.

Широка ливада у цвету
спокојним осмехом сја,
безброј неких дана
неко стоји крај мене
плачу у цвету.

Широка ливада у цвету
спокојним осмехом сја,
буја по шумама и зовем:
и лута, роса, роса.

Сећам се детињства нашег,
тог времена и светлог и тужног,
из ког од игле


===== CHECKPOINT 064 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


У замишљене среће мажењу
истрошило би ми се срца пола,
утопила би ми се душа
у тражењу нечега чега нема.

једино као над срећом стрепим:
да ли ће овај дан сванути
облачним или лепим, јер знам,
ништа ми не може донети нечега
чега нема.

Побрала сам спокојно
речи твоје плахе
и пуне некаквог бола,
јер знам,
нећеш отићи у монахе,
као што због нечег каза.

О, веруј ми,
биће и других стаза
којима ћеш побећи
од мене ти.

Помисли само
како мене није ни било;
како сам ја саму себе изумела
само да би ме ти волео,

да бих умела
бити сан твој о мени,
твој сан који ме
је горко болео.

ођедном чудно се нешто догодило:
у мени је већ живота
све било празно;

само је мени немо било;

само је мени било удесно,
само је мени немо било.

И волела бих
да тек сада волим
твој сан.

ела сам бити у стању
остати сан који ме
је горко болео.

Или поверуј једног дана
како ми душа смета
да имам душе,

како ми срце смета
да те волим
целим срца
топлим дном.

Помисли
како сам ја сткана
од надопуњавања
живота сном.

исли све што ти је утеха.
Поверуј како сам ја сткана
од надопуњавања
живота сном.

исли све што ти је утеха.
Поверуј како сам ја крива
што у мени још пре роñења,

пре детињства и пре младости
гори болна и жива страст
да своје и туñе радости
претварам у бол.

Или помисли, да је и могло бити
све за чим твоја песма жали,
било би тек за дах часа,

па вечност целу
опет не би знали
једно о другом;

еповрат и ништа
ипак би морало
све да уталаса.

Помисли,
изгубићемо се у ноћ
као песме твоје ођек тужни
у мој крај;

и знај, и сан
и


===== CHECKPOINT 065 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Мој град се састоји од четири мале шушњаре, које сам сама пружала,
и била један од њих.

У њој је била моја душа,
све моје мисли су
перунике, све моје
тражу, све моје речи,

и све моје звуке,
и све моје снове
и све моје снове.

Мој град се састоји од четири града,
од којих свако сја,
од којих свако сја.

У њему се састоји кућа
и моја крв,
и моја душа, и моје мисли.

Па крај свих њих
јесте моје мисли:
пене, све моје мисли
у мени су и моје мисли
песници, а ја их
свих их и волим.

Од раздаљине,
од раздаљине,
дванаест пута
ја сам више пута
њему драгом
спокојно згрешила.

Ја сам жена и не чезнем
само за врелим
љубавничким бдењем,
него и туге моје онаком спусти руку.

Ја ипак чезнем за свим што би живот мог’о
лепог да му даде,
јер боли мене што не може да воли.

Када се растанете,
од раздаљине,
од срца’, за којим трагам,

вешам своје срце
и у њему жедно по стотину суза.

његов живот се састоји у тише и реñе,
и његове снове
и његове снове.

Од раздаљине,
од раздаљине, која ме боли,
сад за мном иде,

од раздаљине, која ме боли,
од раздаљине, која ме боли,
од раздаљине, која је од мога срца,

а до свога срца
вешана и боса.

Мој град се састоји од безброј украса,
ситница, воћњака, воћњака, вртача, гледа,
и све је то
света и цела.

У њему сејесте и моје мисли,
а преда мном иде
свака кућа
и све моје снове.

ају ме сву вечер
његове зенице жедне:

перунике моје зенице жедне,
а знам да их нема негде горе,
где су зоре неке,
где смрт и звери туñе,
и где зверке гину,
и где свица туñа
свака


===== CHECKPOINT 065 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не чини ли ти се
да најслаñи снови у сузе теку
претворени многе?

Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
и просипа се ту
пред твоје ноге?

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи, доñи.

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи, доñи.

Не чини ли ти се да говоре капи,
да ођекују сви простори сури:
пожури к мени,
пожури, пожури.

чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

Не чини ли ти се,
пљусак миловања
о ком се у најтишим
часовима сања
да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плочницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
ко дуго је сузе уздржавао,
да сад их лије и боље му бива?

чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
о којој си сањао
од постања?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.

последњи,
невидљиви пут,
узела сам те
на своје срце
и загрлила
као што се сан грли.

Пружила сам ти,
у себи,
увек спутаване руке
и невидљиво за друге
спустила их
на твоја рамена.

А ти си с болом слушао
насмејане речи
што сам их као
шарене птице бацала
у гомилу


===== CHECKPOINT 065 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Допусти, мајко,
са прага мог да
будем твоја прва ја,

и крај свих оних
милоште пуних
од којих си ми само
од милоште
пружио крила,

који сад тек мени
лака су јутра,
кад ме само погладиш сном,
кад ме само погладиш сном,
кад све остало
буде за смех.

Буде ли теби жао
да тако неке
ситне створове сном
заволела и позлатила?

је ли било негде или не
неко од њих или не
пролеће?

У обичном животу
свеједно
ма шта да се тужно збива,

ја немам својства ни да се питам,
а знам да то не може бити
неко са
далеких усана,

ни да природа говори са
далеких
сита са ливада,

и да
сваки дан када
те видела нисам.

А сутона код мене нема.
Са мог прага у мени
остаје немо,
неколико сам га увек
са обала живота понела.

Ко зна,
неколико је старих
заборављених
реза,
заборављених
и заборављених
и заборављених
већ није ушло ни у
душе ни у умове
пролећа.

Па крај свих њих
заборављених
после њих,
остаје им сасвим непозната.

сав глас ми се чини
нечијим меким,
снови бољима.

Ниједним више леком
неће ми се учинити
да ми бар пољима пољима
далеких нису предака дивних
па да ме боли нешто
ни које
немам.

Сад ми се чини да
ниједан наш дан на земљи
није ружан,

ни празан бивао;

ни кад нам бар душа
случајних сапутника није
нашим крилима
дигла до небеса,

суграñани смо били
вечерњи гости
и са заборављених
путницима поносито одастирали.

Облак у сутон
изнад шуме слета
и врх ливада броди.
Путују јутром магле
понад њива.

О, кад бисмо и ми, драги,
и с пролећа, и с сунца,
по дану се муте,

и


===== CHECKPOINT 065 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


И ко зна шта крије иза
хладног неба тајни
Ти што бескрајем
моју душу засу.

руке ти узвијам
у слабости часу:
Ти си једини спас,
и крајни,
и оног који сумња

Волех га,
у срцу мом
ад све имаде крила,
кад измешане беху
истине и лажи,

и не осетих тад
да ми је дражу
од целог света он,
па сам била туñа
њему најближем.

разиñосмо се тужни
на овом свету украј мирне,
пуне облака речне бране
сад он гледа месец,

једину мету
где очи се наше
на растанку среташе
са друге неба стране

Више немам њега.
Божем својом милоштом
благом спусти руку
на срце његово пуно рана,

јер бојим се сад:
није било дана
кад нисам њему
драгом бола задавала

им се:
с њиме сам ишла,
а на друге се смешила
с другима ишла,
а њему касно стизала:

бојим се:
кад он ме гледао,
на другог очи дизала.

Можда сам много пута
њему драгом
спокојно згрешила.

Послушај, Боже,
речи ове пуне хлада
и срце моје
што се болом прелива:

ека милост твоја
њега благо целива
горко ти се моли
онај који у тебе сумња,
а једино теби се нада.

Боже суморни,
иза сумње видика сиви
хтедох да се слажем,
да га не бих морала корети
себична сам ја,

и не могу никад
прегорети срце његово,
ни разумети да он живи,
а мене не воли.

И тужно је сад.
Ниједним више леком
не да се срце моје
извидати;

огу се сад звезде
к мени с неба скидати,
и месец уз мене пловити
реком да ме утеши;

могу пролећа
над овим земље
пасом мирисати
вечито из облака
и цвета;

могу пролећа
над овим земље
пасом мирисати
вечито из облака
и цвета;

могу ме волети
људи целог света.
ја нећу и


===== CHECKPOINT 066 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Мојој мисли на тебе
кад су у шуми
пружене руке,
кад ти приñем ближе,

руке ти узвијам
и кад се видиш измеñу
тек роñених шапата,

кад ти приñем ближе.

Ја спустих главу
на уздрхтале длане
на уздрхтале длане,

где погнуте од
своје душе
кад приñем ближе,

и кад се видиш измеñу
тек роñених шапата,
и кад се видиш измеñу
тек роñених шапата,

кад ти приñем ближе,
где се сретох
тек роñених шапата,
кад се видиш измеñу
тек роñених шапата,
кад се видиш измеñу
тек роñених шапата,
кад ти приñем ближе,
где се видиш измеñу
тек роñених шапата,
кад се видиш измеñу
тек роñених шапата,

кад се видиш измеñу
тек роñених,
кад се видиш измеñу
тек роñених,
кад се видиш измеñу
тек роñених,
кад се видиш измеñу
тек роñених,
кад се видиш измеñу
тек роñених,
кад се видиш измеñу
тек роñених,
кад се видиш измеñу
тек роñених,
кад се видиш измеñу
тек роñених,
кад се видиш измеñу
тек роñених,
кад се видиш измеñу роñених,
кад се видиш измеñу
тек роñених,
кад се видиш измеñу роñених,
кад се видиш измеñу роñених,
кад се видиш измеñу роñених,
кад се видиш измеñу
тек роñених,
кад се видиш измеñу роñених,
кад се видиш измеñу роñених,
кад се видиш измеñу роñених,
кад се видиш измеñу роñених,
кад се видиш измеñу роñених,
кад се видиш измеñу роñених,
кад се видиш измеñу роñених,


===== CHECKPOINT 066 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 066 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 066 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се,
ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.


===== CHECKPOINT 067 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 067 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 067 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.


===== CHECKPOINT 067 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.


===== CHECKPOINT 068 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 068 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не чини ли ти се,
негде као плима нечија
нежност према теби расте,
и просипа се ту
пред твоје ноге?

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи к мени,
доñи, доñи.

Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
доñи, доñи.

Не чини ли ти се да говоре капи,
да ођекују сви простори сури:
пожури к мени,
пожури, пожури.

чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

Не чини ли ти се,
пљусак миловања
о ком се у најтишим
часовима сања
да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плочницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
ко дуго је сузе уздржавао,
да сад их лије и боље му бива?

чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
о којој си сањао
од постања?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.

последњи,
невидљиви пут,
узела сам те
на своје срце
и загрлила
као што се сан грли.

Пружила сам ти,
у себи,
увек спутаване руке
и невидљиво за друге
спустила их
на твоја рамена.

А ти си с болом слушао
насмејане речи
што сам их као
шарене птице бацала
у гомилу да је забавим.

Били су благословени
сви часови
што смо их заједно провели,


===== CHECKPOINT 068 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад


===== CHECKPOINT 068 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Ниједноја нисам рећи
каква се због тебе
песма догаñа
у мени вечито:

да ли опија топло
као шуме наше с пролећа,
или тиха и тужна
ћути у мени речито.

О, никоме нећу рећи
да ли се радосна
или болећа песма
догаñа у мени.

Ја више волим да прећутане
одемо она и ја тамо
где истом светлошћу
сја и зора и ноћ и дан;

амо где су пођеднако топле
и срећа и бол жива;
тамо где је од истог вечног ткива
и човек и његов сан.

Ма живела хиљаду година,
бићу после смрти иста са
нероñенима.

Ма била најсрећнија,
бићу после смрти иста са оним
ко је увек плакао.

Ма била клеветана,
бићу после смрти иста са
онима које су хвалили.

остала у сећању свих људи,
нећу после смрти знати да ме
се сећају.

Ма поседовала сва знања,
знаћу после смрти мање
од земље грумена.

Ма имала срце топлије од анñела,
бићу после смрти равнодушнија од
самог камења.

Ма се светлости ваздан радовала,
нећу после смрти моћи изићи из
помрчине.

како свесна себе бивала,
нећу после смрти знати да
сам постојала.

Зелени пожари трава
букте около мене,
а ја венем.

Сунцу у очи право гледају
јагорчевине зене,
а ја венем.

Небо је млада башта
пуна глогове пене,
а ја венем.

тица у грању гнездо
све јутро кљуном дене,
а ја венем.

Руке су девојака
перунике неразвијене,
а ја венем.

Свакога се тренутка
понешто у живот прене,
а ја венем.

Осећам, полудећу пролећа
овога због
неке далеке лепоте.

ејем се,
а све ми је
као да суза
нека огромна
у мени сија,

и као да туга
тешка кроз мене
протиче.

Смејем се,
а као да ме се
душа чија


===== CHECKPOINT 069 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Допусти, мајко, неће ми рећи
каква се због тебе
песма догаñа
у мени вечито:

да ли опија топло
као шуме наше с пролећа,
или тиха и тужна
ћути у мени речито.

О, мајко, иди, ти је
пружи ми у недра, у јато,
пружи му до знања,
собне ствари калаñуñе.

ајим цвет да те закитим кад се вратиш.
О, мајко, иди, ти га
бар зови нека се склони у
собу с њим,
пружи руку, добра и лоша.

И с тобом нема везе,
не бих могла бити
ниједна од рана.

За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и голи, јер све пролази.

Не бих могла пружити
руку оном ком
лака сувог ликови се после
не могу сетити.

Руке што роне
у сутон зелен,
сенке што се јаве
у сутон зелен,
живе у сјају,

а ти седиш крај огњишта с
Јеñјад.

За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и голи, јер све пролази.

И чини ми се,
негде људи сад пролазност
имају на уму,

ће доћи ноћас
на наш брег
да спокојно
свега се одреку.

Вечно нихају јасике
на друму душу немирну.
Ћуте благо плавети
неба и теку.

ас ме само поглади
нежно и благо по косама
и кажи реч ми што греје.

Срце је моје пусто,
душу ми мори осама,
и боли, јер празно све је.

чини ми се,
негде у близини
роñјено срце
да некоме смета,

па ће доћи ноћас
на наш брег
да насмеје се свему
што бива.

Облак у сутон зелен,
заплео се месец сања
понад њива.

О, мајко, иди, ти га
бар зови нека се склони у
собу с њиме.

Облак у сутон зелен,
а ти седиш крај огњишта с


===== CHECKPOINT 069 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Као жена,
неко је рекао
да ће све крај нас изумрети,

изгубићемо се у ноћ,
одлепршаћемо у води,
а ми нећемо
памтити јасно шта.

У замишљене среће мажењу
заборавићемо се:

и на свет се мора заборавати,
и све ће бити
тешко.

Свима ће бити жао што нас
у леденом виру дочекује
и све ће бити
можда све одреда.

Проћи ћу ја,
а њу ће око мене
вити дивови,
а ја ћу
у снега
свакога
уморити.

Свеједно због чега,
ма шта да се тужно збива,
ја ћу минути ја,
а њу увек
вам.

Свакога ћу часа нестати.

Свеједно због чега,
ма шта да се тужно збива,
ја ћу минути ја,
а њу увек
вам.

Свакога ћу часа нестати.

Свеједно због чега,
ма шта да се тужно збива.

Свеједно због чега,
ма шта да се тужно збива.

Свеједно због чега,
ма шта да се тужно збива.

Свеједно због чега,
ма шта да се тужно збива.

Свеједно због чега,
ма шта да се тужно збива.

Свеједно због чега,
ма шта да се тужно збива.

Свеједно због чега,
ја ћу увек
уморити.

Свеједно због чега,
ма шта да се тужно збива.

остала ћу ја после
бити добра.

И када због
неке свемоћне руке
све ми се увек
поведе као отрован цвет,
и чинило се важно врло
да ли је зала пун,
промилила увек или ништа.

А била је жена увек
смерна сањалица,

или ма шта да се тужно збива.

Хтела је бити добра једино због себе,
а бити добра једино због ње.

остала је у сећању свих нас
као земља без дражи,
као живи песак време је све нас
ало као песак време.

Хтела је бити и без вредности,
а бити створена и после смрти.

Свакога се тренутка
понешто у живот прене,
а ми се
не сетимо


===== CHECKPOINT 069 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Ја сам жена и не чезнем
само за врелим цветовима
од којих свако сја,

свеједно са кога нема везе,
ни са ким нема везе.

За мене је вода
сада само вода
или птица,
а знам,
меñутим, и моја душа.

И као Србин увек ми се
рече,
рече,
а знам,
и моја душа
можда боли.

, кад нам срца
бију ритмом плача,

не могу да се слажем са горчином,
ни са горком шаром што
некад са горком бисерном горчином
расцвета.

Ја волим више зиме чистоту
мирну од болеснога дана
пролећњега кад руке без
страсти не могу да се дирну.

ећемо заједно свечане дане
кад душа почиње тихо да сазрева,
и бивају пуне плода њене гране,
и о вечности већ крадом снева.

Смејаћемо се заједно у вечерње часе
кад се човек смеје тише и реñе.
Волећемо се кад почињу да се живота
овог сагледају меñе,

кад љубавници постају
једно другом пријатељи
благи и браћа.

Растаћемо се само
пред путањом дугом,
са које не може да се пише,
ни да се враћа.

оље би било у томе пространству
без иједне живе душе
да ни речи нисмо изрекли,
да се на беле љуљашке нисмо пели,
да смо са грлицама снежним
ћутке сели за разбоје.

Боље би било да нисмо
будили снег из сна детињег,
да нисмо сребрне јеленске
рогове шумом ломили.

Боље би било да
смо са потоком уз ледени
наковањ стали.

Боље би било да
смо са потоком уз ледени
наковањ стали.

То што нисмо више волшебници,
Што не разумемо шта шапуће грање,
Што природа говори са нама,

Што природа говори са мном,

И ми се
разговорски сколећимо,
Што природа говори са мном,


нисмо блиски више.

То што нам звезде опет
Као и другима сјаје,
Што се мисли враћају,
Што све добија обичне облике,
Што све добија


===== CHECKPOINT 069 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


деñутим,
да ли сам ти заиста
тада била заиста драга?

Хвалили се зечеви у
зеленој трави.
Један рек’о:
Тако ми не
отпала рука,
не бојим се вука.
Други рек’о:
Мајка да ме жива
не гледа,
не бојим се медведа.

Трећи рек’о:
Тако ми
купусова струка,
не бојим се лисице,
копца ни баука.

Уто нешто шушнуло
негде испод грана,
разбегли се зечеви
на стотину страна
КО ХОЋЕ ДА
ДОЖИВИ ЧУДО

хоће да доживи чудо
мора имати срце
невино као млеко,
не сме бити уображенко
јер такву створу доживети
чудо је тешко.

Ко хоће детињу
радост да наñе
мора умети да опрости
оном ко му подмеће
клопке и замке,

и оне ће се претворити
у кочије и лаñе
и у санке.

Ко хоће да доживи чудо
мора се радовати као ласте,
мора му бити дато да може
и заплакати обилато
и кад до дечака већ одрасте.

хоће да доживи чуда
мора веровати да она постоје
у свету свуда,
да покрај звезда
што их видимо
и невидљиве звезде се роје.

Мора веровати меñ’ гласовима
који допиру до нашег уха у
тихо вече да их
још исто толико има,
да и песма за коју немамо слуха,
сваки час украј нас протече.

Ко хоће да доживи чудо не сме
згазити на стази мрава, не сме
каменом птице да туче, јер од
двораца где чудо спава, та нежна
бића чувају кључе

Паче патки до чланака,
патка коки до пазуха,
кока петлу до грудњака,
пет’о ћурки све до уха,
гуска с гуском пођеднака,

еле крави до вимена,
јагњад овци до срдаца,
прасе јаги све до руна,

а до њушке куци маца,
врабац чворку испод кљуна,
чворак свраки до колена,


===== CHECKPOINT 070 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Мојој мисли на тебе
кад нема више ни дна,

Ти садиш у мени
претворени сјај.

мени је жао што те
кад нема,
због тебе је тешко
бити у шуми,
а ти седиш сам.

И ја сад:
није ми жао што те
кад нема,
кад нема више ни дна,

кад нема више ни дна,

сад па довека.

чини ми се,
негде као да туга
тешка и боли,

па ће доћи ноћас
када ти се чини,
кад ти се чини,
да је све
ово што мене
кад није ни било:

како су се драгу
и меки и горки,
а ти си срцу ми први
који се са горким мирисом
у срцу сваки час
горким и горким,

увек са горким мирисом,

увек са горким цветом:

па крај свих њих
неко би отишао,
па да и ми заволимо
с пролећа,
кад се са горким мирисом
опетом
у исти мах.

И волела бих
да и сада волим
белу игру,
јер све је
ово што мене боли,
како све пролази,

и пролази.

Волела бих да не верујем
да ће ми срце у тобом проћи
када будеш једном отишао.

Говори тихо.
Дрвеће је ноћас будно,
и мени је жао што нас
није могло спазити
кад нема више ни дна,

кадcцветовима не бисмо рећи:

да ли су због њих
па сада заволели и мене,

или ће доћи ноћас
кад све оде.

Говори тихо.
Дрвеће је ноћас будно,
и мени је жао да чује:
како у срцу
нечијем има суза,

на души нашој пуно рана,

и да му Бог да,

како увек у срцу
лишће и горки нове,
изумрлога.

Говори тихо.
Птице ноћас
близу нас певају,
и мени је жао да чују:

да је љубав у срцу
нечијем тужна,

због тебе је тешко
бити у шуми,
тешко је бити ноћас
кад све пролази.

Говор


===== CHECKPOINT 070 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,


===== CHECKPOINT 070 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци се сури:
Ближи се,
ближи.
Помаља златну косу у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи.”

Ближи се, ближи,лето. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Вечно нихају јасике,
мирис залазе;
“Ближи се, ближи,лето.”

Вечно нихају јасике,
неискреношћу се нихају.

Ближи се, ближи,лето.Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи,лето.

Ближи се, ближи,лето.

лижи се, ближи,лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи.”

Вечно нихају јасике,
неискреношћу се ме се дотичу.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи.

Ближи се, ближи,лето.
Помаља се, ближи. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.

Вечно нихају планине бујне и
насмејани бол.


===== CHECKPOINT 070 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете, беже.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму


===== CHECKPOINT 071 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не чини ли ти се,
неко тихо зове:
ДОðИ К МЕНИ, ДОðИ, ДОðИ.

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да очекују сви
простори сури:

ПОЖУРИ К МЕНИ,
ПОЖУРИ, ПОЖУРИ.

Не чини ли ти се,
безброј неких грла
нечијим меким гласом
умиљатим да ти говори:
патим, патим, патим.

чини ли ти се,
пљусак миловања
о којим се у најтишим часовима
сања да лије са свих
грана и олука,

буја по градским
плочницима голим,
и да глас неки
топлога призвука
шумори одасвуд:
волим, волим, волим.

Не чини ли ти се,
у налету јачем неко,
ко дуго је сузе уздржавао,
да сад их лије и боље му бива?

чини ли ти се,
одасвуд се слива,
одасвуд рони:
плачем, плачем, плачем.

чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
о којој си сањао
од постања?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.

последњи,
невидљиви пут,
узела сам те

на своје срце
и загрлила
као што се сан грли.

Пружила сам ти,
у себи,
увек спутаване руке
и невидљиво за друге
спустила их
на твоја рамена.

А ти си с болом слушао
насмејане речи
што сам их као
шарене птице бацала
у гомилу да је забавим.

Били су благословени
сви часови
што смо их заједно провели,

заједнички залогаји;
кроз многе мутне дане
и јесени оно пролеће још сјаји.

Благословен био је
сваки поглед
којим си ме икада обдарио
и сваки топли израз
т


===== CHECKPOINT 071 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 071 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Допусти, мајко, неће ме
уморити ход, брег је близу
нашег дома. О, ја
осећам да ми је род тај
човек или бор што сву
вечер близу грома стоји и
гледа у наш двор.

Видиш ли облак црн,
огроман, злокобан брод
над њим плови и смрт
носи? О, мајко, иди, ти га
бар зови нека се склони у
наш дом тај човек или бор
што сву вечер стоји и гледа
у наш бели скромни двор.

На пустом брегу он је сам
као дете кад руке скрсти над
болом неким први пут. Пусти
ме да танки моји прсти мета
буду бурама злим. Пусти ме,
пусти, добра мајко, тако је
потмуо и зао облак што витла
над њим.

Пролеће, данас зваћу те чистотом:
још сунце врело пољубило није
ока ти два; а стидљиво ти лице још
се крије,
и неком свежом, невином лепотом данас
ти сја.

еће, данас радост ћу те звати:
јер за осмехе чело твоје ведро
једино зна. На твоје чисто,
насмејано недро данас прљавом
ногом не бих стати желела ја.

Већ кад бих како данас лептир била,
па да високо у зрак се узнесем,
надвисим све:
да теби нигде мрљу не нанесем, да
само сенком својих танких крила
додирнем тле.

Осећам вечерас, док посматрам ласте
и пупољке ране, како срце моје
полагано расте к’о видик у лепе,
насмејане дане;

како с младим биљем постаје све веће
и лако к’о крило, и како му цело једно
небо среће и пакао бола не би доста
било;

чезне за свим што би живот мог’о
лепог да му даде, и да му ничега не
би било много: тако су му велике
чежње му и наде.

Осећам, да досад све је било шала
мога срца врела; да још ником нисам
љубав своју дала колико бих могла и
колико хтела;

Да има у мени цела нежна плима
речи неречени’, да бих срце могла
поклањ


===== CHECKPOINT 071 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Допусти, мајко,
кроз прозор мој да
се осмехнем на њега.

Ја твоје срце волим,
кад он ме воли,
а ја њега волим.

Он пева у мени,
мени је доста
за срце,

за живот.

Он пева у срцу,
мени је много
за срце,
за уснама
доста.

Он је у мени,
за срцу ми је мало
за срце,
за око,
за љубав.

Он је у мени,
за љубави
много,
допусти, мајко,
да ти труда буде мање.

Он је у мени,
за љубави
много,

за око,
за љубав.

Он је у мени,
за љубави
много,
за мном је много,

срцу ми је много
за срце,
за срцу је мало,
за љубави
много,
свега има
само за мене,

јер знам да срце воли
од искони у мени,

сад он ми је на срцу.

Он је у мени,
за љубави
много,
екскон једнога дана

поведе ми у срца
свака
реч,
свакога часа све
рече ми:

да све што си ми икада рек’о,
топло је и лако,

и све је
много лепше
од искони у мени.

Лудога му срца нема,
госпо благородна стаћу му.

лак у сутон изнад шуме слета
и врх ливада броди.

ају га људи
јесу га једном мртви,
са само једном детету.

Ја волим више него
небеска крила,
јер знам да боли,
јер боли.

лачу над срцем
јесте поглед и очи
па ће доћи ноћас
на наш брег
да насмеје се свему
што бива.

Меñутим опазим да је
дошло много
са само једном радошћу
и да није никад заболело
зло које се у шуми
песак му због лепоте грања.

помислим да ће доћи ноћас
на наш брег
да насмеје се свему
што бива.

О, сви ми
што случајно заједно
гледамо неба лепоту.

О, сви ми
што случајно заједно


===== CHECKPOINT 072 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 072 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


За мене је велика срећа што че живота
водити крај
нашег дома.

ећеш бити вечна
мирисна ружа
мирисна са мирисом расипа.

О, биће опет једно исто
Све што си хтела,
Све што си хтела,
чини се да је умесно,

Или ће доћи ноћас
на наш брег
да спокојно
свега се одрекну.

Све што си хтела,
кад са вреле жеге живота
падне,
Или ће доћи ноћас
на наш брег
да насмеје се
свему што си хтела,

Или ће ноћас
на наш брег
да радосно сви
поумиру.

Или ће ноћас
на наш брег
да радосно сви
поумиру.

тешко је бити
неко неће бити
нико неће знати:

како је души
кад је живот кратак и
није весео.

Или ће ноћас
на наш брег
да радосно сви
поумиру.

ће доћи ноћас
на наш брег
да радосно сви
поумиру.

тешко је бити
ако је љубав у срцу
нечијем тужна.

Ноћас ме је око поноћи
волело пуно
Све што си хтела,
Проћи ћу ја кад једном
у путу
једном на ме
неко хтеде
угледати крила.

Проћи ћу ја,
а ноћас
у наш брег
да радосно сви
поумиру.

јутра сам увек
госпо благородна и пуна
љубави и жуди.

О, биће опет једно исто
Све што си хтела,
чиниће ми се
да је живот кратак и
није весео.

Све што си хтела,
чиниће ми се да је живот кратак и
није весео.

Или ће ноћас
на наш брег
да радосно сви
поумиру и жуде,

моје знаћеш биће речи све
како је могло бити
тешко бити
Све што си хтела.

Све што се с брда на брдо чују
и чују
тамо где стоји
тужно је к’о неко
бескрајно поље,

и мириси,
тешка поља,
и врх, и све
што си хтела,
чиниће се да је вечно.


===== CHECKPOINT 072 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Допусти, мајко,
кроз прозор мој да
се осмехнем на њега.

пева,
сиñеш у туге
и сећања
на детињство ођек тужни
кад ти приñем.

је желиш безгранично,
као да је нема.

И не би била у
домови твоје да л’ драге
и оне
што мину
тамо где нема
своје душе.

Буде уморан
од рада,
а ипак његова је и
бића и
свака твоја рана.

За љубав теби
неће бити скоро
нигде у свету
човека који те волео,

ни после смрти,
као да те је волео.

За љубав теби
биће срећна свака земља,
одавде људи, па ма и људи.

увек се памте они
с којима се грлили нисмо,
чије су нам усне остале непознате,
којима смо само
с пролећа, у сну, писали писмо.

Они који се као река
не могу слити,
меñу којима нема спојног
суда крви и крви вреле,

а срца им се дозивају лудо,
заборавити се неће
ни после смрти.

Ако вам је љубав нож у срцу,
а бојите се тај нож
извући, као да ћете бити
исти у страсној игри,
памтиће те и умирући.

Они због којих срца осећамо као рану,
али рану због које се једино живи,
у сећање нам бану и кад заволимо друге
и осетимо се несрећни и криви.

Знам, као непознати у луку брод
залутала је моја душа у ове стране.
Знам да никоме овдне нисам род, да
је требало да живим у друге дане.

Знам да сам танки птичији глас
који се једва из даљине чује. Знам
да сам трошни биљке стас, повијан
ветровима олује.

нисам донела никакву нову вест,
да ништа велико свету нећу рећи, да
све су речи моје само исповест,
људска, тужна.

Али нико на земљи није као ја
разумео божје бесконачно дело,
нико толико шетао док месец сја ни
толико слушао лишће свело.

Нико није волео тако неке
ситне створове ни пространа
небеска крила, нико


===== CHECKPOINT 072 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 073 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Допусти, мајко, неће ме
уморити ход, брег је близу
нашег дома. О, ја
осећам да ми је род тај
човек или бор што сву
вечер близу грома стоји и
гледа у наш двор.

Видиш ли облак црн,
огроман, злокобан брод
над њим плови и смрт
носи? О, мајко, иди, ти га
бар зови нека се склони у
наш дом тај човек или бор
што сву вечер стоји и гледа
у наш бели скромни двор.

На пустом брегу он је сам
као дете кад руке скрсти над
болом неким први пут. Пусти
ме да танки моји прсти мета
буду бурама злим. Пусти ме,
пусти, добра мајко, тако је
потмуо и зао облак што витла
над њим.

Пролеће, данас зваћу те чистотом:
још сунце врело пољубило није
ока ти два; а стидљиво ти лице још
се крије,
и неком свежом, невином лепотом данас
ти сја.

еће, данас радост ћу те звати:
јер за осмехе чело твоје ведро
једино зна. На твоје чисто,
насмејано недро данас прљавом
ногом не бих стати желела ја.

Већ кад бих како данас лептир била,
па да високо у зрак се узнесем,
надвисим све:
да теби нигде мрљу не нанесем, да
само сенком својих танких крила
додирнем тле.

Осећам вечерас, док посматрам ласте
и пупољке ране, како срце моје
полагано расте к’о видик у лепе,
насмејане дане;

како с младим биљем постаје све веће
и лако к’о крило, и како му цело једно
небо среће и пакао бола не би доста
било;

чезне за свим што би живот мог’о
лепог да му даде, и да му ничега не
би било много: тако су му велике
чежње му и наде.

Осећам, да досад све је било шала
мога срца врела; да још ником нисам
љубав своју дала колико бих могла и
колико хтела;

Да има у мени цела нежна плима
речи неречени’, да бих срце могла
поклањ


===== CHECKPOINT 073 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Учинили сте јунаштвом
да душман клекне.
Срби, помозимо
да се сада рекне
да у свету још има људи
људскога кова.

Како је могуће,
творче земних сунаца
и месечина,
роñаче Перуна
и громовник Илије,
који си ишао од људског
несна до несна,

светлећи док се формула
сазвежñа не срачуна,
док се не забележи
тек роñена песма,
како је могуће
да и тебе тама скрије!

Зар је и тебе који си крао огањ васиона,
који си осветљавао по беспућу лаñе,
пунио бљеском концертне дворане,
гњурао руке у матице озона,
гњурао руке у матице озона,
морала судбина других људи да снаñе!

који си у свакоме крај нас пламу,
свакој жаруљи, муње обасјању,
зар ниси могао помрчини утећи?
Зар и ти, који си око нас разгорио таму,
мораде у њу лећи?

Зашто те не сахранисмо у санте поларне,
где су ноћи светле и беле, па би,
кад ти зрак месечине и сунца биљурни
ковчег дарне, муње се око њега разлетеле!

Па би и мртав лежао у сјају,
повезан с нама у свакоме часку,
и пратећи светлосне олује
и мртав присуствовао
сунчеву роñају и месечевом за
горе заласку!

Имала је жена три срца,
сва три јој човек уништио.
Прво је младо било,
нежно као воћка рана,

абрао га је човек
брзо, без петељака,
као што трешње беру
из градова трговци.

Друго је тешко било као
плодови лета, омлатио
га је човек као што
дуње млате прекупци
пекмезари.

Треће је тврдо било,
са језгом пуном уља,
размрскао га је човек
као што чобани чине с
орасима које краду.

Али жена је воћка
што у пролеће свако
по ново срце роди и
човек омаñијан у
род тај чудан гледа
као


===== CHECKPOINT 073 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Нашта то и чему? О, немој ми прићи! Нашта то и чему? Нашта то и чему? О, ја више волим
насмејани свак са Балкана тла,
с ким више волим да седан у воду среће.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему? Нашта то и чему? Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани брег се мрачи.

Возимо се. Покрај пута
разас


===== CHECKPOINT 073 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Ko sunce voli na zenice mu
padne mrena.

Ko boje voli na zenice mu
padne mrena.

сунце воли сенка сунца,

padne mrena.

сунце воли сенка сунца,
padne mrena.

сунце воли сенка сунца,
padne mrena.

сунце воли сенка сунца,
padne mrena.

сунце воли сенка сунца,
padne mrena.

сунце воли сенка сунца,
padne mrena.

сунце воли сенка сунца,
padne mrena.

сунце воли сенка сунца,
padne mrena.

Ко живи у шуми
И они који су у шуми
Сунце воли сенка сунца,
И они који су у шуми
И они који су у шуми
И они који су у шуми
И они који су у шуми.

Ко живи у шуми
И они који су у шуми
И они који су у шуми.

Ко живи у шуми
И они који су у шуми
И они који су у шуми.

Ко живи у шуми
И они који су у шуми
И они који су у шуми
И они који су у шуми
И они који су у шуми
И они који су у шуми
И они који бол.

Ко живи у шуми
И они који су у шуми
И они који бол.

И они који бол.

И они који се
не могу
Од лудости да
излече,

И они који бол.

осећају се несрећни,
И они који бол.

И они који бол.
И они који бол.
И они који бол.
И они који се
не могу
Од лудости да излече,

Али који бол.

Знам да никоме овдне нисам род, да
је требало
Од лудости да се гради,

Да се на првом у животу
Ципелуоје сви они
који бол.

Знам да људи гину,
да људи гину,
да се на другом свету
заборављају сви они
који бол.

сви они,
који бол.
Као сви ми,
не могу да живим,
звуке смеха,
ни да ме се гуше,

да ме се греју,

да ме се гуше,

да све села на
свему свету,
да


===== CHECKPOINT 074 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Допусти, ноћас,
никуда не полази,

одасвуд се слива,
понешто се дотакне,
с мислима се
суза за вечним,
суза за вечним,
мистично,
одасвуд се слива.

За оним чега нема
душа је туñа,
без иједне наде,
ни добра, ништа.

И што би онда
дошли ми једном,
кад неко свира,
да ме не ометају сна,

да не туку ме,
што би онда
дошли ми опет једном,
кад неко свира,
на свадби кап
на свадби тати,
на свадби када
месец излази.

што би онда
дошли ми једном,
кад неко свира,
на свадби на
још стотину дана.

Ја само волим да на игру паднем,
да опет не верујем
да ће ме бар једном срести.

Говори тихо.
Допусти, ноћас, неће доћи.

О, биће опет хиљаду дана среће после
хиљаду сузних.

Говори тихо.
Птице ноћас
близу нас певају
и мени доñе.

И мени је жао што че
уморити ноћас
и мени доñе.

Говори тихо.
Небо је ноћас
бескрајно танко,

и мени је жао
да нас чује Бог,
па да му због нас
тешко буде


Путовали смо скоро
половину дана.

шли смо зането
немирним стазама
и спокојним путевима,
све истим и истим;

али смо увек заборављали
да има заседа и крајева,
и са белом душом изнова
смо почињали.

О, биће опет хиљаду дана среће после
хиљаду сузних и тмурних.

О, биће опет хиљаду дана среће после
хиљаду сузних и тмурних.

О, биће опет хиљаду дана среће после
хиљаду сузних и тмурних.

О, биће опет хиљаду дана среће после
хиљаду сузних и тмурних.

О, биће опет хиљаду дана среће после
хиљаду сузних и тмурних.

Све крај нас:
и они зраци што мекоту облака злате,
и мисао


===== CHECKPOINT 074 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 074 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Ја нећу да патим,
јер боли ме срце моје,
јер бојим се:
пре него што ме једном
не изгуби,

патим:
пре него што ме једном
не стресе,
јер боли срце моје,
јер боли врели маков цвет.

Не чини ли ти се,
не чини ли ти се,
негде у близини
далеко од
далеко од туга тешких,

кад ти се плаче,

плачем, патим.

Не чини ли ти се,
пљусак миловања
и бола,

буја од бола тешких
кад ми се чини:

плачем, плачем, плачем.

чини ли ти се,
мада ми је срце сад извориште,

неко тихо зове:
доñи, доñи.

Не чини ли ти се,
мада сунца нема,
лепота нека
како свиће свуда
о којој си сањао
од постања?

Не чини ли ти се
да говоре капи,
да чујеш из њих
топла обећања:
догодиће се
чуда, чуда, чуда.

Спустила сам очи
и заплакала у себи,
тамо где нико
сузе не види.

последњи,
невидљиви пут,
узела сам те
на своје срце
и загрлила
као што се сан грли.

Пружила сам ти,
у себи,
увек спутаване руке
и невидљиво за друге
спустила их
на твоја рамена.

А ти си с болом слушао
насмејане речи
што сам их као
шарене птице бацала
у гомилу да је забавим.

Били су благословени
сви часови
што смо их заједно провели,

заједнички залогаји;
кроз многе мутне дане
и јесени оно пролеће још сјаји.

Благословен био је
сваки поглед
којим си ме икада обдарио
и сваки топли израз
твога лица,

и рој свих оних
пролазних ситница
милоште пуних.

Ниједној ливади није
топлота сунца била
толико слатка
колико мени
тада твоја љубав.

дан и ноћ
чинила ми се кратка
кад сам с тобом.

Била ми је ужа
те увек топла


===== CHECKPOINT 074 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се


===== CHECKPOINT 075 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Допусти, мајко,
кроз прозор мој да
се осмехнем на њега.

Он пева,
нека пева.

Небо је тамна оаза,
гнезда су мрака,
пуне су простори досаде,
пуна је
шума, пусто га догаñу.

И чини ми се да
се сунце уморило
кад он пева.

Допусти, мајко,
у ноћи да
се осмехнем на њега,
кроз прозор мој да
се осмехнем на њега.

Он пева,
пуне су простори досаде,
пуна је таму,
пуна је мрак,
пуна је туге.

Меñутим, сренем у ноћ
да гледам како небом
топли облаци броде
круне.

Ту су простори под морем,
сладоди увиру.

И у њих се уткива
мирис, тиха, тужна песма.

Ноћ је кратка,
пун зрика,
слатка, тужна.

шуме су плаве,
пуне су простори под морем,
а оно задрхти.

Само, у њих се загледам,
памти се,
односи ме се,
патим, патим.

Смејем се,
пљусак миловања
и као да ме је
још једном згрожило.

Осећам вечерас,
када у ноћ све се мења,

како ми душа смета
да се осмехнем на мене,

како ми срце смета
да се накупи
и насмеје се
свему што се у мени раñа,

теби је жао
да се осмехнем на мене,

мој радости занесена кап,

мој крик, мој смех.

Ја сам жено,
а у мени бол се кобно указа,
и болно ме изгриза.

Осећам, да све пролази,
доћи ће ноћас
када мене не буде
кад ја не видим.

О, биће опет хиљаду дана среће,
ако мене не буде било,
одлепршава ти на видику,

и кад ти се дана не
злати нова срећа.

Све крај нас:
и они зраци што мекоту облака злате,
и мисао моја суморна,


===== CHECKPOINT 075 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 075 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим. Не,
ближи се, ближи.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре,


===== CHECKPOINT 075 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим. Не,
склони се, рони,
докле га више видети не види
.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре


===== CHECKPOINT 076 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 076 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се


===== CHECKPOINT 076 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


О, кад би знао ти
како једнолик бива,
без боје и без дражи,
сваки дан када
те видела нисам.

Заволела сам га.
Вечером сваким
одлазила сам у ливаде
и у сваку цветну круну
спуштала нежним шапатом
његово име,

и потом га ујутру,
намирисано и росно,
редом пољупцима вадила.

Волела сам га.
Вечером сваким
остављала сам
у његовој души
јата нежних,
тек роñених шапата;

затим их свако јутро,
пуне његове душе,
са његових усана примала.

Он је отишао.
Вечером сваким лутам
по пољима и зовем га,

вешам своје речи,
отежале од суза,
на крила ветрова
и зовем га,

вешам своје постареле шапате,
отежале од суза,
на крила ветрова
и зовем га;

мешам своје речи у сваку цветну круну
и зовем га,
отежале од суза,
на крила ветрова.
Али узалуд:
ујутру чујем само уморан
ођек својих речи.
Он је далеко отишао.

оле бела
мирисна ружа
црни бодљикави трн.

Ти не верујеш мени,
је ли, драги,
да је ружа заволела трн?

И када му она у једну бисерну зору
рече како га воли,
он се грохотом и презриво насмеја.

Ти не верујеш мени,
је ли, драги,
да му је трн избо руке?

када једнога дана
неко хтеде узбрати
белу мирисну ружу,
трн му избоде руке.

Ти не верујеш мени,
је ли, драги,
да му је трн избо руке?

Хвала ти за овај час бола препун.
Поред мене усамљен цвет беле круне
и улази тихо у небо месец непун.

О, не треба
склопити очи
суза пуне
кад месец излази.

ићи треба
на ливаде и пут,
где тишина лежи
бистра преко биља

и спава месечине широки скут,
па залутати у ноћи,
без циља,


===== CHECKPOINT 076 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 077 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити


===== CHECKPOINT 077 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 077 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Потребно ми је много нежности,
и то сваког дана,
и много од милоште речи,

потребно ми је примирје
измеñу срца и сећања
измеñу неба и бола
који пред њим клечи.

Потребна су ми добродошлицом
озарена лица многа,
и то сваког трена,
потребан ми је пријатељ
и то што већи,
потребни су ми мостови висећи
преко мржње, преко
неспоразума непремостивога.

у ми поклони.
Мене растужују ти крви пожари
што иза себе остављају пепелиште,
те олује што ниште женина
сневања блага.

Душу ми поклони,
у љубави ја бих хтела
до у вечна времена
да све оставља трага.

Душу ми поклони.
Мени је мало тај
трнутак заборава,
то нестрпљиво
крви хтење.

Душу ми, душу поклони,
од искони у мени
спава чежња


ламена за вечним,
за љубави трајањем
и узнесењем.

Ја сам жена и не чезнем
само за врелим
љубавничким бдењем
после којег душа пада;

хтела бих у загрљају да доживим
светле снове и пијанство оног
мутног склада што љубав се
зове.

Хтела бих да се не изгуби
ниједан наш тренутак
да свака наша милошта
се створи у какав живот,

ма мален био као грумен
вечитог злата, да ми душа блиста
после загрљаја као јулска небеса
звездама крцата.

Душу ми поклони.
Причај ми своје снове у тами,
причај ми детињства сећања.
Жели и ти да будеш уза ме до
последњег дана.

Душу ми, душу поклони.
Дрхти од изненадног звука
мога корака и гласа.

ели и ти у мом загрљају да
и после смрти часа остану ти
на мене сећања.

Душу ми, душу поклони.
О, ма ко да си,
остани ноћас
крај мога скута,
никуда не полази.

За оним чега нема
душа ми гори и лута,
и голи, јер све пролази.

И чини ми


===== CHECKPOINT 077 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Допусти, мајко, неће ме
уморити ход, брег је близу
нашег дома. О, ја
осећам да ми је род тај
човек или бор што сву
вечер близу грома стоји и
гледа у наш двор.

Видиш ли облак црн,
огроман, злокобан брод
над њим плови и смрт
носи? О, мајко, иди, ти га
бар зови нека се склони у
наш дом тај човек или бор
што сву вечер стоји и гледа
у наш бели скромни двор.

На пустом брегу он је сам
као дете кад руке скрсти над
болом неким први пут. Пусти ме,
пусти, добра мајко, тако је
потмуо и зао облак што витла
над њим.

Пролеће, данас зваћу те чистотом:
још сунце врело пољубило није
ока ти два; а стидљиво ти лице још
се крије,
и неком свежом, невином лепотом данас
ти сја.

еће, данас радост ћу те звати:
јер за осмехе чело твоје ведро
једино зна. На твоје чисто,
насмејано недро данас прљавом
ногом не бих стати желела ја.

Већ кад бих како данас лептир била,
па да високо у зрак се узнесем,
надвисим све:
да теби нигде мрљу не нанесем, да
само сенком својих танких крила
додирнем тле.

Осећам вечерас, док посматрам ласте
и пупољке ране, како срце моје
полагано расте к’о видик у лепе,
насмејане дане;

како с младим биљем постаје све веће
и лако к’о крило, и како му цело једно
небо среће и пакао бола не би доста
било;

чезне за свим што би живот мог’о
лепог да му даде, и да му ничега не
би било много: тако су му велике
чежње му и наде.

Осећам, да досад све је било шала
мога срца врела; да још ником нисам
љубав своју дала колико бих могла и
колико хтела;

Да има у мени цела нежна плима
речи неречени’, да бих срце могла
поклањати свима и да опет много
остане га мени.

Да ми је да


===== CHECKPOINT 078 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


За лепоту која се с брда на брдо чују,
златно грање,
као два вола,
драге и грање,

драге и грање,
а можда и букве,

се пале и сатру.

Иза њих све је само
као за побожне
и миле,
и они који су са обала живота
плашљиве птице,

са обала живота
до три-пет километара висећи
до три,
са обала живота
слушаш се само
далеких птица и
појављује се безброј
љупких, као у сновима
шума.

Нигде нема више гранчице голе;
јагњад су им црвене,
зелен-крунице беле,
а можда и гложе,
као у сновима
и у сновима.

Можда су мислиле да је
све на свету одреда,
није било ни краја
ни почетка.

Одувек је једна ја слутила
коби, сузе и болове,

и радости и болове,
и радости и болове,
и радости и болове,

и радости и радости,
и радости и радости,

и радости и радости,
и радости.

Одувек је једна ја слутила
коби, болове и болове,
и радости и болове,
и радости и болове,
и радости,
и радости,
и радости,
а можда и горке,
ни горке,
јер све је
као у сну.

Одувек је једна ја слутила
као да је све на свету
као у сну.

Одувек је једна ја слутила
као да је све на свету тачно,
али све је било само
као у сну.

Одувек је једна ја слутила
као да је све у мени
као у сну.

Одувек ме слатко злостављала,
ни као земља туñа,
ни као земља туñа,
ни као човека туñа,
ни као човека туñа,
ни као човека туñа,
ни као аветиња.

Одувек ме слатко злостављала,
ни као дете кад су тице кроз ноћ летеле,
ни кад су у сну грлиле,
ни као дете кад су одавиле,
ни као дете кад су одавиле.

Одувек ме слатко злостављала,


===== CHECKPOINT 078 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Потребно ми је много речи,
и много од милоште речи,
потребно ми је примирје
измеñу срца и сећања
измеñу неба и бола
који пред њим клечи.

Потребна су ми добродошлицом
озарена лица многа,
и то сваког трена,
потребан ми је пријатељ
и то што већи,
потребни су ми мостови висећи
преко мржње, преко
неспоразума непремостивога.

у ми поклони.
Мене растужују ти крви пожари
што иза себе остављају пепелиште,
те олује што ниште женина
сневања блага.

Душу ми, душу поклони,
од искони у мени
спава чежња

ламена за вечним,
за љубави трајањем
и узнесењем.

Душу ми поклони,
у љубави ја бих хтела
до у вечна времена
да све оставља трага.

Душу ми, душу поклони.

Мени је мало тај
трнутак заборава,
то нестрпљиво
крви хтење.

Ја сам жена и не чезнем
само за врелим
љубавничким бдењем
после којег душа пада;

хтела бих у загрљају да доживим
светле снове и пијанство оног
мутног склада што љубав се
зове.

Хтела бих у загрљају да доживим
светле снове и пијанство оног
мутног склада што љубав се
зове.

Хтела бих у загрљају да доживим
светле снове и пијанство оног
мутног склада што љубав се
зове.

Хтела бих да се не изгуби
ниједан наш тренутак
да свака наша милошта
се створи у какав живот,
ма мален био као грумен
вечитог злата, да ми душа блиста
после загрљаја као јулска небеса
звездама крцата.

Душу ми поклони.
Причај ми своје снове у тами,
причај ми детињства сећања.
Жели и ти да будеш уза ме до
последњег дана.

Душу ми поклони и задњу јој
честицу сваку и најлакши
дашак сваки њеног бездана.

О дај ми својих суза, ноћних
нејасних мука, причај шта срце
ти најчешће сања.


===== CHECKPOINT 078 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Допусти, мајко, неће ме
уморити ход, брег је близу
нашег дома. О, ја
осећам да ми је род тај
човек или бор што сву
вечер близу грома стоји и
гледа у наш двор.

Видиш ли облак црн,
огроман, злокобан брод
над њим плови и смрт
носи? О, мајко, иди, ти га
бар зови нека се склони у
наш дом тај човек или бор
што сву вечер стоји и гледа
у наш бели скромни двор.

На пустом брегу он је сам
као дете кад руке скрсти над
болом неким први пут. Пусти
ме да танки моји прсти мета
буду бурама злим. Пусти ме, добра мајко, тако је
потмуо и зао облак што витла
над њим.

Пролеће, данас зваћу те чистотом:
још сунце врело пољубило није
ока ти два; а стидљиво ти лице још
се крије,
и неком свежом, невином лепотом данас
ти сја.

еће, данас радост ћу те звати:
јер за осмехе чело твоје ведро
једино зна. На твоје чисто,
насмејано недро данас прљавом
ногом не бих стати желела ја.

Већ кад бих како данас лептир била,
па да високо у зрак се узнесем,
надвисим све:
да теби нигде мрљу не нанесем, да
само сенком својих танких крила
додирнем тле.

Осећам вечерас, док посматрам ласте
и пупољке ране, како срце моје
полагано расте к’о видик у лепе,
насмејане дане;

како с младим биљем постаје све веће
и лако к’о крило, и како му цело једно
небо среће и пакао бола не би доста
било;

чезне за свим што би живот мог’о
лепог да му даде, и да му ничега не
би било много: тако су му велике
чежње му и наде.

Осећам, да досад све је било шала
мога срца врела; да још ником нисам
љубав своју дала колико бих могла и
колико хтела;

Да има у мени цела нежна плима
речи неречени’, да бих срце могла
поклањати свима и да


===== CHECKPOINT 078 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Допусти,
мирисно
испод моста,
спусти,
одвиди,
пожури.

Пусти ме,
причај ми
ако је уморан,
пусти, пожури.

пева,
топли дан,
поздрави,
буди заштитник,
и учини ми се будно.

усти, пожури.
Он пева.
поздрави,
буди заштитник.

азим, пожури.
Он пева.
поздрави,
буди заштитник.

поздрави, пожури.

пожури.
Пусти.
да ме опет нестане

када је љубавници ноћас
спусти,

пожури.

азим, чини ми се,
буди заштитник.

поздрави, пожури.
Он пева.
поздрави, пожури.
руга се будно
спусти, пожури.

буди заштитник.
Пусти.
њива се пољана
душе у
собу без њега,
ако га задаве,
ако га задаве,
ако га задаве,

буде му
ако он био у
дану,
ако му она смета у
дану,
ако је задавала у
дану,
ако му је он
дођем хтела бити гости.

шли, пожури.
мили, значи, пожури.

шли, пожури.
У зору када љубавници ноћас
пољубе цвеће,
за игру његову,

за песму која се у
тебе полена враћа,

ако му задаве у пролеће
тебелом, јер му је љубавнице песма,
ако му задаве у почетку,
ако је задавала у му се због
неке далеке лепоте.

шли, пожури.
Пусти.
мили, пожури.
Пусти.
да кућа се у пролеће
руши, а да заједно
би кућа.

Не чини ли ти се
да најслаñи снови у
дану буду пуни,

уместо да љубавници
буду у нежности,
као у сну,
као у сну?

Не чини ли ти се
да најслаñи снови у
дану љубавници постају
пустити заједно?

Не чини ли ти се
да у пролеће
с


===== CHECKPOINT 079 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
лепо и лако волети
кратко за један
дан.

Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну колико
те волим.

, не остављај ме никад саму
кад неко свира


===== CHECKPOINT 079 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме


===== CHECKPOINT 079 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Има, само издалека
неко ко нам је светлост
нек од њих звезде,
док од себе само наговештај да. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко нам не приñу ока твоја два!

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко нам не приñу ока твоја два!

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко нам не приñу ока твоја два!

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко нам не приñу ока твоја два!

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко нам приñу ока твоја два!

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему.
Из далека само све ко нам приñу ока твоја два!

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко нам не приñу ока твоја два!

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?

Из далека само све ко нам приñу ока твоја два!

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко нам приñу два!

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко нам приñу ока твоја два!
Из далека само све ко нам приñу два!

Не, немој


===== CHECKPOINT 079 EX # 002 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад


===== CHECKPOINT 080 EX # 001 K 50 P 0.95 =====


Ја сам жена и не чезнем
само за врелим жутим,
јер их ја не опазим.

Некад смо били у шуми,
пуне облака и бездана,

и као змија увијали се око мене.

Али увек смо један зец и ја,
а ја као жена,
једно другом свет се
сребром и тугом
удан за друге
догодан за друге.

Ја се више волим кадљубављу страсно или криво се грлимо,

кад друге крви нисмо
љубављу пили,

кад друге крви нисмо
љубављу са другима
достигнемо.

Ја се више волим кадљубављу замном нисмо
љубављу са друге,

кад друге крви нисмо
љубављу са друге,

с другима се више играмо,
кад љубав нам срца
бију ритмом плача.

Ја више волим кадљубављу заволимо друге,
кад друге заволимо,

кад друге крви нисмо
љубављу са друге.

више волим да се живота враћа,
од искони у мени горак цвет
сопствен и нежан,

у мени горак цвет него што га ми се због лепоте
купа.

И кад се растанете,
из дана у дан се роје и
љубављу живота;

и кад се волите више него са друге,

са друге се све мањељубављу живота враћа.

Ви се више волите кадљубављу бујете,
више него милошти бива.

И кад се растанете,
са друге се не слажете,

ма како љубав била слатка,

сугра се због ње осећам,
с нежношћу која у мени сија,

с нежношћу која у мени сија,

себношћу која у мени сија,

сасном која у мени сија,

себањом која у мени сија,

с којима се само једном избијају рана,

судбином која се само у сну сања,

с вама се увек допадало.

, кад се растанете,
сете се мога срца
и увек се волите,

са којима се само једном замислим,
са којима само једном заједно
заједно плаках.

, кад се видиш први пут,
с вама се увек допадало,

са којима само


===== CHECKPOINT 080 EX # 002 K 50 P 0.95 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето.
Помаља усне рујне у
булкама црвеним.
Мирису ливаде бујне и
поља и шумарци које
у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Ближи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се, ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага
топла, блага вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће;
мирис слеће са ливада.

ле, сеоске куће беле
као стреле тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита, лете, лете, беже.

Гле, почињу и светлаци,
лете знаци, да се пале, и
из магле трепте сиве
као живе звезде мале.

По бескрајно нежном, меком
и далеком небу плаву
насмејани месец блуди, што на
људи личи главу.

Возимо се. Покрај пута
разасута, села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре, лете, беже.

уј, рећу ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира. Могу ми
се учинити дубоке и меке
очи неке сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може


===== CHECKPOINT 080 EX # 001 K 50 P 0.98 =====


Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два. Јер
срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи ова
слатка стрепња, чекање и стра’. Све је
много лепше донде док се тражи, о
чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два! Нашта то и чему?
Из далека само све ко звезда сја; из
далека само дивимо се свему. Не,
нек ми не приñу ока твоја два!

Ближи се, ближи,лето; у
души већ га слутим.
Помаља златну косу у
зрелим њивама жутим.
Зрикавци су ми рекли које
у путу сретох: “Ближи се,
ближи лето.”

лижи се, ближи лето. Као
сјајна царска круна,
златна му свјетлуца коса
румених свитаца пуна.
Сви су ми они рекли кад
их у путу сретох:
“Ближи се,
ближи лето.”

Возимо се. Покрај пута
разасута села леж